Proizvođači i trgovci ostvaruju ekstra profite zbog nedostatka konkurencije na domaćem tržištu
Država je počela razgovore sa velikim trgovcima kako bi se smanjile cene. Međutim, ekonomisti smatraju da je problem u prethodnim učesnicima u lancu snabdevanja, zbog manjka konkurencije.
Foto: 021.rs
Profesor Ekonomskog fakulteta u Nišu Boban Stojanović podseća na to da su premijer Vlade Srbije Miloš Vučević, a pre njega i guvernerka Narodne banke Jorgovanka Tabaković, izrazili zabrinutost zbog kretanja cena proizvoda i usluga na tržištu Srbije.
"Nakon poremećaja izazvanih pandemijom, u mnogim zemljama je došlo do smirivanja inflacije brže nego u Srbiji. To je dovelo i do apsurdnih činjenica da je ista roba u istom trgovinskom lancu skuplja u Srbiji nego, recimo, u Nemačkoj. Kreatori ekonomske politike su sa zakašnjenjem počeli da traže krivce", objašnjava on za Danas.
Međutim, kako dodaje, svoju pažnju su neopravdano usmerili isključivo na marže u trgovini na malo.
"Vlada je naručila od Republičkog zavoda za statistiku analizu koja bi ukazala na uzroke nepovoljnih kretanja na praktično svim tržištima. Analiza je dala dosta dobru sliku tog dela naše stvarnosti. Pokazalo se da trgovina na malo nije jedini krivac za dostignuti visoki nivo cena. Nisu krive ni marže jer se one obračunavaju, pojednostavljeno rečeno, kao razlika između nabavne i prodajne cene. Čak i ako se marže ne povećavaju, viša nabavna vrednost će usloviti i višu finalnu cenu. Dakle, problem visokih cena u trgovini na malo je samo delimično vezan za trgovce. "Krivci" su u većoj ili manjoj meri i dobavljači, odnosno proizvođači i uvoznici koji posredstvom trgovine plasiraju svoje proizvode potrošačima. Ako zagrebemo dublje, uzrok svemu tome je nedovoljna konkurencija i niska produktivnost, što uslovljava nisku cenovnu konkurentnost proizvoda na međunarodnom tržištu", smatra sagovornik Danasa.
Kako navodi, u Srbiji nema efikasne kontrole.
"Proizvođači i trgovci ostvaruju ekstra profite zbog manjka ili nedostatka konkurencije na domaćem tržištu. Međutim, njih ne treba kriviti za nepostojanje adekvatnih posrednih i neposrednih mera državne intervencije", smatra Stojanović.
Vođeni profitom, kako dodaje, oni koriste navedeni manjak konkurencije.
"Uz to, oni mogu da se udružuju i dogovaraju, vrše kupovinu tržišta putem kupovine firmi znajući da ne postoje efikasna tela zadužena za regulaciju tržišta, prvenstveno Komisija za zaštitu konkurencije. Na primer, to nezavisno regulatorno telo je prvo identifikovalo tajni dogovor dva najveća dobavljača kafe, a nakon nekoliko meseci, uslovno rečeno, odobrilo koncentraciju na tržištu kafe, tako što je jedan od kažnjenih učesnika na tom relevantnom tržištu kupio drugog i ostvario tržišno učešće od preko 80 odsto", podseća Stojanović.
On navodi da tri subjekata u trgovini poseduju skoro 50 odsto tržišta, a 20 vodećih oko 83 odsto.
"Kao posledicu ovakvih kretanja imamo stanje na mnogim tržištima koje vrši ogroman atak na standard stanovništva. Prema Zavodu za statistiku, proizvođači pekarskih proizvoda i testenine su u prošloj godini imali stopu bruto marže od čak 98,8 odsto. Slede proizvođači ulja i masti sa 93,5 odsto, a treći su prerađivači voća i povrća sa 67,09 odsto. Inače, stopa bruto marže proizvođača povećana je u odnosu na 2022. kada je iznosila 51,29 odsto", pojašnjava sagovornik Danasa.
Pročitaj još
Profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Goran Petković smatra da je uvek dobro da se obavljaju konsultacije vlade i privrednika.
Kada je reč o uticaju na snižavanje cena, Petković navodi da je ono moguće ako se koriste ekonomske mere, na primer, kroz dogovor o snižavanju dažbina.
"Snižavanje cena korpe sa ograničenim brojem artikala, na drugoj strani, neće značajno uticati na troškove života i standard građana. To se videlo i na primeru prošle akcije. Osim Sirka i to zahvaljujući jednom nespretnom komentaru, retko ko se seća nekog drugog proizvoda iz te akcije. Takve akcije mogu imati neko PR opravdanje, ali se na izvore rasta cena mora uticati na drugom mestu", naglašava on.
Zato je, smatra Petković, dobro što je u razgovoru učestvovala ministarka privrede.
"Šteta je jedino što pored predstavnika maloprodajnih lanaca nisu učestvovali i predstavnici najprofitabilnijih proizvođača robe svakodnevne potrošnje. Ili, možda, na poziv ministra trgovine, da su umesto maloprodajnih lanaca učestvovali predstavnici najprofitabilnijih uvoznika robe svakodnevne potrošnje. Jasno je kada se uporede bilansi ovih kompanija da profit ne ostaje pretežno u maloprodaji već u prethodnim učesnicima u lancu snabdevanja. Ako bi država preduzela korake da se uveća konkurencija u ovim fazama prodaje tako da se spreči pritisak na primarne proizvođače i da se poveća ponuda, vrlo brzo bi opale i cene na tržištu", napominje on.
Više o ovoj temi čitajte na sajtu Danasa.
OBRATI PAŽNJU! Osvežili smo platformu sa muzičkim kanalima, a preko koje možete slušati i Radio 021. Preporučujemo vam novu kategoriju - LOUNGE, za baš dobar užitak i relax tokom dana. Vaš 021!
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Paušalci "izvisili" za staž obećan podsticajnom merom za zapošljavanje
20.04.2025.•
3
Podsticajna mera države trebalo je da amortizuje posledice testa samostalnosti i obračun sa angažovanjem paušalaca kao poreski jeftinijim rešenjem od angažovanja stalno zaposleni.
Više cene struje za privrednike u Srbiji - manje šanse na tržištu?
20.04.2025.•
2
Cilj Elektroprivrede Srbije je, prema rečima direktora, da struja za građane ne poskupi dok su, s druge strane, privrednicima već stigli novi računi sa uvećanom cenom električne energije.
Zbog carinskog rata: Avion Boing koji je naručila Kina vratio se u SAD
20.04.2025.•
0
Avion kompanije Boing, koji je naručila kineska avio-kompanija, vraćen je u proizvodni centar u SAD, prema svemu sudeći zbog carinskog rata na relaciji Vašington-Peking.
Radonjić: To da je Srbija ekonomski tigar - bušna priča, ne čudi da se godišnje odseli 40.000 ljudi
20.04.2025.•
31
Narativ o Srbiji kao ekonomskom tigru je "bušna priča" kada se zaviri u realne podatke.
Više od 4.500 prijava za kredite za mlade: "Najveći izazov pronaći nekretninu"
19.04.2025.•
12
Za mesec dana programa stambenih kredita za mlade podneseno je više od 4.500 prijava.
.jpg "Evo kako možete proveriti svoj kreditni status: Jednostavnije nego pre, a izuzetno bitno")
Evo kako možete proveriti svoj kreditni status: Jednostavnije nego pre, a izuzetno bitno
19.04.2025.•
3
Kreditna istorija građana direktno utiče na finansijske mogućnosti, a postoji način i kako mi sami možemo da pristupimo tim informacijama.
Trgovci u Severnoj Makedoniji od danas moraju da objavljuju sve cene na internetu
18.04.2025.•
4
Trgovinske firme u Severnoj Makedoniji od danas moraju da na svojim internet sajtovima objavljuju cene svih proizvoda koje nude.
Objavljene nove cene goriva u narednih osam dana
17.04.2025.•
3
Cene benzina i evrodizela u narednih osam biće niže za po tri dinara u odnosu na prethodnih nedelju dana.
Rublja postala valuta sa "najboljim kursom na svetu"
17.04.2025.•
11
Ruska rublja postala je valuta sa najboljim kursom na svetu, preneo je britanski list "Dejli mejl".
Temu i Šejn dižu cene zbog Trampovih carina
17.04.2025.•
4
Kineski brendovi onlajn prodavnica Temu i Šejn podići će cene svojih proizvoda sledeće nedelje.
Ima li mesta za novu rafineriju u Srbiji?
16.04.2025.•
9
Pretnja sankcijama još jednom aktuelizuje pitanje izgradnje još jednog prerađivača nafte u Srbiji.
NLB Banka Banja Luka i Mastercard poklanjaju 2.500 evra za najbolja webshop rešenja na Konverziji
16.04.2025.•
0
Ovog aprila u Banjaluci, Konverzija osim što donosi više od 20 vrhunskih predavanja i konkretne lekcije iz prakse, konferencija nudi i dodatni stimulans za sve vlasnike web shopova.
SAD bi Kini mogle da uvedu carine od 245 odsto
16.04.2025.•
4
Sjedinjene Američke Države bi mogle da uvedu Kini carine do 245 odsto, objavila je Bela kuća.
Japan optužio Gugl za kršenje antimonopolskih zakona
15.04.2025.•
0
Japansko regulatorno telo je danas optužilo američkog tehnološkog giganta Gugl za kršenje antimonopolskih zakona, ponavljajući slične poteze u SAD i Evropi.
Predsednik Stelantisa: Automobilska industrija u Evropi i SAD u opasnosti
15.04.2025.•
3
Automobilska industrija je u opasnosti i u SAD i u Evropi, upozorio je predsednik grupe Stelantis Džon Elkan, navodeći kao razlog povećanje carina kao i plan za smanjenje emisija štetnih gasova.
Vlada spasava poslednju železaru u Britaniji
15.04.2025.•
0
Vlada Velike Britanije saopštila je da je kupila dovoljno sirovina da bi poslednje britanske visoke peći za proizvodnju čelika nastavile da rade "narednih nedelja".
Kina zabranjuje kupovinu od Boinga
15.04.2025.•
1
Kina je naložila svojim avio-kompanijama da obustave sve buduće isporuke aviona američkog proizvođača Boing, kao odgovor na nove američke carine koje je predsednik Donald Tramp uveo na kinesku robu.
RZS: Mali rast broja izdatih građevinskih dozvola
15.04.2025.•
0
Republički zavod za statistiku saopštio je da je u februaru izdato 1.817 građevinskih dozvola, što predstavlja povećanje od 1,1 odsto u odnosu na isti period prethodne godine.
Pada cena zlata sa rekordnog maksimuma: Ipak, ostaje iznad 3.200 dolara po unci
14.04.2025.•
1
Cene zlata pale su za 0,4 odsto sa rekordnog nivoa od 3.245,42 dolara po unci.
Rani prolećni mraz "pao na behar", na voće: Ugrožene kajsija, trešnja, šljiva i breskva
13.04.2025.•
0
Kajsije, šljive, trešnje i breskve našle su se na udaru mraza zbog iznenadnog zahlađenja i snega koji je prethodnih dana padao u Zapadnoj Srbiji.
Objavljen pravilnik o novim propisima za pelet i brikete: Laboratorijska analiza na štetne materije
13.04.2025.•
2
Privredna komora Srbije (PKS) saopštila je da je donet pravilnik o novim propisima za pelet i brikete.
Komentari 20
Nik
Pa "strani investitori" se gadjaju subvencijama, zemljistima i ostalim, a domaci? Domaci se samo ugnjetavaju tim ostacima inspekcija, nametima i poreskom upravom, bez ikakve mogucnosti za razvoj itd. Mora neko i da puni budzet i pravi taj novac za poklanjanje... Odlicna nam je ekonomska politika. Sto bi rekli, mora negde da se zaradi taj minimalac...
Rude se izvoze bud zasto, takoreci poklanjaju, plus bonus dobijemo razne kancere jer se povecava ekstrakcija rude, bez ikakve ekoloske odgovornosti. Jos zagadjivacima drzava izadje u susret smanjivanjem kazni za to sto rade! Trazili ste, gledajte dalje kako ce ovo sve da se razvija.
Bicemo gladni i bolesni. To nam je buducnost. Hleba i igara.
A,
Inspekcija nigde ni od korova. Instituti se privatizuju. Provera kvaliteta vode, hrane, odeće, obuće, igračaka, ... mislena imenica.
/
uputi se ti u citanje dekleracije.
ceska piva su bila iz ceske.
sadasnji kozel iz apatina.
sredstva za higijenu nisu bila iz srbije pa sada prodaje kartelski fairy
i pileci nugetsi su kartelizovani sa onim iz drugih prodajnih lanaca.
konditerija je iz poljske.
nisu mogli izbeci ni kartelsku grand i c kafu
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar