Mnogo sma(t)rate

Hathor

Info

03.08.2022.

09:30 > 09:41

Bila sam na odmoru nedavno i kiselo se smešila "duhovitim" opaskama da odmor s troje male dece i nije odmor.

Foto: 021.rs

Kako da vam kažem najkraće, a da vas ne slažem, odmor je - ako odmarate od onog od čega ste umorni. Ukoliko ste umorni fizički, u redu, onda nije, ali ako ste umorni od ljudi, može, sipaj do vrha!

Tek kada sam se vratila iz trinaestodnevne avanture pune lopatica, kantica, kremica, šlaufčića, trčanja, nosanja i vozanja shvatila sam da mi je glava nekako sveža i prazna ali, što bi mladi sa interneta rekli, u pozitivnom smislu. Bila sam izgleda umorna od ljudi s kojima komuniciram, koje slušam i koje čitam što voljno, što automatski.

I onda pomislim "pa, eto, i tu moju porodicu čine neki ljudi, šta je onda problem?" Svi sve znaju. Uvek. Stalno. Prirodno ili na silu. Oduvek ili upravo. O geopolitici, medicini, psihologiji, vaspitanju, pravnim naukama, vremenskim prilikama, lokalno-komunalnim stvarima, kretanju sunca, aviona, morskih i drugih struja, saobraćaju, graničnim prelazima, cenama, alternativnim univerzumima, receptima, semantici, gramatici, hrani, osećanjima, aktivizmu, istoriji, poljoprivredi, virusologiji i ono što je šlag na tortu i jagodica na vrhu: Svi misle da te znaju i da znaju šta je za tebe najbolje. Umara je l' da?

I pomislim onako naivno kako je to možda super, ljudi trče za znanjem, a u stvari, bojim se, trče za "stavom" koji prosto moraju imati u vezi svega, u bilo koje doba dana ili noći, ustati i aplaudirati ili najoštrije osuditi. Nikako ostati bez mišljenja. Kako uopšte žive ljudi bez stava o nečemu? Je l' njima duva promaja kroz glavu? Je l' im treba podsetnik da dišu? Je l' kad treba da naprave korak neko mora da dune ili da ih pogura? Kad nešto ne znaju je l' oni sami dolaze do informacije kao i ovi drugi? Kako funkcionišu?

Da li je ta netolerancija za ljudska smatranja i samouverenu ekspertizu u domenu svega živoga moj problem, ili ljudi zaista sebi daju previše za pravo: Da se razumeju u sve ikada i gotovo uvek bolje i od onih koji zapravo znaju nešto i da procene da treba to da saopšte svima, stalno, netraženo. Kada ste poslednji put čuli da neko nije imao mišljenje ili stav po pitanju nečega? Kada ste poslednji put čuli da neko nešto, božemprosti, ne zna?

To jednom ode na destinaciju - zna sve o istoriji, geografiji, kulinarskoj ponudi, atmosferi među ljudima... Samo te destinacije? Ne, i svih ostalih u kojima nije bio. To jednom pročita članak o medicini – sedne s lekarom da ga uči kako stvari stoje. To jednom zameni gumu i postane automehaničar, Ber Grils i "praktična žena" u jednom. To ima bebu par meseci i već zna sve izazove, teorije i rešenja do 25. detetove godine. To smrša jedan kilogram - evo traktat o bušenju kašike i otkrivanje tople vode s malo limuna u njoj. To pogleda ratni dokumentarac – Lazanski.

I moje omiljeno – to jednom ode na psihoterapiju, postane psihoterapeut, rešava ti sve probleme, jer je na par nedelja pilo vodu na izvoru znanja i mudrosti.

I primetila sam interesantnu stvar: svi oni koji mi prijaju su oni koji poseduju zapravo ogromno znanje ali se ujedno ne libe da kažu da nešto ne znaju, da se ne sećaju iako su to učili, da su zaboravili ili da znaju "delom" i da možda nisu sigurni. Da ih možda, štaviše, nešto ne interesuje. I verujem da je užasno teško suzbiti poriv da nekog posavetuješ iako ti savet nije tražio, da mu daš informaciju koju je možda želeo sam da pronađe i da vrli novi svet uskratiš za svoju teoriju koju si juče smislio iako nikoga ne zanima.

Najteže je, izgleda, prihvatiti da nešto ne samo da ne znamo, nego i ne moramo da znamo, te da ono što još uvek nismo iskusili – okej je. Ili ćemo tek ili ne moramo uopšte. Zapravo, okej je nemati stav na neku od milijardu tema o koju se okrznemo na dnevnom nivou. I okej je, s druge strane, reći "e, vidiš to mi nije palo na pamet". Ni to nisam skoro čula, svima je sve uvek jasno ko dan. A najjasnije im je sve u vezi tvog života, i uvek su, nikad pozvani, tu da ti kažu na koji način treba da ga živiš.

Shvatila sam koliko je zapravo teško čupati se iz kandži "ćaskanja" u koje me neko iznova ubacuje sa ciljem da mi "objasni" ili da me "posavetuje" ili "informiše" iako prethodno ne zna da li mi je savet potreban, da li mi je potrebno objašnjenje ili da čak, ono najgore, možda i sama znam odgovore. Naravno, ne sumnjam da je u najvećem broju slučajeva dobra namera po sredi, ali umara i crpi energiju gore od troje dece, čija je, uzgred, misija na planeti samo i isključivo da mi popiju svu krv.

I cela ova priča vratila me je na jedan od najblistavijih trenutaka iz detinjstva. Treći razred osnovne, u školu dolazi Duško Trifunović sa svojom emisijom "Šta deca znaju o zavičaju", učiteljica bira "najumniju" decu nadajući se da je nećemo obrukati. Dolazimo do one najgore rubrike kada Duško pita kako je nastala neka reč pa deca lupetaju šta oni misle (niko naravno nikad ne ubode tačan odgovor) da bi na kraju Duško rekao kako je nastala reč i eto edukacije. Elem, ko za inat sedela sam negde pred kraj, naslušala se koještarija i kada je stigao red na mene, kamera je zumirala moje "preterano sita svega" lice pa sam konačno začepila usta svim malim pametnjakovićima pre mene jednim najtačnijim: "Ne znam".

Pokušao je Duško da izvuče iz mene "i to sam vam rešila" osobu i rekao "ajde, probaj da pogodiš" i dobio dodatno objašnjenje "ne bih da lupetam, stvarno ne znam". Da li je učiteljica bila ponosna? Ne znam, ali ja bogami jesam.

Za energetske vampire i sveznajuće savetnike u životu samo ulaz na jedno, najfinija selekcija i izlaz na drugo uho, za one sa interneta samo "mute" i unfollow", a za ove ulične samo naočare i sluške. Zaboga, da li je i ovaj tekst jedan veliki netraženi savet? E, pa dođavola onda.

Teme

Hathor

Komentari 4

Hronološki Najpopularniji

Jasna

06.08.2022 • 07:31

U sridu

Sve što sam želela da kažem o ovoj temi,a ne umem

0 1 -1
Marina matera

03.08.2022 • 13:13

Ovaj članak je najbolji netraženi savet ikad! :))

16 12 +4
Chapkun

03.08.2022 • 11:51

Bravo

Bravo!!!

13 10 +3

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.