Prosečna plata od 1.400 evra u Srbiji: "Čista demagogija, može samo uz visoku inflaciju"

Prosečna neto plata u avgustu je u odnosu na jul smanjena za 1.200 dinara, a u odnosu na rekordnu majsku platu manja za oko 3.500 dinara.
Prosečna plata od 1.400 evra u Srbiji: "Čista demagogija, može samo uz visoku inflaciju"
Foto: 021.rs
Prema novim podacima Republičkog zavoda za statistiku, prosečna neto plata u avgustu iznosila je 96.649 dinara, dok je poređenja radi majska plata iznosila 100.170 dinara.
 
Profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu Mihail Aradarenko za Danas procenjuje da će se na nivo od 100.000 dinara plata vratiti u oktobru.
 
Prema njegovim rečima, na smanjenje prosečne plate preko leta uticali su godišnji odmori, a promenom Zakona o radu 2014. godine omogućeno je da se tokom godišnjih isplaćuje manja plata. Dodaje i da je u maju bilo 23 radna dana, a toliko bi trebalo da bude i u oktobru.
Postavlja se i pitanje koliko je izvesno da će prosečna plata u decembru sledeće godine dostići 1.000 evra, koliko je predsednik Srbije Aleksandar Vučić pre nekoliko godina obećao da će biti.
 
Ne samo to, nego su zvaničnici otišli još dalje, dodatnim obećanjem da će do kraja 2027. godine, prosečna plata stići do 1.400 evra.
Ekonomista Milan Kovačević kaže za Danas da se plaši mogućnosti da prosečna plata zaista i dostigne tih 1.400 evra u tom roku, a razlog je što prema njegovim rečima, to ne može bez visoke inflacije.
 
"Mislim da je čista demagogija. Kao prvo, ne mislim da bi trebalo govoriti o plati u evrima, već u dinarima. Drugo, moralo bi se uz obećanje plata, reći i kolika se inflacija očekuje i kakav će biti devizni kurs. Toliki rast plata značio bi i visoku inflaciju. Mi smo već imali period od pandemije kada je država delila novac preko mere, pa smo došli do inflacije od preko 15 odsto. Bojim se čak i da će da ispune to, jer bi značilo opet rast inflacije", podseća Kovačević, uz upozorenje da mi i sada sporije smanjujemo inflaciju od drugih zemalja.
 
S druge strane, on se pita koji će to privatnik toliko povećati plate, ukazujući da nam prosek ne govori puno. Na primer, rast prosečne plate su vukle usluge i posebno IT sektor, a manje industrija. 
 
Ukazuje i da u prosečnu platu ulazi i zarada koju vlasnik sebi isplaćuje, a koja može biti koliko god žele.
 
"Porez na plate je 10 odsto, a doprinosi se plaćaju do iznesa petostruke prosečne plate. Više se vlasnicima isplati da sebi isplaćuju novac na taj način nego da plate porez na dobit, pa onda i na dividendu", napominje on.
Kakva je situacija u Novom Sadu
 
Novosađani su u avgustu zarađivali 42 dinara više nego u julu, odnosno u proseku 113.156 dinara bez obračunatih poreza i doprinosa.
 
Novosađani su, računajući poreze i doprinose, imali prosečnu platu nešto višu od 156.000 dinara.
 
Prosečna neto zarada na republičkom nivou iznosi 96.649 dinara, dok medijalna zarada preko koje više od 50 odsto zaposlenih u Srbiji nije imalo iznosi 75.575 dinara.
 
Na području Vojvodine se samo u Novom Sadu zarađivalo iznad 100.000 dinara, dok za njih sledi Pančevo sa prosekom od nešto više od 95.000, Sremski Karlovci sa 93.000 i Inđija sa neto zaradom od 91.000 dinara.
 
Prema poslednjim podacima Ministarstva unutrašnje i spoljne trgovine, koji se odnose na jul ove godine, prosečna potrošačka korpa iznosi 103.722 dinara i veća je za 338 dinara u odnosu na mesec pre toga, dok je minimalna potrošačka korpa viša za 198 dinara u odnosu na jun i iznosi 53.655 dinara.
 
Kupovnu moć iznad proseka imali su samo zaposleni u Beogradu. U svim ostalim gradovima i opštinama, uključujući i Novi Sad, prosečna plata nije prelazila prosečnu potrošačku korpu, ali jeste minimalnu.
  • misko

    30.10.2024 10:26
    standard nam sve nizi
    Ovaj podatak govori vise od hiljadu reci. Davne 2016 g. euro je bio 123, posle osam godina on je 117, u medjuvremenu sve cene su otisle duplo a euro je oslabio za 7 dinara.
  • /

    29.10.2024 22:11
    /
    sta mislite od kojih plata se narucuje ova klopa za doneti
  • redom

    29.10.2024 22:00
    Tacke
    Razmotrićemo nekoliko tačaka koje bi mogle podržati ovu tvrdnju:

    Inflacija: Ako su cene osnovnih životnih namirnica, stanovanja i usluga u stalnom porastu, čak i ako prosečna plata raste, to ne garantuje poboljšanje životnog standarda. U uslovima visoke inflacije, nominalno povećanje plate može se anulirati realnim gubitkom kupovne moći.

    Nejednakost plata: Prosečna plata često ne odražava stvarnost mnogih zaposlenih, posebno u zemljama sa velikim razlikama između različitih sektora i zanimanja. Mnogi radnici zarađuju znatno manje od proseka, dok se mali procenat najplaćenijih može značajno "podići" prosečnu vrednost.

    Prikazivanje podataka: Kritičari često ukazuju na to da se brojke o prosečnoj plati mogu manipulirati kako bi se stvorila slika o ekonomiji koja nije u skladu sa stvarnošću. To može uključivati i uzimanje u obzir samo formalnog tržišta rada, dok se neformalni sektor (koji često isplaćuje niže plate) ne uzima u obzir.

    Troškovi života: Povećanje plate ne znači nužno i poboljšanje kvaliteta života, posebno ako su troškovi života brže rastući. U nekim slučajevima, stvarni troškovi života su toliko visoki da čak i plata od 1.400 evra ne omogućava dostojanstven život.

    Strukturne reforme: Da bi prosečne plate bile održive na tom nivou, potrebne su značajne strukturne reforme u ekonomiji, uključujući poboljšanje produktivnosti, investiranje u obrazovanje i tehnologiju, i stvaranje povoljnijeg poslovnog okruženja.

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.

Napiši komentar


Preostalo 1500 karaktera

* Ova polja su obavezna

Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija