Postupak zbog dogovaranja cena: Kazne za trgovce mogle bi da budu ogromne
Nakon što je Komisija za zaštitu konkurencije (KZK) pokrenula postupak protiv četiri trgovinska lanca u Srbiji, postavlja se pitanje kolike kazne im prete.
Foto: Pixabay
Kako podseća Danas, postupak je pokrenut zbog sumnje na dogovaranje oko određivanja cena proizvoda koje je KZK pratila. Komisija je utvrdila više sumnjivih stvari, prateći ove trgovinske lance u dužem vremenskom periodu.
Prema njihovim navodima, tržište maloprodaje u Srbiji ostvarilo je rast vrednosti u periodu od aprila 2023. do marta 2024. godine uz istovremeni količinski blagi pad.
U istom periodu, porast cena u maloprodaji je bio skoro duplo veći od inflatornih pritisaka, tvrde iz KZK.
Kada se pogleda malo šire, u periodu od 2016. do 2023. godine konstatovan je značajan rast prihoda i bruto marži, odnosno profitabilnosti ovih trgovinskih lanaca, što potvrđuju i podaci o njihovoj poslovnoj dobiti.
Ono što izaziva posebnu sumnju, u periodu od aprila do septembra ove godine, redovne cene osam uzetih proizvoda: mleko, jogurt, ulje, brašno, šećer, jaja, kafa i banane kod svih ovih maloprodavaca bile su iste ili slične, ali uz različite uslove nabavke.
U uslovima nedovoljne konkurencije, ne može se očekivati dobar ishod
Profesor Ekonomskog fakulteta u Nišu Boban Stojanović ističe da će ovakva energičnost Komisije privući pažnju javnosti, jer nema mnogo prilika da saznamo nešto o radu nezavisnog regulatornog tela, koje treba da brine o zloupotrebama dominantnog položaja, koncentracijama na relevantnom tržištu, kao i o javnim i tajnim sporazumima kojima se narušava fer konkurencija.
On naglašva da ovakvu aktivnost Komisije treba pozdraviti, ali i da se povodom toga otvaraju brojna pitanja.
"Avgusta ove godine su najviši predstavnici vlasti ukazivali na visoke marže trgovaca, koje su uslovile nivo cena čak i najneophodnijih proizvoda i usluga viši u odnosu na zemlje u regionu, pa i u razvijenim zemljama Evropske unije. To je najverovatnije bio signal Komisiji da preduzme radnje zbog kojih je inače i formirana, tako da ovo deluje kao iznuđeni postupak", objašnjava sagovornik Danasa.
Drugi mogući razlog agilnosti Komisije je, kako navodi, javni konkurs za novi mandat članova Saveta i predsednika Komisije za zaštitu konkurencije, koji koincidira sa navedenim nezadovoljstvom vlasti.
"Sadašnji saziv Komisije se ovom akcijom trudi da dokaže da radi u skladu sa zahtevima državnih organa, što stvara sumnju u njenu nezavisnost. Uz to, dovodi se u pitanje i doslednost u obavljanju zakonskih obaveza, s obzirom da je na sajtu Komisije poslednji izveštaj o radu za 2021. godinu i da je prate skorašnje kontroverzne odluke vezane za tržište mlevene kafe", upozorava Stojanović.
On podseća da je rešenjem od 29. decembra 2023. godine utvrđen restriktivni sporazum između "Atlantic Grand d.o.o" i "Strauss Adriatic d.o.o" i određena mera plaćanja novčane kazne od oko 250 miliona dinara zbirno.
"Ipak, dva meseca kasnije, tačnije 28. februara 2024. godine ista Komisija praktično je odobrila koncentraciju na tržištu kafe koje nastaje sticanjem kontrole jednog nad drugim, kupovinom 100 odsto udela", navodi Stojanović.
Ovo je, kako kaže, jedan od dokaza da kada je u pitanju trgovina treba obratiti mnogo više pažnje na sve karike u lancima snabdevanja.
"To ne alimentira trgovce koji beleže konstantan rast dobiti formiranjem visokih marži, što kao poledicu dovodi do visokih cena u maloprodaji i do ataka na životni standard potrošača. Visoke cene su u tržišnoj privredi odraz nivoa ponude i tražnje, što navodi na zaključak da je kod nas u pitanju nedovoljna konkurencija na strani ponude i(ili) velika tražnja", pojašnjava sagovornik Danasa.
To stanje, prema njegovim rečima, može da se promeni pospešivanjem fer konkurencije, pod uslovom da ne dolazi do njenog narušavanja.
"U uslovima visoke koncentracije na mnogim tržištima, odnosno nedovoljne konkurencije, ne može se očekivati dobar ishod, naročito ne u društvu koje nema efikasna regulatorna tela. Ako se tome doda i činjenica da učesnici na tržištima imaju u vidu tu neefikasnost, onda je i očekivan njihov tajni ili čak javni dogovor o visini cene i podeli tržišta", upozorava Stojanović.
Da bi se ostvario javni interes, smatra on, mora da se obavi analiza tržišta maloprodaje i lanaca snabdevanja sa jasno definisanom korpom dobara i da se, osim trgovaca, obuhvate i dobavljači.
"U interesu potrošača je da se to desi, odnosno da se dosledno sprovodi Zakon o zaštiti konkurencije. Međutim, u Srbiji postoje mnogo jači interesi koji mogu kompromitovati i ovu akciju", tvrdi Stojanović.
Koliku kaznu bi kompanije mogle da plate?
Ekonomista Dragovan Milićević za Danas navodi da je teško poverovati da postoji pisani zaključeni sporazum ova četiri lanca.
"To je verovatno neki prećutni dogovor na koji KZK može da sumnja. Do sada se nikada nije desilo da je bilo kakav dogovor ostavio pisani trag", objašnjava on.
Ako komisija ima bilo kakve valjane dokaze, prema njegovim rečima, ona može preduzeti konkretne mere zaštite konkurencije kao nedozvoljene radnje koje ometaju konkurenciju na tržištu i može da propiše kaznene mere definisane Zakonom o zaštiti konkurencije.
"U zakonu nisu propisane konkretne kaznene mere, već komisija izdaje rešenja koje može procesuirati sud. Članom 68. tog zakona je propisano da maksimalna kazna bude do 10 odsto ostvarenog godišnjeg prihoda kompanije, ali koliko mi je poznato to do sada niko nije platio", naglašava sagovornik Danasa.
Ceo tekst čitajte na OVOM LINKU.
OBRATI PAŽNJU! Osvežili smo platformu sa muzičkim kanalima, a preko koje možete slušati i Radio 021. Preporučujemo vam novu kategoriju - LOUNGE, za baš dobar užitak i relax tokom dana. Vaš 021!
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Odlazak iz Rusije zapadne kompanije koštao skoro 14 milijardi dolara
23.02.2025.•
2
Odlazak iz Rusije koštao je zapadne kompanije skoro 14 milijardi dolara, preneli su ruski mediji.
U Britaniji se svakog dana zatvori jedan pab, traži se hitna akcija vlade
23.02.2025.•
0
U Velikoj Britaniji je tokom prošle godine svakih nedelju dana vrata zauvek zatvorilo prosečno oko šest pabova, što je rezultiralo gubitkom oko 4.500 radnih mesta.
Srbija nema zakon kojim bi nacionalizovala NIS
23.02.2025.•
8
Kako se primiče 25. februar, odnosno dan D za primenu sankcija NIS-u, tako se u javnosti povećava broj spekulacija o mogućim rešenjima.
Samo tri evropske zemlje imaju skuplji dizel od Srbije
23.02.2025.•
13
Poslednje poskupljenje goriva u Srbiji izjednačilo je cene sa onima u razvijenim evropskim državama.
NIN: NIS je Rusima samo deo paketa u pregovorima sa SAD, stav Moskve je da to nije "posao" Srbije
22.02.2025.•
38
Stav Moskve je da rešavanje problema poslovanja Naftne industrije Srbije (NIS) nije "posao" Srbije, već prvenstveno stvar pregovora koji treba da se vode na relaciji Rusije i SAD, piše NIN.
Stočarstvo u Srbiji "zlatnog doba": Više od 50.000 goveda izgubljeno u 2022. godini
21.02.2025.•
4
Broj goveda u Srbiji smanjen je skoro za četiri odsto, dok je broj svinja, ovaca i živine u porastu, pokazuju najnoviji podaci Republičkog zavoda za statistiku.
Objavljene nove cene goriva
21.02.2025.•
7
Objavljene su nove cene goriva koje će važiti od danas u 15 časova.
Banke u subotu gase račune NIS-a: Da li će biti zatvorene pumpe?
21.02.2025.•
34
Banke u Srbiji odredile su subotu, 22. februar, kao dan kada će zatvoriti račune NIS-a i prestati da obavljaju transakcije s tom firmom, piše Nova ekonomija.
Danas bojkot benzinskih pumpi: "Akcize ne bi smele da budu toliko velike"
21.02.2025.•
16
Inicijativa Politički sindikat pozvala je građane da danas ne sipaju gorivo i bojkotuju benzinske pumpe.
Evropski komesar: Reciprocitet carina sa SAD treba da bude od koristi za sve
20.02.2025.•
0
Ako EU ne odbaci princip recipročnih carina koje američki predsednik želi da uvede, onda taj reciprocitet treba da bude od koristi za sve, izjavio je evropski komesar za trgovinu Maroš Šefčovič.
Vučić: Počeo izvoz "fijat pande" iz Kragujevca
20.02.2025.•
15
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je da je danas počeo izvoz električnih automobila "fijat panda".
Sve veći broj starijih radi i posle penzionisanja: Penzija nedovoljna za život
20.02.2025.•
8
U Srbiji je prosečna penzija znatno ispod polovine prosečne potrošačke korpe, niža je i od minimalne potrošnje.
Gugl će platiti Italiji 326 miliona evra nakon optužbi za utaju poreza
19.02.2025.•
1
Italijanski tužioci danas su saopštili da će obustaviti istragu o utaji poreza protiv kompanije Gugl nakon što je pristala da plati 326 miliona evra u okviru nagodbe.
Veliki pad profita EPS-a
19.02.2025.•
20
Rezultati poslovanja EPS-a u 2024. godini pokazali su nagli pad profitabilnosti - sa 958 miliona evra u 2023. godini profit je pao na svega 200 miliona evra.
NBS: Međugodišnja inflacija u januaru iznosila 4,6 odsto
19.02.2025.•
1
Međugodišnja inflacija je u januaru iznosila 4,6 odsto dok su na mesečnom nivou, cene robe i usluga u okviru indeksa potrošačkih cena u proseku povećane za 0,6 odsto, navodi Narodna banka Srbije.
Efektiva: Sledi bojkot pojedinačnih trgovinskih lanaca na sedam do 10 dana
18.02.2025.•
58
U Srbiji je, nakon jednodnevnog, prošle nedelje održan petodnevni bojkot pet najvećih trgovinskih lanaca.
NIS sutra unapred isplaćuje plate, banke im obustavljaju međunarodna plaćanja 28. februara
18.02.2025.•
16
Poslovodstvo Naftne industrije Srbije (NIS) najavilo je zaposlenima da će u sredu unapred dobiti februarsku platu, piše danas Kompas-info.
Borba za telekomunikacije i uticaj u Srbiji: Kupuj, ne pitaj
18.02.2025.•
6
Mnogo toga je unazad tri decenije pretrpeo ovaj narod, pa se mislilo da ga ništa ne može posebno uzbuditi.
Džonson elektrik vratio skoro milion evra subvencija državi: Bez posla ostaje 300 ljudi
17.02.2025.•
10
Ugovorom iz 2016. godine, Džonson elektrik trebalo ie da ima najmanje 2.400 novih radnika, ali pre nekoliko dana, oko 300 radnika ove fabrike dobilo predlog za sporazumni raskid ugovora o radu.
Odlaganje roka ili uvođenje sankcija NIS-u: Evo šta je realnije
17.02.2025.•
6
Američke sankcije Naftnoj industriji Srbije (NIS) za sada zvanično stupaju na snagu 25. februara, odnosno za nedelju dana.
Od Mobtela, preko NIS-a i rudnika bakra u Boru, do SBB-a: Najvrednije kompanije prodate u Srbiji
16.02.2025.•
14
Junajted grupa postigla je dogovor o prodaji SBB-a firmi e& PPF, dok će kompanija Eon TV i prava prenosa sportskih događaja na zapadnom Balkanu u vlasništvu Sport kluba biti prodati Telekomu Srbija.
Komentari 26
sasa
Mićo
I zašto su Srpski proizvodi jeftiniji van Srbije nego u Srbiji?
Pogodi ko je
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar