Pomama za solarnim energanama
Nesporno je da je prelazak na obnovljive izvore energije trend naročito izražen u Evropi, pa je prirodno da se i Srbija sa fosilnih preorijentiše na moderne energetske pogone.
Foto: Pixabay
Međutim, reč je o izuzetno osetljivoj tehnološkoj promeni sa krupnim ekonomskim posledicama. Energetičari ukazuju, a i iskustvo evropskih zemalja koje su odmakle u izgradnji modernih elektrana potvrđuje, da u transformaciju treba ići odmerenim korakom, naročito vodeći računa o zamkama koje ponajviše ishode iz izrazite nestalnosti obnovljivih izvora energije.
Iznenađenje u energetskom planu
Tim više je veliko iznenađenje novi energetski plan Srbije za narednih tridesetak godina. Predviđa se da će kapacitet eolskih i solarnih energana veoma brzo dostići 3.500 megavata ili tri i po gigavata. Najveći pojedinačan doprinos biće od posla čiju smo izgradnju ugovorili sa američkom kompanijom UGT o podizanju većeg broja solarki na više lokacija, a sve skupa kapaciteta 1.000 megavata.
Nadalje, računa se da do 2040. godine kapacitet obnovljivih izvora dostigne jedanaest, a deset sezona kasnije i svih 18.000 megavata. Nema šta, autor plana je prihvatio procenu da će se potrošnja struje, usled prelaska na električna vozila i oslonca na veštačku inteligenciju, najmanje udvostručiti, a ne bi bilo iznenađenje da rast bude i veći.
Dakle, umesto sadašnjih trideset milijardi kilovat-sati, godišnji utrošak struje u Srbiji dostići će najmanje šezdeset i pet, verovatno i svih sedamdeset milijardi kilovat-sati.
Zaboravili na balansiranje
Mada je među energetičarima preorijentacija na obnovljive izvore poželjna, malo ko je očekivao da se predviđa gotovo pravi galop u gradnji eolskih i, pre svega, solarnih energana. Međutim, još je veće iznenađenje da se izgradnja energana na drugi pogon ostavlja za kasnije. Tako se u novom planu izgradnja nove reverzibilne hidroelektrane "Bistrica" odlaže za tek nakon 2040., a "Đerdap 3" se pominje gotovo sasvim načelno, bez preciznog datuma početka gradnje.
Podsetimo se, do pre koji mesec upravo se "Bistrica" tretirala kao prioritet, dok smo od Amera očekivali da odobrovolje naše susede Rumune i priključe ih izgradnji treće energane u najvećoj klisuri na Dunavu.
Šta je, blago kazano, neobično u novim energetskim planovima Srbije, a na čije osmišljavanje i izradu je presudno uticala aktuelna naprednjačka vlast? Ne vidi se kako će se odvijati balansiranje, odnosno kako se planiraju zamenski kapaciteti za vreme kada obnovljivi izvori ne rade ili imaju minimalnu proizvodnju, a što je i kod solarki i kod eolki čest slučaj. Zapravo, to je bazična karakteristika oba nova izvora i velik izazov za uspešnu realizaciju kolosalne energetske transformacije.
Nestalni obnovljivi izvori
U Srbiji je problem balansiranja posebno zahtevan i težak. Imamo mali broj sunčanih sati, tek 2.560 u roku od godišnjih 8.650. Nedovoljna količina struje posebno dolazi do izražaja leti u večernjim časovima, preciznije u periodu od 19 do 23h i zimi. Već duže vreme imamo problem da struje iz domaćih izvora imamo dovoljno sva 24 časa dnevno, stoga smo pojedinih dana uvozili i po 30 odsto dnevne potrošnje.
Sličan problem, neravnomeran oslonac na različite energetske izvore, muči i Evropu, a najbolje se vidi po tome što je na energetskoj berzi sve češći slučaj da je cena struje od 10 do 15 časova nula evra, ili čak negativna, da bi isti dan uveče, od 19 do 23 časa, dostizala i 700–800 evra po megavatu. Poređenja radi, domaćinstva u Srbiji megavat plaćaju oko 54 evra.
Ovolika oscilatornost u proizvodnji struje je posledica velike nestalnosti obnovljivih izvora. Proizvode tokom dana kada sunce najžešće prži, ali uveče proizvodnja struje naglo pada, praktično na nulu.
Može se samo zamisliti koliko će ovaj debalans biti izražen kada budemo imali 3.500 umesto sadašnjih 1.400 megavata obnovljivih izvora, da se ne spominju onih jedanaest ili osamnaest hiljada megavata iz novog energetskog plana Srbije.
Izvoziti besplatno, uvoziti preskupo
Nevolja je u tome što uveče, a zimi tokom većeg dela dana, kapacitet svake solarke se naglo smanjuje. Sasvim precizno, svodi se na onoliko koliko može da se sačuva u takozvanom baterijskom skladištu. A to je, čak i kod solarki ugovorenih sa UGT i koje važe za najefikasnije, tek 200 megavata.
Dakle, od ugovorenih 1.000 megavata za korišćenje u svakom trenutku može da se računa na samo 200 megavata, odnosno od 3.500 iz plana u predvečerje ćemo moći računati na najviše tek 700 megavata. A leti potrošnja naglo skače upravo u povećerje, kada palimo svetlo, ali i nadalje hladimo stanove.
Sa previše solarki i eolki u energetskom sistemu upadamo u zamku da struje imamo za izvoz usred dana, kada je na evropskom tržištu cena niska, a povremeno i besplatna, dok u večernjim časovima, kada cena dramatično skače, upadamo u zamku velikog manjka električne energije.
Problem se rešava zamenskim kapacitetima iz stalnih izvora energije, odnosno iz termalki i hidroelektrana, dok je zbirni kapacitet tri gasne elektrane sasvim skromnih 400 megavata. Termalke nigde u svetu nisu projektovane da se čas pale, čas gase, odnosno da rade samo tri, četiri sata dnevno kada solarke prestaju. Kada se stave u pogon, neprekidno rade mesecima.
Hidroelektrane samo delimično mogu da nadoknade struju kad stanu solarke i eolke. Tako što danju rade ograničeno, čime čuvaju vodu u akumulacionom jezeru kako bi se zahvat naglo uvećao kada solarke prekinu sa proizvodnjom. Ali, to nisu velike, ali su za sada jedine mogućnosti koje Srbija ima za balansiranje.
Više prioriteta
Dakle, veoma je upitno da se sva energetska ulaganja usmere na obnovljive izvore. "Bistrica" bi morala ostati prioritet prvog reda, a čini se da bi se mogla pronaći još neka lokacija za još jednu reverzibilnu hidroelektranu. Takođe, čini se i da korišćenje preostalog energetskog potencijala reke Drine valja što pre aktivirati.
Naravno, i "Đerdap 3" postaje sve aktuelniji, a valja razmišljati i o izgradnji moderne termalke sa najboljim ekološkim parametrima. Naravno, uporedo valja postupno širiti pogone na solarni pogon, ali ritmom koji bi morao biti veoma usklađen sa brzinom izgradnje kapaciteta za balansiranje iz stalnih izvora.
U suprotnom, najavljena pomama za solarkama lako može da Srbiju dovede u situaciju da popodne ne zna šta će sa ne malim viškovima struje, a da za još veći večernji uvoz struje plaća ekstremnu cenu i izdvaja ogromnu količinu deviza.
OBRATI PAŽNJU! Osvežili smo platformu sa muzičkim kanalima, a preko koje možete slušati i Radio 021. Preporučujemo vam novu kategoriju - LOUNGE, za baš dobar užitak i relax tokom dana. Vaš 021!
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Rok za prijavu za subvencije ističe, poljoprivrednici očekuju isplatu do kraja meseca
25.03.2025.•
1
Rok za prijavu za subvencije od 18.000 dinara po hektaru u Srbiji ističe danas, 25. marta.
Dogovor Vlade i odgajivača svinja i živine o rešavanju problema: Subvencije, plan za kreiranje mera
25.03.2025.•
1
Predstavnici Vlade Srbije i predstavnici udruženja odgajivača svinja i živine su se dogovorili o donošenju kratkoročnih mera koje bi doprinele prevazilaženju pojedinih problema.
.jpg "Potpisani prvi ugovori za")
Potpisani prvi ugovori za "stanove za mlade", skoro 1.800 prijava
25.03.2025.•
6
U Poštanskoj štedionici u Beogradu su potpisana prva četiri ugovora o subvencionisanim stambenim kreditima za mlade od 20 do 35 godina.
.jpg "Poskupljuje struja za privrednike - šta će to značiti za ostale cene i inflaciju?")
Poskupljuje struja za privrednike - šta će to značiti za ostale cene i inflaciju?
25.03.2025.•
8
Od početka ove godine u pojedinim gradovima i opštinama u Srbiji povećane su cene vode, iznošenja smeća, poreza na imovinu, zatim je nedavno država povećala akcize na gorivo, duvan, grejanje na gas...
Do sada za jeftinije stambene kredite apliciralo 1.566 mladih: Evo šta je najpopularnije
25.03.2025.•
3
Banci Poštanske štedionice koja je prva u Srbiji uzela učešće u programu povoljnih stambenih kredita za mlade do juče u 11 časova je podneto 1.566 zahteva.
Pad prodaje Teslinih vozila u Evropi, Maskovu firmu prestigli Folksvagen, BMW i rivali iz Kine
25.03.2025.•
1
Prodaja Teslinih vozila u Evropi je u padu, a američku firmu su, prema februarskim podacima, prestigli kako Folksvagen, tako i BMW i rivali iz Kine, pokazuje izveštaj kompanije JATO Dynamics.
Vlada Srbije uputila pismo SAD za novo odlaganje sankcija Naftnoj industriji Srbije
24.03.2025.•
3
Vlada Srbije uputila je pismo administraciji predsednika Donalda Trampa u kojem podržava zahtev Naftne industrije Srbije da ponovo bude odložena primena sankcija koje su SAD uvele toj kompaniji.
Odbor za finansije predložio Ivicu Gavrilovića za predsednika Saveta Državne revizorske institucije
24.03.2025.•
0
Odbor Skupštine Srbije za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava predložio je Skupštini da izabere Ivicu Gavrilovića za predsednika Saveta Državne revizorske institucije.
Šestogodišnjak i desetogodišnjak vlasnici dve novosadske firme: Koliko je takvih kompanija u Srbiji
24.03.2025.•
19
Tačno 171 firma u Srbiji u vlasničkoj strukturi ima makar jedno dete.
Jedna od najcenjenijih investicionih zlatnih kovanica: Koja je cena dukata Franc Jozef u Srbiji?
23.03.2025.•
5
Dukat Franc Jozef predstavlja jednu od najcenjenijih investicionih zlatnih kovanica na srpskom tržištu.
VIDEO Tesla opozvala više od 46.000 "sajbertrak" vozila: Karoserija može otpasti tokom vožnje
23.03.2025.•
3
Američki proizvođač električnih automobila "Tesla" opozvao je više od 46.000 svojih "sajbertrak" vozila zbog problema sa karoserijom koji bi mogle da ugroze bezbednost.
Poskupljuje li struja za privrednike: Nova metodologija obračuna nekima neprihvatljiva
22.03.2025.•
8
Elektroprivreda Srbije je dostavila preduzećima nove ponude za snabdevanje električnom energijom, koje predviđaju rast cena od osam do 12 odsto.
Direktor PIO fonda: Raste naplata doprinosa, država dotira više od petine penzija
22.03.2025.•
8
Republički fond za penzijsko i invalidsko osiguranje (PIO) je do polovine marta naplatio oko 192,3 milijarde dinara doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje.
Pravo na reklamaciju građani imaju i kod polovne robe, ali ne sve: O čemu je reč?
22.03.2025.•
3
Potrošači, po zakonu, imaju pravo i na reklamaciju kada kupuju polovnu robu, a ne samo novu - kako se često misli.
Mraz naneo štetu kajsiji: Koliki će biti gubici?
22.03.2025.•
1
Jak mraz proteklih dana uzrokovao je štete u voćnjacima širom Srbije.
Iz budžetske rezerve za Ekspo: Preusmereno 160 miliona za organizaciju događaja
22.03.2025.•
6
Generalnom sekretarijatu Vlade preusmereno je 160 miliona dinara iz budžetske rezerve za organizovanje događaja povezanog sa izložbom Ekspo 2027.
.jpg "Nove cene goriva: Dizel jeftiniji, benzin košta isto kao prošle nedelje")
Nove cene goriva: Dizel jeftiniji, benzin košta isto kao prošle nedelje
21.03.2025.•
1
Vlada Srbije objavila je nove cene goriva koje će važiti od danas u 15 časova, do sledećeg petka, 28. marta u isto vreme.
Smanjuje se broj grla svih vrsta stoke u Srbiji, osim ovaca
21.03.2025.•
8
U prethodnom desetogodišnjem periodu od 2015. do 2024. godine u Srbiji je primetan pad broja grla kod svih vrsta stoke, osim kod ovaca.
U Kragujevcu će se proizvoditi i električni "citroen C3"
20.03.2025.•
12
Osim "grande pande", u Kragujevcu će se proizvoditi još jedan novi model i brend - počela je montaža električnog "citroena C3".
Farmaceutska industrija u Srbiji - narod na lečenju
20.03.2025.•
5
Na prvi pogled deluje impresivno da u Srbiji ima čak 51 proizvođač u oblasti farmaceutske industrije. Čovek bi pomislio da je reč o divu u ovoj važnoj i veoma profitabilnoj delatnosti.
Komentari 4
Milan
Anonimus
w/e
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar