Stručnjaci: Rudne rente u Srbiji preniske, Vučićeva tvrdnja da su Rusi krivi za to je podvala
Stručnjaci u Srbiji ocenili su da su rudne rente izuzetno niske, mada ministarka rudarstva i energetike Srbije Dubravka Đedović Handanović tvrdi da su među višim u svetu.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić, sa druge strane, istakao je da ih nije lako povećati.
Rudna renta u odnosu na sirovinu koja se eksploatiše, prema Zakonu o naknadama za korišćenje javnih dobara, u Srbiji se kreće od jedan do sedam odsto.
Za jadarit, koji bi Rio Tinto kopao u Zapadnoj Srbiji, visina rudne rente iznosila bi pet odsto, dok je za naftu i gas ona sedam odsto, ali ruska kompanija Gasprom ima povlašćenu rentu od tri odsto.
Profesor u penziji Božo Drašković ocenio je da "Vučićeve izjave o rudnoj renti treba posmatrati sa stanovišta političke manipulacije".
"U Srbiji, naročito sa Vučićevom vlašću, sve je propaganda i marketing i sve je usmereno ka ostvarivanju nekog njegovog političkog cilja, ne postoji ništa utemeljeno i razumno. Te tvrdnje da su mu Rusi skočili na glavu ili da će svi da se povuku, to je jedna podvala koja se nudi narodu u Srbiji", rekao je Drašković.
Drašković je upitao kako se došlo do rudne rente od pet odsto za minerale tipa litijuma, bakra ili nečega trećeg.
"Mi nemamo preciznu i transparentnu metodologiju na koji način se obračunava procenat rudne rente i onda se to svodi na arbitrarne odluke političara i vrlo često stranog uticaja na vlast u Srbiji", rekao je Drašković.
Prema njegovim rečima, treba napraviti razliku između rudne rente za eksploataciju gasa i nafte u odnosu na eksploataciju bakra, cinka, olova, litijuma…
"Kada je reč o gasu i nafti, postoji neposredna berzanska vrednost tog resursa i onda se vrednost definiše prema ponudi i tražnji na svetskom tržištu, a onda se dodaje element rente, odnosno ono što država zahvata kao cenu prirodnog kapitala", objašnjava Drašković.
Kada je reč o eksploataciji bakra, cinka, ili potencijalno litijuma, kako kaže, "Srbija je definisala pet odsto rudnu rentu, a nema metodologiju zašto i na koji način je to uradila".
"Tu nema berzanske cene neposrednog prirodnog resursa, već prerađenog resursa. Tek kada dobijemo recimo bakar kao sirovinu, on dobija svoju berzansku vrednost, to važi i za litijum i druge minerale. Zato kada se govori o primarnoj, odnosno inicijalnoj vrednosti i rudnoj renti, to je pogrešan pristup i ide nauštrb interesa zemalja koje poseduju takve resurse", ocenio je Drašković.
Podsetio je i da sama Evropska unija nema politiku renti, sem nekih zemalja, jer izbegavaju da te resurse prepuste strancima.
Bez obzira na visinu rente, tvrdi on, ne bi trebalo prepuštati resurse strancima.
"Prepuštanjem resursa stranim kompanijama upadamo u neokolonijalni položaj pojedinih afričkih ili zemalja iz Južne Amerike. Treba napraviti jednu temeljnu analizu, umesto površne propagande koju obavlja Aleksandar Vučić", rekao je Drašković.
Dodao je da "Vučić vodi politiku koju su napravile prethodne vlade, s tim što ju je on doveo do apsurda".
"Ne treba amnestirati družinu koja je bila na vlasti pre Vučića i koja je donela određene zakone u interesu stranih kompanija, koje je Vučić samo razradio", rekao je Drašković.
Profesor Tehnološko-metalurškog fakulteta Petar Đukić naveo je da je rudna renta ekonomska kategorija, koja je nastala u cilju zahvatanja ekstra dohotka koji bi se namenski upotrebljavao u svrhu kompenzacije negativnih eksternalija.
"Ukoliko eksploatacija određenog resursa na neki način šteti narednim generacijama, mora da se ostavi neko obeštećenje toj zajednici, posebno što su to često i ekološke posledice", rekao je Đukić.
Rudna renta je, prema njegovim rečima, deo prirodne rente, koja je u Srbiji, kao i u svakoj siromašnoj zemlji, jako potcenjena.
"Mi smo zemlja niskog dohotka, a hoćemo strane investicije, pa one kompanije koje hoće da eksploatišu nešto to i koriste", rekao je Đukić i istakao da je rudna renta u Srbiji jako niska.
Naveo je da ni to nije pravilo jer je posebnim aktom ugovoreno da se Naftna industrija Srbije (NIS) većinski ustupi Gaspromu, a da "plaća rudnu rentu samo tri odsto i to, prema nemuštoj kategoriji, do granice isplativosti".
Još jedan problem je što, kako tvrdi, kompanije same prave računicu.
"Rudnu rentu, onaj ko koristi rudu, plaća prema računici koju sam izvede, prema izvađenom i prodatom, odnosno prema vrednosti rudne sirovine. Pored toga, pre nekoliko godina je Državna revizorska institucija našla podatak da se rudna renta ne plaća redovno i da najmanje oko 400 ili 500 miliona evra nije redovno ili uopšte plaćano", rekao je Đukić.
OBRATI PAŽNJU! Osvežili smo platformu sa muzičkim kanalima, a preko koje možete slušati i Radio 021. Preporučujemo vam novu kategoriju - LOUNGE, za baš dobar užitak i relax tokom dana. Vaš 021!
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Ako bude sankcija - šta je alternativa?
07.04.2025.•
3
Sankcije koje su SAD 10. januara bez osnova nametnule NIS-u osmišljene su tako da bi, ako bi se primenile, direktno, i to ozbiljno, štetile Srbiji.
U PKS razmatrane mere za podršku izvoznicima u SAD nakon povećanja carina
07.04.2025.•
2
Povodom odluke SAD o novim uvoznim carinama, u Privrednoj komori Srbije održan je sastanak sa predstavnicima kompanija izvoznika na američko tržište.
Srbija angažovala lobističku firmu da joj pomogne oko sankcija NIS-u
07.04.2025.•
20
Država Srbija angažovala je lobističku firmu "BlackSummit Capital" zbog američkih sankcija energetskom sektoru.
Stručnjak sa energetiku: "Nama litijum nije potreban, okrenuti se solarnoj i energiji vetra"
06.04.2025.•
7
Međunarodni stručnjak za energetiku Ivan Kokeza kaže da nema potrebe preuzimati ekološki rizik u Jadru i da bi se trebalo okrenuti solarnoj i energiji vetra, jer Srbija ima stare termoelektrane.
Srbija jedina zemlja u Evropi koja iskazuje cene u apoenima koje nema još od 2017.
06.04.2025.•
37
Stručnjaci kažu da je u pitanju marketinška prevara, kako bi građani imali iluziju da je nešto na akciji ili jeftinije, na primer 89,99 dinara, što je fiktivno ipak manje od 90 dinara.
Tramp daje Tiktoku dodatni rok od 75 dana da nađe američkog kupca
06.04.2025.•
0
Predsednik SAD Donald Tramp rekao je da će produžiti rok Tiktoku da pronađe američkog kupca ili da se suoči sa zabranom, čime je kineskoj kompaniji Bajtdens dato dodatnih 75 dana da postigne dogovor.
Mali: Srbija nije prezadužena zemlja
05.04.2025.•
20
Učešće javnog duga u bruto domaćem proizvodu (BDP) Srbije iznosi danas 44,3 odsto i daleko je ispod proseka EU koji je 81,6 odsto BDP-a, saopštio je ministar u tehničkom mandatu Siniša Mali.
Utiču i na američke firme: Ajfon bi mogao da poskupi zbog Trampovih carina
05.04.2025.•
12
Roba poput telefona ajfon američkog proizvođača Epla mogla bi najviše da poskupi nakon što su SAD uvele niz carina zemljama širom sveta, kažu analitičari kompanije Rosenblatt Securities.
Guverner: Kalifornija će tražiti da bude izuzeta od carinskih mera protiv SAD
05.04.2025.•
0
Kalifornija, peta svetska ekonomija, tražiće sporazume sa ostatkom sveta kako bi bila izuzeta od budućih carinskih odgovora protiv SAD, saopštio je njen guverner, demokrata Gevin Njusom.
"Aviogeneks" prodat za 11 miliona dinara
04.04.2025.•
3
Imovina beogradske avio-kompanije "Aviogeneks" u stečaju prodata je na javnom nadmetanju po početnoj ceni od 11 miliona dinara beogradskoj firmi "Rekonstukcija i izgradnja puteva".
Objavljene nove cene goriva
04.04.2025.•
3
Objavljene su nove cene goriva koje će važiti od danas u 15 časova.
NBS: Račun PIO fonda s kog se isplaćuju penzije izuzet od prinudne naplate, funkcioniše bez prekida
04.04.2025.•
22
Račun PIO fonda s kojeg se isplaćuju penzije pripada grupi računa izuzetih od prinudne naplate i funkcioniše bez prekida, saopšteno je iz Kabineta guvernerke Narodne banke Srbije (NBS).
Popović o Trampovim carinama: Po toj formuli da je primenjena kako treba Amerika bi nama plaćala
04.04.2025.•
13
Trgovinski rat koji vodi američki predsednik Donald Tramp sa uvođenjem carina prvo će se odraziti na američko stanovništvo, ocenila je profesorka Ekonomskog fakulteta u Beogradu Danica Popović.
Kako je Bela kuća obračunavala carine državama: Ekonomisti kažu - pogrešno
04.04.2025.•
10
Da bi opravdala carine koje je najavio američki predsednik Donald Tramp, Bela kuća je objavila jednostavnu formulu koja se jednoobrazno primenjuje na sve zemlje.
Članice EU glasaće 9. aprila o kontramerama na američke tarife
04.04.2025.•
1
Zemlje članice Evropske unije trebalo bi da glasaju u sredu, 9. aprila, o kontramerama na američke tarife na čelik i aluminijum, izjavio je visoko pozicionirani zvaničnik EU.
Srbija od SAD dobila najviše carine u regionu: Ko bi mogao najviše da bude oštećen?
03.04.2025.•
39
Srbija se našla među zemljama kojima su SAD, odlukom predsednika Donalda Trampa, uvele najviše carine.
Tramp posle uvođenja carinskih mera: "Operacija završena, pacijent preživeo"
03.04.2025.•
2
Američki predsednik Donald Tramp izjavio je da će SAD izaći jače posle uvođenja carinskih mera širom sveta, što je dovelo do pada svetskih berzi i dolara.
Bez profita i investicija EPS propada
03.04.2025.•
17
Protekla zima je bila uočljivo hladnija nego proteklih godina, a lane je leto bilo vrelije nego i jedno do sada.
Dolar pao nakon objave Trampovih carina
03.04.2025.•
5
Vrednost američkog dolara, merena dolarskim indeksom (DXY), pala je danas na najniži nivo za skoro šest meseci.
NIS prošle godine poslovao lošije: Profit upola manji
03.04.2025.•
2
Naftna industrija Srbije završila je 2024. godinu sa više od 18 milijardi dinara neto dobitka, što je znatno manje od 41 milijarde dinara iz prethodne godine, proističe iz finansijskog izveštaja.
Austrija odustaje od keša: Svaka deseta radnja ne prima novčanice ili kovanice
03.04.2025.•
7
Svaka deseta radnja u Austriji više ne prima novčanice ili kovanice, pokazuju podaci iz izveštaja Nacionalne banke.
Komentari 11
Steva
ZVONKO
Zoran
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar