Struja je skupa, zima dolazi - a šta će Srbija?
Pred mnogim gradovima u Srbiji postoji potreba da povećaju cene grejanja u lokalnim sistemima.
Foto: 021.rs
Od 2021. godine, cene struje i gasa su sukcesivno uvećane za 50,6, odnosno 139 odsto, dok je cena grejanja, zavisno od opštine, povećana samo 14 do 20 odsto. Nedovoljno, pošto su glavne stavke u troškovniku toplane upravo energenti.
Srpska vlada je, slično većini evropskih, pozivajući se na posledice epidemije korone, opštinama dugo tolerisala nevoljnost da povise cenu. Nema te vlasti koja ne voli da izbegavanjem nepopularnih odluka pomalo kupuje naklonost birača.
Ubogaljena proizvodnja struje
Međutim, ekstremna potrošnja struje tokom leta ogolila je jadno stanje Elektroprivrede Srbije, čija je osnovna slabost u tome što dnevno ne može da proizvede više od 93 miliona kilovat-sati. Zimske dnevne potrebe Srbije su, zavisno od temperature, između 95 i 120 miliona kilovat-sati, a bilo je slučajeva kada je potrošnja struje i desetak dana kontinuirano dostizala 125 do 135 miliona kilovat-sati.
Dve poslednje, nezabeleženo blage zime su učinile da poprilično zaboravimo na sneg i studen, ali samo politički neodgovorna osoba može očekivati i treću ekstremno blagu zimu, a sa njom i toliko umanjenu potrošnju toplotne energije koja bi ponovo prikrila nemoć EPS-a.
Realno, Srbija tokom jeseni i zime mora da računa na značajan uvoz struje, i to ne samo u periodu od Svetog Nikole do Nove godine po julijanskom kalendaru, kada Srbija redovno, decenijama, kupuje relativno malu količinu električne energije.
Zebnja vlasti ne bi bila posebno izražena da Evropa i sama ne kuburi sa strujom, pa cene električne energije skoče u nebesa čim se pojavi i najmanja nestašica. Tako su letos dostizale i po 350 i 400 evra po megavat-satu, mada je njihova uobičajena vrednost između 60 i 110 evra.
Vratolomne cene
Upravo izrazita volatilnost berzanske cene i jeste ono što naročito zabrinjava – u njoj se krije opasnost da se mala količina uvezene struje plati veoma skupo, četiri-pet puta više nego u vreme kada su države određivale cene.
Nestalnom proizvodnjom, sve veći broj solarnih i vetroelektrana dodatno pospešuje ekstremne promene cena struje. U Srbiji je dodatni problem što ceo region jugoistočne i dela srednje Evrope nema dovoljno snažnu konekciju sa većim delom Starog kontinenta, pa su mogućnosti uvoza poprilično skučene.
Kako je u Nemanjinoj 14 jasno da će Srbija, osim ako ne bude imala "ludu" sreću, predstojeće jeseni i zime kupovati struju, nesporna je i potreba da se povećanjem cene grejanja toplane učine tehnički i ekonomski sposobne za što veću proizvodnju toplote. Od dobrog rada toplana nema efikasnije pomoći za smanjenje potrošnje struje. Time se pomaže štednji električne energije, te, posredno, i umanjuje potreba za uvozom.
Komšije u nevolji
Srpske nevolje ne umanjuje ni to što i susede more slične brige. Tako je u Hrvatskoj vlada najavila povećanje cene struje i gasa za najmanje 20 odsto, mada ima zagovornika i za 30 odsto uvećanja. Kako bi predupredila moguće izlive nezadovoljstva građana, tamošnja vlada je odlučila da plate u javnom sektoru ozbiljnije poveća, pa su sada u proseku za čak 39 odsto iznad zarada zaposlenih u privatnom sektoru.
To je novi budžetski izdatak od oko 1,6 milijardi evra godišnje, za čiju popunu je vlada uvela porez na stanove u kojima niko ne živi, a nisu ni registrovani za turističku ponudu.
Srpska vlada je postupila slično, već je donela odluku o povećanju penzija od 1. decembra za nepunih 11 odsto. Nema spora da će i tim gotovo nevidljivog premijera Vučevića učiniti sve da i grejanje poskupi.
Prekid prirodne saradnje
Svakako da snabdevanje Srbije energijom ne bi potencijalno bilo toliko neugodno da nema tih vratolomnih oscilacija cena struje i gasa u celoj Evropi. Nedostajuća količina bi se kupila od inopartnera po obostrano zadovoljavajućoj ceni. No, u uslovima neviđene volatilnosti mnogi upadaju u zamku iz koje se mogu izvući jedino uvozom u periodu preskupe struje.
Došli smo do osnovnog pitanja: zašto su cene energije u EU toliko volatilne da je najbolje i ne računati na uvoz sa ovog područja? Odgovor je u kontinuiranom manjku gasa i povremeno dramatičnim nedostacima, uslovljenim koliko nestalnošću obnovljivih izvora energije, toliko i haosom na gasnom tržištu.
Trenutno Nemačka uvozi gas po tri do četiri puta višoj ceni nego što plaćaju Amerikanci, a cena struje je dva i po puta viša nego s druge strane Atlantika. Krizna situacija je posledica prekida energetske saradnje sa Rusijom i uzrokovala je manjak gasa delom nadoknađen uvozom iz Alžira, Azerbejdžana i povećanjem uvoza iz Norveške, delom pomoću LNG tankera, kada je cena i tri puta viša nego u tradicionalnom uvozu gasovodom iz Rusije. Samo dve ekstremno blage zime su sprečile da muke Evropljana ne budu još veće.
Najskuplja struja
Nedaće za Stari kontinent su tim veće jer gas u velikoj meri određuje i cenu struje. Oscilacije u proizvodnji solarnih i vetroelektrana su tolike da je često potrebno nedostajuće količine nadoknaditi strujom iz gasnih elektrana.
A to je najskuplja električna energija, posebno u situaciji kada Evropljani gas plaćaju trostruko više nego što bi plaćali da je nastavljen višedecenijski uvoz iz Rusije. Upravo u ovakvim situacijama dolazi do brzog i izuzetno visokog skoka cena na berzama električne energije.
Iznenadne nestašice i ekstremne cene struje su tim češće što se svojevrsni energetski haos na Starom kontinentu događa u vreme kada se prelazi na električna vozila i odvija tranzicija na obnovljive izvore energije. Prvim se potrošnja naglo i neprekidno uvećava, dok drugim van upotrebe ostaju tradicionalni proizvođači struje, čiji udeo nije lako nadomestiti.
Postoji samo jedan način da se situacija brzo sanira i reguliše — prestanak rata u Ukrajini i obnova uobičajenih ekonomskih i energetskih veza Evrope sa Rusijom. U suprotnom, nedaće sa nestašicama i volatilnošću cene struje biće češće i još ekstremnije.
OBRATI PAŽNJU! Osvežili smo platformu sa muzičkim kanalima, a preko koje možete slušati i Radio 021. Preporučujemo vam novu kategoriju - LOUNGE, za baš dobar užitak i relax tokom dana. Vaš 021!
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
.jpg "Otac jednog od tinedjžera koje su pretukli huligani u Novom Sadu: Ovo je postalo Divlji zapad")
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Koliko zlata ima u deviznim rezervama Narodne banke Srbije?
08.01.2025.•
3
U deviznim rezervama Narodne banke Srbije (NBS), početkom poslednjeg meseca prošle godine nalazilo se 47,9 tona zlata.
Mićović: I da se uvedu sankcije NIS-u - ne treba očekivati kataklizmu i skok cene goriva
08.01.2025.•
7
Generalni sekretar Udruženja naftnih kompanija Srbije Tomislav Mićović izjavio je da čak i u slučaju uvođenja sankcija NIS-u ne treba očekivati "kataklizmu" u snabdevanju, niti drastičan porast cena.
Uprkos sankcijama: EU uvezla 15,5 miliona tona gasa iz Rusije
08.01.2025.•
2
Evropska unija je prošle godine uprkos sankcijama uvezla 15,5 miliona tona tečnog prirodnog gasa (LNG) iz Rusije, prema podacima o kretanju brodova koje je analizirao Blumberg.
Podizvođač na rekonstrukciji pruge Novi Sad - Budimpešta u vlasništvu deteta: Ova firma nije jedina
08.01.2025.•
19
Kompanija LHR, kao podizvođač na rekonstrukciji pruge od Novog Sada do Mađarske, bila je angažovana na bušenju temeljne jame od šipova, od 128. do 184. kilometra.
Pokrenuta istraga o 2,6 miliona Teslinih vozila
08.01.2025.•
0
Američka administracija za bezbednost saobraćaja otvorila je istragu o 2,6 miliona vozila kompanije Tesla zbog izveštaja o udesima za koje se sumnja da su izazvani sistemom za daljinsku kontrolu.
Stečaj u Srbiji u proseku traje duže od tri godine: Novi Sad drugi po broju postupaka
07.01.2025.•
1
U Srbiji je u toku 1.490 stečajnih postupaka, pokazuju najnoviji podaci Agencije za licenciranje stečajnih upravnika (ALSU).
Stanarine i komunalije u EU: Ovo su zemlje u kojima su troškovi stanovanja najviši i najniži
07.01.2025.•
0
Cene nekretnina u EU porasle su za 48 odsto između 2010. i 2023. godine, dok su troškovi stanovanja, uključujući kirije, naglo porasli u nekim državama članicama.
Zlatne rezerve najveće u Kini, Švajcarskoj i Indiji
07.01.2025.•
2
Kina, Švajcarska i Indija su u vrhu po pitanju rasta zlatnih rezervi, pokazuju podaci nacionalnih centralnih banaka.
"Propadanje počelo još 1992.": Srbija bi mogla da ostane bez domaćeg mesa, a to znači više cene
07.01.2025.•
19
Srbija je nekada bila jedan od najvećih izvoznika svinjskog mesa, a sada odgajivači svinja upozoravaju da je proizvodnja u potpunom kolapsu.
Direktori najvećih britanskih firmi za 29 sati zarade više nego radnik za godinu dana
07.01.2025.•
4
Izvršnim direktorima najvećih britanskih firmi koje su deo indeksa londonske berze FTSE 100 potrebno je samo 29 sati rada da zarade više nego njihovi zaposleni za godinu dana.
Proizvodnja kompanije Stelantis u 2024. pala za 37 odsto
07.01.2025.•
1
Proizvodnja vozila kompanije Stelantis u Italiji pala je za 37 odsto prošle godine, posebno pogođena velikim padom u proizvodnji automobila koja je bila najslabija u poslednjih 68 godina.
Indonezija primljena u BRIKS
07.01.2025.•
2
Indonezija je primljena u BRIKS savez ekonomskih zemalja u razvoju kao punopravna članica, saopštio je Brazil kao predsedavajuća zemlja.
Cena kakaoa nastavlja da "divlja"
07.01.2025.•
2
Cene kakaoa porasle su na berzama u Njujorku na najviši nivo u više od nedelju dana, za čak 5,7 odsto.
Nemci u 2024. zamenili 53 miliona maraka u evre
07.01.2025.•
1
Građani Nemačke u prethodnoj godini su, više od 20 godina nakon uvođenja evra 2002, zamenili blizu 53 miliona nemačkih maraka u evre.
Na birou više od 354.000 nezaposlenih: Ko najteže, a ko najlakše dolazi do posla?
06.01.2025.•
10
Na evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje (NSZ) u novembru 2024. registrovano je 354.038 nezaposlenih osoba, što je za 8,5 odsto manje u odnosu na isti period prošle godine.
Nemačka auto-industrija se neće brzo oporaviti: Mnogo toga je pošlo naopako
06.01.2025.•
24
Nemačka ekonomija je u kriznom režimu. Posebno u automobiliskoj industriji gde prete masovna otpuštanja, pa se postavlja pitanje ko će praviti automobile budućnosti.
Ko je nabolji spoljnotrgovinski partner Srbije: Kina pretekla Evropsku uniju?
05.01.2025.•
5
Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, Srbija je do septembra najviše uvozila iz Kine, čak 481,6 miliona dolara vredne robe, a najveći partner u izvozu je Nemačka sa 363,6 miliona dolara.
Mali: Građani će ove godine videti prve objekte za Ekspo 2027
05.01.2025.•
40
Radovi na izgradnji objekata za Ekspo 2027. teku po planu i građani će tokom ove godine moći da vide prve objekte, tvrdi ministar finansija Siniša Mali.
Formirani timovi za dugoročni gasni aranžaman sa Rusijom i za pitanje NIS-a
05.01.2025.•
4
Vlada Srbije formirala je formirala timove za pregovore sa Rusima o dugoročnom ugovoru za snabedvanje gasom i za pregovore o NIS-u.
Prava radnika u Srbiji: U procepu između nesavesnih poslodavaca i države koja od toga okreće glavu
04.01.2025.•
2
Mario Reljanović sa Instituta za uporedno pravo ocenjuje da izazovi za radnike ostaju isti i u 2025. godini a to su borba sa nesavesnim poslodavcima i države koja od toga okreće glavu.
Prosečna plata programera u oktobru 282.200 dinara
04.01.2025.•
5
Ministarstvo informisanja i telekomunikacija saopštilo je da je prema podacima RZS, prosečna plate zaposlenih u IKT sektoru (programera) tokom oktobra 2024. godine iznosila 282.200 dinara.
Komentari 26
Kuzman
Po iskustvu
Bbb
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar