Donet pravilnik za zdravstvenu zaštitu onih koji rade neplaćene poslove: Kako (ne)će funkcionisati?

Na snagu je stupio novi pravilnik donet na osnovu Zakona o rodnoj ravnopravnosti, koji predviđa da osobe koje obavljaju neplaćene poslove imaju pravo na zdravstvenu zaštitu.
Donet pravilnik za zdravstvenu zaštitu onih koji rade neplaćene poslove: Kako (ne)će funkcionisati?
Foto: Pixabay

Kako piše Danas, to znači da će svi oni koji rade poslove na kojima se ne ostvaruje novčana naknada, kao što su poslovi u kući, briga o deci, bolesnim ili starijim licima, poslovi vezani za poljoprivredno imanje, moći da poseduju overenu zdravstvenu knjižicu na osnovu koje će imati obezbeđenu lekarsku negu u državnim ustanovama.

Ipak, iako je Pravilnik za obračun neplaćenog rada koji je donelo Ministarstvo za ljudska i manjinska prava u skladu sa Zakonom o rodnoj ravnopravnosti stupio na snagu još 8. marta, nije poznato na koji način će i gde građani moći da se prijave kako bi ostvarili pomenuto pravo.
 
Kako za Danas kaže Mario Reljanović, naučni saradnik Instituta za uporedno pravo i predsednik Centra za dostojanstven rad, uprkos brojnim kategorijama koje taj zakon obuhvata, njih nema na spisku.
 
"Prema Zakonu o zdravstvenom osiguranju postoje osobe koje se vode kao osiguranici, i tu spada svaka osoba koja ulaže rad, bez obzira na to koja vrsta je u pitanju. Osigurani su i volonteri koji ne ostvaruju zaradu, ali i razna druga lica koja nemaju ugovorni odnos koji podrazumeva direktno ulaganje rada, a po nekom drugom svojstvu su osiguranici. Takođe i maloletna lica, učenici, studenti, trudnice, članovi domaćinstva osiguranika, nezaposlena lica prijavljena na evidenciju… Ipak, lica koja ulažu neplaćeni rad do sada nisu bila osigurana, pa je ova inicijativa dobar znak", kaže Reljanović.
Ipak, sagovornik Danasa napominje da, ako se zakon nije promenio, ta lica i dalje nisu i pravilnikom neće biti osigurana, jer podzakonskim aktom ne mogu da se ustanove nova prava i obaveze.
 
Osim toga, Pravilnik propisuje da se obračun vrednosti neplaćenog kućnog rada vrši na osnovu istraživanja o korišćenju vremena koje u slučaju Srbije sprovodi RZS u skladu sa metodologijom Evrostata.
 
Tako će sama vrednost neplaćenog kućnog rada predstavljati proizvod ukupnog godišnjeg broja časova neplaćenog kućnog rada i neto minimalne cene rada po času.
 
U skladu sa tim, Reljanović kaže da uprkos tome što metodologija obračuna neplaćenog kućnog rada postoji već neko vreme, nema govora o uvođenju penzija za te kategorije.
 
S tim u vezi, kao korak ka borbi protiv siromaštva, Žarko Šunderić, direktor Centra za socijalnu politiku, kaže za Danas da su iz ove organizacije odavno predlagali uvođenje instituta socijalne penzije za ljude koji nisu ostvarili pravo na nju putem zaposlenja.
"To je načelno moguće da se uradi i bilo je čak i blagih prihvatanja te ideje. Ipak, još uvek ništa od sistemskih zakona po tom pitanju nije doneto, niti imamo informaciju da neko o tome aktivno razmišlja. Glavni problem u toj sferi je činjenica da u Srbiji nemamo strategiju socijalne zaštite", podvlači Šunderić.
 
Kako Danas podseća, kada je reč o neplaćenim poslovima, broj sati uloženih u rad bez naknade značajno je veći kada su u pitanju žene nego muškarci.
  • Svašta

    13.03.2024 23:41
    Neka nadju plaćen posao i uplaćuju obavezno zdravstveno osiguranje.
    Ili neka im obavezno zdravstveno osiguranje plaća onaj kod koga rade besplatno...
  • Ovo

    13.03.2024 21:06
    Ovo bi bilo idealno za nezaposlene, neprijavljene i nezaposlene. Ako nemaju penziju bar socijalno. Ali na žalost Srbi su u većini protiv toga l generalno kontraši za sve: brane decu ubice, kriminalce, bune se za držanje pasa u stanu(misle nepismeni da su u zatočeništvu) protiv vlasti su, mrze AV, pa toj mržnji nema kraja. Sve to treba dobro kazniti pa nek nastave. Opet kazne pa nek plaćaju.
  • Ana

    13.03.2024 20:51
    Meni i dalje nije jasno kako možete biti osigurani preko supružnika ako ste nezaposleni, a ne možete preko bilo kog člana vašeg domaćinstva ako ste preko 26 - roditelja, brata ili sestre?!

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.

Napiši komentar


Preostalo 1500 karaktera

* Ova polja su obavezna

Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija