Proizvođači i trgovci ostvaruju ekstra profite zbog nedostatka konkurencije na domaćem tržištu

Država je počela razgovore sa velikim trgovcima kako bi se smanjile cene. Međutim, ekonomisti smatraju da je problem u prethodnim učesnicima u lancu snabdevanja, zbog manjka konkurencije.
Proizvođači i trgovci ostvaruju ekstra profite zbog nedostatka konkurencije na domaćem tržištu
Foto: 021.rs
Profesor Ekonomskog fakulteta u Nišu Boban Stojanović podseća na to da su premijer Vlade Srbije Miloš Vučević, a pre njega i guvernerka Narodne banke Jorgovanka Tabaković, izrazili zabrinutost zbog kretanja cena proizvoda i usluga na tržištu Srbije.
 
"Nakon poremećaja izazvanih pandemijom, u mnogim zemljama je došlo do smirivanja inflacije brže nego u Srbiji. To je dovelo i do apsurdnih činjenica da je ista roba u istom trgovinskom lancu skuplja u Srbiji nego, recimo, u Nemačkoj. Kreatori ekonomske politike su sa zakašnjenjem počeli da traže krivce", objašnjava on za Danas.
Međutim, kako dodaje, svoju pažnju su neopravdano usmerili isključivo na marže u trgovini na malo.
 
"Vlada je naručila od Republičkog zavoda za statistiku analizu koja bi ukazala na uzroke nepovoljnih kretanja na praktično svim tržištima. Analiza je dala dosta dobru sliku tog dela naše stvarnosti. Pokazalo se da trgovina na malo nije jedini krivac za dostignuti visoki nivo cena. Nisu krive ni marže jer se one obračunavaju, pojednostavljeno rečeno, kao razlika između nabavne i prodajne cene. Čak i ako se marže ne povećavaju, viša nabavna vrednost će usloviti i višu finalnu cenu. Dakle, problem visokih cena u trgovini na malo je samo delimično vezan za trgovce. "Krivci" su u većoj ili manjoj meri i dobavljači, odnosno proizvođači i uvoznici koji posredstvom trgovine plasiraju svoje proizvode potrošačima. Ako zagrebemo dublje, uzrok svemu tome je nedovoljna konkurencija i niska produktivnost, što uslovljava nisku cenovnu konkurentnost proizvoda na međunarodnom tržištu", smatra sagovornik Danasa.
Kako navodi, u Srbiji nema efikasne kontrole.
 
"Proizvođači i trgovci ostvaruju ekstra profite zbog manjka ili nedostatka konkurencije na domaćem tržištu. Međutim, njih ne treba kriviti za nepostojanje adekvatnih posrednih i neposrednih mera državne intervencije", smatra Stojanović.
 
Vođeni profitom, kako dodaje, oni koriste navedeni manjak konkurencije.
 
"Uz to, oni mogu da se udružuju i dogovaraju, vrše kupovinu tržišta putem kupovine firmi znajući da ne postoje efikasna tela zadužena za regulaciju tržišta, prvenstveno Komisija za zaštitu konkurencije. Na primer, to nezavisno regulatorno telo je prvo identifikovalo tajni dogovor dva najveća dobavljača kafe, a nakon nekoliko meseci, uslovno rečeno, odobrilo koncentraciju na tržištu kafe, tako što je jedan od kažnjenih učesnika na tom relevantnom tržištu kupio drugog i ostvario tržišno učešće od preko 80 odsto", podseća Stojanović.
 
On navodi da tri subjekata u trgovini poseduju skoro 50 odsto tržišta, a 20 vodećih oko 83 odsto.
 
"Kao posledicu ovakvih kretanja imamo stanje na mnogim tržištima koje vrši ogroman atak na standard stanovništva. Prema Zavodu za statistiku, proizvođači pekarskih proizvoda i testenine su u prošloj godini imali stopu bruto marže od čak 98,8 odsto. Slede proizvođači ulja i masti sa 93,5 odsto, a treći su prerađivači voća i povrća sa 67,09 odsto. Inače, stopa bruto marže proizvođača povećana je u odnosu na 2022. kada je iznosila 51,29 odsto", pojašnjava sagovornik Danasa.
Profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Goran Petković smatra da je uvek dobro da se obavljaju konsultacije vlade i privrednika.
 
Kada je reč o uticaju na snižavanje cena, Petković navodi da je ono moguće ako se koriste ekonomske mere, na primer, kroz dogovor o snižavanju dažbina.
 
"Snižavanje cena korpe sa ograničenim brojem artikala, na drugoj strani, neće značajno uticati na troškove života i standard građana. To se videlo i na primeru prošle akcije. Osim Sirka i to zahvaljujući jednom nespretnom komentaru, retko ko se seća nekog drugog proizvoda iz te akcije. Takve akcije mogu imati neko PR opravdanje, ali se na izvore rasta cena mora uticati na drugom mestu", naglašava on.
 
Zato je, smatra Petković, dobro što je u razgovoru učestvovala ministarka privrede.
 
"Šteta je jedino što pored predstavnika maloprodajnih lanaca nisu učestvovali i predstavnici najprofitabilnijih proizvođača robe svakodnevne potrošnje. Ili, možda, na poziv ministra trgovine, da su umesto maloprodajnih lanaca učestvovali predstavnici najprofitabilnijih uvoznika robe svakodnevne potrošnje. Jasno je kada se uporede bilansi ovih kompanija da profit ne ostaje pretežno u maloprodaji već u prethodnim učesnicima u lancu snabdevanja. Ako bi država preduzela korake da se uveća konkurencija u ovim fazama prodaje tako da se spreči pritisak na primarne proizvođače i da se poveća ponuda, vrlo brzo bi opale i cene na tržištu", napominje on.
 
Više o ovoj temi čitajte na sajtu Danasa.
  • Nik

    27.08.2024 11:29
    Nemamo inspektora ni kontrolora, ustanove koje trebaju da vrse kontrolu se rasprodaju za tepsiju ribe i tako... Sta smo ocekivali? Prodali su nam drzavu i podrzavaju uvoznicki lobi, kako kursom eura, tako i unistavanjem poljoprivrede i stocarstva.

    Pa "strani investitori" se gadjaju subvencijama, zemljistima i ostalim, a domaci? Domaci se samo ugnjetavaju tim ostacima inspekcija, nametima i poreskom upravom, bez ikakve mogucnosti za razvoj itd. Mora neko i da puni budzet i pravi taj novac za poklanjanje... Odlicna nam je ekonomska politika. Sto bi rekli, mora negde da se zaradi taj minimalac...

    Rude se izvoze bud zasto, takoreci poklanjaju, plus bonus dobijemo razne kancere jer se povecava ekstrakcija rude, bez ikakve ekoloske odgovornosti. Jos zagadjivacima drzava izadje u susret smanjivanjem kazni za to sto rade! Trazili ste, gledajte dalje kako ce ovo sve da se razvija.

    Bicemo gladni i bolesni. To nam je buducnost. Hleba i igara.
  • A,

    26.08.2024 14:26
    @ Darko Holandija
    Inspekcija nigde ni od korova. Instituti se privatizuju. Provera kvaliteta vode, hrane, odeće, obuće, igračaka, ... mislena imenica.
  • /

    26.08.2024 14:18
    /
    @moc
    uputi se ti u citanje dekleracije.

    ceska piva su bila iz ceske.
    sadasnji kozel iz apatina.
    sredstva za higijenu nisu bila iz srbije pa sada prodaje kartelski fairy
    i pileci nugetsi su kartelizovani sa onim iz drugih prodajnih lanaca.
    konditerija je iz poljske.

    nisu mogli izbeci ni kartelsku grand i c kafu

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.

Napiši komentar


Preostalo 1500 karaktera

* Ova polja su obavezna

Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija