Ekonomski tigar, a finansije ranjive
Aleksandar Vučić se često hvali finansijskom situacijom države kojom upravlja, bilo sa premijerske, bilo sa predsedničke funkcije, već tuce godina.
Foto: 021.rs
Posebno ističe kako javni dug iznosi tek 52,2 odsto nacionalnog BDP-a, primetno ispod evrounijske granice od 60 odsto.
Mada 38,5 milijardi evra, koliko će nakon rebalansa ovogodišnjeg budžeta nominalno iznositi javni dug Srbije, deluje kao visoka planina koju savlađuju samo najveštiji i najpripremljeniji, predsednik Srbije samo ukazuje na brojne države Starog kontinenta čiji javni dug premašuje 80 odsto nacionalnog BDP-a, uporno ignorišući, recimo, susednu Bugarsku sa samo 23 odsto državne zaduženosti.
Spoljnotrgovinski deficit
Poslednjih dana, osim rebalansa budžeta, pažnju ekonomista privukao je i izveštaj Privredne komore Srbije o spoljnotrgovinskom bilansu za sedam meseci tekuće godine. Porazan je - deficit iznosi oko 5,4, a procene su da će do kraja godine premašiti 9,5 milijardi evra, skoro milijardu više nego lane. Narodski rečeno, za toliko više uvezemo nego što plasiramo u inostranstvo.
Po običaju, platni bilans uspevamo da izravnamo doznakama naših gastarbajtera, koje su prošle godine narasle na blizu 4,9 milijardi evra. Tu je i brzo rastući prihod izvoza IT usluga, te poslednjih godina više nego pristojna svota stranih ulaganja.
Međutim, postoje naznake da situacija počinje da se menja na našu štetu. Lane su stranci u Srbiju investirali rekordnih 4,5 milijardi evra, ove godine još uvek solidnih 3,1 milijardu evra, ali se do kraja godine ne očekuje veći priliv. Takođe, kriza je ozbiljno zahvatila IT sektor, što će se narednih sezona odraziti i na devizni prihod ovog neobično brzo rastućeg poslovnog sektora.
Dvostruko na kamate
Smanjenje inostranih investicija i kriza IT sektora ukazuju na to da nailaze dani kada nećemo moći na dosadašnji način lako izjednačavati platni bilans. Drugim rečima, postaje vidljivo da je spoljnotrgovinski deficit prevelik.
Otuda je iznenađujuće da je pri rebalansu budžeta vlast lako odlučila da ovogodišnji budžetski deficit uveća za 1,6 milijardi evra, pa će, umesto inicijalno planiranih 2,2, dostići svih 2,9, znatno iznad lanjskih 2,15 odsto BDP-a. Čak je i Fiskalni savet stava da je propuštena prilika za smanjivanje javnog duga Srbije.
Kako je došlo do rebalansa? Jednostavno, u prvih osam meseci prihod državne kase je, zahvaljujući visokoj inflaciji, bio za 132 milijarde iznad planiranog u početnoj verziji budžeta. Moglo se vratiti nekoliko nepovoljnih kredita na koje plaćamo kamatu iznad osam odsto. Ove godine ćemo samo na otplatu kamata izdvojiti 1,63 milijarde, naspram otprilike 840 miliona pre samo dve godine.
Preporuka Fiskalnog saveta
Zaduživanje proteklih godina, dobrim delom u vreme kada su kamate na tržištu bile blizu nule, nakon osetnog rasta cene kreditiranja, pokazuje drugu, neugodnu stranu. Ako se nastavi aktuelnim trendom, lako se može desiti da Srbija za dve godine samo na kamate izdvaja 2,5 milijardi evra godišnje, tek 300-400 miliona manje nego što su godišnji izdaci za prosvetu i obrazovanje!
Možda 52 odsto BDP-a javnog duga i nije previše, ali u slučaju Srbije problem je cena tog zaduživanja. Jednostavno, ubrzan rast kamata na tržištu učinio je spornim ono što je na početku moglo izgledati korektno.
Osvrnimo se i na Vučićevu tvrdnju da 52 odsto BDP-a nije veliki dug, iako je u strategiji zaduživanja Fiskalni savet preporučio da stopa zaduženosti Srbije ne prelazi 45 odsto. Podsetimo se Jugoslavije i ustaljenog mišljenja da se raspala, navodno, zbog prezaduženosti.
Slučaj Jugoslavije
U vreme najveće krize, početkom devete decenije prošlog veka, SFR Jugoslavija je bila zadužena nešto ispod 20 milijardi dolara, što je tada iznosilo oko 30 odsto nacionalnog BDP-a. Problem je bio što su u to vreme, tačnije posle 1979. godine, kamate na tržištu naglo narasle.
U jednom trenutku (1987. godine), guverner SAD Pol Volker je inflaciju suzbijao povećanjem kamata federalnih rezervi na 13, potom i 17 odsto, iako su ovako visoke stope bile protivne i američkom zakonodavstvu. Naravno, zbog uloge dolara kao rezervne svetske valute, politika visokih kamata proširila se na ceo globus.
Istovremeno, evropske države su zapale u recesiju, njihove valute su naglo slabile u odnosu na američku, a Jugoslavija je imala ne mali broj kredita podignutih u evropskim valutama, sa obavezom da ih vrati u dolarima.
Takođe, cene u zapadnoevropskim zemljama su naglo pale, dok je uvoz gotovo prepolovljen. Plaćajući izuzetno visoke kamate, te sa brzo opadajućim izvoznim prihodima, Jugoslavija je ubrzano tanjila devizne rezerve.
Sa druge strane, cena nafte, a Jugoslavija je uvozila između osam i po i deset miliona tona godišnje, bila je visoka, povremeno i ekstremna. Tako je bivša država došla u situaciju da je, uprkos oštrim "merama stabilizacije", jedva vraćala kamate, dok je osnovni dug stagnirao.
Drugim rečima, bivša država nije propala zbog visoke zaduženosti, već zbog nemogućnosti da vraća prispele kreditne rate pošto je sve devize trošila na naglo narasle kamate.
OBRATI PAŽNJU! Osvežili smo platformu sa muzičkim kanalima, a preko koje možete slušati i Radio 021. Preporučujemo vam novu kategoriju - LOUNGE, za baš dobar užitak i relax tokom dana. Vaš 021!
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
.jpg "Imena")
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Na birou više od 354.000 nezaposlenih: Ko najteže, a ko najlakše dolazi do posla?
06.01.2025.•
6
Na evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje (NSZ) u novembru 2024. registrovano je 354.038 nezaposlenih osoba, što je za 8,5 odsto manje u odnosu na isti period prošle godine.
Nemačka auto-industrija se neće brzo oporaviti: Mnogo toga je pošlo naopako
06.01.2025.•
24
Nemačka ekonomija je u kriznom režimu. Posebno u automobiliskoj industriji gde prete masovna otpuštanja, pa se postavlja pitanje ko će praviti automobile budućnosti.
Ko je nabolji spoljnotrgovinski partner Srbije: Kina pretekla Evropsku uniju?
05.01.2025.•
5
Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, Srbija je do septembra najviše uvozila iz Kine, čak 481,6 miliona dolara vredne robe, a najveći partner u izvozu je Nemačka sa 363,6 miliona dolara.
Mali: Građani će ove godine videti prve objekte za Ekspo 2027
05.01.2025.•
38
Radovi na izgradnji objekata za Ekspo 2027. teku po planu i građani će tokom ove godine moći da vide prve objekte, tvrdi ministar finansija Siniša Mali.
Formirani timovi za dugoročni gasni aranžaman sa Rusijom i za pitanje NIS-a
05.01.2025.•
4
Vlada Srbije formirala je formirala timove za pregovore sa Rusima o dugoročnom ugovoru za snabedvanje gasom i za pregovore o NIS-u.
Prava radnika u Srbiji: U procepu između nesavesnih poslodavaca i države koja od toga okreće glavu
04.01.2025.•
2
Mario Reljanović sa Instituta za uporedno pravo ocenjuje da izazovi za radnike ostaju isti i u 2025. godini a to su borba sa nesavesnim poslodavcima i države koja od toga okreće glavu.
Prosečna plata programera u oktobru 282.200 dinara
04.01.2025.•
5
Ministarstvo informisanja i telekomunikacija saopštilo je da je prema podacima RZS, prosečna plate zaposlenih u IKT sektoru (programera) tokom oktobra 2024. godine iznosila 282.200 dinara.
Vlada o sankcijama NIS-u i danas i sutra: Igrokaz, zastrašivanje ili trenutak da se NIS vrati Srbiji
04.01.2025.•
19
Predsednik Vlade Srbije Miloš Vučević zakazao je za sutra u 10 časova sednicu Vlade, nakon što je jedna sednica već održana danas.
.jpg "Bajatović: Imamo dovoljno gasa, cenu za domaćinstva nećemo menjati")
Bajatović: Imamo dovoljno gasa, cenu za domaćinstva nećemo menjati
04.01.2025.•
7
Zbog obustave tranzita ruskog gasa kroz Ukrajinu rastu tenzije, pre svega Evropi.
Bajden odbio da proda "US Steel" Japanu: U ime američkih nacionalnih interesa
04.01.2025.•
4
Odlazeći predsednik SAD Džozef Bajden odbacio je ugovor vredan skoro 15 milijardi dolara kojim se predlaže da japanska kompanija za proizvodnju čelika Nipon Stil kupi američku firmu "US Steel".
Udruženja proizvođača malina: Rok za isplatu voća prošao, čekamo novi sastanak sa otkupljivačima
03.01.2025.•
3
Predsednik udruženja malinara "Vilamet" Mileta Pilčević je izjavio da proizvođači malina čekaju novi sastanak sa otkupljivačima tog voća u Ministarstvu poljoprivrede Srbije.
Kupovina stana u 2025. za prosečnog građanina: (Ne)moguća misija ili realnost?
03.01.2025.•
6
Evidentno je da postoji rezervoar tražnje za nekretninama i izvesno je da su one sigurna investicija. Međutim, postavlja se pitanje da li će prosečan građanin u 2025. moći lakše da dođe do stana.
Ministarstvo poljoprivrede apeluje na otkupljivače mleka u Srbiji da ne smanjuju cene
03.01.2025.•
1
Ministarstvo poljoprivrede, vodoprivrede i šumarstva Srbije je apelovalo na otkupljivače mleka da ne smanjuju otkupne cene.
Politika među najvećim dužnicima EPS-a, dug će biti konvertovan u kapital
03.01.2025.•
4
Elektroprivreda Srbije (EPS) je na dan 25. decembar prošle godine od Politike AD Beograd ukupno potraživala 1,384 milijardi dinara.
Belgija pronašla teške metale u smrznutim malinama iz Srbije
03.01.2025.•
13
Belgija je izdala upozorenje da je pronašla kadmijum u smrznutim malinama poreklom iz Srbije.
.jpg "Šoškić: Moguće da se realizacija kredita za mlade svede na favorizovanje politički podobnih")
Šoškić: Moguće da se realizacija kredita za mlade svede na favorizovanje politički podobnih
03.01.2025.•
2
Profesor Ekonomskog fakulteta Univerziteta u Beogradu Dejan Šoškić rekao je da su krediti Srpske napredne stranke (SNS) za mlade isto što i "mercedes" iz fabrike u Priboju.
NBS: Više od tri miliona korisnika mobilnog bankarstva koristi opiciju za prenos novca
03.01.2025.•
0
Više od tri miliona korisnika aplikacija mobilnog bankarstva u Srbiji koristi uslugu "prenesi", objavila je Narodna banka Srbije.
.jpg "Gorivo u Srbiji ponovo skuplje: Pogledajte nove cene")
Gorivo u Srbiji ponovo skuplje: Pogledajte nove cene
03.01.2025.•
13
U narednih sedam dana benzin i evrodizel biće skuplji za po dva dinara u odnosu na prethodni period.
EU računica: Koja zemlja daje najviše novca u zajednički budžet, a koja najviše dobija?
03.01.2025.•
9
Evropska unija omogućava zemljama članicama da u okviru unije postignu i dobiju više nego što bi mogle samostalno.
Tresla se gora, a nema ni miša: Javnost i dalje ne zna dokle se stiglo u istrazi o dogovaranju cena
03.01.2025.•
18
Ni posle dva meseca otkako je Komisija za zaštitu konkurencije pokrenula postupak protiv četiri velika trgovinska lanca u Srbiji zbog sumnje na i dogovaranje cena, nema rezultata.
Cena gasa na najvišem nivou u poslednjih 14 meseci nakon prekida tranzita kroz Ukrajinu
02.01.2025.•
6
Veleprodajna cena gasa porasla je na najviši nivo u poslednjih 14 meseci pošto je Ukrajina onemogućila dalji protok ovog energenta od Rusije do Evrope, piše britanski Gardijan.
Komentari 13
dz0
Ovo danas nije nasa ekonomija, ne posedujemo nista, iznajmljujemo radnu snagu ispod trzisne cene i subvencijama hranimo strane korporacije koje uvek odu. Nisu ni banke nase, ni profit ne ostaje u zemlji. Ostaju samo cifre za statistiku i ogromni dugovi. Koje nemamo cime vratiti jer ni jedan proizvod proizveden u Srbiji ne ostaje u Srbiji, trziste usluga se ne racuna i male privrede.
Anonimus
A3
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar