Politika "biča i medenjaka": Može li Moskva da uceni Beograd gasom?
Politika štapa i šargarepe često se dovodi u vezu sa stavom Zapadnih zemalja i EU prema Srbiji, dok se, u vladajućem političkom narativu odnosi sa Rusijom i Kinom definišu kao "bratski i prijateljski"
Foto: Pixabay
Međutim, ako Rusija prema Srbiji ne provodi politiku štapa i šargarepe, možda to radi kroz politiku "biča i medenjaka", kako se u ruskom jeziku zapravo naziva takva politika.
Američki socijalni psiholog Daglas Mekgregor verovao je da metoda štapa i šargarepe, ili u ruskom slučaju biča i medenjaka, dobro funkcioniše samo u slučaju kada neka osoba (ili u ovom slučaju država) nema zadovoljene osnovne potrebe - bezbednost i hranu.
Kada su odnosi i Zapada i Istoka prema Srbiji u pitanju, jasno je da oba Mekgregorova uslova u slučaju naše zemlje nisu zadovoljena, te da će Srbija biti podložna takvoj politici uslovljavanja. Sa jedne, zapadne strane, to su činjenica da je EU glavni trgovinski partner Srbije, da najveći deo investicija dolazi upravo sa Zapada, da smo u okruženju NATO zemalja, od kojih neke imaju veoma bliske odnose sa Vašingtonom, na primer, da postoji niz nerešenih regionalnih pitanja na koja Zapad može da ima veliki uticaj... Dakle, od te strane nam umnogome zavise i bezbednost i hrana, piše NIN.
Sa druge, istočne strane, bezbednosno pitanje nije toliko izraženo, mada ne treba zanemariti moguće uticaje ruskih obaveštajnih službi na situaciju u regionu ili, ili to što je, na primer, avijacija Srbije zavisna od remonta letelica u Rusiji.
Međutim, "hrana" iz Mekgregorove definicije u ovom slučaju je - gas. Srbija iz Rusije uvozi oko 2,2 milijarde od tri milijarde kubika gasa koje troši, što su tri četvrtine. Na stolu je i obnova gasnog ugovora dve zemlje, koji ističe u martu sledeće godine, ali je ruski predsednik Vladimir Putin u razgovoru sa potpredsednikom srpske Vlade Aleksandrom Vulinom, rekao kako bi o njemu već sada trebalo razgovarati. Putin je uz to, pozivajući srpskog kolegu Aleksandra Vučića na samit BRIKS-a u Kazanju, rekao i da je robnotrgovinska razmena dve zemlje u padu.
Veliki pad ekonomskih odnosa
Taj pad je u ovoj godini zaista veliki. Tako je izvoz Srbije u Rusiju u prvih šest meseci ove godine iznosio tek 79,8 odsto u odnosu na isti period prošle godine, dok je uvoz u prvoj polovini godine bio na nivou od 73,1 odsto prošlogodišnjeg, pokazuju podaci Republičkog zavoda za statistiku. To pokazuje i udeo u ukupnom izvozu, odnosu uvozu. Dok je u prvoj polovini 2023. izvoz Srbije u Rusiju činio 4,1 odsto ukupnog izvoza naše zemlje, ove godine on je na 3,2 odsto. Razlika je još drastičnija kada je uvoz Srbije iz Rusije u pitanju. Prošle godine od januara do jula uvoz iz Ruske Federacije činio je 5,3 odsto ukupnog uvoza, a ove godine je tek na 3,7 odsto.
I dok se vrednost robnotrgovinske razmene dve zemlje menjala u određenim granicama kroz godine, u zavisnosti od cena energenata, određenih investicija i slično, o tome da u ekonomskim odnosima dve zemlje "škripi" najbolje svedoči pozicija Rusije među zemljama u koje Srbija izvozi i iz kojih uvozi. Tako je u 2018. i 2019. godini Rusija bila na petom mestu zemalja u koje Srbija izvozi, 2020. je bila šesta, 2021. i 2022. sedma, a 2023. osma. U prvoj polovini 2024. nalazi se tek na desetom mestu.
Kada je uvoz u pitanju, situacija je slična. Ruska Federacija je u 2018. i 2019. bila na petom mestu zemalja iz kojih Srbija uvozi, 2020. na šestom, 2021. i 2022. na sedmom (i pored drastičnog skoka vrednosti uvoza iz te zemlje zbog cene gasa 2022.), a 2023. na osmom, dok je u prvoj polovini ove godine na šestom mestu.
Istraživač Novog trećeg puta Dragoslav Rašeta kaže za NIN da rat u Ukrajini nije značajno uticao na trgovinske odnose Srbije i Rusije s obzirom da oni duže vreme stagniraju odnosno da postoji neki predvidljivi okvir u kom se kreće robna razmena između nas i Rusije.
"Svakako najbitnije polje saradnje jeste energetika i uvoz gasa iz Rusije. Od početka rata Zapad je zauzeo jasan stav i odlučio da prekine svoju zavisnost od Rusije, o čemu svedoče brojni paketi sankcija. Srbija nije uvela ove sankcije, ali jeste otpočela proces diversifikacije, i to veoma uspešno", kaže Rašeta.
Srbija je povukla više poteza kada je u pitanju smanjenje energetske zavisnosti od Rusije, a Rašeta kaže da kada čujemo da zapadni lideri i diplomate govore o približavanju Srbije Zapadu među razlozima navode upravo značajne napore Srbije da diversifikuje svoj gasni portfolio.
"Prethodne godine je u rad pušten konektor sa Bugarskom koji će da snadbeva Srbiju sa 400 miliona kubnih metara gasa (maksimalan protok će biti oko 1,8 milijardi) iz Azerbejdžana i terminala u grčkoj luci Aleksandrupoli, dok je pre samo mesec dana ministarka Đedović potpisala memorandum o saradnji i izgradnji gasnog konektora sa Rumunijom, koji ce Srbiji omogućiti da uvozi gas koji stiže iz pravca Kaspijskog mora, Turske i Grčke", podseća Rašeta.
Na ovaj način smanjuje se uticaj Rusije u regionu, a Srbija nastavlja da se povezuje sa EU kada je u pitanju energetska infrastruktura, objašnjava Rašeta.
"Srbiji ugovor sa Rusijom ističe 2025 god, i u interesu je Beograda da što više umanji zavisnost koja trenutno postoji, tako da mislim da će Srbija ući sa jačom pozicijom u ove pregovore od Rusije i ne bih rekao da Moskva ima dobru ucenjivačku poziciju kada je u pitanju gas".
Foto: Beta/AP
Rašeta navodi da za to postoji više razloga.
"Prvo, Rusija je izgubila svoje najveće tržište, Gasprom je pretrpeo gubitke od više od 7 milijardi dolara prethodne godine, dok Kina namerno prolongira izgradnju gasovoda Moć Sibira 2, kako bi dodatno spustila cenu gasa, koja je i inače bila dosta niža od prosečne evropske (271 dolara prema 481 dolar za ovu godinu). Rusiji je neophodna zarada od prodaje gasa kako bi finansirali agresiju na Ukrajinu. Sa druge strane, ucenjivačka strategija Moskve prema Beogradu mahom leži u potpirivanju nacionalističke/rusofilne baza glasača vladajuće koalicije, tako što predstavlja Putina kao "većeg Srbina" od predsednika Vučića. Kada je u pitanju gas ne verujem da je ovo uspešna strategija jer Srbija može sa lakoćom da predstavi slabost Rusije kao "velikodušnost" kao što je učinila tokom sklapanja prethodnog ugovora kada smo izpregovarali nižu otkupnu cenu", objašnjava on za NIN.
Najbolja cena u Evropi nije uvek najbolja
Međutim, i pre diversifikacije, iako je postojao značajan ucenjivački potencijal preko gasa, on nije bio stoprocentan. Kako je u svom radu o odnosima dve zemlje objasnio ekonomista Ivan Nikolić, na primeru 2022. godine, kada smo sklopili gasni aranžman "pod najpovoljnijim uslovima u Evropi", oni se tako mogu posmatrati samo uslovno. Naime, cena gasa po tzv. naftnoj formuli, koju je Srbija plaćala po tom sporazumu jeste bila najniža u Evropi (za Nemačku je on bio na primer 51 odsto skuplji, za Litvaniju i Slovačku 3,2 puta skuplji).
Međutim, problem je u drugom delu aranžmana, koji se odnosi na sve ostale potrebne količine gasa, koje izlaze iz okvira sporazuma i morale su se plaćati prema atuelnoj ceni na slobodnom tržištu.
"Konkretno, u prvom tromesečju 2022. na ovaj način smo nabavili 487,9 hiljada tona, odnosno 38 odsto uvezenih količina gasa. Ruski gas iz tog kontigenta plaćen je po ceni koja je bila za 4,2 puta veća od onog koji je plaćen po naftnoj formuli", navodi Nikolić u svom radu i objašnjava da se time gubi status "najniže cene u Evropi".
"Cena gasa očigledno nije fiksirana, već se dinamično menja shodno promenama na tržištu. Nekada cena nafte raste, nekada opada. Zato dogovor sa Rusijom nije garancija da ćemo u svakom trenutku imati najnižu cenu", ukazao je on.
Ceo tekst NIN-a čitajte OVDE.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Jedinstvenu dozvolu Srbije do sada dobilo 27.000 stranih radnika
06.10.2024.•
0
Od uspostavljanja portala za strance 1. februara, kojim je omogućeno podnošenje zahteva za Jedinstvenu dozvolu za boravak i rad stranih državljana u Srbiji, odobreno je ukupno 26.792 zahteva.
Mask i dalje najbogatiji među milijarderima, Zakerberg potisnuo Bezosa na treću poziciju
06.10.2024.•
0
Vlasnik tehnološke korporacije Meta Mark Zakerberg napredovao je na najnovijoj Blumbergovoj listi milijardera i zauzeo drugo mesto, zamenivši na ovoj poziciji osnivača firme Amazon Džefa Bezosa.
Ekonomski stručnjaci analizirali: Srbija ulaže milijardu evra u rudnik litijuma - a ostaje na nuli
06.10.2024.•
11
Ekonomski efekti rudnika litijuma u dolini Jadra za Srbiju krajnje su neizvesni, a u najpovoljnijem scenariju, ravni nuli.
Koliko je svet trenutno zadužen?
06.10.2024.•
1
Globalni dug dostigao je rekordnih 312 biliona dolara na kraju drugog kvartala 2024, pre svega zbog rasta zaduživanja u SAD i Kini, pokazuju podaci Instituta za međunarodne finansije (IIF).
Čadež: Investicioni kreditni rejting omogućava privredi lakši dolazak do kapitala
06.10.2024.•
1
Predsednik Privredne komore Srbije Marko Čadež ocenio je dobijanje investicionog kreditnog rejtinga od agencije "S&P" kao jednu od najznačajnijih vesti u poslednje dve decenije.
Medić (CEVES): Pomalo je čudno da je Srbija sada dobila investicioni kreditni rejting
06.10.2024.•
7
Troškovi zaduživanja Srbije, posle dobijanja investicionog kreditnog rejtinga, biće manji zbog toga što će državne hartije od vrednosti imati više potencijalnih kupaca, pa će kamate biti niže.
EU: Otvorena vrata za carine na kineske električne automobile
06.10.2024.•
8
Zemlje članice Evropske unije (EU) glasale su za uvođenje carina na električne automobile uvezene iz Kine, uprkos protivljenju Nemaca koji strahuju od trgovinskog rata sa Pekingom.
Drakulić: Ako država ponovo dozvoli uvoz peleta, srpski proizvođači mogu da zatvore pogone
06.10.2024.•
3
Jedan od najvećih proizvođača peleta u Srbiji Zoran Drakulić kaže da država planira da ponovo dozvoli uvoz tog ogrevnog materijala što bi, navodi, uništilo domaće proizvođače i 20.000 radnih mesta.
U Srbiji najskuplji kvadratni metar stana je u Beogradu na vodi
05.10.2024.•
0
U Srbiji su u drugom kvartalu ove godine najveće cene stanova postignute u Beogradu, gde je najskuplji prodat po ceni od 9.125 evra za metar kvadratni, na lokaciji Beograd na vodi.
Prva subvencija za gradnju hotela za EXPO: Airport city dobio 5,9 miliona evra
05.10.2024.•
9
Ministarstvo privrede dodelilo je prvu subvenciju po uredbi na osnovu koje država dodeljuje novac za izgradnju novih ili obnovu starih hotela na teritoriji Beograda uoči izložbe EXPO 2027.
Na račun minimalac, keš na ruke: Najviše sive ekonomije u građevinarstvu, trgovini i ugostiteljstvu
05.10.2024.•
28
Privrednici veruju da se u preduzećima u njihovoj delatnosti u potpunosti uplaćuju porezi i doprinosi za 81 odsto radnika, što je manje nego ranije.
Koliko zarađuju prosvetari: U S. Makedoniji i Srbiji najmanje, u Hrvatskoj i Mađarskoj i duplo više
05.10.2024.•
8
Zarade zaposlenih u obrazovanju su, u odnosu na prosečna primanja, najbolje u Hrvatskoj, Mađarskoj i Rumuniji, a najlošije u Severnoj Makedoniji i Srbiji, saopštio je Demostat.
Mali: Srbija nije više rizična zemlja koju investitori zaobilaze
05.10.2024.•
31
Ministar finansija Siniša Mali izjavio je danas da je Srbija dobila investicioni kreditni rejting, jedina od svih zemalja u ovom regionu, izuzev članica Evropske unije.
Sekretarijatu Vlade i Novaku Nediću rebalansom budžeta više para nego prosveti
04.10.2024.•
17
Generalni sekretarijat Vlade koji vodi Novak Nedić dobio je rebalansom budžeta čak 15 milijardi dinara, što je više nego što je dobila, recimo, prosveta.
Bivši ministar Vujović o srpskoj ekonomiji: Iluzije dostojne Dejvida Koperfilda
04.10.2024.•
19
"Za ono što je prošle godine koštalo 600, sada je potrebno 700 evra. Opet Dejvid Koperfild, sad ga vidiš, sad ga ne vidiš", kaže konsultant Svetske banke Dušan Vujović.
Još poskupljenja: Rate za stan posle Nove godine biće veće i do 50 evra
04.10.2024.•
5
Krajem godine ističe ograničenje kamata na stambene kredite.
Rate kredita rastu: Iako mnogi očekuju da će im najavljeni zakon smanjiti rate, desiće se suprotno
03.10.2024.•
8
Moratorijum na visinu kredita, koji je odredila Narodna banka Srbije (NBS), trebalo bi da krajem ove godine istekne.
.jpg "Beograd na vodi: Koliko je koštao građane, a koliko se isplatio - misterija")
Beograd na vodi: Koliko je koštao građane, a koliko se isplatio - misterija
03.10.2024.•
18
Beograd na vodi - javni projekat u interesu građana ili komercijalni projekat u interesu stranog investitora?
Mreža X vredi 80 odsto manje nego kada ju je kupio Mask
03.10.2024.•
3
Društvena mreža X, ranije poznata kao Twitter, vredi skoro 80 odsto manje nego pre dve godine kada ju je kupio Ilon Mask, prema procenama investicionog giganta Fideliti.
Komentari 4
Liman VI
313z
Marija
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar