Paori u muci: Rekordna žetva, skromna zarada
Većina poljoprivrednih useva drastično će osetiti ekstremno toplo leto.
Foto: Pixabay
Već je vidljivo da će kukuruz i soja značajno podbaciti i prinosom i kvalitetom roda. Kod povrća, svako ko nije navodnjavao, "obrao je bostan". Međutim, kada je reč o pšenici, ova atipična sezona je bila povoljna.
Prinos 9,5 tona
Izuzetno toplo vreme je ubrzalo pojedine faze razvoja useva, pa je žito počelo da se žanje već sredinom juna. Neuobičajeno rani početak je uzrokovao okončanje žetve već do kraja šestog meseca. Teško da ima paora koji se seća ovako ranog završetka najvažnijeg agrarnog posla u panonskim krajevima.
Ranom uzgoju i skidanju roda najviše je doprinelo izuzetno toplo vreme tokom gotovo celog vegetacionog perioda. Na sreću, kiša je bila prisutna baš kada je biljkama bila najpotrebnija. Kako su se paori, prateći već višedecenijsku promenu klime, ovoga puta u većoj meri odlučili za oslanac na rane sorte, postignuti su i visoki prinosi.
Procena je da je na oko 350.000 hektara, koliko je posejano severno od Save i Dunava, prosek nešto iznad šest tona po hektaru, dok je kod boljih seljaka blizu 7,5 tona po hektaru. Kod onih koji primenjuju punu agrotehniku, prinos je dostizao i 9,5 tona. Raduje što je i kvalitet, poslednjih decenija slaba tačka uzgoja pšenice u Srbiji, ovoga puta veoma dobar.
Posledice zabrane
Rod je obradovao seljake, poslednjih godina navikle na muke upravo sa pšenicom. Razlog je cena, koja je pre pola godine bila izrazito niska, povremeno je padala i ispod 16 dinara za kilogram. Sa druge strane, Srbija još od nesrećne odluke Vlade Srbije da pred pandemiju korone zabrani izvoz pšenice, premda je u Srbiji bilo preko 1,5 miliona tona viška žita, ne uspeva da se reši ogromnih količina u skladištima.
Naprotiv, svake godine višak se uvećava i smatra se da je sa ovogodišnjim rodom dostigao gotovo tri miliona tona. Posledica je niska cena koja traje već dugo vremena. Trenutno se kreće oko 20,5 dinara, dok je cena kukuruza, mada istorijski posmatrano prosečna, oko 21,5 dinara. Uobičajeno je da je cena "žutog zlata" 18-20 odsto ispod cene pšenice.
Događaji na svetskom tržištu ne idu u prilog vojvođanskim paorima. Prošle godine rod pšenice je bio izrazit u svim globalno najvećim proizvođačima žita. Ove sezone, u Evropi rod je opet visok, naročito u Rusiji koja je poslednjih decenija izbila na vodeću poziciju po proizvodnji i izvozu žita i uljarica. Smatra se da je na ruskim poljima rodilo 87,5 miliona tona, tri i po miliona više nego što se donedavno cenilo.
Palijativne mere
Mada na svetskom tržištu ima potražnje, nije lako izboriti se sa konkurencijom, tim pre što se izvoznici iz Srbije, usled sukoba u Ukrajini, suočavaju sa ozbiljnim logističkim problemima. Mogućnost izvoza Dunavom i korišćenja luka u Konstanci je minimalizovana, pa se izvoz preusmerava na druge logističke pravce.
Problemi utiču na dobit proizvođača pšenice i često su toliko veliki da je u pojedinim periodima pšenicu gotovo nemoguće prodati. Poljoprivrednici strahuju da cena opet ne sklizne nadole.
Poslednjih dana seljaci su od srpske vlade dosta toga tražili, i da poveća najavljeni otkup pšenice (30.000 tona) za robne rezerve i da poveća cenu (24 dinara) u ovom aranžmanu. Svakako da tim premijera Vučevića ima mogućnosti da poboljša uslove otkupa i tako pomogne seljacima.
Ipak, sve su to samo palijativne mere. Čini se da je upravo rodna godina prava prilika da seljaci izmene odnos prema uzgoju hlebnog žita. Ovogodišnja rekordna žetva pokazuje da u uzgoju žita nema velike zarade. Čak i bolji vojvođanski proizvođači teško da i u rodnoj godini mogu ostvariti dobit od 700 evra po hektaru. U slabijim godinama, profit je baš minimalan, nedovoljan i da se preživi.
Staza uspeha
Razlog je u globalnim uslovima proizvodnje pšenice. Vodeći proizvođači su farmeri iz SAD, Argentine, Kanade, Australije, čije se farme prostiru na desetine i stotine hiljade hektara, što vodi pojeftinjenju uzgoja. U poslednje vreme veliki izvoznik je Rusija, gde država podržava plasman ogromnih viškova.
Možda trenutna svetska cena pšenice od 170 evra po toni nije baš po ukusu ni američkim farmerima, ali profit imaju već pri ceni od 120 evra. Kako su upotrebom dronova dodatno racionalizovali uzgoj, granica profitabilnosti padaće još niže.
Srpski, baš kao i evropski, paor teško da može izdržati u ovako surovoj konkurenciji. Valja tražiti stazu koja vodi uspehu. Čini se da je to ograničiti uzgoj pšenice na samo onoliko hektara koliko je potrebno radi takozvane plodosmene, važnog agroekološkog pravila. Ostatak površina bi bilo korisnije zasejati drugim usevima.
Naravno, ovo pravilo važi samo za seljake koji obrađuju najmanje sto hektara zemlje, dok paori sa manjim obradivim površinama moraju sebe iznaći u drugim agrarnim delatnostima. Za mnoge je možda ponajbolje da agrarnu delatnost upotpune nižim fazama prerade.
Pročitaj još
Opstanak malih paora
Drugim rečima, nije dobro ekonomiju jednog sela bazirati samo na agraru. Sve je vidljivije da i u ruralnim sredinama mogu itekako uspešno da funkcionišu i prerađivački pogoni, banje ili seoski turizam.
Reč je o delatnostima koje se prirodno naslanjaju na agrarne i predstavljaju nastavak poljoprivredne prakse. Kao što se menjaju i modernizuju druge ljudske aktivnosti, promene zahvataju i agrar. Potrebne su da bi opstali, pre svega, paori sa manjim površinama.
Upravo godina u kojoj rod pšenice od 7,5 tona po hektaru jedva obezbeđuje skromnu, za život gotovo nedovoljnu dobit govori da stvari valja menjati. Što se promene više odlažu, prelazak na kvalitetniju agrarnu, bolje kazano agroprerađivačku delatnost biće sve teži i sve manje uspešan.
OBRATI PAŽNJU! Osvežili smo platformu sa muzičkim kanalima, a preko koje možete slušati i Radio 021. Preporučujemo vam novu kategoriju - LOUNGE, za baš dobar užitak i relax tokom dana. Vaš 021!
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Glamočić: Ciljevi su smanjenje aflatoksina, pošteno deklarisanje proizvoda i uvoz priplodnih grla
24.04.2025.•
0
Ministar poljoprivrede Dragan Glamočić kaže da su tri cilja za prvih 100 dana rada Vlade - uvoz priplodnih grla, pre svega svinja, rešenje za smanjenje aflatoksina i "pošteno" deklarisanje proizvoda.
U slučaju da NIS-u budu uvedene sankcije: Bez posla bi moglo da ostane 1.300 radnika
24.04.2025.•
10
Naftna industrija Srbije aktivno se priprema za početak američkih sankcija, a jedan od planova u slučaju da se ne dobije odlaganje prinudnih mera podrazumeva i moguće otpuštanje 10 odsto radnika.
Kladionice u Srbiji i igre na sreću: Pogledajte koliko su zaradili "najveći igrači"
24.04.2025.•
1
Prošla, 2024. godina, za kladionice u Srbiji bila je, u smislu poslovnog uspeha - dobra.
Nabavka "Falkona 6x": "Kupovina prestižnog aviona u jeku krize ostavlja gorak ukus u ustima"
24.04.2025.•
40
U jeku društvene krize izazvane sumnjama na brojne koruptivne radnje, u Beograd je sleteo novi avion "Falkon 6x", za koji se ne zna zasigurno ni ko ga je kupio ni koliko je koštao.
Evropska unija kaznila Epl i Metu zbog kršenja pravila digitalne konkurencije
23.04.2025.•
0
Nadzorni organi Evropske unije (EU) kaznili su danas tehnološke kompanije "Epl" i "Meta" sa više stotina miliona evra zbog pojačanja primene pravila digitalne konkurencije u EU.
Svetska banka: Ekonomski rast u Srbiji će ove godine biti 3,5 odsto
23.04.2025.•
1
Privredni rast ekonomija u razvoju Evrope i Centralne Azije verovatno će se usporiti, navodi se u danas objavljenom ekonomskom izveštaju Svetske banke za ta područja.
NIS zatražio od SAD odlaganje sankcija i posle 28. aprila
23.04.2025.•
3
NIS je saopštio da je podneo novi zahtev Ministarstvu finansija SAD za izdavanje posebne licence kojom se odlaže puna primena najavljenih sankcija SAD od 28. aprila ove godine.
Rezultati Tesle poprilično loši, Mask rekao da će više da se posveti kompaniji
23.04.2025.•
1
Izvršni direktor Tesle i bliski savetnik Donalda Trampa, Ilon Mask, izjavio je da će od maja posvetiti mnogo manje vremena vođenju komisije za efikasnost vlade (DOGE).
Istraživanje: Većina Nemaca ne može da zamisli budućnost bez keša
23.04.2025.•
3
Većina ljudi u Nemačkoj ne može da zamisli budućnost bez gotovine, pokazalo je istraživanje koje je naručila centralna Bundesbanka.
Istraživanje: Smanjuje se broj startapa u Srbiji
22.04.2025.•
2
U Srbiji se broj startapa u 2024. godini smanjio.
MMF: Carine će opteretiti svetsku privredu, očekivani svetski privredni rast revidiran na dole
22.04.2025.•
0
Carine koje je uveo predsednik SAD Donald Tramp i uzvratne mere drugih zemalja će snažno opteretiti svetsku ekonomsku aktivnost ove godine, oceno je danas Međunarodni monetarni fond (MMF) u izveštaju.
Ponovo sledi moljakanje za naftu
22.04.2025.•
10
Ponovo se približio dvadeset i osmi dan u mesecu i naglo se pojačala neizvesnost hoće li u narednom periodu Srbija moći slobodno da kupuje i doprema naftu.
Glamočić kritikovao Upravu za agrarna plaćanja: Neprihvatljiva realizacija podsticaja od 14 odsto
21.04.2025.•
5
Ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Srbije Dragan Glamočić izjavio je da će efikasna i transparentna isplata subvencija biti jedan od prioriteta tog ministarstva.
Upozorenje iz Kine: Ne sklapajte dogovore sa SAD na naš račun
21.04.2025.•
0
Kina je upozorila druge zemlje da ne sklapaju trgovinske dogovore sa Sjedinjenim Američkim Državama na njen račun, inače će preduzeti protivmere, preneo je Rojters.
Ruski gas podelio Evropljane
21.04.2025.•
8
Otkako je pre bezmalo tri i po godine počeo sukob u Ukrajini, Evropska unija je brzo počela da drastično smanjuje uvoz gasa iz Rusije.
Paušalci "izvisili" za staž obećan podsticajnom merom za zapošljavanje
20.04.2025.•
6
Podsticajna mera države trebalo je da amortizuje posledice testa samostalnosti i obračun sa angažovanjem paušalaca kao poreski jeftinijim rešenjem od angažovanja stalno zaposleni.
Više cene struje za privrednike u Srbiji - manje šanse na tržištu?
20.04.2025.•
4
Cilj Elektroprivrede Srbije je, prema rečima direktora, da struja za građane ne poskupi dok su, s druge strane, privrednicima već stigli novi računi sa uvećanom cenom električne energije.
Zbog carinskog rata: Avion Boing koji je naručila Kina vratio se u SAD
20.04.2025.•
0
Avion kompanije Boing, koji je naručila kineska avio-kompanija, vraćen je u proizvodni centar u SAD, prema svemu sudeći zbog carinskog rata na relaciji Vašington-Peking.
Radonjić: To da je Srbija ekonomski tigar - bušna priča, ne čudi da se godišnje odseli 40.000 ljudi
20.04.2025.•
36
Narativ o Srbiji kao ekonomskom tigru je "bušna priča" kada se zaviri u realne podatke.
Više od 4.500 prijava za kredite za mlade: "Najveći izazov pronaći nekretninu"
19.04.2025.•
12
Za mesec dana programa stambenih kredita za mlade podneseno je više od 4.500 prijava.
.jpg "Evo kako možete proveriti svoj kreditni status: Jednostavnije nego pre, a izuzetno bitno")
Evo kako možete proveriti svoj kreditni status: Jednostavnije nego pre, a izuzetno bitno
19.04.2025.•
3
Kreditna istorija građana direktno utiče na finansijske mogućnosti, a postoji način i kako mi sami možemo da pristupimo tim informacijama.
Komentari 15
BNana
Novosadjanka
Poljoprivrednici najmanje uticu na cene proizvoda i sasvim izvesno najmanje zaradjuju. Pozdravili Vas trgovinski lanci i preprodavci! Naucite da razlikujete!
Petar Veliki
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar