Osetila sam da mi telu nedostaje voda i kako sam uzela gutljaj vode milion oštrih noževa prerezalo mi je grlo. Iako žedna, od bola nisam mogla da popijem više od jednog gutljaja. Sela sam na patos, uključila grejalicu ne bi li odledila noge. Dok sam se tresla osećala sam kako mi noževi režu grlo, želudac, uho, oko, i svrab koji je toliko intenzivan da prelazi u bol. Tada, te zime 2018. godine, počela sam da plačem na podu svoje dnevne sobe u pola dva ujutru istačkana ovčijim boginjama po celom telu, dok je u Srbiji, baš u tom momentu, bila proglašena epidemija morbila nakon ko zna koliko vremena. Ako su ovo varičele protiv kojih se ne vakcinišemo jer su bezazlene, kakve su onda morbile?
Da li biste voleli da saznate? Možda ćemo ponovo i imati tu sreću, cela ekipa se pobrinula za to.
Imala sam nas dvoje sa verovatno izlapelim antitelima, petogodišnjaka u solidnoj situaciji i bebu od osam meseci, koja još nije stasala za vakcinaciju. Imala sam i ogroman strah nakon što je 15 života izgubljeno zbog morbila, bolesti koju smo skoro pa eliminisali sa lica zemlje, dok se nekolicina dovoljno dokonih idiota nije dosetila da unese malo zabave u ovaj dosadni svet.
Iste zime
mali Nemanja je sa svega šest meseci imao rutinsku operaciju. U toku boravka u bolnici zarazio se virusom morbila. Bolest je preležao normalno i bio potpuno zdravo i veselo dete sve do svoje treće godine kada nakon frasa počinje da gubi ravnotežu, ne može više da sedi, da stoji i gubi funkcije jednu po jednu. Zbog toga što je bio beba u momentu susreta sa morbilima, virus je uspeo da mu se zadrži u mozgu i stvori sistemsku bolest iz koje niko ne zna da li će uspeti da se izvuče.
Iste zime, tokom epidemije morbila dvogodišnja Nađa je zakačila virus. Nije smela da bude vakcinisana jer je imala autoimunu bolest. Nakon tri meseca borbe sa malim boginjama, preminula je.
Dvogodišnji Jakov nije bio vakcinisan. Te zime dobio je male boginje i nakon 12 dana na respiratoru je umro.
Potpuno zdrava jedanaestomesečna Aleksandra, koja još nije stigla da se vakciniše, tokom iste epidemije dobila je male boginje koje su prvo stvorile problem sa plućima, da bi nakon par dana na respiratoru i ona umrla.
Sabrina, porodilja i majka malog deteta, mesec dana nakon porođaja iste zime umrla je od malih boginja.
Tada još jače počinje da deluje antivakserski pokret u Srbiji predvođen nekim opskurnim udruženjima sa još opskurnijim lekarima na čelu koji drže konferencije dovlačeći jadne roditelje otrovane Jutjub lažima o štetnosti MMR vakcine, razvlačeći uvek iste floskule i predstavljajući MMR većom opasnošću od bolesti od koje štite.
Na ovoj užasno štetnoj propagandi i praksi nevakcinisanja rade godinama - sistemski i vrlo efikasno. Njihova konstantna borba za novu epidemiju morbila je organizovana: roditelj, podojen pravnim savetom prvo pokušava da odlaže vakcinu što duže. Kada više ne može da odlaže predaje neki zahtev pedijatru po kom lekar mora da se izjasni o nekih 70 tačaka o vakcinama. Dok on to ne uradi, vakcinacija se ne može izvršiti. Ukoliko se drznu da insistiraju, roditelj ih tuži i dok dočekaju da tužba, po pravilu, propadne, dete raste nevakcinisano i dočekuje virus u kolektivu po principu "izvolite proći slobodno".
Advokati trljaju ruke jer uzimaju novac od roditelja, roditelji su zadovoljni jer su ostvarili nameru, a pedijatri neće da se cimaju – nije na njima da ih ganjaju - kome je do cimanja po sudovima, realno? Dalje, roditelj traži klinička ispitivanja vakcina koje su decenijama unazad pokazale svoju efikasnost i sigurnost u teoriji i praksi i zahteva da se sve to baci u đubre i ponovo dokazuje specijalno za njegovo dete. Onda, imamo pedijatre koji su izgubili na etici i sami odlažu vakcinaciju čak i u slučajevima gde pritiska roditelja nema. Takođe, pandemija je iz nekog razloga uticala na to da savetovališta stopiraju redovnu imunizaciju iako im je izričito rečeno da to ne treba raditi. I tako smo s vrha planine spustili grudvicu snega koja strmoglavo juri ka dnu i raste.
Osim sistemskih i praktičnih rešenja, oni aktivno rade na promociji Jutjub nadrilekarstva i relativizaciji posledica koju morbile ostavljaju za sobom. Samu bolest romantizuju kao čarobnu i prelepu uspomenu na ono kad smo jednom ležali na belom čaršavu u zatamnjenoj sobi i nismo umrli, kao brojni drugi. Oni se grubo podsmevaju jednom mrtvom u pet stotina obolelih od morbila dok jednog oštećenog od miliona vakcinisanih predstavljaju kao dokaz istinitosti sopstvenih zabluda. Oni se rugaju ovoj trojici od desetoro koji će od morbila dobiti teže komplikacije od kojih će, ako se i izvuku, imati trajne posledice.
Ti roditelji pronalaze načine da njihove tek rođene bebe ne budu vakcinisane, da ne dobiju ni vitamine, da utiču na prijatelje, komšije, nepoznate osobe na internetu da ne vakcinišu svoju decu jer su čuli na Jutjubu da je neki doktor Vejkfild, fin čovek, napravio neko istraživanje i apsolutno ih ništa nakon toga dalje ne interesuje. Oni ne shvataju kako funkcioniše kolektivni imunitet do te mere da ne veruju u njega, ne znajući da činjenice postoje bez obzira ko u njih ne veruje. Njih nije briga za decu, za onkološke bolesnike, za sve bebe do godinu dana koje su još nezaštićene, za sve one koje je desetogodišnji imunitet napustio, za sve stare koje bi slomio malo jači vetar a ne morbile, za sve koji ne smeju biti vakcinisani.
Škole više ne insistiraju na vakcini. Vrtići takođe. Pedijatri su digli ruke.
Ukupno 15 života te zime 2018. godine odnele su morbile. Decembra 2017. obuhvat MMR vakcinom bio je nedovoljnih 90 odsto u Novom Sadu. Sada je mnogo manji pa bih samo unapred, pre novih Nemanja, Jakova, Aleksandri i Sabrina volela da upitam sve one koji su u međuvremenu aktivno promovisali antivakseraj - spremate li slavlje?
Ide zima, ali ne samo ona kalendarska. Kao što u svemu novom vidimo štetu, a u svemu starom vidimo romantiku i "to se nekad lepo znalo", tako lepo vraćamo jednu po jednu tekovinu glupljih nas od pre nekoliko vekova kao što je čvrst patrijarhat, mržnja, netolerancija, zabrana abortusa, pa evo i skoro iskorenjene bolesti, jer nekad se lepo bre znalo: rodiš deset, ostane ti dvoje, a ne ko ovo danas - svi bi da prežive! Ma nemoj!
Nek vas u iščekivanju epidemije osokole reči poznate novosadske pedijatrice izgovorene na jednom od antivakserskih skupova: "Bolesti ne postoje. Nemojte se plašiti bolesti". Pitajte, kako je rekla, pedijatre da li su ikada videli te strašne bolesti protiv kojih se vakcinišemo? Eto, možda ćete uskoro imati prilike i sami da vidite ono što, kako kaže doktorka, pedijatri nikad nisu videli.
I da, avaks, pre nego što mi išta na ovo napišeš želim da znaš samo jedno: nasamarili su te. A komentar koji treba da pošalješ je
995 na 3030, za Nemanjino lečenje.
OBRATI PAŽNJU! Osvežili smo platformu sa muzičkim kanalima, a preko koje možete slušati i Radio 021. Preporučujemo vam novu kategoriju -
LOUNGE, za baš dobar užitak i relax tokom dana. Vaš 021!
Komentari 8
Tina
Вукша
Trt
Vidim svi su uredno pelcovani protiv sarkazma, tih vakcina se niko ne boji...
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar