Da li je "najbolja cena" i najbolja mera: "Vučićevi jeftiniji proizvodi" populizam bez većih efekata
Ministar trgovine Tomislav Momirović obelodaniće danas spisak proizvoda čije će cene biti snižene od 1. septembra do 31. oktobra.
Foto: 021.rs
Prethodno je predsednik Srbije Aleksandar Vučić sinoć najavio da će se na spisku naći 81 proizvod.
To je rezultat dogovora premijera i ministara sa predstavnicima trgovinskih lanaca. Nije doduše još uvek sasvim poznat mehanizam koji će istopiti cene pojedinih osnovnih životnih namirnica. Istovremeno, Narodna banka Srbije obećava da će zakonski ograničiti bankarske marže, pa tako i cene kredita.
Forbes Srbija pitao je ekonomiste kuda se kreće naša ekonomija još većim mešanjem države u funkcionisanje ovih tržišta, ali i da li će mere dati rezultat.
Branimir Jovanović, stručnjak za Zapadni Balkan u Bečkom institutu za međunarodne studije veruje da bi obuzdavanje cena i kamata imalo više smisla ranije, dok je inflacija buktala.
"Ukratko, za mene su ovo populističke mere, koje neće imati nekih većih efekata, jer dolaze relativno kasno, kada su kamate i cene već znatno skočile. Ako pričamo o kamatama, one su čak počele da padaju i sva očekivanja su da će taj trend produžiti. Ako su vlasti htele da spreče rast kamata, trebalo je da reaguju mnogo ranije. Osim toga, maksimalni nivo kamata koji se predviđa je viši od trenutnog nivoa, tako da, on ustvari i neće smanjiti kamate", kaže Jovanović za Forbes Srbija.
Bečki institut je radio nedavno analizu efektivnosti ovih mera, i zaključili su da zamrzavanje cena može da kontroliše inflaciju, ali je neophodno da bude dugo na snazi i da se doslovno primenjuje, sa visokim kaznama za kršenje.
"S druge strane, da bi ustanovili da li neki supermarket poštuje ograničenje marže, treba otići u inspekciju, otvoriti sve knjige i fakture, pogledati kolike su nabavne cene i ostali troškovi, a to prosto zahteva puno vremena, posebno ako se radi o više proizvoda. Osim toga, firme mogu praviti manipulacije, štimati nabavne cene i slično, što se teško utvrđuje", objašnjava Jovanović.
Pavle Medić, zamenik glavnog ekonomiste u Centru za visoke ekonomske studije (CEVES), smatra da uticaj države na cene osnovnih namirnica ima smisla kao zaštita ugroženog dela stanovništva. Pre svega jer je hrana u Srbiji za poslednje tri godine porasla 47 odsto i cene su se skoro izjednačile sa onima u EU – na 95 odsto su evropskog proseka.
Deo problema, veruje, leži u samoj prehrambenoj industriji, jer se ne razvija dovoljno brzo, prerađivačka ne povećava produktivnost, dok primarna poljoprivredna proizvodnja beleži dosta slabe rezultate.
"Sve su to dubinski strukturni razlozi kojima se ne bavimo, a kojima ovakve mere nikako ne pomažu", dodaje Medić.
"Ako prihvatite argumentaciju da su prodajni lanci krivi za visoke cene, onda je logično da se postavi pitanje istraživanja uzroka toga, a tu nadležnost ima Komisija za zaštitu konkurencije. Rekordno visoki profiti i prinosi u trgovini, najviši od svih sektora, u inflatornoj godini, kao i lakoća sa kojom lanci pristaju na ograničavanja cena svakako daje prostora za sumnju da postoje određeni vidovi netržišnog ponašanja", kaže sagovornik Forbes Srbija.
Branimir Jovanović sa Bečkog instituta ne veruje da srpska privreda funkcioniše drugačije od oslatlih, ali veruje da je karakteriše – mala konkurencija.
"Sve privrede u principu funkcionišu na sličan način, nije Srbija nikakav izuzetak. To je suština kapitalizma, u njemu firme gledaju da povećaju svoj profit, poštujući zakone i pravila igre", odgovara Jovanović.
"Razlika između Srbije i nekih razvijenijih zapadnoevropskih privreda je što je u Srbiji konkurencija manja, pa je koncentracija tržišta veća, zbog čega velike firme imaju veću moć. Druga razlika je što su agencije zadužene za zaštitu konkurencije i kontrolu firmi puno slabije nego u Zapadnoj Evropi. U Evropskoj uniji stalno ima primera kada se čak i najveće svetske firme kažnjavaju, ponekad i samo da bi se pokazalo da niko nije iznad države. U Srbiji političari verovatno garantuju velikim firmama da se to nikad neće desiti", objašnjava Jovanović.
I Lazar Ivanović, istraživač ekonomista CEVES-a, siguran je da o kontroli cena ne bismo govorili da je Srbija zemlja sa jakim institucijama i da postoji fer i poštena tržišna utakmica.
"Prema zakonu, ovim pitanjem u Srbiji bi trebalo da se bavi Komisija za zaštitu konkurencije. Međutim, kako možemo videti, Komisija je trenutno okupirana esencijalnim pitanjima kao što su cene kafe i nekonkurentnim delovanjem softverskih kompanija, pa nema vremena da se bavi marginalnim temama kao što su osnovne životne namirnice", kaže Ivanović za Forbes Srbija.
Pročitaj još
Nameće se pitanje može li se drugim putem stići do podnošljivijih cena hrane, ali i kredita.
Kada je akutna faza ove inflatorne krize prošla, Branimir Jovanović poručuje da treba raditi na strani ponude, odnosno, povećati domaću proizvodnju kritičnih proizvoda, kako bi se izbegle, ili bar ublažile, inflatorne krize u budućnosti. Mogući način je – ekstraprofit.
"Druga stvar koja se može uraditi je uvesti poreze na ekstra profite. To možda neće sprečiti da pojedine firme i dalje ostvaruju velike profite, ali će bar preraspodeliti deo tih profita svim ostalima. Sve članice Evropske unije su uvele takav porez krajem 2022, iz regiona je to uradila i Makedonija, ali Srbija nije htela", kaže Jovanović.
Kontrola cena je velika i stara tema u ekonomskoj nauci, koja je zadnjih par godina ponovo postala aktuelna. U SAD je, podseća Jovanović, pre 50 godina postojala državna agencija koja se bavila kontrolom cena. Kontrola cena osnovnih proizvoda se na različite načine sprovodila u velikom broju evropskih zemalja – u Mađarskoj, Hrvatskoj, Litvaniji, Grčkoj, Rumuniji, nešto drugačije u Francuskoj.
OBRATI PAŽNJU! Osvežili smo platformu sa muzičkim kanalima, a preko koje možete slušati i Radio 021. Preporučujemo vam novu kategoriju - LOUNGE, za baš dobar užitak i relax tokom dana. Vaš 021!
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Paušalci "izvisili" za staž obećan podsticajnom merom za zapošljavanje
20.04.2025.•
2
Podsticajna mera države trebalo je da amortizuje posledice testa samostalnosti i obračun sa angažovanjem paušalaca kao poreski jeftinijim rešenjem od angažovanja stalno zaposleni.
Više cene struje za privrednike u Srbiji - manje šanse na tržištu?
20.04.2025.•
0
Cilj Elektroprivrede Srbije je, prema rečima direktora, da struja za građane ne poskupi dok su, s druge strane, privrednicima već stigli novi računi sa uvećanom cenom električne energije.
Zbog carinskog rata: Avion Boing koji je naručila Kina vratio se u SAD
20.04.2025.•
0
Avion kompanije Boing, koji je naručila kineska avio-kompanija, vraćen je u proizvodni centar u SAD, prema svemu sudeći zbog carinskog rata na relaciji Vašington-Peking.
Radonjić: To da je Srbija ekonomski tigar - bušna priča, ne čudi da se godišnje odseli 40.000 ljudi
20.04.2025.•
26
Narativ o Srbiji kao ekonomskom tigru je "bušna priča" kada se zaviri u realne podatke.
Više od 4.500 prijava za kredite za mlade: "Najveći izazov pronaći nekretninu"
19.04.2025.•
12
Za mesec dana programa stambenih kredita za mlade podneseno je više od 4.500 prijava.
.jpg "Evo kako možete proveriti svoj kreditni status: Jednostavnije nego pre, a izuzetno bitno")
Evo kako možete proveriti svoj kreditni status: Jednostavnije nego pre, a izuzetno bitno
19.04.2025.•
3
Kreditna istorija građana direktno utiče na finansijske mogućnosti, a postoji način i kako mi sami možemo da pristupimo tim informacijama.
Trgovci u Severnoj Makedoniji od danas moraju da objavljuju sve cene na internetu
18.04.2025.•
4
Trgovinske firme u Severnoj Makedoniji od danas moraju da na svojim internet sajtovima objavljuju cene svih proizvoda koje nude.
Objavljene nove cene goriva u narednih osam dana
17.04.2025.•
3
Cene benzina i evrodizela u narednih osam biće niže za po tri dinara u odnosu na prethodnih nedelju dana.
Rublja postala valuta sa "najboljim kursom na svetu"
17.04.2025.•
11
Ruska rublja postala je valuta sa najboljim kursom na svetu, preneo je britanski list "Dejli mejl".
Temu i Šejn dižu cene zbog Trampovih carina
17.04.2025.•
4
Kineski brendovi onlajn prodavnica Temu i Šejn podići će cene svojih proizvoda sledeće nedelje.
Ima li mesta za novu rafineriju u Srbiji?
16.04.2025.•
9
Pretnja sankcijama još jednom aktuelizuje pitanje izgradnje još jednog prerađivača nafte u Srbiji.
NLB Banka Banja Luka i Mastercard poklanjaju 2.500 evra za najbolja webshop rešenja na Konverziji
16.04.2025.•
0
Ovog aprila u Banjaluci, Konverzija osim što donosi više od 20 vrhunskih predavanja i konkretne lekcije iz prakse, konferencija nudi i dodatni stimulans za sve vlasnike web shopova.
SAD bi Kini mogle da uvedu carine od 245 odsto
16.04.2025.•
4
Sjedinjene Američke Države bi mogle da uvedu Kini carine do 245 odsto, objavila je Bela kuća.
Japan optužio Gugl za kršenje antimonopolskih zakona
15.04.2025.•
0
Japansko regulatorno telo je danas optužilo američkog tehnološkog giganta Gugl za kršenje antimonopolskih zakona, ponavljajući slične poteze u SAD i Evropi.
Predsednik Stelantisa: Automobilska industrija u Evropi i SAD u opasnosti
15.04.2025.•
3
Automobilska industrija je u opasnosti i u SAD i u Evropi, upozorio je predsednik grupe Stelantis Džon Elkan, navodeći kao razlog povećanje carina kao i plan za smanjenje emisija štetnih gasova.
Vlada spasava poslednju železaru u Britaniji
15.04.2025.•
0
Vlada Velike Britanije saopštila je da je kupila dovoljno sirovina da bi poslednje britanske visoke peći za proizvodnju čelika nastavile da rade "narednih nedelja".
Kina zabranjuje kupovinu od Boinga
15.04.2025.•
1
Kina je naložila svojim avio-kompanijama da obustave sve buduće isporuke aviona američkog proizvođača Boing, kao odgovor na nove američke carine koje je predsednik Donald Tramp uveo na kinesku robu.
RZS: Mali rast broja izdatih građevinskih dozvola
15.04.2025.•
0
Republički zavod za statistiku saopštio je da je u februaru izdato 1.817 građevinskih dozvola, što predstavlja povećanje od 1,1 odsto u odnosu na isti period prethodne godine.
Pada cena zlata sa rekordnog maksimuma: Ipak, ostaje iznad 3.200 dolara po unci
14.04.2025.•
1
Cene zlata pale su za 0,4 odsto sa rekordnog nivoa od 3.245,42 dolara po unci.
Rani prolećni mraz "pao na behar", na voće: Ugrožene kajsija, trešnja, šljiva i breskva
13.04.2025.•
0
Kajsije, šljive, trešnje i breskve našle su se na udaru mraza zbog iznenadnog zahlađenja i snega koji je prethodnih dana padao u Zapadnoj Srbiji.
Objavljen pravilnik o novim propisima za pelet i brikete: Laboratorijska analiza na štetne materije
13.04.2025.•
2
Privredna komora Srbije (PKS) saopštila je da je donet pravilnik o novim propisima za pelet i brikete.
Komentari 13
Boeser Wolf
Njen zadatak je prvenstveno da se bavi sprečavanjem kartela i monopola, ali u to se, za razliku od tržišta, ne meša.
Selo
Ha
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar