Stanarine i komunalije u EU: Ovo su zemlje u kojima su troškovi stanovanja najviši i najniži
Cene nekretnina u EU porasle su za 48 odsto između 2010. i 2023. godine, dok su troškovi stanovanja, uključujući kirije, naglo porasli u nekim državama članicama.
Foto: Pixabay
To, kako prenosi Euronews Srbija, pokazuje najnoviji izveštaj o stanovanju u Evropi koji je objavio Eurostat.
Ljudi u Irskoj su se suočili sa najvišim troškovima stanovanja, uključujući vodu, struju i gas, u 2023. godini, što je bilo dvostruko više od proseka EU, prema Eurostatu.
Drugo najskuplje mesto za život bio je Luksemburg (86 odsto iznad proseka EU), a potom Danska (80 odsto iznad) prošle godine.
U međuvremenu, ljudi u Bugarskoj i Poljskoj imali su najjeftinije troškove života u Bloku, ispod proseka EU za 61 i 56 odsto.
Gledajući evoluciju cena, Eurostat primećuje da su između 2010. i 2023. godine troškovi stanovanja u Irskoj porasli 17 odsto iznad proseka EU na 101 odsto, na kraju se udvostručivši.
Troškovi su porasli u 17 država članica tokom istog perioda, dok su opali u devet, uključujući Grčku, Kipar i Španiju. Troškovi stanovanja ostali su nepromenjeni u Poljskoj.
Dok stambene krize muče različite zemlje u Evropi, uključujući Irsku, Portugal i Španiju, trend naglog rasta cena nekretnina je blago pauziran prošle godine, kada su cene nekretnina u Evropi opale u proseku za 0,3 odsto.
Međutim, gledajući širu sliku, primećuje se da su u ukupnom zbiru cene nekretnina porasle 48 odsto između 2010. i 2023. godine u proseku u bloku, a najveći porast zabeležen je u Estoniji (+209 odsto), Mađarskoj (+191 odsto) i Litvaniji (+154 odsto). Cene nekretnina su opale u samo dve države članice (nema podataka za Grčku), u Italiji i na Kipru za -8 odsto i -2 odsto.
U međuvremenu, troškovi zakupa su postepeno porasli, ukupno 22 odsto u periodu od 2010. do 2023. godine, pri čemu su gotovo sve države članice zabeležile porast, osim Grčke. Ukupna inflacija u EU za isti period iznosila je 36 odsto.
Međutim, bile su zemlje u kojima su cene zakupa rasle daleko iznad proseka. U Estoniji, gde je zabeležen najveći porast cena zakupa, trošak je skočio +211 odsto, u Litvaniji je došlo do skoka od +169 odsto, a zakupnina u Irskoj se udvostručila u istom periodu.
Da li su kirije pristupačne u EU?
U proseku, ljudi u EU su prošle godine trošili oko petine (19,7 odsto) svog raspoloživog prihoda na stanovanje, sa najvišim udelima u Grčkoj (35,2 odsto), Luksemburgu (27,6 odsto) i Danskoj (25,9 odsto).
U Norveškoj, Švajcarskoj i Nemačkoj ljudi troše otprilike četvrtinu svog raspoloživog prihoda na stanovanje.
Za one koji se mogu smatrati u riziku od siromaštva u EU ova stopa bila je znatno viša, u proseku 38,2 odsto.
Foto: Pixabay
Ima poboljšanja, ipak, u udelu ljudi koji akumuliraju dugovanja po hipotekama, zakupninama ili računima za komunalne usluge - ova stopa u EU smanjila se na 9,3 odsto u 2023. godini sa 12,4 odsto u 2010. godini, pri čemu je samo pet država članica zabeležilo neki porast. Međutim, jedna zemlja, Grčka, značajno se razlikuje od ovog poboljšavajućeg trenda, gde skoro polovina stanovništva ima neka dugovanja.
Više od dve trećine ljudi koji žive u domaćinstvima u EU posedovalo je svoj dom prošle godine.
Postoje ogromne razlike u bloku kada je u pitanju vlasništvo nad nekretninom. U Rumuniji, na primer, više od 95 odsto stanovništva poseduje svoju nekretninu. Ova zemlja je rame uz rame sa Slovačkom, Hrvatskom i Mađarskom, gde više od 90 odsto ljudi poseduje svoje domove.
Iznajmljivanje je najčešće u Švajcarskoj i Nemačkoj, gde više od polovine stanovništva čine podstanari.
U bloku, više od dve trećine, 69 odsto stanovništva posedovalo je svoj dom, dok je preostalih 31 odsto živelo u iznajmljenom prostoru u 2023. godini.
Kuća ili stan?
U EU u 2023. godini, više od polovine stanovništva živelo je u kući, dok je gotovo 48 odsto stanovalo u stanu, a mali procenat od 0,6 odsto izabrao je alternativne tipove smeštaja, kao što su kućice na vodi i kamperi.
Iako izbor između kuće i stana može biti u velikoj meri određen time da li je dom u gradu ili na selu, kada se upoređuju zemlje, Irska daleko prednjači, sa 90 odsto stanovništva koje živi u kući.
Zemlja sa drugim najvećim brojem kuća bila je Holandija (79 odsto), dok su Belgija i Hrvatska (obe 77 odsto) delile treće mesto.
U međuvremenu, Španija je imala najveći udeo stanova (66 odsto), dok su je pratili Letonija (65 odsto, podaci iz 2021. godine), Malta (63 odsto) i Nemačka (61 odsto).
Gde su ljudi najviše ulagali u nekretnine?
Ljudi na Kipru su prošle godine investirali ekvivalent od 8,6 odsto BDP-a zemlje u nekretnine, prema Eurostatu. U Italiji, ova stopa je iznosila sedam odsto, što je nešto više nego u Nemačkoj (6,9 odsto) i Francuskoj (6,4 odsto).
Najniža stopa registrovana je u Poljskoj (2,2 odsto BDP-a) i Grčkoj (2,3 odsto).
Prosečno ulaganje u stanovanje u EU iznosilo je 5,8 osto BDP-a u 2023. godini, što je otprilike oko trilion evra.
OBRATI PAŽNJU! Osvežili smo platformu sa muzičkim kanalima, a preko koje možete slušati i Radio 021. Preporučujemo vam novu kategoriju - LOUNGE, za baš dobar užitak i relax tokom dana. Vaš 021!
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Uprkos sankcijama: EU uvezla 15,5 miliona tona gasa iz Rusije
08.01.2025.•
0
Evropska unija je prošle godine uprkos sankcijama uvezla 15,5 miliona tona tečnog prirodnog gasa (LNG) iz Rusije, prema podacima o kretanju brodova koje je analizirao Blumberg.
Podizvođač na rekonstrukciji pruge Novi Sad - Budimpešta u vlasništvu deteta: Ova firma nije jedina
08.01.2025.•
15
Kompanija LHR, kao podizvođač na rekonstrukciji pruge od Novog Sada do Mađarske, bila je angažovana na bušenju temeljne jame od šipova, od 128. do 184. kilometra.
Pokrenuta istraga o 2,6 miliona Teslinih vozila
08.01.2025.•
0
Američka administracija za bezbednost saobraćaja otvorila je istragu o 2,6 miliona vozila kompanije Tesla zbog izveštaja o udesima za koje se sumnja da su izazvani sistemom za daljinsku kontrolu.
Stečaj u Srbiji u proseku traje duže od tri godine: Novi Sad drugi po broju postupaka
07.01.2025.•
1
U Srbiji je u toku 1.490 stečajnih postupaka, pokazuju najnoviji podaci Agencije za licenciranje stečajnih upravnika (ALSU).
Zlatne rezerve najveće u Kini, Švajcarskoj i Indiji
07.01.2025.•
2
Kina, Švajcarska i Indija su u vrhu po pitanju rasta zlatnih rezervi, pokazuju podaci nacionalnih centralnih banaka.
"Propadanje počelo još 1992.": Srbija bi mogla da ostane bez domaćeg mesa, a to znači više cene
07.01.2025.•
19
Srbija je nekada bila jedan od najvećih izvoznika svinjskog mesa, a sada odgajivači svinja upozoravaju da je proizvodnja u potpunom kolapsu.
Direktori najvećih britanskih firmi za 29 sati zarade više nego radnik za godinu dana
07.01.2025.•
4
Izvršnim direktorima najvećih britanskih firmi koje su deo indeksa londonske berze FTSE 100 potrebno je samo 29 sati rada da zarade više nego njihovi zaposleni za godinu dana.
Proizvodnja kompanije Stelantis u 2024. pala za 37 odsto
07.01.2025.•
1
Proizvodnja vozila kompanije Stelantis u Italiji pala je za 37 odsto prošle godine, posebno pogođena velikim padom u proizvodnji automobila koja je bila najslabija u poslednjih 68 godina.
Indonezija primljena u BRIKS
07.01.2025.•
2
Indonezija je primljena u BRIKS savez ekonomskih zemalja u razvoju kao punopravna članica, saopštio je Brazil kao predsedavajuća zemlja.
Cena kakaoa nastavlja da "divlja"
07.01.2025.•
2
Cene kakaoa porasle su na berzama u Njujorku na najviši nivo u više od nedelju dana, za čak 5,7 odsto.
Nemci u 2024. zamenili 53 miliona maraka u evre
07.01.2025.•
1
Građani Nemačke u prethodnoj godini su, više od 20 godina nakon uvođenja evra 2002, zamenili blizu 53 miliona nemačkih maraka u evre.
Na birou više od 354.000 nezaposlenih: Ko najteže, a ko najlakše dolazi do posla?
06.01.2025.•
10
Na evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje (NSZ) u novembru 2024. registrovano je 354.038 nezaposlenih osoba, što je za 8,5 odsto manje u odnosu na isti period prošle godine.
Nemačka auto-industrija se neće brzo oporaviti: Mnogo toga je pošlo naopako
06.01.2025.•
24
Nemačka ekonomija je u kriznom režimu. Posebno u automobiliskoj industriji gde prete masovna otpuštanja, pa se postavlja pitanje ko će praviti automobile budućnosti.
Ko je nabolji spoljnotrgovinski partner Srbije: Kina pretekla Evropsku uniju?
05.01.2025.•
5
Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, Srbija je do septembra najviše uvozila iz Kine, čak 481,6 miliona dolara vredne robe, a najveći partner u izvozu je Nemačka sa 363,6 miliona dolara.
Mali: Građani će ove godine videti prve objekte za Ekspo 2027
05.01.2025.•
40
Radovi na izgradnji objekata za Ekspo 2027. teku po planu i građani će tokom ove godine moći da vide prve objekte, tvrdi ministar finansija Siniša Mali.
Formirani timovi za dugoročni gasni aranžaman sa Rusijom i za pitanje NIS-a
05.01.2025.•
4
Vlada Srbije formirala je formirala timove za pregovore sa Rusima o dugoročnom ugovoru za snabedvanje gasom i za pregovore o NIS-u.
Prava radnika u Srbiji: U procepu između nesavesnih poslodavaca i države koja od toga okreće glavu
04.01.2025.•
2
Mario Reljanović sa Instituta za uporedno pravo ocenjuje da izazovi za radnike ostaju isti i u 2025. godini a to su borba sa nesavesnim poslodavcima i države koja od toga okreće glavu.
Prosečna plata programera u oktobru 282.200 dinara
04.01.2025.•
5
Ministarstvo informisanja i telekomunikacija saopštilo je da je prema podacima RZS, prosečna plate zaposlenih u IKT sektoru (programera) tokom oktobra 2024. godine iznosila 282.200 dinara.
Vlada o sankcijama NIS-u i danas i sutra: Igrokaz, zastrašivanje ili trenutak da se NIS vrati Srbiji
04.01.2025.•
19
Predsednik Vlade Srbije Miloš Vučević zakazao je za sutra u 10 časova sednicu Vlade, nakon što je jedna sednica već održana danas.
.jpg "Bajatović: Imamo dovoljno gasa, cenu za domaćinstva nećemo menjati")
Bajatović: Imamo dovoljno gasa, cenu za domaćinstva nećemo menjati
04.01.2025.•
7
Zbog obustave tranzita ruskog gasa kroz Ukrajinu rastu tenzije, pre svega Evropi.
Komentari 0
Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar