Stručnjaci: Rudne rente u Srbiji preniske, Vučićeva tvrdnja da su Rusi krivi za to je podvala
Stručnjaci u Srbiji ocenili su da su rudne rente izuzetno niske, mada ministarka rudarstva i energetike Srbije Dubravka Đedović Handanović tvrdi da su među višim u svetu.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić, sa druge strane, istakao je da ih nije lako povećati.
Rudna renta u odnosu na sirovinu koja se eksploatiše, prema Zakonu o naknadama za korišćenje javnih dobara, u Srbiji se kreće od jedan do sedam odsto.
Za jadarit, koji bi Rio Tinto kopao u Zapadnoj Srbiji, visina rudne rente iznosila bi pet odsto, dok je za naftu i gas ona sedam odsto, ali ruska kompanija Gasprom ima povlašćenu rentu od tri odsto.
Profesor u penziji Božo Drašković ocenio je da "Vučićeve izjave o rudnoj renti treba posmatrati sa stanovišta političke manipulacije".
"U Srbiji, naročito sa Vučićevom vlašću, sve je propaganda i marketing i sve je usmereno ka ostvarivanju nekog njegovog političkog cilja, ne postoji ništa utemeljeno i razumno. Te tvrdnje da su mu Rusi skočili na glavu ili da će svi da se povuku, to je jedna podvala koja se nudi narodu u Srbiji", rekao je Drašković.
Drašković je upitao kako se došlo do rudne rente od pet odsto za minerale tipa litijuma, bakra ili nečega trećeg.
"Mi nemamo preciznu i transparentnu metodologiju na koji način se obračunava procenat rudne rente i onda se to svodi na arbitrarne odluke političara i vrlo često stranog uticaja na vlast u Srbiji", rekao je Drašković.
Prema njegovim rečima, treba napraviti razliku između rudne rente za eksploataciju gasa i nafte u odnosu na eksploataciju bakra, cinka, olova, litijuma…
"Kada je reč o gasu i nafti, postoji neposredna berzanska vrednost tog resursa i onda se vrednost definiše prema ponudi i tražnji na svetskom tržištu, a onda se dodaje element rente, odnosno ono što država zahvata kao cenu prirodnog kapitala", objašnjava Drašković.
Kada je reč o eksploataciji bakra, cinka, ili potencijalno litijuma, kako kaže, "Srbija je definisala pet odsto rudnu rentu, a nema metodologiju zašto i na koji način je to uradila".
"Tu nema berzanske cene neposrednog prirodnog resursa, već prerađenog resursa. Tek kada dobijemo recimo bakar kao sirovinu, on dobija svoju berzansku vrednost, to važi i za litijum i druge minerale. Zato kada se govori o primarnoj, odnosno inicijalnoj vrednosti i rudnoj renti, to je pogrešan pristup i ide nauštrb interesa zemalja koje poseduju takve resurse", ocenio je Drašković.
Podsetio je i da sama Evropska unija nema politiku renti, sem nekih zemalja, jer izbegavaju da te resurse prepuste strancima.
Bez obzira na visinu rente, tvrdi on, ne bi trebalo prepuštati resurse strancima.
"Prepuštanjem resursa stranim kompanijama upadamo u neokolonijalni položaj pojedinih afričkih ili zemalja iz Južne Amerike. Treba napraviti jednu temeljnu analizu, umesto površne propagande koju obavlja Aleksandar Vučić", rekao je Drašković.
Dodao je da "Vučić vodi politiku koju su napravile prethodne vlade, s tim što ju je on doveo do apsurda".
"Ne treba amnestirati družinu koja je bila na vlasti pre Vučića i koja je donela određene zakone u interesu stranih kompanija, koje je Vučić samo razradio", rekao je Drašković.
Profesor Tehnološko-metalurškog fakulteta Petar Đukić naveo je da je rudna renta ekonomska kategorija, koja je nastala u cilju zahvatanja ekstra dohotka koji bi se namenski upotrebljavao u svrhu kompenzacije negativnih eksternalija.
"Ukoliko eksploatacija određenog resursa na neki način šteti narednim generacijama, mora da se ostavi neko obeštećenje toj zajednici, posebno što su to često i ekološke posledice", rekao je Đukić.
Rudna renta je, prema njegovim rečima, deo prirodne rente, koja je u Srbiji, kao i u svakoj siromašnoj zemlji, jako potcenjena.
"Mi smo zemlja niskog dohotka, a hoćemo strane investicije, pa one kompanije koje hoće da eksploatišu nešto to i koriste", rekao je Đukić i istakao da je rudna renta u Srbiji jako niska.
Naveo je da ni to nije pravilo jer je posebnim aktom ugovoreno da se Naftna industrija Srbije (NIS) većinski ustupi Gaspromu, a da "plaća rudnu rentu samo tri odsto i to, prema nemuštoj kategoriji, do granice isplativosti".
Još jedan problem je što, kako tvrdi, kompanije same prave računicu.
"Rudnu rentu, onaj ko koristi rudu, plaća prema računici koju sam izvede, prema izvađenom i prodatom, odnosno prema vrednosti rudne sirovine. Pored toga, pre nekoliko godina je Državna revizorska institucija našla podatak da se rudna renta ne plaća redovno i da najmanje oko 400 ili 500 miliona evra nije redovno ili uopšte plaćano", rekao je Đukić.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
.jpg "Uhapšen sin koji je ubio majku na Telepu")
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Sindikat: Postajemo u svojoj zemlji roblje stranih investitora
18.11.2024.•
3
Kompanija Jura u Leskovcu, iako je dobila subvencije države od 10.000 evra po zaposlenom, ne poštuje zakone Srbije i tu postoje veliki problemi na koje niko ne reaguje i toleriše se takvo ponašanje.
"Strani plaćenici": Ko su najveći donatori Ministarstva odbrane i MUP?
18.11.2024.•
8
Uticaji stranih država u Srbiji se sve više mogu osetiti, uglavnom se kanališu kroz izjave predstavnika ministarstava i predsednika Aleksandra Vučića koji često otvoreno favorizuju određene države.
Budžetsko ulepšavanje budućnosti: Kad naprednjaci planiraju
18.11.2024.•
21
Pre desetak dana Vlada Srbije definisala je budžet za 2025. godinu i uputila ga Skupštini na usvajanje.
Amazon lansirao konkurenciju sajtovima Temu i Shein s "neverovatno niskim" cenama
18.11.2024.•
5
Amazon je pokrenuo novu platformu pod nazivom Haul, koja ograničava maksimalnu cenu proizvoda na 20 dolara (15,79 funti), s ciljem konkurisanja jeftinim trgovinskim gigantima poput Temu-a i Shein-a.
Lufthanza otpušta oko 400 zaposlenih
17.11.2024.•
0
Grupacija Lufthanza će ukinuti petinu radnih mesta u upravi, a radi se o oko 400 zaposlenih, objavio je frankfurstki poslovni magazin Menadžer.
Nakon masovnog trovanja mušterija: Mekdonalds ulaže 100 miliona dolara da povrati ugled
17.11.2024.•
0
Mekonalds je objavio da će utrošiti 100 miliona dolara kako bi pojačao prodaju nakon što je epidemija izazvana bakterijom ešerihija koli uplašila kupce i uticala na pad poslovanja firme u SAD.
"Pošte Srbije": Znatno povećan broj pošiljaka zbog Temu-a, robot za sortiranje uskoro u Novom Sadu
17.11.2024.•
13
Broj pošiljki Pošte i Post ekspresa povećan je oko 60 odsto od kada je krenula aplikacija Temu, izjavio je FoNetu vršilac dužnosti direktora "Pošta Srbije" Zoran Anđelković.
Kad ti Ilon Mask ponudi posao: Nećete primati platu, a radićete više od 80 sati nedeljno
17.11.2024.•
12
Jedan od lidera novoformiranog Sekretarijata za efikasnost vlade u administraciji Donalda Trampa, Ilon Mask, objavio je oglas za posao.
Evropska komisija za Srbiju predviđa solidan privredni rast
16.11.2024.•
1
U Evropskoj uniji privreda posle dužeg perioda stagnacije beleži blagi rast i inflacija nastavlja da pada.
Gasprom prestaje da isporučuje gas OMV-u
15.11.2024.•
6
Ruska državna naftna kompanija Gasprom, prestaće da snabdeva austrijski OMV počevši od subote, izjavio je austrijski kancelar Karl Nehamer.
NIS izdaje prve korporativne obveznice: Zaduživanje od 5,8 milijardi dinara
15.11.2024.•
0
Skupština akcionara Naftne industrije Srbije (NIS) usvojila je danas, na vanrednoj sednici, Odluku o izdavanju prve emisije obveznica Društva, ukupne nominalne vrednosti 5,855 milijardi dinara.
.jpg "Ovo su nove - stare cene goriva")
Ovo su nove - stare cene goriva
15.11.2024.•
6
Objavljene su nove cene goriva, koje će od danas u 15 časova važiti narednih sedam dana.
EU kaznila Fejsbuk sa 800 miliona evra zbog kršenja antimonopolskih pravila
14.11.2024.•
0
Evropska unija je danas kaznila kompaniju Meta u čijoj se vlasništvu nalazi Fejsbuk sa 800 miliona evra zbog onoga što su nazvali "zloupotrebljivim praksama".
Poreska uprava: Novi iznosi poreza na oružje za 2024. godinu
14.11.2024.•
2
Poreska uprava Srbije odredila je nove iznose poreza na oružje za 2024. godinu, nakon obrade podataka iz Ministrastva unutrašnjih poslova kojom su usklađeni dinarski iznosi za registrovano oružje.
Obrušavanje kosina u Grdeličkoj klisuri: Azvi tužen za milione evra jer nije platio radove
14.11.2024.•
12
Španska kompanija Azvi, koja je gradila deo auto-puta E75 u Caričinoj dolini, tužena je zbog neisplaćivanja novca za sanaciju kosina koje su se urušavale od Grdeličke klisure do tunela Predejane.
Bivši predsednik Fiskalnog saveta: Iz Srbije godišnje ode 40.000 ljudi, ovo su razlozi
14.11.2024.•
11
Oko 40.000 ljudi godišnje emigrira iz Srbije, zbog kvaliteta usluga i institucija, obrazovanja i zdravstva, kao i visine plata, ocenio je donedavni predsednik Fiskalnog saveta, akademik Pavle Petrović
Srbija će "rafale" plaćati sve do 2028: Ove i naredne dve godine daje 2,46 milijardi evra
13.11.2024.•
37
Za nabavku višenamenskih aviona rafal iz Francuske u ovoj i u naredne dve godine iz budžeta Srbije će, kako je predviđeno, biti isplaćeno oko 2,46 milijardi evra, prenosi Balkanska bezbednosna mreža.
Izazovno okruženje ili kriza u IT sektoru: Kakvo je stanje na tržištu u Srbiji?
13.11.2024.•
5
Loša kretanja na berzi dve svetske IT kompanije, Better Collective i Play Studios Europe navodno su dovela do otpuštanja velikog broja zaposlenih, kako u drugim zemljama, tako i u Srbiji.
Tabaković: Ispitati cene lekova, onaj koji koristim u jeftinoj apoteci u Novom Sadu skuplji 50 odsto
13.11.2024.•
18
Guvernerka Narodne banke Srbije Jorgovanka Tabaković izjavila je da ne očekuje veći rast cena, nego snižavanje onih koje su neopravdano povećane.
U SAD istraga o 1,4 miliona Hondinih vozila zbog problema sa motorom
12.11.2024.•
4
Američka Nacionalna služba za bezbednost saobraćaja (NHTSA) saopštila je da otvara istragu u vezi sa 1,4 miliona vozila kompanije Honda nakon izveštaja o ozbiljnim problemima sa motorima.
Nedostatak porudžbina u Nemačkoj sve veći problem za ekonomiju
11.11.2024.•
4
Nedostatak narudžbina u Nemačkoj ponovo se pogoršao i postaje sve veći problem za tamošnju privredu, zaključak je izveštaja Instituta za ekonomska istraživanja IFO iz Minhena.
Komentari 11
Steva
ZVONKO
Zoran
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar