Stanarine i komunalije u EU: Ovo su zemlje u kojima su troškovi stanovanja najviši i najniži
Cene nekretnina u EU porasle su za 48 odsto između 2010. i 2023. godine, dok su troškovi stanovanja, uključujući kirije, naglo porasli u nekim državama članicama.
Foto: Pixabay
To, kako prenosi Euronews Srbija, pokazuje najnoviji izveštaj o stanovanju u Evropi koji je objavio Eurostat.
Ljudi u Irskoj su se suočili sa najvišim troškovima stanovanja, uključujući vodu, struju i gas, u 2023. godini, što je bilo dvostruko više od proseka EU, prema Eurostatu.
Drugo najskuplje mesto za život bio je Luksemburg (86 odsto iznad proseka EU), a potom Danska (80 odsto iznad) prošle godine.
U međuvremenu, ljudi u Bugarskoj i Poljskoj imali su najjeftinije troškove života u Bloku, ispod proseka EU za 61 i 56 odsto.
Gledajući evoluciju cena, Eurostat primećuje da su između 2010. i 2023. godine troškovi stanovanja u Irskoj porasli 17 odsto iznad proseka EU na 101 odsto, na kraju se udvostručivši.
Troškovi su porasli u 17 država članica tokom istog perioda, dok su opali u devet, uključujući Grčku, Kipar i Španiju. Troškovi stanovanja ostali su nepromenjeni u Poljskoj.
Dok stambene krize muče različite zemlje u Evropi, uključujući Irsku, Portugal i Španiju, trend naglog rasta cena nekretnina je blago pauziran prošle godine, kada su cene nekretnina u Evropi opale u proseku za 0,3 odsto.
Međutim, gledajući širu sliku, primećuje se da su u ukupnom zbiru cene nekretnina porasle 48 odsto između 2010. i 2023. godine u proseku u bloku, a najveći porast zabeležen je u Estoniji (+209 odsto), Mađarskoj (+191 odsto) i Litvaniji (+154 odsto). Cene nekretnina su opale u samo dve države članice (nema podataka za Grčku), u Italiji i na Kipru za -8 odsto i -2 odsto.
U međuvremenu, troškovi zakupa su postepeno porasli, ukupno 22 odsto u periodu od 2010. do 2023. godine, pri čemu su gotovo sve države članice zabeležile porast, osim Grčke. Ukupna inflacija u EU za isti period iznosila je 36 odsto.
Međutim, bile su zemlje u kojima su cene zakupa rasle daleko iznad proseka. U Estoniji, gde je zabeležen najveći porast cena zakupa, trošak je skočio +211 odsto, u Litvaniji je došlo do skoka od +169 odsto, a zakupnina u Irskoj se udvostručila u istom periodu.
Da li su kirije pristupačne u EU?
U proseku, ljudi u EU su prošle godine trošili oko petine (19,7 odsto) svog raspoloživog prihoda na stanovanje, sa najvišim udelima u Grčkoj (35,2 odsto), Luksemburgu (27,6 odsto) i Danskoj (25,9 odsto).
U Norveškoj, Švajcarskoj i Nemačkoj ljudi troše otprilike četvrtinu svog raspoloživog prihoda na stanovanje.
Za one koji se mogu smatrati u riziku od siromaštva u EU ova stopa bila je znatno viša, u proseku 38,2 odsto.
Foto: Pixabay
Ima poboljšanja, ipak, u udelu ljudi koji akumuliraju dugovanja po hipotekama, zakupninama ili računima za komunalne usluge - ova stopa u EU smanjila se na 9,3 odsto u 2023. godini sa 12,4 odsto u 2010. godini, pri čemu je samo pet država članica zabeležilo neki porast. Međutim, jedna zemlja, Grčka, značajno se razlikuje od ovog poboljšavajućeg trenda, gde skoro polovina stanovništva ima neka dugovanja.
Više od dve trećine ljudi koji žive u domaćinstvima u EU posedovalo je svoj dom prošle godine.
Postoje ogromne razlike u bloku kada je u pitanju vlasništvo nad nekretninom. U Rumuniji, na primer, više od 95 odsto stanovništva poseduje svoju nekretninu. Ova zemlja je rame uz rame sa Slovačkom, Hrvatskom i Mađarskom, gde više od 90 odsto ljudi poseduje svoje domove.
Iznajmljivanje je najčešće u Švajcarskoj i Nemačkoj, gde više od polovine stanovništva čine podstanari.
U bloku, više od dve trećine, 69 odsto stanovništva posedovalo je svoj dom, dok je preostalih 31 odsto živelo u iznajmljenom prostoru u 2023. godini.
Kuća ili stan?
U EU u 2023. godini, više od polovine stanovništva živelo je u kući, dok je gotovo 48 odsto stanovalo u stanu, a mali procenat od 0,6 odsto izabrao je alternativne tipove smeštaja, kao što su kućice na vodi i kamperi.
Iako izbor između kuće i stana može biti u velikoj meri određen time da li je dom u gradu ili na selu, kada se upoređuju zemlje, Irska daleko prednjači, sa 90 odsto stanovništva koje živi u kući.
Zemlja sa drugim najvećim brojem kuća bila je Holandija (79 odsto), dok su Belgija i Hrvatska (obe 77 odsto) delile treće mesto.
U međuvremenu, Španija je imala najveći udeo stanova (66 odsto), dok su je pratili Letonija (65 odsto, podaci iz 2021. godine), Malta (63 odsto) i Nemačka (61 odsto).
Gde su ljudi najviše ulagali u nekretnine?
Ljudi na Kipru su prošle godine investirali ekvivalent od 8,6 odsto BDP-a zemlje u nekretnine, prema Eurostatu. U Italiji, ova stopa je iznosila sedam odsto, što je nešto više nego u Nemačkoj (6,9 odsto) i Francuskoj (6,4 odsto).
Najniža stopa registrovana je u Poljskoj (2,2 odsto BDP-a) i Grčkoj (2,3 odsto).
Prosečno ulaganje u stanovanje u EU iznosilo je 5,8 osto BDP-a u 2023. godini, što je otprilike oko trilion evra.
OBRATI PAŽNJU! Osvežili smo platformu sa muzičkim kanalima, a preko koje možete slušati i Radio 021. Preporučujemo vam novu kategoriju - LOUNGE, za baš dobar užitak i relax tokom dana. Vaš 021!
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
United media: SBB prodat, N1 i Nova do daljeg će biti vidljivi, Arena preuzima prenose Sport kluba
12.02.2025.•
0
United media zvanično je jutros saopštila ono što se nagađa mesecima, a to je da je prodat kablovski operater SBB.
NBS: Devizne rezerve smanjene u januaru
11.02.2025.•
0
Bruto devizne rezerve Narodne banke Srbije (NBS) su na kraju januara bile oko 29,12 milijardi evra i u odnosu na kraj decembra smanjene su za 276,1 milion evra, saopštila je NBS.
Nove Trampove odluke: Povećao carine na uvoz čelika i aluminijuma, vratio plastične slamčice
11.02.2025.•
3
Predsednik SAD Donald Tramp odlučio je sinoć da ukine izuzeća i bescarinske kvote na carine na čelik uvedene 2018. godine, što znači da će carina na uvezeni čelik iznositi najmanje 25 odsto.
Meta počinje da deli hiljade otkaza
11.02.2025.•
3
Kompanija Meta počela je da obaveštava zaposlene u SAD o otkazima, što bi do kraja meseca trebalo da dovede do gašenja hiljada radnih mesta.
Profesor Ekonomskog fakulteta: Bojkot kupovine neće dugoročno sniziti cene
10.02.2025.•
13
Profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Goran Petković kaže da poziv na bojkot kupovine u pet trgovačkih lanaca neće imati dugoročne efekte na spuštanje visokih cena.
Klimatske promene i niske otkupne cene uništavaju tržište meda: Pčele stradaju, falsifikati cvetaju
09.02.2025.•
2
Promena klime, niža otkupna cena meda, i veliki broj falsifikata na tržištu su problemi s kojima se bore pčelari.
Srbija dobila pravilnik za korišćenje "letećih taksija"
09.02.2025.•
54
Direktorat civilnog vazduhoplovstva (DCV) ažurirao je 17. januara Pravilnik o uslovima za obavljanje vazdušnog saobraćaja sa novom regulativom.
Ovo je deset najskupljih modela automobila uvezenih u Srbiju: Najskuplji plaćen 570.000 evra
09.02.2025.•
14
U Srbiju je u 2024. uvezeno 346 putničkih vozila čija je vrednost veća od 100.000 evra.
Veliko interesovanje za gradnju zelenih solarnih elektrana: Vetroparkovi popularni u južnom Banatu
08.02.2025.•
1
Prijavljivanje za drugi krug aukcija za gradnju postrojenja zelene energije je završeno a prema rečima savetnika u ministarstvu energetike, interesovanje je veliko, naročito za solarne elektrane.
U Srbiji dvostruko veći uvoz polovnih automobila nego prodaja novih
08.02.2025.•
24
Prodaja novih vozila u Srbiji u 2024. godini porasla je deset odsto, što je najbolji rezultat u poslednjih pet godina, saopštila je Srpska asocijacija uvoznika i delova.
Saradnica MAT-a: U NIS od 2008. godine investirano četiri milijarde evra
07.02.2025.•
4
Primena sankcija protiv Naftne industrije Srbije će početi 27. februara, a odgovor na zvaničan zahtev američkom Ministarstvu za finansije za njihovo odlaganje na 90 dana, još nije stigao.
Izbegavanje sankcija NIS-u: Manevar vredan truda
07.02.2025.•
10
SAD su 10. januara donele odluku o uvođenju sankcija Naftnoj industriji Srbije.
Objavljene nove cene goriva
07.02.2025.•
8
Objavljene su nove cene goriva, koje će važiti od danas u 15 časova.
Vlada Srbije donela rešenje o uvećanju budžeta za visoko obrazovanje za 20 odsto
06.02.2025.•
6
Vlada Srbije donela je na današnjoj sednici rešenje kojim se obezbeđuje 12,01 milijardi dinara za visoko obrazovanje i studentski standard.
Radnicima Benetona u Nišu najavljeno zatvaranje fabrike
06.02.2025.•
13
Radnici niške fabrike Beneton juče su saznali da će ostati bez posla i da će proizvodnja biti zatvorena do aprila, a o tome da li će dobiti otpremnine ili drugi posao nemaju informacije.
Grade se i plaćaju da bi bili srušeni: Paviljoni za Ekspo će biti uklonjeni nakon izložbe
06.02.2025.•
30
Paviljoni na beogradskom Ekspu 2027. biće srušeni po završetku izložbe, a ko će i šta tamo graditi, ne zna se.
Bojkot smanjio promet trgovinskim lancima za trećinu
05.02.2025.•
36
Poreska uprava objavila je nove informacije iz kojih se vide efekti bojkota pet trgovinskih lanaca.
Gasi se još jedan nekadašnji jugoslovenski gigant - Varteks
05.02.2025.•
8
Nekadašnji gigant regionalne tekstilne industrije Varteks iz hrvatskog Varaždina nakon više od sto godina obustavio je proizvodnju, objavio je stečajni upravnik te kompanije.
Stručnjaci za energetiku: Sankcije NIS-u nelogične, verujemo da će biti odložene
04.02.2025.•
12
Sankcije SAD prema Naftnoj industriji Srbije (NIS) ekonomski nisu logične, kaznila bi se Srbija, a ne Rusija, što je bio njihov cilj, kažu stručnjaci za energetiku.
Dečji dodatak od januara 4.300 dinara
04.02.2025.•
10
Osnovni iznos dečjeg dodatka koji se isplaćuje roditeljima i starateljima po detetu od 1. januara je 4.299,63 dinara, a za samohrane roditelje i staratelje je za 30 odsto veći i iznosi 5.589,5 dinara.
Precenjen dinar uništava stočarstvo
04.02.2025.•
31
Tužno je ovih dana u Banatskom Aranđelovu, baš kao i u desetak obližnjih sela blizu tromeđe s Rumunijom i Mađarskom.
Komentari 0
Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar