O poslu sve najgore
Kada ste poslednji put sreli osobu koja je zaljubljena u posao koji radi? Koja se budi s tom ljubavlju i sa istom leže?
Foto: 021.rs
Koja ima energiju da istraži, ljubaznost da privuče, volju da unapredi svoj i tuđ rad? Onu osobu s kojom odete na pivo posle posla koja ne kaže "jao, odlepiću od ovih više, pritisak mi je 300 sa 150, ljudi su nenormalni, dođe mi da dam otkaz i odem negde i završim s tim".
Niste skoro, je l' tako?
Sasvim slučajno sam ovaj utisak podelila sa dosta prijatelja i za uzvrat dobila buket različitih primera mržnje prema poslu. I to, gle čuda, sve intenzivnije i u privatnom sektoru, ko bi rekao?
Drugarica je išla privatno na neki pregled, stigla je 15 minuta pre zakazanog termina. Nakon što je niko nije prozvao skoro sat i po, spakovala se i otišla kući. Kada su je nazvali da pitaju da li će doći i saznali da je zapravo sat i po sedela tu, u znak izvinjenja i dobre volje da svoju grešku isprave rekli su: "ok, doviđe..." "Nja" nisu ni rekli, odnosno jesu, ali ne u tom obliku.
Jedan drugar je, primera radi, hteo da problematični slučaj iz svog sektora prebaci u drugi, jer prelazi ovlašćenja njegovog (ovo je već neka teška državna priča), pa je dobio poziv u fazonu "a brate, sad 'ladno moramo da radimo svoj posao, ono, baš ti hvala!"
Nedavno sam u restoranu iz karte pića za decu naručila dva frapea od sezonskog voća, tako je pisalo. Konobar je doneo dve "nes" kafe. Kada sam ih vratila šankerki i rekla da je to kafa a ne frape, prvo me je prostreljala pogledom pa sam je zamolila samo da me ne tuče. To joj izgleda nije bilo ni malo simpatično, pa je s istom mržnjom u glasu rekla da to jeste frape. Pa smo se ona, konobar i ja gledali kao Klint, Klif i Valak iz "Dobar, loš, zao" da bi se napokon slomila i rekla da nemaju frape. Nema "izvinite", nema "greške se dešavaju", nema ničega.
Na TikToku sam videla neki super kratki snimak iz nekog domaćeg supermarketa gde blizu kase stoji reklama sa "stock" fotkom nasmejane prodavačice i nešto kao "osmeh je uvek besplatan" i onda brzi zum na kasirku koja je otprilike na posao došla direktno sa dvadesetčetvoročasovnog branja malina, kuvanja sedam ručkova i saznanjem da je ovo taj život i da dalje nema niti nade, niti osmeha.
Volela bih da znam šta se tačno dešava, da li je u pitanju to da smo generalno nezadovoljni svojim životima i da ovo nezadovoljstvo prosto ne možemo da sakrijemo čak ni na poslu ispod maske profesionalnog, lojalnog i odgovornog radnika. Takođe, koliko li naša radna etika mora biti ugrožena da svojim ponašanjem pokazujemo ne samo da ne marimo za interes i ugled "firme", već ne marimo ni za sebe, što je posebno interesantno u situaciji gde su nam puna usta "sve je poskupelo samo plate iste, kako će se preživi videćemo".
Osim toga što, ubeđena sam, gomila ljudi nosi teret nezadovoljstva s posla kući i iz kuće na posao, ima i toga da nismo svi sledili svoje želje, osluškivali sami sebe, trudili se da oživimo svoje snove. Zašto? Verovatno nismo imali dovoljno stroge sebe ili previše stroge roditelje čije smo snove zapravo morali da pratimo. Ili smo rođeni u zemlji koja nas nikada nije pitala šta mi želimo. Ili su, moguće, sve naše snove raspršili poslodavci koji od radnika traže da iscede iz sebe poslednju kap znoja i da, usput, ne traže ni odlazak u toalet.
Uz sve to, priznaćete da svi osećamo tu neku promenu u ponašanju koju je pandemija pre dve godine donela sa sobom. Svi se sećamo one nervoze među ljudima koja se nožem mogla seći i kao da smo se i nakon povratka "u normalu" oslobodili maski, ali nažalost u potpunosti. Nismo skinuli samo maske, već i osmehe. Možda je za "povratak u normalu" zapravo neophodno ponovo steći naviku da budemo među ljudima.
Nedavno sam imala jednu operaciju koja nije bila jednostavna. Nije mi bilo lako da pronađem spremnost, hrabrost i uopšte volju da organizujem petočlanu porodicu da čitave dve nedelje funkcioniše potpuno bez mene, a još mesec dana na to da me gledaju samo kako ležim i pijem kafu. Ali je sav taj strah i stres nestao onog momenta kada sam upoznala hirurga koji će me operisati.
To je čovek koji sledi svoj san. Ili, ako je njegova profesija bila želja njegovih roditelja, on ju je zavoleo do srži. On je čovek koji komunicira sa tobom, koji te čuje, koji je siguran u svoje ruke i uzbuđen što će nekome pomoći i promeniti život. On je nasmejan, zadovoljan svojim životom, ima ženu koju voli i koju voli da spomene, on prenosi svoju hrabrost i nesebično pruža svoje znanje, kako kolegama, tako i pacijentu. Obilazi, brine i presrećan je kada vidi da je posao uradio dobro.
E taj čovek, taj čovek je retka vrsta. Često se setim njegove zaljubljenosti u svoj posao i često me pomisao na njega pokrene da se nasmešim i kada mi nije do toga. Takođe, često se setim njega kada pitam decu šta biste voleli da budete kad porastete?
I još češće pomislim: možda smo svi nosili hirurške maske ali nismo svi postali hirurzi. Nažalost.
Pročitaj još
OBRATI PAŽNJU! Osvežili smo platformu sa muzičkim kanalima, a preko koje možete slušati i Radio 021. Preporučujemo vam novu kategoriju - LOUNGE, za baš dobar užitak i relax tokom dana. Vaš 021!
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Mišljenja i intervjui
Pa, ne mogu da ih kupe
13.12.2024.•
46
Javnost je preplavljena vestima, blokadama, sjajnim dosetkama i još boljim transparentima studenata.
Hladni plamen koji je nadmudrio sistem
13.12.2024.•
22
Dok razni eksperti i samoprozvani tumači stvarnosti pokušavaju da uhvate suštinu trenutnih protesta kroz prizmu starih interpretativnih modela, stvarnost im izmiče kroz prste.
Mladi su najgori
06.12.2024.•
21
Ta neka simpatična mržnjica prema mladima dolazi, čuda li, s godinama.
Kakva je "Sloboda" Angele Merkel
02.12.2024.•
4
Pre nekoliko dana pod naslovom "Sloboda" širom sveta pojavili su se memoari Angele Merkel, do pre tri godine kancelarke Nemačke u rekordna četiri uzastopna mandata.
.jpg "Dan koji još uvek traje")
Dan koji još uvek traje
01.12.2024.•
13
"Nismo dobro", rekla je Jelena Stupljanin na protestu ispred novosadske Železničke stanice u nedelju, 17. novembra.
Srbija u tunelu i Srbija za tunel u Beogradu
27.11.2024.•
1
Nema šta, aktuelna vlast je baš nameračila da se poigrava sa žiteljima Srbije iz unutrašnjosti.
Piše Boris Dežulović: Novi Sad ili Nikad
25.11.2024.•
14
Ne, sad bez zajebancije: zašto Glavna železnička stanica u Novom Sadu ne bi bila veličanstveni neki stambeno-poslovno-hotelski kompleks?
Bolji život - da ga zgrabim
21.11.2024.•
4
Poslanici i odbornici prethodnih dana blokirali su ulaz u sud u Novom Sadu u nameri da ukaže na rad istražnih, kako se to kaže, organa.
Gde se vidite za pet godina?
15.11.2024.•
21
Na internetu je pravu buru pre nekog vremena izazvala objava jednog od brojnih "preduzetnika".
Da li je Tramp zaista pobedio?
13.11.2024.•
26
Nekoliko dana nakon predsedničkih izbora u SAD, sa druge strane Atlantika stižu neočekivani glasovi da kandidat Republikanske stranke Donald Tramp - nije pobednik.
Tuga i bes
05.11.2024.•
7
Neko je pametno napisao "Kad mnogo boli, ćutim". Nemanje reči, ostanak bez teksta, muk i tišina najčešće su tu kao deo one strašne ponavljajuće noćne more.
.jpg "Poslednja dva ministra građevinarstva - Vesić i Toma Mona. To je sve što treba da znate")
Poslednja dva ministra građevinarstva - Vesić i Toma Mona. To je sve što treba da znate
02.11.2024.•
76
Poslednja dva čoveka zadužena za resor građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture u Srbiji bili su Goran Vesić i Tomislav Momirović.
Terorizam optimizmom
25.10.2024.•
12
Tokom prošle nedelje smejali smo se na internetu jednom videu: žena je na pijaci u zanosu neke sreće rekla kako voli da dođe tu i priča, kako kaže, o tako običnim i jednostavnim stvarima.
Rat u Ukrajini: Daleko, daleko od primirja
22.10.2024.•
3
Uskoro će tri godine kako su Rusija i Ukrajina zaratile.
Vek Čkalje: Ne postoji lek za smeh
17.10.2024.•
0
"Poseban aspekt Čkaljine komedije bio je njena asocijativnost: svaki put kada bi se njegovo lice pojavilo, pokrenulo bi se sećanje na sve njegove likove..."
Globalna neoliberna žurka: Dovoljno je puko preživljavanje
15.10.2024.•
2
Svetski dan dostojanstvenog rada prošao je u Srbiji veoma skromno, praktično neprimetno.
Gde ide Vučić, a gde Srbija
11.10.2024.•
11
Nije sporno da američki ambasador Kristofer Hil ima velik uticaj na dešavanja u Srbiji.
Šta će obezbeđenje u školama - u moje vreme nije bilo toga!
04.10.2024.•
12
"U moje vreme škola nije imala obezbeđenje. Nije bilo incidenata, tek po neka tuča", rekao je jedan tata oštro se suprotstavljajući ovom konceptu koji nas, izgleda, svakog septembra duboko uznemiri.
Nebojša Čović jači od "rampe"
04.10.2024.•
7
Košarkaški savez Srbije ima novog predsednika - Nebojšu Čovića.
Milica Babica: Demografče mi dadni jedno, da nas vidi Srbija
27.09.2024.•
23
Davne 2012. godine upoznala sam nekog lika na internetu. Bio je najlepši, najdivniji i najinteresantniji od svih likova do tada.
Komentari 26
Zivana
Zzx
Milan
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar