Roditelju falsifikatoru: Zašto, čoveče, vodiš bolesno dete u vrtić?

Hathor

Info

30.11.2022.

10:33 > 10:33

Sistem kao što znamo nikad ne valja.

Roditelju falsifikatoru: Zašto, čoveče, vodiš bolesno dete u vrtić?

Foto: Pixabay

Bilo da ga je napravila gomila zlih ljudi s namerom da nas namagarči i uništi, bilo da ga je napravila gomila stručnih i dobronamernih s namerom da stvari funkcionišu najbolje moguće. Jednostavno, uvek će biti onih visprenih koji će tražiti način da zeznu sistem, eto tako, bez neke posebne dobrobiti – sistem se zeznuti da, pa zašto onda da to ne iskoristimo?

Primer borbe protiv sistema koji me svaki put iznova zakuca na početne pozicije društvenih osnova jeste to koliko roditelji vrtićke dece umeju da zasuku rukave, roknu ratnu farbu na lice, uzmu koplja i pod adrenalinom krenu u bitku protiv obe vaspitačice, one jedne zamenske, protiv servirke, čistačice, ponekad glavne vaspitačice i retko kad direktora, jer zna se: što se manje pitaš to si više najebao.

Klupko ljudske gluposti počelo je da se odmotava pred mojim očima na prvom roditeljskom sastanku mog prvog deteta, nastavilo se na svim njegovim roditeljskim sastancima do škole, preko roditeljskih sastanaka ovog srednjeg, pa sve do početaka krvavih borbi u roditeljskim redovima najmlađeg deteta. I gle, neke stvari se nikada ne menjaju – roditelji ne slušaju vaspitačice godinama, zaobilaze pravila i dosta bitne stvari, koje nose veliku odgovornost, u stanju su da prepuste slučaju.

Na 244 roditeljska sastanka na kojima sam do sada bila, rečeno je, svaki put, bez izuzetka, da se bolesna deca ne dovode u vrtić.

Ovo uđe na roditeljske uši, u glavi se presloži iz prvobitnog oblika u "ma najbolje da ga ostavim kući kad je bolesno" i izađe na drugo uho kao neka sasvim drugačija informacija, na primer kao: "falsifikovaću potvrdu od lekara, ostaviću ga bolesnog u vrtiću, baš će neko primetiti". Taj poriv da zeznemo sistem tako je snažan da očigledno prevazilazi pre svega potrebe sopstvenog deteta da bude kući i u svom okruženju, u društvu porodice koja o njemu brine.

Kad pređemo preko dobrobiti sopstvenog deteta šta nam teško da pređemo i preko druge dece – zar je bitno što će moje preneti bakteriju ili virus na neko drugo dete? Nije bitno ako zatvorimo oči dovoljno snažno. I nastavimo da ih zatvaramo kada, na primer, dobrom voljom lekara nekada dobijemo praznu potvrdu, pa je onako bez pardona popunimo kako nama odgovara, dok nam blještavi sjaj lekarskog potpisa i pečata ne remeti čkiljenje. Ljudi ozbiljno falsifikuju lekarske potvrde i koliko je to pogrešno i na koliko sve nivoa, cenim da se može lako naslutiti.

A osim falsifikovanja lekarskih uverenja da je dete zdravo falsifikovali su se onomad i vakcinalni kartoni kada je tokom epidemije morbila sistem želeo da zaštiti decu – kreativnost u borbi protiv vaspitačkog terora dobila je tada novu dimenziju.

Simptomi "koji nisu bogzna šta" se ignorišu isto kao i onaj lekarski potpis. Temperatura isto "nije ništa posebno", reši se brufenom ujutru pred vrtić, pa vaspitači ili primete ili ne, ali svakako nismo mi ništa krivi je l' da, kako možemo biti? Sistem isto kaže da si u obavezi da se javiš na telefon tokom prepodneva kada te vaspitačica zove (jer je možda dete razvilo još veću temperaturu, možda je loše, možda se povredilo), ali ne može neko nas da zove toliko koliko mi možemo da se ne javimo.

Nasuprot tome, interesantna je i pojava da nekako niotkuda u svetlu takvih okolnosti uspevamo da izmislimo moralnu i vaspitnu superiornost, te da bez blama optužimo vaspitačice, kako ispravno primećujemo, da svoj posao ne rade kako treba – detetu se isflekala majica, dolazi kući prljavo, teraju decu da spavaju (iako neko dete dođe u šest ujutru i taj san mu je važan), obrađuju teme koje njihovi genijalci već znaju, gledaju televizor pred odlazak kući ili puštaju u prašnjavo dvorište - nedopustivo je l' da?

I bez obzira na to što mogu, onako iskreno, da razumem da je pritisak na poslu i stalno razboljevanje sitne dece najverovatnije glavni uzrok ovakvog ponašanja, i dalje ne mogu da prebacim u glavi da su roditelji raspoloženiji da svoje, recimo trogodišnje dete pod temperaturom, puno šlajma, sekreta i tuge, ostave u vrtiću gde nema takvog zagrljaja ni leka kao kod kuće.

Oni će pre da rizikuju nego da prihvatite činjenicu da se mali zlotvori razboljevaju stalno (verovatno zbog istih takvih pametnjakovića čija se bolesna deca mešaju sa zdravom) i da je to prosto činjenica, te da je adresa kojoj treba da se piše molba za razumevanje - poslodavac.

Ako ogolimo sve, zbog čega nam je bitnije šta će poslodavac reći od zdravlja našeg deteta, a neposredno i tuđe dece? Zašto nam je rizik na jednom polju atraktivniji od nelagodnosti na drugom? Zašto se tako olako poigravamo sa zdravljem deteta i potencijalnim traumama, dok sopstveni integritet i pronicljivost na jednom polju napuštamo da bi na drugom, šta, zasijao? Da li nam je lakše da napravimo problem onima koji o našoj deci svakodnevno brinu tako što ne poštujemo pravila ustanove nego da poslodavcu kažemo: "Ej ne znam da li znaš, ludo je skroz... ali deca su do četvrte-pete godine bolesna svaki čas, hajde da pričamo o tome"?

Da li je moguće da se skoro nikada ne zeznemo da se zapitamo kako to sve izgleda onom malom, metar nižem od nas? Jer, znaš ono kad te svaki mišić boli, kada ne vidiš ništa od suza, daviš se u kašlju i sve ti hladno i tužno? Ne brini, bebo, brine mama, nego da mi to ipak falsifikujemo. Zlu ne trebalo.

Teme

Vrtići Hathor

Komentari 56

Hronološki Najpopularniji

GarazaNS

26.01.2023 • 21:23

Dragi Roditelji

Iako nikada nisam poslao bolesno dete u vrtic, pritom mogu reci da nam je dete prehladjeno nekada na svakih deset dana, desavalo se da deset dana ide pa petnaest ne, mogu reci da razumem roditelje koji svoju prehladjenu decu salju u vrtice. Mislim da postoje cak i neki benefiti po nasu decu kojoj je virus/prehlada prenet ako nista bar ce im imuni sistem postati otporniji. Pored toga malo razumevanja treba imati i prema roditeljima te dece ko zna gde rade i da li mogu da dobiju bolovanje, zivi se jako brzo a uslovi zivota i uslovi radnika na najnizoj lestvici u poslednjih 30i kusur godina. Da li se je nekada neko postavio pitanje roditeljima koji dovode decu ili nekim slucajom ponudio pomoc, da li se neka predskolska ustanova bori protiv takve pojave (edukacijom, savetovanjem, prevencijom i sl.)...iskreno nisam bas siguran. Pokazimo bar malo razumevanja i tolerancije, ne budimo sebicni vratimo se na ljudska podesavanja. Pokusajmo ovoj deci da ostavimo bar malo bolji svet od ovog u kom zivimo!

8 3 +5
Novosadjanka

03.12.2022 • 22:19

istina

Mi ne saljemo decu do 3-4 godine u vrtic, prosto nema smisla, prenese drugom detetu, nama, pretvori se u porodicnu epidemiju, mnogo mi je lakse i jednostavnije za organizaciju i kvalitet zivota kad su zdravi. Ne znam jel gori privatni il drzavni,probali oba, moja preporuka je za poludnevni boravak u drzavnom,ko je u mogucnosti. Tu idu deca koja imaju rezervu ko ce ih cuvati i ne salju ih bolesne, roditelji su vrlo iskreni, male su grupe.U privatnom fali filter, roditelji lazu,te smog,te promene vremena,iznenadne alergije koje su naprasno dobili,da ne nabrajam. Ja jos detetu lepo objasnim ko kaslje bezi od njega,da mi redovno kaze,pa prijavim vaspitacici i roditelju javno u viber grupi,ako nije primetio da se postidi. Jer pare ne rastu na grani.

7 3 +4
Miona

03.12.2022 • 08:15

Znam više mama koje su svoju decu vodile u vrtić, a ne rade. One se ne brinu ni o bolesnoj deci.

12 3 +9

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.