Prava radnika u Srbiji: U procepu između nesavesnih poslodavaca i države koja od toga okreće glavu
Mario Reljanović sa Instituta za uporedno pravo ocenjuje da izazovi za radnike ostaju isti i u 2025. godini a to su borba sa nesavesnim poslodavcima i države koja od toga okreće glavu.
Foto: 021.rs
Da li će u ovoj godini radnici u Srbiji ostvariti boljitak?
Mario Reljanović sa Instituta za uporedno pravo ocenjuje za N1 da izazovi za radnike ostaju isti, a to je: borba sa nesavesnim poslodavcima i okretanje glave države.
"Radnicima može biti bolje ako u 2025. godini podignu glas, pobede strah i jasno kažu - na ovo više ne pristajemo. Ako su mogli studenti - mogu i radnici", poručila je Ranka Savić, predsednica ASNS.
Bojana Tamindžija iz organizacije CPE kaže da će i u 2025. glavni izazov za radnike u Srbiji i dalje biti - kako da prežive sa zaradama koje nisu dovoljne za podmirivanje osnovnih životnih potreba.
Novu godinu pojedini radnici u Srbiji dočekali su sa friško uručenim otkazima ugovora o radu - firma Mei Ta iz Bariča otpustila je krajem decembra 299 radnika pravdajući to "potrebom za optimizacijom resursa".
U državi u kojoj poslodavci potencijalne radnike privlače oglasima o „dva dana odmora nedeljno“, "20 radnih dana plaćenog godišnjeg", o "plaćenom prekovremenom" i gde sami radnici umeju da kažu da su zadovoljni uslovima rada jer "imaju i grejanje", s pravom se postavlja pitanje – kakva su radna prava radnika u Srbiji i šta će nam, po tom pitanju, doneti ova 2025.
"Ova godina neće ostati upamćena po nekim većim izmenama u politikama države, zakonodavstvu, kao ni lošim praksama. Počela je još jednim talasom ‘istraživanja lažnih bolovanja’ od kojeg kao i od prethodnih nije bilo ništa. Bilo je puno pogibija radnika, nije bilo većih izmena i dopuna zakona koje bi posebno privukle pažnju u svetu rada", kaže Mario Reljanović, sa Instituta za uporedno pravo.
Sindikati su nas, dodaje, izneverili kod određivanja minimalne zarade, "ni ta predstava nije se bitno razlikovala od prethodnih".
"Za mene je vest godine kada je reč o radnicima stigla u decembru, to je prva konkretna posledica primene nemačkog zakona o dužnoj pažnji u lancima snabdevanja u Srbiji, kada je kompanija u vlasništvu Folksvagena otkazala saradnju (ugovor) sa Linglongom (detaljnije na sajtu Peščanik) što je veliki podsticaj daljoj organizaciji radnika za borbu, makar u onim kompanijama koje se nalaze u lancima snabdevanja nemačkih kompanija“, navodi Reljanović.
U svemu ostalom, dodaje, stanje je podjednako loše kao i prethodnih godina.
"Tako da ne bih mogao da izdvojim neki novi poseban problem - postoji dovoljno starih, pre svega u vidu nepoštovanja zakona od strane poslodavca (povodom trajanja radnog vremena i zarade, ali i zlostavljanja na radu i diskriminacije, da navedem samo neke primere), kao i teška dostupnost pravdi (skupi i dugi radni sporovi sa impotentnim alternativama), sistematsko ignorisanje države na masovno kršenje kolektivnih prava (prava na rad sindikata, prava na štrajk, najčešće)", objašnjava naš sagovornik.
Radnički izazovi 2025.
Reljanović ističe da ćemo sve što važi za dosadašnje prakse - preneti i u 2025. godinu.
"Dakle očekuju se isti izazovi kod nesavesnih poslodavaca i jasno okretanje glave države od tekućih problema. Dodatno, za sindikate ali i širu stručnu zajednicu, novi izazov će biti ukoliko dođe do pisanja novog zakona o radu (po ko zna koji put je najavljen početak tog posla, ovoga puta za proleće 2025. godine). Ovaj proces će, ako ga budu sprovodile iste politike na vlasti koje su aktuelne, biti jako mučan i verovatno rezervisan samo za stvarne centre moći (strani kapital) uz fingiranje socijalnog dijaloga i pokušaje daljeg urušavanja prava radnika", zaključuje on.
Ranka Savić: Ako su mogli studenti - mogu i radnici
O tome kakvo je stanje radnih prava u Srbiji, prema rečima Ranke Savić, predsednice Asocijacije slobodnih i nezavisnih sindikata ASNS, najbolje govore podaci Globalnog indeksa radnih prava.
Tu se, kaže, navodi da veliki broj kompanija izbegava zaključivanje kolektivnih ugovora, zabranjuje formiranje sindikata, ne poštuje Zakon o radu, a veliki problem su i takozvani “žuti sindikati” - to su sindikati koje formira poslodavac.
"Međunarodna konfederacija slobodnih sindikata (MKSS) je sve države sveta podelio u pet grupa. Srbija se nalazi u izuzetno lošoj četvrtoj grupi gde se sistemski krše radna prava i to i u javnom i u privatnom sektoru", ukazuje Ranka Savić.
Ona smatra da 2025. godina neće doneti bitne pomake.
"Da bi bilo bolje potrebna je promena vlasti i promena politike prema zaposlenima", ističe Savić.
Sve dok se radnici, kako kaže - tretiraju samo kao sredstvo ostvarenja profita poslodavaca, dok se Zakon primenjuje selektivno, a inspekcija rada ispunjava zahteve političara – radnicima Srbije neće biti bolje.
"Bolje im može biti i u slučaju da u 2025. godini podignu glas, pobede strah i jasno kažu – na ovo više ne pristajemo. Ako su mogli studenti - mogu i radnici", zaključuje Ranka Savić.
Tamindžija: U regionu - "trka ka dnu"
Bojana Tamindžija iz organizacije Centar za politike emancipacije, stanje radnih prava u Srbiji na pragu 2025. ocenjuje kao nepromenjeno - loše.
"Mi smo ove godine uradili niz istraživanja koja dokumentuju da se na polju radnih prava u Srbiji stvari ne pomeraju na bolje. Terensko istraživanje o uslovima rada u automobilskoj i tekstilnoj industriji pokazalo je da se radnicama i radnicima i dalje uskraćuje pravo na bolovanje, da rade u halama bez adekvatne ventilacije i klimatizacije, da je praksa da se prekoračuju zakonom dozvoljeni prekovremeni radni sati, da je režim preraspodele radnog vremena siva zona u kojoj je moguće detektovati mesece kad se radi više, ali ne i one kad se radi manje itd", navodi Tamindžija.
Kršenje radnih prava, kaže, nije ekcesno i sporadično, "nego sistemsko i normalizovano".
"Padanje u nesvest usled visokih temperatura i loše ventilacije je redovna pojava. Sa druge strane, komparativna analiza stanja radnih prava u regionu Zapadnog Balkana pokazala je da je slična situacija u celom regionu. Region je u potpunosti zavistan od tzv. stranih investicija i međusobno se takmičimo u ‘trci ka dnu’ – ko će niže srozati radno zakonodavstvo i sniziti zarade ne bi li snižavanjem troškova proizvodnje privukli neku od multinacionalnih kompanija", ističe Tamindžija.
Ova situacija, kaže, nije ohrabrujuća, ali nas i upućuje na mogućnost ili pre nužnost regionalne saradnje u borbi za bolje uslove rada.
Jedan od osnovnih izazova i u 2025, smatra Tamindžija, ostaje - kako preživeti sa zaradama koje nisu dovoljne za podmirivanje osnovnih životnih potreba.
"Niske zarade su gorući problem radnica i radnika u Srbiji. Ugovorena zarada u radno intenzivnoj industriji, poput tekstilne ili automobilske, je tek nešto malo viša od minimalca, a to je gotovo tri puta niže od plate za život. Sa takvim zaradama radnici su prinuđeni da rade sve prekovremene sate koji im se ponude, pa makar to bilo i više od zakonski dozvoljenog, da pristaju na problematične bonuse, poput bonusa apsolutne prisutnosti, a pored svega toga prinuđeni su da rade i dodatne poslove ne bi li uspeli da nadomeste manjak u kućnom budžetu za podmirivanje osnovnih životnih potreba. Ne vidim da će se stanje sa zaradama značajno menjati u narednoj godini", navodi ona.
Od vanrednih izazova, sa zebnjom se, kaže, gleda u promene i krizu automobilskog sektora u Nemačkoj.
"Ukoliko se kriza produbi, to će imati direktan uticaj na radnice i radnike u Srbiji, jer gotovo da nema fabrike u sektoru koja nije deo lanaca snabdevanja nemačkih automobilskih kompanija. Već sada se u Srbiji u pojedinim fabrikama oseća smanjenje porudžbina, a postoje i učestale pretnje otkazima. Treba pratiti kako će se situacija dalje odvijati", upozorava Tamindžija.
OBRATI PAŽNJU! Osvežili smo platformu sa muzičkim kanalima, a preko koje možete slušati i Radio 021. Preporučujemo vam novu kategoriju - LOUNGE, za baš dobar užitak i relax tokom dana. Vaš 021!
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
.jpg "Imena")
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Nemačka auto-industrija se neće brzo oporaviti: Mnogo toga je pošlo naopako
06.01.2025.•
20
Nemačka ekonomija je u kriznom režimu. Posebno u automobiliskoj industriji gde prete masovna otpuštanja, pa se postavlja pitanje ko će praviti automobile budućnosti.
Ko je nabolji spoljnotrgovinski partner Srbije: Kina pretekla Evropsku uniju?
05.01.2025.•
4
Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, Srbija je do septembra najviše uvozila iz Kine, čak 481,6 miliona dolara vredne robe, a najveći partner u izvozu je Nemačka sa 363,6 miliona dolara.
Mali: Građani će ove godine videti prve objekte za Ekspo 2027
05.01.2025.•
37
Radovi na izgradnji objekata za Ekspo 2027. teku po planu i građani će tokom ove godine moći da vide prve objekte, tvrdi ministar finansija Siniša Mali.
Formirani timovi za dugoročni gasni aranžaman sa Rusijom i za pitanje NIS-a
05.01.2025.•
4
Vlada Srbije formirala je formirala timove za pregovore sa Rusima o dugoročnom ugovoru za snabedvanje gasom i za pregovore o NIS-u.
Prosečna plata programera u oktobru 282.200 dinara
04.01.2025.•
5
Ministarstvo informisanja i telekomunikacija saopštilo je da je prema podacima RZS, prosečna plate zaposlenih u IKT sektoru (programera) tokom oktobra 2024. godine iznosila 282.200 dinara.
Vlada o sankcijama NIS-u i danas i sutra: Igrokaz, zastrašivanje ili trenutak da se NIS vrati Srbiji
04.01.2025.•
19
Predsednik Vlade Srbije Miloš Vučević zakazao je za sutra u 10 časova sednicu Vlade, nakon što je jedna sednica već održana danas.
.jpg "Bajatović: Imamo dovoljno gasa, cenu za domaćinstva nećemo menjati")
Bajatović: Imamo dovoljno gasa, cenu za domaćinstva nećemo menjati
04.01.2025.•
7
Zbog obustave tranzita ruskog gasa kroz Ukrajinu rastu tenzije, pre svega Evropi.
Bajden odbio da proda "US Steel" Japanu: U ime američkih nacionalnih interesa
04.01.2025.•
4
Odlazeći predsednik SAD Džozef Bajden odbacio je ugovor vredan skoro 15 milijardi dolara kojim se predlaže da japanska kompanija za proizvodnju čelika Nipon Stil kupi američku firmu "US Steel".
Udruženja proizvođača malina: Rok za isplatu voća prošao, čekamo novi sastanak sa otkupljivačima
03.01.2025.•
2
Predsednik udruženja malinara "Vilamet" Mileta Pilčević je izjavio da proizvođači malina čekaju novi sastanak sa otkupljivačima tog voća u Ministarstvu poljoprivrede Srbije.
Kupovina stana u 2025. za prosečnog građanina: (Ne)moguća misija ili realnost?
03.01.2025.•
6
Evidentno je da postoji rezervoar tražnje za nekretninama i izvesno je da su one sigurna investicija. Međutim, postavlja se pitanje da li će prosečan građanin u 2025. moći lakše da dođe do stana.
Ministarstvo poljoprivrede apeluje na otkupljivače mleka u Srbiji da ne smanjuju cene
03.01.2025.•
1
Ministarstvo poljoprivrede, vodoprivrede i šumarstva Srbije je apelovalo na otkupljivače mleka da ne smanjuju otkupne cene.
Politika među najvećim dužnicima EPS-a, dug će biti konvertovan u kapital
03.01.2025.•
4
Elektroprivreda Srbije (EPS) je na dan 25. decembar prošle godine od Politike AD Beograd ukupno potraživala 1,384 milijardi dinara.
Belgija pronašla teške metale u smrznutim malinama iz Srbije
03.01.2025.•
13
Belgija je izdala upozorenje da je pronašla kadmijum u smrznutim malinama poreklom iz Srbije.
.jpg "Šoškić: Moguće da se realizacija kredita za mlade svede na favorizovanje politički podobnih")
Šoškić: Moguće da se realizacija kredita za mlade svede na favorizovanje politički podobnih
03.01.2025.•
2
Profesor Ekonomskog fakulteta Univerziteta u Beogradu Dejan Šoškić rekao je da su krediti Srpske napredne stranke (SNS) za mlade isto što i "mercedes" iz fabrike u Priboju.
NBS: Više od tri miliona korisnika mobilnog bankarstva koristi opiciju za prenos novca
03.01.2025.•
0
Više od tri miliona korisnika aplikacija mobilnog bankarstva u Srbiji koristi uslugu "prenesi", objavila je Narodna banka Srbije.
.jpg "Gorivo u Srbiji ponovo skuplje: Pogledajte nove cene")
Gorivo u Srbiji ponovo skuplje: Pogledajte nove cene
03.01.2025.•
13
U narednih sedam dana benzin i evrodizel biće skuplji za po dva dinara u odnosu na prethodni period.
EU računica: Koja zemlja daje najviše novca u zajednički budžet, a koja najviše dobija?
03.01.2025.•
9
Evropska unija omogućava zemljama članicama da u okviru unije postignu i dobiju više nego što bi mogle samostalno.
Tresla se gora, a nema ni miša: Javnost i dalje ne zna dokle se stiglo u istrazi o dogovaranju cena
03.01.2025.•
18
Ni posle dva meseca otkako je Komisija za zaštitu konkurencije pokrenula postupak protiv četiri velika trgovinska lanca u Srbiji zbog sumnje na i dogovaranje cena, nema rezultata.
Cena gasa na najvišem nivou u poslednjih 14 meseci nakon prekida tranzita kroz Ukrajinu
02.01.2025.•
6
Veleprodajna cena gasa porasla je na najviši nivo u poslednjih 14 meseci pošto je Ukrajina onemogućila dalji protok ovog energenta od Rusije do Evrope, piše britanski Gardijan.
Vučić nakon razgovora sa SAD o sankcijama NIS-u: Nemam previše lepih vesti za građane
02.01.2025.•
34
Predsednik Aleksandar Vučić oglasio se nakon telefonskog razgovora sa podsekretarom SAD za ekonomski rast, energetiku i životnu sredinu Hozeom Fernandezom.
Komentari 2
Pazi
Стојко Бранковић
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar