Skoro 40 odsto budžetske rezerve sa oznakom tajnosti: Na spisku ministarstvo sporta, privrede...

Na ime poverljivih državnih rashoda je iz tekuće budžetske rezerve u periodu od 2018. do 2022. godine utrošeno ukupno 85,1 milijardi dinara.
Skoro 40 odsto budžetske rezerve sa oznakom tajnosti: Na spisku ministarstvo sporta, privrede...
Foto: 021.rs
Kako piše N1, tek nešto više od trećine ovog iznosa odnosio se na bezbednosni sektor, odnosno Ministarstvo odbrane, MUP i BIA. 
 
"Ostalih 65 odsto poverljivih rashoda iz budžetske rezerve, tj. 55,1 milijardi dinara otišlo je drugim korisnicima: Ministarstvu finansija, Ministarstvu privrede, Ministarstvu građevinarstva, Avio-službi Vlade, Upravi za zajedničke poslove, Generalnom sekretarijatu Vlade i drugima - uključujući čak i Ministarstvo omladine i sporta", naveo je Fiskalni savet u svojoj analizi upotrebe tekuće budžetske rezerve. 
Skoro 40 odsto ukupnih javnih rashoda iz budžetske rezerve u pomenutom periodu - nosilo je oznaku tajnosti.
 
Važan problem povezan s upotrebom budžetske rezerve je nedovoljna transparentnost, ukazao je Fiskalni savet u svojoj analizi. Kako su naveli, postoje dva glavna uzroka netransparentnosti.
 
"Prvi je to što se ona uveliko koristi za finansiranje poverljivih državnih rashoda, kod kojih poreski obveznici nemaju osnovne informacije za koje namene su ova sredstva agažovana. Od 2018. zaključno sa 2022. pobrojali smo čak preko 700 miliona evra koja su raspoređena na ovakav način, a tačan iznos zapravo je i nešto veći od toga. Naravno, jasno je da država neke svoje rashode, naročito povezane s bezbednošću, mora da drži u tajnosti (u skladu s predviđenom zakonskom procedurom). Međutim, upitno je zašto se to u tolikoj meri realizuje preko budžetske rezerve, koja je vrlo specifičan vid javne potrošnje", navodi Fiskalni savet.
Kako se objašnjava, budžetska rezerva se u osnovi formira tako što budžetski korisnici tokom godine ne uspeju da potroše sva sredstva koji su inicijalno dobili budžetom.
 
"Može se, zato, postaviti očigledno pitanje – da li je moguće da bezbednosne potrebe Srbije zavise od toga da li će se u budžetu tokom godine osloboditi dovoljan prostor za njih – što budžetska rezerva u suštini predstavlja", pita Fiskalni savet.
 
Verovatnije je zato, konstatuje Savet – da se korišćenje instituta poverljivosti u ovom slučaju zapravo preširoko koristi.
 
"Drugi važan razlog za netransparentnost budžetske rezerve je to što se za njenu upotrebu u velikom broju slučajeva obrazloženja pišu generički, bez ulaska u konkretnu namenu ovih sredstava. Pritom, čak i ova generička objašnjenja u nekim slučajevima veoma su upitna, tj. ne odgovaraju objektivnim činjenicama", ukazuje Fiskalni savet.
 
Na poverljiva rešenja otpada skoro 40 odsto ukupno korišćene budžetske rezerve, što predstavlja veoma veliki udeo.
 
Od 2018. do 2022. može se, navodi Fiskalni savet – pobrojati oko 85 milijardi dinara (720 miliona evra) koji su iz budžetske rezerve raspodeljeni preko poverljivih rešenja.
 
"Kad se uzme u obzir da je u odgovarajućem periodu preko budžetske rezerve ukupno upotrebljeno 225 milijardi dinara – to znači da je približno 38 odsto javnih rashoda koji su izvršeni preko budžetske rezerve imalo oznaku tajnosti, tojest – ne zna se za koje namene je otišlo", ukazuje fiskalni savet.
Ovaj podatak je, ističe se u analizi – neočekivan.
 
"Naime, poverljiva rešenja trebalo bi prvenstveno da se odnose na specifična, bezbednosno osetljiva pitanja. Tako osetljivi troškovi ne bi smeli u tolikoj meri da se oslanjaju na neizvesne i nepredvidive izvore finansiranja poput tekuće budžetske rezerve", upozorava Savet.
 
Ceo članak čitajte OVDE.
  • Zebra

    27.07.2024 17:03
    Finansiranje lokalnih silnika… Moraju biti spremni za naredne izbore ili referendume.
  • VIP

    27.07.2024 13:11
    Zahvatanje šakom
    Nece valjda mafija polagati racune raji !
  • Popovic

    27.07.2024 13:08
    Naravno
    Naravno da se krije kad se trosi bez smisla i razuma. Sve iz kredita i pravo u dzepovee kumova, rodbine i prijatelja bliske SNS-u.

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.

Napiši komentar


Preostalo 1500 karaktera

* Ova polja su obavezna

Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija