Zašto je Đinđić mislio da će ga Koštunica za*ebati?

Autor: Mijat Lakićević

Info

20.08.2022.

09:45 > 09:42

Ove godine obeleženo je 70 godina od rođenja Zorana Đinđić, te tim povodom objavljujemo odlomak iz najnovije knjige Mijata Lakićevića "Zoran Đinđić: Prosvet(l)itelj".

Zašto je Đinđić mislio da će ga Koštunica za*ebati?

Foto: 021.rs (Akademska knjiga/YouTube/Medija centar BG)

Uz dozvolu izdavačke kuće Akademske knjige, portal 021.rs objavljuje odlomak iz najnovije knjige Mijata Lakićevića, o filozofu i premijeru Srbije Zoranu Đinđiću.

Pobeda na klimavim nogama

Zoran Đinđić je znao da je pobeda u Petooktobarskoj revoluciji, ma kako bila veličanstvena, u stvari na vrlo klimavim nogama. To se vidi iz razgovorâ sa Vesnom Mališić (San o Srbiji) vođenih u drugoj polovini tog prekretnog meseca. Već na inauguraciji novog predsednika SRJ, Vojislava Koštunice, 7. oktobra, ispričao je dakle Đinđić "sve je izgledalo glamurozno..., ali se osećalo da je sve to fasada bez supstance, osećalo se da tu nema vlasti i da sve to može da bude vrlo prolazno.

"Imajući u vidu iskustva Aljendea, Kerenskog i drugih bezubih građanskih revolucija koje su počinjale narodnim entuzijazmom, a završavale krvavim obračunima i preuzimanjem kontrole od strane vojske, sve vreme sam imao neprijatan osećaj da još ništa nije završeno i da vrlo brzo stvari mogu krenuti u neprijatnom pravcu. Tih noći nisam mogao da spavam jer sam imao osećaj mučnine da je sa svakim satom naša pozicija gora, a da u javnosti izgleda bolja. Mediji su bili puni priče o pobedi, a kad se čovek zapita šta je garant da ona opstane onda shvati da nema nikakvog garanta. I kad se upita gde je vlast kad mi odemo kući, onda shvati da vlasti nema. Ona postoji dok smo skupljeni, kad se raziđemo nje više nema. A kad se upitamo da li socijalisti imaju mehanizme koji funkcionišu i kada oni nisu tu, odgovor je – imaju. To znači da su oni praktično već 6. oktobra bili u prednosti u odnosu na nas".

Ta prednost se posebno ogledala u upravljanju vojskom i policijom. Opet u razgovoru sa tada novinarkom magazina Blic News – gde je intervju, u 30 nastavaka, prvobitno i objavljen – Đinđić je govorio o "taktici podele Koštunice i DOSa". Indicije je potvrdio Žarko Korać informacijom iz Službe državne bezbednosti "da je napravljena strategija da se između Koštunice i mene napravi rascep. Po tom planu, ja treba da budem proglašen za zlo, za onoga ko je organizovao samo loše stvari (nemire, odrede, mračne operacije), a da je Koštunica umeren čovek koji štiti mir, red, zakon, bezbednost. Ja sam zli duh koji negde iz pozadine pokušava da sruši i Koštunicu i ceo sistem, sada ne više u službi stranih sila nego u službi stvaranja svoje mreže vlasti, koja će se, u jednom trenutku, pokazati i svi će shvatiti da sam ja, u stvari, kao onaj Iznogud preuzeo vlast u Srbiji. I onda – nema Koštunice, nema demokratije, nema DOSa – postojim samo ja".

Naravno, Đinđićeve najvažnije misli bile su okrenute budućnosti. "Mi nismo dobili podršku da upravljamo zatečenim stanjem nego da ga menjamo." A "prva promena mora biti čišćenje Srbije od kriminala" koje "mora biti temeljno da bi na toj ledini bila napravljena nova, pravna država". Drugi veliki zadatak: "Sledeće godine mi moramo da počnemo najsveobuhvatniji postupak modernizacije naše države od vremena kad je knez Mihailo ubijen upravo zato što je to hteo, što je hteo da dovede strance, da dovede naše ljude iz Beča i Budimpešte i da modernizuje jednu orijentalnu državu kakva je tada bila Srbija, koja je počivala na ličnim vezama, na klanovima, na interesima. Njegova ideja je bila da po uzoru na tada naprednu austrougarsku administraciju modernizuje i srpsku. I jedan od razloga što je ubijen bio je upravo taj. Od tada do danas mi nismo pristupili sveobuhvatnom procesu modernizacije srpske države. Sada je trenutak za to", objašnjavao je Zoran Đinđić u razgovoru sa Vesnom Mališić, neposredno nakon 5. oktobra, dok se vlast još, takoreći, valjala ulicama.

Prva pretpostavka za to bio je "povratak Jugoslavije u svet". Jer to "za sve nas na njenom tlu ne znači samo opstanak već, najzad, i boljitak", kako je govorio u intervjuu za Politiku (3. novembra 2000). To je značilo (ponovni) prijem u Ujedinjene nacije, ali i "povratak u Pakt stabilnosti za južnu Evropu". Ovaj povratak je pak bio pretpostavka za ulazak u svet modernih tehnologija. "Nastojaćemo da Srbija bude centar modernih tehnologija na Balkanu i motor razvoja u modernim tehnologijama... I Bil Gejts treba uskoro da dođe u Beograd", najavio je Zoran Đinđić u razgovoru za NIN ("Moderne tehnologije umesto šljivovice") 20. decembra.

(Gejts, doduše, nije došao u Beograd, ali su predsednik Vlade Srbije i predsednik "Majkrosofta", u Redmondu, sedištu američke kompanije, ipak potpisali ugovor o saradnji, 6. avgusta 2001. godine.)

* * *

Slobodan Milošević je, dakle, bio u pravu. Ključna uloga Zorana Đinđića u Petooktobarskoj revoluciji nesporna je. On sam je pak isticao (nešto veći od ostalih) doprinos Nebojše Čovića, generala Momčila Perišića, Zorana Živkovića... Praktično svako od 18 lidera DOS-a (plus još neki "operativci" poput Čedomira Jovanovića i Borisa Tadića) imao je neko konkretno zaduženje, osim Vojislava Koštunice koji u te prevratničke planove (po sopstvenoj volji) uopšte nije bio uključen. On je, kažu, "kod kuće" čekao da ga pozovu da održi pobednički govor. U stvari, bilo je to u njegovoj stranci.

Bojan Pajtić i Vesna Mališić misle da je upravo Đinđićev "izbor Vojislava Koštunice" bio njegova "najveća greška". Ne može se reći da Đinđić prema Koštunici nije gajio određene rezerve, blago rečeno.

Kada je Branislav Lečić, u avgustu 2000. kao vrlo razborit i taktički promišljen potez pohvalio njegovu odluku da za formalnog lidera DOSa postavi Koštunicu, Đinđić je uzvratio: "E, to će me zajebati".

Lečić: Ej, nemoj sada da me razočaraš. Taman sam poverovao u tvoju veličinu i genijalnost.

Đinđić: Ne znaš ti ko je on i kakav je.

Lečić: Ko je? I kakav je?

Đinđić: Videćeš.

Ali, s druge strane, Đinđić je bio svestan slabosti sopstvene pozicije. Govorio je ("Srbiji nudimo najbolje", NIN, 21. septembar 2000): "Možda bih i ja mogao da postignem gol, ali bih morao da pređem duplo duži put nego Koštunica. Zašto trošiti energiju, hajde da damo loptu nekome ko je na penalu. Ja bih morao da vodim kampanju objašnjavajući ljudima da nije tačno ono što se govori o meni i to bi bila defanzivna kampanja koja je vrlo, vrlo dosadna. Koštunica može da vodi ofanzivnu kampanju, a mi hvaleći ga i ističući njegove vrline, možemo da istaknemo njegove skrivene potencijale i ostvarimo ono što ni u jednom drugom slučaju ne bi bilo moguće".

Novica Milić to na neki način sumira stavom da je "Đinđićev izbor Koštunice bio i 'uslov mogućnosti' i 'uslov nemogućnosti': prvo je značilo pronalaženje dovoljno konzervativnog, 'nacionalnog' političara koji se može suprotstaviti Miloševiću, a drugo da će Koštunica biti najveća prepreka Đinđićevim projektima reformi i modernizacije".

***

Mijat Lakićević (1953) živi i radi u Beogradu. Završio je Pravni fakultet Univerziteta u Beogradu 1975. godine. Po profesiji novinar, karijeru započeo u nedeljniku Ekonomska politika 1977. godine. Devedesetih stalni saradnik mesečnika Demokratija danas. Sa desetak kolega 1999. Pokreće Ekonomist magazin. Radio u Blicu (sedmičnom dodatku Novac), NIN-u i Novom magazinu.

Priredio i uredio knjige "Prelom 72" o padu srpskih liberal 1972. godine (2003) i "Kolumna Karikatura" koja sadrži kolumne Vladimira Gligorova i karikature Predraga Koraksića objavljivane u Ekonomist magazinu (2006).

Knjigu "Ispred vremena", koja se bavi listom Ekonomska politika i sudbonosnom decenijom SFR Jugoslavije (1963–1973) objavio je 2011. godine, a 2014, u koautorstvu sa Dimitrijem Boarovim, knjigu "Kako smo izgubili (Našu) Borbu”. Godine 2020. objavio je knjigu "Desimir Tošić: između ekstrema".

Knjigu o Zoranu Đinđiću "Prosvet(l)itelj" Mijata Lakićevića možete da poručite na sajtu Akademske knjige.

Teme

Komentari 17

Hronološki Najpopularniji

Zare

20.08.2022 • 22:39

Kostunica je bio cuvar upravo onog sistema koji je trebao da bude demontiran. Mira, Sloba, Voja, Toma.....

19 28 -9
Jogi Letač

20.08.2022 • 19:37

@Bojan, isto tako i ne bi bilo 5. oktobra bez Đinđića. Kada je izvojevana pobeda, Koštunica je zaboravio ko je zalegao za to. Uostalom, treba pažljivo pročitati tekst, za one koji nisu sve iskusili iz prve ruke. Nažalost, izgleda da su morali da ubiju Đinđića, jer je bio previše jak igrač. Sada imamo jednog koji voli da imitira Tita (a nije mu ni do kolena).

17 23 -6
Bane

20.08.2022 • 13:54

Jbg, Srbi nisu bili spremni na istinu. Kao ni danas u ostalom.

33 35 -2

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.