Proizvođači i trgovci ostvaruju ekstra profite zbog nedostatka konkurencije na domaćem tržištu
Država je počela razgovore sa velikim trgovcima kako bi se smanjile cene. Međutim, ekonomisti smatraju da je problem u prethodnim učesnicima u lancu snabdevanja, zbog manjka konkurencije.
Foto: 021.rs
Profesor Ekonomskog fakulteta u Nišu Boban Stojanović podseća na to da su premijer Vlade Srbije Miloš Vučević, a pre njega i guvernerka Narodne banke Jorgovanka Tabaković, izrazili zabrinutost zbog kretanja cena proizvoda i usluga na tržištu Srbije.
"Nakon poremećaja izazvanih pandemijom, u mnogim zemljama je došlo do smirivanja inflacije brže nego u Srbiji. To je dovelo i do apsurdnih činjenica da je ista roba u istom trgovinskom lancu skuplja u Srbiji nego, recimo, u Nemačkoj. Kreatori ekonomske politike su sa zakašnjenjem počeli da traže krivce", objašnjava on za Danas.
Međutim, kako dodaje, svoju pažnju su neopravdano usmerili isključivo na marže u trgovini na malo.
"Vlada je naručila od Republičkog zavoda za statistiku analizu koja bi ukazala na uzroke nepovoljnih kretanja na praktično svim tržištima. Analiza je dala dosta dobru sliku tog dela naše stvarnosti. Pokazalo se da trgovina na malo nije jedini krivac za dostignuti visoki nivo cena. Nisu krive ni marže jer se one obračunavaju, pojednostavljeno rečeno, kao razlika između nabavne i prodajne cene. Čak i ako se marže ne povećavaju, viša nabavna vrednost će usloviti i višu finalnu cenu. Dakle, problem visokih cena u trgovini na malo je samo delimično vezan za trgovce. "Krivci" su u većoj ili manjoj meri i dobavljači, odnosno proizvođači i uvoznici koji posredstvom trgovine plasiraju svoje proizvode potrošačima. Ako zagrebemo dublje, uzrok svemu tome je nedovoljna konkurencija i niska produktivnost, što uslovljava nisku cenovnu konkurentnost proizvoda na međunarodnom tržištu", smatra sagovornik Danasa.
Kako navodi, u Srbiji nema efikasne kontrole.
"Proizvođači i trgovci ostvaruju ekstra profite zbog manjka ili nedostatka konkurencije na domaćem tržištu. Međutim, njih ne treba kriviti za nepostojanje adekvatnih posrednih i neposrednih mera državne intervencije", smatra Stojanović.
Vođeni profitom, kako dodaje, oni koriste navedeni manjak konkurencije.
"Uz to, oni mogu da se udružuju i dogovaraju, vrše kupovinu tržišta putem kupovine firmi znajući da ne postoje efikasna tela zadužena za regulaciju tržišta, prvenstveno Komisija za zaštitu konkurencije. Na primer, to nezavisno regulatorno telo je prvo identifikovalo tajni dogovor dva najveća dobavljača kafe, a nakon nekoliko meseci, uslovno rečeno, odobrilo koncentraciju na tržištu kafe, tako što je jedan od kažnjenih učesnika na tom relevantnom tržištu kupio drugog i ostvario tržišno učešće od preko 80 odsto", podseća Stojanović.
On navodi da tri subjekata u trgovini poseduju skoro 50 odsto tržišta, a 20 vodećih oko 83 odsto.
"Kao posledicu ovakvih kretanja imamo stanje na mnogim tržištima koje vrši ogroman atak na standard stanovništva. Prema Zavodu za statistiku, proizvođači pekarskih proizvoda i testenine su u prošloj godini imali stopu bruto marže od čak 98,8 odsto. Slede proizvođači ulja i masti sa 93,5 odsto, a treći su prerađivači voća i povrća sa 67,09 odsto. Inače, stopa bruto marže proizvođača povećana je u odnosu na 2022. kada je iznosila 51,29 odsto", pojašnjava sagovornik Danasa.
Profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Goran Petković smatra da je uvek dobro da se obavljaju konsultacije vlade i privrednika.
Kada je reč o uticaju na snižavanje cena, Petković navodi da je ono moguće ako se koriste ekonomske mere, na primer, kroz dogovor o snižavanju dažbina.
"Snižavanje cena korpe sa ograničenim brojem artikala, na drugoj strani, neće značajno uticati na troškove života i standard građana. To se videlo i na primeru prošle akcije. Osim Sirka i to zahvaljujući jednom nespretnom komentaru, retko ko se seća nekog drugog proizvoda iz te akcije. Takve akcije mogu imati neko PR opravdanje, ali se na izvore rasta cena mora uticati na drugom mestu", naglašava on.
Zato je, smatra Petković, dobro što je u razgovoru učestvovala ministarka privrede.
"Šteta je jedino što pored predstavnika maloprodajnih lanaca nisu učestvovali i predstavnici najprofitabilnijih proizvođača robe svakodnevne potrošnje. Ili, možda, na poziv ministra trgovine, da su umesto maloprodajnih lanaca učestvovali predstavnici najprofitabilnijih uvoznika robe svakodnevne potrošnje. Jasno je kada se uporede bilansi ovih kompanija da profit ne ostaje pretežno u maloprodaji već u prethodnim učesnicima u lancu snabdevanja. Ako bi država preduzela korake da se uveća konkurencija u ovim fazama prodaje tako da se spreči pritisak na primarne proizvođače i da se poveća ponuda, vrlo brzo bi opale i cene na tržištu", napominje on.
Više o ovoj temi čitajte na sajtu Danasa.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
.jpg "Biografija koja obećava: Ko je nova direktorka Nacionalnog parka")
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Nove cene goriva: I dizel i benzin pojeftinili za tri dinara
13.09.2024.•
9
Objavljene su nove cene goriva za narednih sedam dana.
Za novčane pozajmice između fizičkih lica biće obavezan ugovor kod notara
12.09.2024.•
12
Vlada Srbije saopštila je da je na današnjoj sednici usvojila Predlog zakona o uspostavljanju i funkcionisanju sistema za upravljanje kohezionom politikom.
NBS smanjila referentnu kamatnu stopu
12.09.2024.•
0
Izvršni odbor Narodne banke Srbije na današnjoj sednici je odlučio da nastavi da ublažava monetarne uslove smanjujući referentnu kamatnu stopu za 25 baznih poena, na nivo od 5,75 odsto.
.jpg "Dnevno uvozimo 10 do 15 odsto struje, a zima možda bude oštra:")
Dnevno uvozimo 10 do 15 odsto struje, a zima možda bude oštra: "To podseća na Grčićev period"
12.09.2024.•
8
U utorak oko 13.30 časova Srbija je uvozila više od gigavata struje. Tačnije, 1,026 gigavata.
Samsung će otpustiti 30 odsto radnika
12.09.2024.•
4
Južnokorejski Samsung elektroniks, najveći proizvođač pametnih telefona, televizora i memorijskih čipova, otpustiće do 30 odsto svoje radne snage u inostranstvu u nekim sektorima, prenosi Rojters.
NBS: Bruto devizne rezerve u avgustu rekordnih 28,22 milijarde evra
11.09.2024.•
10
Narodna banka Srbije (NBS) objavila je danas da su bruto devizne rezerve na kraju avgusta ove godine iznosile 28,22 milijarde evra.
Ponovo oglašena prodaja Jugoslovenskog rečnog brodarstva: Cena upola niža
11.09.2024.•
9
Ministarstvo privrede pozvalo je sva zainteresovana lica za učešće u postupku privatizacije Jugoslovenskog rečnog brodarstva (JRB AD) da podnesu prijave do 2. oktobra.
Kolika su primanja ministara: Neki dobijaju više od 3.000 evra, jedan dobija i za "odvojeni život"
11.09.2024.•
18
Ministri Ivica Dačić, Slavica Đukić Dejanović i Zoran Gajić zarađuju mesečno više od 3.000 evra.
Stručnjaci očekuju da će kamate na stambene kredite pasti, ali ne i cene nekretnina
11.09.2024.•
22
Prosečna cena kvadrata stana u Beogradu trenutno iznosi oko 2.640 evra, a domaći finansijski stručnjaci smatraju da nam predstoji period povoljnijeg zaduživanja, dok cene stanova neće padati.
Stručnjaci: Rudne rente u Srbiji preniske, Vučićeva tvrdnja da su Rusi krivi za to je podvala
10.09.2024.•
11
Stručnjaci u Srbiji ocenili su da su rudne rente izuzetno niske, mada ministarka rudarstva i energetike Srbije Dubravka Đedović Handanović tvrdi da su među višim u svetu.
EU naredila Guglu da plati 2,4 milijarde evra kazne
10.09.2024.•
0
Evropski sud pravde naredio je kompaniji Gugl da plati kaznu od 2,4 milijarde evra zbog nelojalne konkurencije.
Republički zavod za statistiku će ponovo sprovesti istraživanje o trgovačkim maržama
10.09.2024.•
2
Vlada Srbije zatražila je od Republičkog zavoda za statistiku da sprovede istraživanje o strukturi cena osnovnih životnih namirnica u maloprodajnim lancima za prvih šest meseci ove godine.
Još jedan kineski igrač u Srbiji: Evo šta to znači za naše tržište
10.09.2024.•
18
Posle AliEkspresa i Temua, najavljen je i dolazak trećeg velikog kineskog igrača u Srbiju.
Milšped će za 2,9 miliona dinara pružiti konsultantske usluge za Ekspo 2027.
10.09.2024.•
3
Logistička kompanija Milšped dobiće 2,9 miliona dinara bez PDV-a (odnosno 3,5 miliona dinara sa PDV-om) za pružanje tehničko-konsultantskih usluga za specijalizovanu izložbu Ekspo 2027.
Ako ne možete da otplatite stambeni kredit: Novi zakon nudi spas od izvršitelja
10.09.2024.•
3
Narodna banka Srbije uputila je na javnu raspravu nacrt novog Zakona o zaštiti korisnika finansijskih usluga koji se u javnosti doživljava kao zakon za ograničenje kamatnih stopa.
Stelantis pod istragom: Sumnja da se vozila mogu zapaliti i kad su isključena
10.09.2024.•
2
Nacionalna administracija za bezbednost saobraćaja na autoputevima SAD (NHTSA) saopštila je da je otvorila istragu oko 781.459 vozila marke Stelantis.
Breton: Evropa mora da sačuva konkurentnost automobilske industrije
09.09.2024.•
8
Evropska komisija je zabrinuta zbog ekonomskih problema evropske automobilske industrije čije stanje nije nimalo ružičasto, izjavio je komesar EU za unutrašnje tržište Tijeri Breton.
Mami Tabaković povećana plata, sada prima 752.000 dinara mesečno
09.09.2024.•
63
Višegodišnja guvernerka Narodne banke Srbije Jorgovanka Tabaković nedavno je započela treći mandat na toj funkciji, a sa njim je došlo i uvećanje plate za čak 100.000 dinara.
.jpg "Uprkos ceni nižoj za sedam miliona evra: Niko nije hteo Jugoslovensko rečno brodarstvo")
Uprkos ceni nižoj za sedam miliona evra: Niko nije hteo Jugoslovensko rečno brodarstvo
09.09.2024.•
6
Ministarstvo privrede objavilo je da je proglasilo neuspešnom javnu ponudu za kupovinu kapitala Jugoslovenskog rečnog brodarstva zato što nije bilo zainteresovanih kupaca.
Građani bez vodovoda, a vlast gradi delfinarijum
09.09.2024.•
23
Do sada nezabeleženo toplo leto polako prolazi, a ostaje nam da dublje sagledamo nevolje s kojima smo se suočavali u proteklih gotovo stotinu dana.
AliExpress dolazi u Srbiju: Šta bi moglo da spreči uspeh ove kompanije u našoj zemlji?
09.09.2024.•
9
Kineska kompanija za internetsku maloprodaju AliExpress u vlasništvu konglomerata Alibaba otvoriće magacin u Srbiji.
Komentari 20
Nik
Pa "strani investitori" se gadjaju subvencijama, zemljistima i ostalim, a domaci? Domaci se samo ugnjetavaju tim ostacima inspekcija, nametima i poreskom upravom, bez ikakve mogucnosti za razvoj itd. Mora neko i da puni budzet i pravi taj novac za poklanjanje... Odlicna nam je ekonomska politika. Sto bi rekli, mora negde da se zaradi taj minimalac...
Rude se izvoze bud zasto, takoreci poklanjaju, plus bonus dobijemo razne kancere jer se povecava ekstrakcija rude, bez ikakve ekoloske odgovornosti. Jos zagadjivacima drzava izadje u susret smanjivanjem kazni za to sto rade! Trazili ste, gledajte dalje kako ce ovo sve da se razvija.
Bicemo gladni i bolesni. To nam je buducnost. Hleba i igara.
A,
Inspekcija nigde ni od korova. Instituti se privatizuju. Provera kvaliteta vode, hrane, odeće, obuće, igračaka, ... mislena imenica.
/
uputi se ti u citanje dekleracije.
ceska piva su bila iz ceske.
sadasnji kozel iz apatina.
sredstva za higijenu nisu bila iz srbije pa sada prodaje kartelski fairy
i pileci nugetsi su kartelizovani sa onim iz drugih prodajnih lanaca.
konditerija je iz poljske.
nisu mogli izbeci ni kartelsku grand i c kafu
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar