Zlatna groznica: Centralne banke u potrazi za metalom
Od kako se zapucalo u Ukrajini svet je postao znatno nesigurniji. Poverenja je sve manje, svetske valute gube na vrednosti više nego što je uobičajeno.
Foto: Pixabay
Kako institucija novca i pozajmljivanja počiva upravo na poverenju, razumljivo je što centralne banke, posebno najmoćnijih država, od početka rata samo povećavaju udeo zlata u deviznim rezervama.
Ne čudi da je 2022. samo za potrebe centralnih banaka preprodato 1.136 tona, primetno više nego bilo koje godine unazad četvrt veka. Lane je bankarska potražnja za najdragocenijim metalom ponovo snažno uvećena i dostigla je blizu 2.000 tona, ali još nije objavljeno koliko je iznosila realizacija.
Kocka stranice 22 metra
Glad za zlatom je toliko velika da se visina dosadašnje globalne proizvodnje pokazuje kao ozbiljan limit. Međutim, pitanje je može li se, i za koje vreme, uvećati količina najsjanijeg metala na tržištu? Zapravo, širom globusa zlatonosnih nalazišta nema previše. Možda je i veće iznenađenje da je zlata u istoriji čovečanstva do sada, s obzirom na to da je među prvim metalima koje je čovek otkrio, relativno malo iskopano.
Ceni se izvađeno oko 210.000 tona, od čega 86 odsto unazad 170-180 godina, od kada su u upotrebi bolji alati i efikasnija mehanizacija za pronalaženje i vađenje važnog resursa. Kada bi se sve proizvedeno zlato slilo u kocku, njena stranica bi bila veličine od tek 22 metra. Zlata je, izgleda, baš malo.
Prema dosadašnjim istraživanjima u rudnicima širom globusa je još oko 55.000 tona otkrivene, ali neizvađene rude ovog metala. Vidi se da na raspolaganju ima rezervi za najviše dvadsetak godina. Malo je verovatno da se neće nikakvo novo ležište pronaći, tim pre što širom sveta na hiljade rudarsko geoloških ekspedicija traga za skrivenim nalazištima. Ove godine je samo u Srbiji 31 geološka ekipa u potrazi za zlatom, premda naša država nije posebno interesantno područje kada je ovaj metal u pitanju.
Blago Čukari Peku
Poslednjih godina u Srbiji se proizvodilo do dve tone zlata godišnje, ranije i pet tona. No, nakon pronalaska veoma bogatog nalazišta Čukari Peku, gde je kineska rudarska kompanija započela proizvodnju bakra, zlata i pratećih metala, očekuje se da se domaća produkcija možda i udvostruči.
Pre pronalaska novog nalazišta računalo se da kod nas ima oko 300 tona pridobivog zlata, tek polovina su količine koje opravdavaju dosta skupa ulaganja i za koje postoji osmišljeno rudarsko-tehnološko rešenje. Zapravo, gro zlata u Srbiji je pri rudi bakra, pa se i dobija najviše kao nusproizvod pri dobijanju "crvenog metala". Međutim, nakon pronalaska Čukari Peku proračuni sa da ima najmanje 550-600 tona pridobivog zlata.
Za evropske prilike Srbija je bogata zlatnim resursima, otprilike koliko i susedne Bugarska i Rumunija. Mada je bilansno tek nešto bogatija od Srbije, Bugarska je sa godišnjom produkcijom od 10 tona bila vodeća u Evropi, ali to joj je bilo dovoljno tek za 42. mesto u svetu. Poslednjih godina Finska je uspela da proizvodnju bakra uveća na 13 tona. U globalnim razmerama to su sve skromni proizvođači.
Kad je dolar izgubio zlatnu podlogu
U svesti starijih građana Južna Afrika važi kao glavni majdan najsjajnijeg metala. Bila je vodeća od 1890. godine i otkrića najvećeg zlatonosnog ležišta Vitvatersrand, pa sve do osamdesetih godina prošlog veka.
Godine 1970, u sklopu priprema za odvajanje dolara od zlatonosne podloge, proizvela je čak 1.160 tona, što je ne samo svetski rekord, nego i nezamisliva godišnja proizvodnja za današnje prilike, kada Kina, najveći proizvođač, produkuje tek 330 tona, a preko 300 tona još samo Australija i Rusija. Kanada je sa 220 tona na četvrtom, dok su SAD pete sa 170 tona.
Kako je 70-ih godina 20. veka došlo do odvajanja dolara od zlatonosne podloge, cena zlata je počela strelovito da raste, pa je i postignut svetski godišnji proizvodni rekord od 4.900 tona. Snažan je aktuelni rast potražnje za zlatom, naročito za potrebe centralnih banaka, pa je pretprošle godine proizvodnja porasla osam odsto, na 2.230 tona. Izvesno je da ni prošlogodišnji rast nije bio ispod 15 odsto, dok pojedina predviđanja ukazuju da bi produkcija tekuće sezone mogla dostići i 3.200 tona.
Liberali promašili
Od do sada širom globusa izvađenih 210.000 tona zlata, 96.000 tona je utrošeno na zlatne nakite i ukrase, dok oko 47.000 tona služi kao investiciono zlato, 36.000 tona kao monetarno, u sefovima nacionalnih banaka kao garant devizne sposobnosti.
Aktuelna tražnja potiče prvenstveno od potreba nacionalnih banaka i trgovaca investicionim zlatom. Cena je skočila na blizu 2.230 dolara po unci i dalje zadržavajući trend izrazitog rasta. SAD su država sa najviše zlata u deviznim rezervama, čak 8.133 tone, Nemačka je sa 3.355 tona na drugom, Italija i Francuska sa po oko 2.500 tona na trećem i četvrtom mestu, dok je Rusija sa 2.380 tona petom mestu. U sefovima Narodne banke Srbije nalazi se 40 tona zlata.
Među bankarima, naročito među pripadnicima liberalne orijentacije, ima dosta pobornika oslanjanja na druge vidove deviznih garancija. Tako Norveška i Kanada, mada su obe prebogate i mogle bi poprilično lako da kupe i stotinu tona zlata, u svojim sefovima nemaju ni grama najsjajnijeg metala.
No, baš u današnje vreme rasta nesigurnosti i cene zlata, ovakva orijentacija se pokazala kao slabija i zahteva mnogo veća ulaganja u druge vidove garantovanja.
OBRATI PAŽNJU! Osvežili smo platformu sa muzičkim kanalima, a preko koje možete slušati i Radio 021. Preporučujemo vam novu kategoriju - LOUNGE, za baš dobar užitak i relax tokom dana. Vaš 021!
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Odlazak iz Rusije zapadne kompanije koštao skoro 14 milijardi dolara
23.02.2025.•
0
Odlazak iz Rusije koštao je zapadne kompanije skoro 14 milijardi dolara, preneli su ruski mediji.
U Britaniji se svakog dana zatvori jedan pab, traži se hitna akcija vlade
23.02.2025.•
0
U Velikoj Britaniji je tokom prošle godine svakih nedelju dana vrata zauvek zatvorilo prosečno oko šest pabova, što je rezultiralo gubitkom oko 4.500 radnih mesta.
Srbija nema zakon kojim bi nacionalizovala NIS
23.02.2025.•
7
Kako se primiče 25. februar, odnosno dan D za primenu sankcija NIS-u, tako se u javnosti povećava broj spekulacija o mogućim rešenjima.
Samo tri evropske zemlje imaju skuplji dizel od Srbije
23.02.2025.•
10
Poslednje poskupljenje goriva u Srbiji izjednačilo je cene sa onima u razvijenim evropskim državama.
NIN: NIS je Rusima samo deo paketa u pregovorima sa SAD, stav Moskve je da to nije "posao" Srbije
22.02.2025.•
35
Stav Moskve je da rešavanje problema poslovanja Naftne industrije Srbije (NIS) nije "posao" Srbije, već prvenstveno stvar pregovora koji treba da se vode na relaciji Rusije i SAD, piše NIN.
Stočarstvo u Srbiji "zlatnog doba": Više od 50.000 goveda izgubljeno u 2022. godini
21.02.2025.•
4
Broj goveda u Srbiji smanjen je skoro za četiri odsto, dok je broj svinja, ovaca i živine u porastu, pokazuju najnoviji podaci Republičkog zavoda za statistiku.
Objavljene nove cene goriva
21.02.2025.•
7
Objavljene su nove cene goriva koje će važiti od danas u 15 časova.
Banke u subotu gase račune NIS-a: Da li će biti zatvorene pumpe?
21.02.2025.•
34
Banke u Srbiji odredile su subotu, 22. februar, kao dan kada će zatvoriti račune NIS-a i prestati da obavljaju transakcije s tom firmom, piše Nova ekonomija.
Danas bojkot benzinskih pumpi: "Akcize ne bi smele da budu toliko velike"
21.02.2025.•
16
Inicijativa Politički sindikat pozvala je građane da danas ne sipaju gorivo i bojkotuju benzinske pumpe.
Evropski komesar: Reciprocitet carina sa SAD treba da bude od koristi za sve
20.02.2025.•
0
Ako EU ne odbaci princip recipročnih carina koje američki predsednik želi da uvede, onda taj reciprocitet treba da bude od koristi za sve, izjavio je evropski komesar za trgovinu Maroš Šefčovič.
Vučić: Počeo izvoz "fijat pande" iz Kragujevca
20.02.2025.•
15
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je da je danas počeo izvoz električnih automobila "fijat panda".
Sve veći broj starijih radi i posle penzionisanja: Penzija nedovoljna za život
20.02.2025.•
8
U Srbiji je prosečna penzija znatno ispod polovine prosečne potrošačke korpe, niža je i od minimalne potrošnje.
Gugl će platiti Italiji 326 miliona evra nakon optužbi za utaju poreza
19.02.2025.•
1
Italijanski tužioci danas su saopštili da će obustaviti istragu o utaji poreza protiv kompanije Gugl nakon što je pristala da plati 326 miliona evra u okviru nagodbe.
Veliki pad profita EPS-a
19.02.2025.•
20
Rezultati poslovanja EPS-a u 2024. godini pokazali su nagli pad profitabilnosti - sa 958 miliona evra u 2023. godini profit je pao na svega 200 miliona evra.
NBS: Međugodišnja inflacija u januaru iznosila 4,6 odsto
19.02.2025.•
1
Međugodišnja inflacija je u januaru iznosila 4,6 odsto dok su na mesečnom nivou, cene robe i usluga u okviru indeksa potrošačkih cena u proseku povećane za 0,6 odsto, navodi Narodna banka Srbije.
Efektiva: Sledi bojkot pojedinačnih trgovinskih lanaca na sedam do 10 dana
18.02.2025.•
58
U Srbiji je, nakon jednodnevnog, prošle nedelje održan petodnevni bojkot pet najvećih trgovinskih lanaca.
NIS sutra unapred isplaćuje plate, banke im obustavljaju međunarodna plaćanja 28. februara
18.02.2025.•
16
Poslovodstvo Naftne industrije Srbije (NIS) najavilo je zaposlenima da će u sredu unapred dobiti februarsku platu, piše danas Kompas-info.
Borba za telekomunikacije i uticaj u Srbiji: Kupuj, ne pitaj
18.02.2025.•
6
Mnogo toga je unazad tri decenije pretrpeo ovaj narod, pa se mislilo da ga ništa ne može posebno uzbuditi.
Džonson elektrik vratio skoro milion evra subvencija državi: Bez posla ostaje 300 ljudi
17.02.2025.•
10
Ugovorom iz 2016. godine, Džonson elektrik trebalo ie da ima najmanje 2.400 novih radnika, ali pre nekoliko dana, oko 300 radnika ove fabrike dobilo predlog za sporazumni raskid ugovora o radu.
Odlaganje roka ili uvođenje sankcija NIS-u: Evo šta je realnije
17.02.2025.•
6
Američke sankcije Naftnoj industriji Srbije (NIS) za sada zvanično stupaju na snagu 25. februara, odnosno za nedelju dana.
Od Mobtela, preko NIS-a i rudnika bakra u Boru, do SBB-a: Najvrednije kompanije prodate u Srbiji
16.02.2025.•
14
Junajted grupa postigla je dogovor o prodaji SBB-a firmi e& PPF, dok će kompanija Eon TV i prava prenosa sportskih događaja na zapadnom Balkanu u vlasništvu Sport kluba biti prodati Telekomu Srbija.
Komentari 5
Zemlja čudesa
pobogu
Ivan
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar