Srbija ne izvozi poljoprivrednih proizvoda koliko bi mogla: Tri razloga za to

Iako je izvoz Srbije u poslednjih nekoliko godina doživeo značajan rast, stručnjaci ne misle da su ostvareni rezultati dobri onoliko koliko bi mogli da budu.
Srbija ne izvozi poljoprivrednih proizvoda koliko bi mogla: Tri razloga za to
Foto: 021.rs
Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, ukupna spoljnotrgovinska robna razmena Srbije za period januar-maj 2024. godine iznosi 30.152,1 milion dolara, što predstavlja rast od 1,1 odsto u odnosu na isti period prethodne godine. 
 
Spoljnotrgovinska robna razmena najveća je sa zemljama sa kojima Srbija ima potpisane sporazume o slobodnoj trgovini. Zemlje članice Evropske unije čine 61,1 odsto ukupne razmene. Naši najveći kupci su Nemačka, Italija, Rusija, a veoma značajne destinacije su i zemlje regiona, pre svega Hrvatska, Crna Gora, Bosna i Hercegovina.
Agroekonomski analitičar Milan Prostran smatra da je Srbija u stagnaciji kada je u pitanju spoljnotrgovinska razmena, a ne samo kada je u pitanju izvoz.
 
"Naime, ukupna spoljnotrgovinska razmena kada je u pitanju izvoz se kreće oko 3,3-3,4 milijarde dolara. Ono što nije dobro je činjenica da se sa druge strane uvoz povećava. On je pre desetak godina iznosio 1,2-1,3 milijardi dolara, a sada je dostigao 2,2-2,3 milijarde dolara, tako da je taj saldo još, na sreću Srbije, pozitivan za nekih milijardu dolara", ističe Prostran u razgovoru za Biznis.rs.
Međutim, on ističe da se na osnovu projekcija i predviđanja verovalo da Srbija ima više potencijala, ali smo "na žalost, dostigli nivo koji nije bio projektovan". Prema njegovim rečima, tri su ključna razloga za takvo stanje - odsustvo spoljnotrgovinskih kompanija, izvoz sirovina umesto gotovih proizvoda, i smanjen stočni fond na nivou cele zemlje.
 
"Nama su u tom poslu u spoljnoj trgovini mnogo pomagali Genex, Progres, Agro Vojvodina... Koncepcija je bila takva da svaka republika i svaka pokrajina ima svoju spoljnotrgovinsku kuću koja je bila dobar državni partner kada je izvoz u pitanju", kaže Prostran. 
 
Govoreći o današnjoj situaciji, sagovornik Biznis.rs ističe da u našoj robnoj razmeni nije dobro to što dominiraju sirovina i poluproizvodi, i to "pre svega u slučaju berzanskih proizvoda, poput kukuruza i pšenice".
 
"Ono što je izostalo u spoljnotrgovinskoj razmeni je ono što je nekada dominiralo - meso i prerađevine od mesa. Za to ima mnogo razloga, a prvi je taj što mi desetkovali i stočarsku proizvodnju sveli na jednu crvenu liniju", objašnjava Prostran i napominje da je prognoza takva da ćemo se ili potpuno ugasiti kao zemlja proizvođač mesa, ili ćemo se klasifikovati kao uvoznik.
Kada je reč o poljoprivrednim proizvodima koje Srbija izvozi, na vrhu liste su žitarice (pre svega pšenica i kukuruz), zatim voće (maline, koje su jedan od najvrednijih izvoznih proizvoda, kao i jabuke, šljive i breskve), povrće (kupus, paradajz, krastavci i paprika) i duvan koji takođe predstavlja značajan udeo u izvozu.
 
Takođe, sporazum o slobodnoj trgovini sa Kinom trebalo bi da omogući izvoz mnogih poljoprivrednih proizvoda u Kinu bez carine, što otvara nove prilike za srpske proizvođače. Sporazumom je obuhvaćeno 10.412 proizvoda iz Srbije i 8.930 iz Kine.
  • Zabrinut

    11.07.2024 13:58
    Polarizacija
    Uvek taj stav da bi nas Rusija spasila od velikih neprijatelja… Jeste, svakako da smo duhom i kulturom bliži njima, ali zaboravljaš Joki na jednu bitnu stvar, a to je interes. Kada sve lopte u jedan koš staviš, u potpunosti od njega zavisiš, imaj to na umu. Ne postoji scenario u ekonomiji države gde se možemo fokusirati na jedno tržište a ostala isključiti apsolutno, to je dečije razmišljanje…
  • Pićuka

    10.07.2024 21:28
    @Joki
    A u kom dokumentu si ti pročitao da imamo problem sa izvozom poljoprivrednih proizvoda?
  • albino

    08.07.2024 07:05
    Stanovnici Svajcarske duboko zavide Srbiji na vrhunski razvijenoj poljoprivredi.

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.

Napiši komentar


Preostalo 1500 karaktera

* Ova polja su obavezna

Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija