Javne investicije nekada uticale na ekonomiju, sada sve manje: Kako je došlo do suprotnog efekta?
Novi državni projekti polako postaju sve manje isplativi, odnosno slabi njihov uticaj na ukupnu ekonomiju, a stručnjaci kažu da ulaganja u obrazovanje, zaštita životne sredine mogu biti produktivnija.
Pre desetak dana država je izdvojila 3,5 miliona evra kako bi od vlasnika, mediji pišu da je reč o firmi Slobodana Petrovića, nekadašnjeg direktora Imleka, otkupila zemljište na kojem se nalazi kovid bolnica u Batajnici.
Bolnica građena tokom kovid krize, za hospitalizaciju obolelih i dalje je prazna, a nadležni tvrde da će joj se namena promeniti kada država stekne vlasništvo nad zemljištem na kom je nikla, piše Forbes Srbija.
I dok za izgradnju ovog objekta, pa i onog u kojem je trebalo da nastane fabrika vakcina, možda i postoji neko razložno opravdanje, za čitav niz infrastrukturnih projekata koje država, bez ikakvog plana, gradi poslednjih godina novcem poreskih obveznika, opravdanje je gotovo nemoguće naći.
Ilustrativan primer su stadioni u nekoliko gradova Srbije (Leskovac, Loznica, Zaječar), pa i onaj Nacionalni koji se gradi u Surčinu, uz objekte namenjene izložbi EXPO 2027.
Umesto da u vremenima pogoršanih uslova zaduživanja, jer se svi ovi projekti finansiraju iz kredita ili emitovanjem obveznica, država još opreznije bira prioritete prilikom izgradnje infrastrukturnih i kapitalnih objekata, ona se ponaša potpuno suprotno.
Sagrađeni stadioni, fabrika vakcina, pa i kovid bolnice, projekti u koje je uloženo više stotina miliona evra, i dalje nemaju svoju punu namenu i praktično su nefunkcionalni.
Tri faze zaduživanja
"Pogoršanje uslova zaduživanja za nove investicione projekte imaće ozbiljne budžetske implikacije. Generalno gledano, Srbija je prošla kroz tri faze uzimanja kredita za finansiranje velikih infrastrukturnih projekata. Prva se oslanjala na institucionalne kreditore, poput EIB-a, EBRD-a ili IBRD-a i to je podrazumevalo striktno poštovanje regulative, odnosno rigoroznih procedura i nadzor po standardima ovih institucija", navodi u svojoj analizi Fiskalni savet dodajući da su kamatne stope za nove kredite bile povoljne.
Druga faza je bila sklapanje aranžmana sa bilateralnim kreditorima, što je podrazumevalo nešto brže procedure, ali i malo veće kamate.
"Do treće faze dolazi sada kada investicioni zamah države više ne mogu da isprate ni ti bilateralni aranžmani. Krediti za najnovije projekte sve više se uzimaju na otvorenom tržištu i oni su ubedljivo najskuplji", kaže Fiskalni savet a kao primer nudi finansiranje prvog dela projekta EKSPO 2027 sa Nacionalnim stadionom.
Država je za to izdala osmogodišnje obveznice u vrednosti od 150 milijardi dinara, odnosno 1,3 milijarde evra, sa kamatnom stopom od sedam odsto. To znači da će se samo na kamate dati oko 700 miliona evra, a pošto je ovo samo prva faza projekta očekuju se u iste svrhe i dodatna zaduživanja.
Osim toga što će imati ozbiljne posledice po budžet, odnosno količinu novca koja se mora izdvajati za servisiranje dugova države, novi državni projekti lagano postaju sve manje isplativi, odnosno slabi njihov uticaj na ukupnu ekonomiju.
Drugim rečima, javna ulaganja koja se smatraju najkvalitenijim i najproduktivnijim načinom trošenja budžetskog novca, pošto imaju pozitivne efekte na celokupnu ekonomiju, na rast i zaposlenost, pretvaraju se u poslednje vreme u svoju suprotnost.
Uostalom, i novi predsednik Fiskalnog saveta Blagoje Paunović, nedavno je u intervjuu za Forbes Srbija rekao da to vidi kao najosetljiviji deo javnih finansija trenutno, odnosno da je u tom delu potreban poseban oprez.
Pozitivni i mogući negativni uticaju javnih ulaganja na ekonomiju
"Pored direktnog uticaja na poboljšanje dostupnosti i kvaliteta infrastrukture, pozitivan uticaj javnih investicija na ekonomski razvoj zemlje znatno je veći u odnosu na druge vidove budžetske potrošnje (plate u javnom sektoru, penzije, subvencije), ali i u odnosu na smanjenje poreza", stoji u analizi Fiskalnog saveta.
Oni, međutim, upozoravaju da taj uticaj slabi ukoliko se tim investicijama loše upravlja. Pojašnjenja radi, ukoliko se ne ulaže u produktivne sektore koji kojih se ostvaruje najveći multiplikativni efekat, ukoliko se ne ulaže u sektore gde je stanje infrastrukture zapušteno, ukoliko se ulaže u objekte upitne opravdanosti i isplativosti, poput stadiona, probijaju se rokovi za završetak ili se preterano angažuje inostrana radna snaga, njihove firme ili repromaterijal, efekti su mršavi.
"Preterano oslanjanje na strane izvođače smanjuje pozitivne efekte javnih ulaganja. Ukoliko, pritom, javne investicije sprovode strani izvođači, uz angažovanje svoje radne snage, opreme i dela materijala, efekti na privredu su osetno niži u poređenju sa situacijom kada se angažuje domaća privreda i radna snaga. Osim ovih kratkoročnih i neposrednih postoje i dugoročne negativne posledice preteranog oslanjanja na strane izvođače", navodi se u analizi.
Primera radi, kada je Srbija ili bivša SFRJ u ranijim periodima sprovodila investicione cikluse to je strateški korišćeno da se razvijaju domaći građevinski giganti. Oni su posle mogli da svoje usluge nude širom sveta donoseći profit u matičnu zemlju. To se sada ne dešava.
Povećanje javnih investicija od 2018. godine uticalo je na stopu privrednog rasta u Srbiji za oko 0,5 procentnih poena godišnje i bilo je glavni faktor za porast učešća ukupnih investicija u BDP-u sa 17,7 odsto iz 2017. na 24,2 odsto u 2022, a pozitivni efekti videli su se i kada je reč o zaposlenosti.
S druge strane, investicioni zamah iz 2018. godine nije negativno uticao na povećanje deficita i javnog duga.
"Produktivnost javnih investicija, međutim, sve više se umanjuje njihovom lošom sektorskom alokacijom. Pozitivni ekonomski efekti javnih investicija uveliko zavise od selekcije projekata. Međunarodna istraživanja pokazuju da su ulaganja u pojedine sektore koji su u Srbiji trenutno zapostavljeni (obrazovanje, zaštita životne sredine) izrazito produktivna. Stoga bi, posmatrano iz ekonomskog ugla, takvim sektorima svakako trebalo dati primat u odnosu na manje produktivna ulaganja u npr. fudbalske stadione ili nabavku naoružanja i opreme uvoznog porekla", pokazuje analiza FS.
U svom zaključku, Fiskalni savet kaže da je sadašnji model nestandardnog vođenja investicione politike države iscrpeo pozitivne efekte i trebalo bi kontrolisano i postepeno vratiti uređen sistem.
U suprotnom, ovaj model počeće da nanosi preteranu štetu državi.
OBRATI PAŽNJU! Osvežili smo platformu sa muzičkim kanalima, a preko koje možete slušati i Radio 021. Preporučujemo vam novu kategoriju - LOUNGE, za baš dobar užitak i relax tokom dana. Vaš 021!
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
.jpg "Prebijanje studentkinje u Novom Sadu: Hitna pomoć ne dostavlja informacije portalu 021.rs")
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Đedović Handanović: Stigla potvrda SAD da su odložene sankcije NIS-u do 28. aprila
29.03.2025.•
0
Stigla je zvanična potvrda Sjedinjenih Američkih Država da odlažu sankcije Naftnoj industriji Srbije (NIS) do 28. aprila.
APR: Rok za dostavljanje redovnog godišnjeg finansijskog izveštaja za 2024. kraj marta
29.03.2025.•
1
Krajem marta ističe rok za dostavljanje redovnog finansijskog izveštaja za 2024. godinu.
Koliko su kupci u Srbiji spremni da plate novi automobil?
28.03.2025.•
8
Kupci novih automobila u Srbiji najčešće su spremni da izdvoje do 20.000 evra za novo vozilo, pokazala je anketa na sajtu Polovni automobili, objavljena danas.
.jpg "Bajatović: Nadam se odlaganju sankcija NIS-u, danas poslednji razgovor advokata i Vlade")
Bajatović: Nadam se odlaganju sankcija NIS-u, danas poslednji razgovor advokata i Vlade
28.03.2025.•
1
Generalni direktor Srbijagasa Dušan Bajatović izjavio je danas da se nada odlaganju sankcija SAD Naftnoj industriji Srbije (NIS), kako je naveo, "i do tri meseca".
Objavljene nove cene goriva: Skuplji i evrodizel i benzin
28.03.2025.•
5
Evrodizel i benzin od danas u 15 časova pa do sledećeg petka u isto vreme biće skuplji u odnosu na prethodnu nedelju.
Vučić: Propali pregovori o sprečavanju sankcija, Srbija u riziku da izgubi pristup sirovoj nafti
27.03.2025.•
48
Srbija se suočava sa rizikom da u petak izgubi pristup sirovoj nafti iz uvoza, jer su propali pregovori o sprečavanju uvođenja sankcija jedinoj rafineriji u zemlji, rekao je predsednik Srbije.
Kako klimatske promene utiču na sektor osiguranja
27.03.2025.•
0
U Beogradu je održana konferencija o trendovima u finansijskom i osiguravajućem sektoru u ovoj godini.
Tramp nakarikao carine Kini, pa ponudio: Smanjiću ih malo ako prodate Tiktok; Oni rekli: "Ne"
27.03.2025.•
2
Kina je odbila danas ponudu predsednika SAD Donalda Trampa da bi joj dao carinske ustupke u zamenu za prodaju aplikacije Tiktok, u vlasništvu kineske firme Bajtdens, nekineskom kupcu.
Bajatović: Očekujem da će ponovo biti odloženo uvođenje sankcija NIS-u
27.03.2025.•
1
Generalni direktor Srbijagasa Dušan Bajatović izjavio je da očekuje da će biti produžen rok za uvođenje američkih sankcija Naftnoj industriji Srbije (NIS).
Proizvedeni prvi probni primerci električnog "citroena C3" u Kragujevcu
27.03.2025.•
2
Prvi probni primerci električnog automobila "citroen C3" proizvedeni su u fabrici Fiat-Krajsler automobili Srbija u Kragujevcu.
Tramp uvodi carinu od 25 odsto na automobile koji nisu proizvedeni u SAD
27.03.2025.•
0
Predsednik SAD Donald Tramp izjavio je da će efektivno uvesti carinu od 25 odsto na sve automobile koji nisu proizvedeni u toj zemlji.
Profesor Arsić: Privredni rast Srbije niži od očekivanog, prognoze sve neizvesnije
26.03.2025.•
3
Makroekonomski trendovi u Srbiji na početku 2025. godine nagoveštavaju lošije rezultate nego 2024. godine.
Rok za prijavu za subvencije ističe, poljoprivrednici očekuju isplatu do kraja meseca
25.03.2025.•
6
Rok za prijavu za subvencije od 18.000 dinara po hektaru u Srbiji ističe danas, 25. marta.
Dogovor Vlade i odgajivača svinja i živine o rešavanju problema: Subvencije, plan za kreiranje mera
25.03.2025.•
2
Predstavnici Vlade Srbije i predstavnici udruženja odgajivača svinja i živine su se dogovorili o donošenju kratkoročnih mera koje bi doprinele prevazilaženju pojedinih problema.
.jpg "Potpisani prvi ugovori za")
Potpisani prvi ugovori za "stanove za mlade", skoro 1.800 prijava
25.03.2025.•
8
U Poštanskoj štedionici u Beogradu su potpisana prva četiri ugovora o subvencionisanim stambenim kreditima za mlade od 20 do 35 godina.
.jpg "Poskupljuje struja za privrednike - šta će to značiti za ostale cene i inflaciju?")
Poskupljuje struja za privrednike - šta će to značiti za ostale cene i inflaciju?
25.03.2025.•
9
Od početka ove godine u pojedinim gradovima i opštinama u Srbiji povećane su cene vode, iznošenja smeća, poreza na imovinu, zatim je nedavno država povećala akcize na gorivo, duvan, grejanje na gas...
Do sada za jeftinije stambene kredite apliciralo 1.566 mladih: Evo šta je najpopularnije
25.03.2025.•
5
Banci Poštanske štedionice koja je prva u Srbiji uzela učešće u programu povoljnih stambenih kredita za mlade do juče u 11 časova je podneto 1.566 zahteva.
Pad prodaje Teslinih vozila u Evropi, Maskovu firmu prestigli Folksvagen, BMW i rivali iz Kine
25.03.2025.•
1
Prodaja Teslinih vozila u Evropi je u padu, a američku firmu su, prema februarskim podacima, prestigli kako Folksvagen, tako i BMW i rivali iz Kine, pokazuje izveštaj kompanije JATO Dynamics.
Vlada Srbije uputila pismo SAD za novo odlaganje sankcija Naftnoj industriji Srbije
24.03.2025.•
4
Vlada Srbije uputila je pismo administraciji predsednika Donalda Trampa u kojem podržava zahtev Naftne industrije Srbije da ponovo bude odložena primena sankcija koje su SAD uvele toj kompaniji.
Pomama za solarnim energanama
24.03.2025.•
4
Nesporno je da je prelazak na obnovljive izvore energije trend naročito izražen u Evropi, pa je prirodno da se i Srbija sa fosilnih preorijentiše na moderne energetske pogone.
Odbor za finansije predložio Ivicu Gavrilovića za predsednika Saveta Državne revizorske institucije
24.03.2025.•
0
Odbor Skupštine Srbije za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava predložio je Skupštini da izabere Ivicu Gavrilovića za predsednika Saveta Državne revizorske institucije.
Komentari 17
Koja
Г
/
i na ilustraciji je zelena fasada.
pa ovi su bolesni.
eno na radnickom se nesto nisu primile one saksije
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar