Marš za našu decu

Vrlo dobro znamo koliko smo kao narod skloni tome da romantizujemo sve i svašta, najčešće jer smo nostalgični a često patimo za situacijama ili vremenima koja uopšte nisu donosila ništa lepo.
Marš za našu decu
Foto: 021.rs

Tako se, neretko sa setom, prisećamo onih srećnih vremena kada smo naše mlade momke ispraćali u vojsku, pa išli na zakletve, pa ona preslatka tuga i čemer, pa konstantni strah hoće li otići u rat, hoće li poginuti, hoće li se vratiti. Eh, to su bila vremena! A ne ovo sad.

Sad nema vojske i ja se pitam ko će moje dečake sutra naučiti da slažu peškire, zatežu krevet, slušaju naredbe, ginu za nečije hirove i ono najplemenitije – da ubijaju. Sva sreća, država polako uviđa da nam je patriotizam klonuo duhom, da je potrebno podići loženje na oružje, ali i borbenu gotovost, jer smo uz obaveznu vojnu obuku mnogo jaki, a bez nje nažalost isto mnogo jaki. 

Potrebno je pripremiti se za ratove koji slede (ne znam koje, javiću kad saznam), ali bez ulaska u NATO, napraviće tebi baka vojsku, neće tebe tamo da pljačkaju. Elem.
 
Negde u maju mesecu ove godine glavni vojnik Srbije je rekao da se, bogami, obavezni vojni rok izgleda vraća. Prema njegovim rečima, ovaj predlog je stigao posle višegodišnjih analiza Ministarstva odbrane i Generalštaba. Stručnjaci Vojske Srbije od najvišeg državnog rukovodstva dobili su zadatak da saberu i oduzmu sve faktore koji se tiču vraćanja obaveze služenja vojnog roka i državi predlože optimalno. 
 
Služenjem vojnog roka, kako kažu stručnjaci, mladi će dobiti neophodnu dozu odgovornosti i patriotizma. A optimalno bi bilo da se obavezni vojni rok vrati na minimum tri meseca i to ti je rešeno, novi ministre.
 
E onda je novi ministar bojažljivo, pri prvom ministarskom javljanju, najljubaznije zamolio da se mladi momci i devojke dobrovoljno prijave za vojnu obuku, biće super stvarno, imamo Netflix, kupićemo i pivo, a i nije ništa strašno, da bi evo pre koji dan nešto odlučnijim tonom rekao: "ej, obaveznog vojnog roka će biti i tačka!" Ali nećemo se igrati rata, samo ćemo da učimo decu da nose džakove kad je poplava i da spuštaju mace sa drveta. Bukvalno samo tri nedelje, ne mora duže. Može?
 
Ovo je kao kad se na tebe loži lik koji je operisan od toga kako bi trebalo da ti priđe, šta treba da kaže i, zaboga, ono najvažnije, kakve su mu namere. Što bi mladi rekli: "red flag" ko kuća! 
 
Onomad, u maju, dok se još predsednik igrao rata, rečeno je bilo da je tromesečno služenje vojnog roka, citiram, kompromis između potreba vojske (kakve li su to potrebe? Je l' nas napada neko? Je l' profesionalna nije dovoljna? Je l' treba da nas napadne neko? Govorite!), njene finansijske računice (opa, ima računicu vojska?) i savremenih mladih ljudi (ah, ti mladi, uvek su savremeni) i njihove motivacije za oblačenje uniforme (imaju motivaciju ili im nedostaje motivacija? Sve u svemu, još jedan "red flag").
 
Onda su mediji pisali o, citiram, "mnogim pogodnostima" kao kad na "top šopu" kažu "i to nije sve": uz vojnu obuku koja će biti čišćenje, preslaganje, odlaganje, rastavljanje, sastavljanje i trošenje državnog novca zgodnog za tenderske malverzacije, moći ćete i da polažete vožnju, da imate informatičke i zanatske kurseve, i to nije sve, ako u narednih pola sata obučete uniformu naučićemo vas i da pucate iz prave puške!
 
I tada, pre novog ministra, bilo je rečeno da će prigovor savesti postojati i dalje jer je ono (omaklo im se da konstatuju, a mediji na kvarno zapisali) civilizacijska tekovina, te će se oni vojnici koji imaju problem sa savešću, civilizacijski, nagraditi - paz' sad - dvostruko dužim trajanjem vojnog roka. Imaš problem s oružjem? Nema problema, naučićeš da daviš golim rukama.
 
Onda se, tigrovski, "vrhovni komandant" osvrnuo i na ekonomski faktor, kako bi osnaživanje vojske i punjenje kasarni širom Srbije dovelo do ekonomskog boljitka stranačkog ortaka čiji kum drži mesare, pa se tako izbudžetirana proizvodna traka punih kasarni namešta da izbaci nove kontigente paštete ili šta je već potrebno hiljadama vojnika koji bukvalno ništa smisleno ne rade, mesečno. 
 
Uglavnom, ova fabrika za preradu veštačkog patriotizma odlična je za mlevenje romantizujuće predstave o odlasku u vojsku i za stvaranje sjajnih poslovnih prilika za najfiniji tenderaj, te su te finansijske računice naše vojske motivisane isključivo privrednim boljitkom. Isključivo. 
 
Dakle, ideja je da teramo 90 ili 30 dana ili tri nedelje momčiće da pleve piste, šišaju travnjak, čiste kasarne a sve to, kako kaže ministar, samo da bi se našli tu za nove poplave, ništa rat, ništa bum bum, samo poplave i samo gorska služba i "robinhudovanje". I kao da se to ne može sve odraditi u sklopu civilne zaštite, u sklopu bedema, nasipa, ili nekih drugih strategija zaštite od nepogoda, već je neophodno da džak nosi vojnik pod oružjem, bez savesti poželjno.
I cela ova priča me stalno vraća na jedan, sasvim slučajni razgovor sa momkom koji je služio u 63. Padobranskoj, koji je, zapravo, uživao u svojim vojničkim danima. Međutim, čvrsto je stajao iza premise da te vojska uči samo da - ubijaš. Pa sam htela da onako narodski, romantično odbranim sve ono što mi "nevojni" ljudi mislimo o instituciji vojske.
 
- Pa hej, nemoj tako, skakao si iz aviona!
- Da, da ubijem nekog. 
- Ali da prvo skočiš iz aviona, ej! 
- Da, skočim da ubijem nekog. 
- Pa dobro ali da iskočiš i doskočiš..? 
- Da doskočim da ubijem nekog. 
- A bre, da iskočiš i da odeš negde! 
- Da, da iskočim i odem negde nekog da ubijem. 
- Neee, odeš da izvidiš! 
- Odem da izvidim kako ću da ubijem nekog. 
 
Tu se predate tvrdoglavosti, priznate da neko zna bolje od vas, ali za svaki slučaj dodate:
 
- Pa dobro, naučili su te da slažeš peškire i zatežeš posteljinu. Naučili su te disciplini.
- Nisu me naučili, naterali su me. 
 
I onda sam tako vremenom digla ruke od romantike, povremeno pogledam ova dva topovska đuleta koja sam rodila i računam, možda nečija baka pravi vojsku kući da ga NATO ne pljačka napolju, a vama će, đuladi moja, baka napraviti kući neophodnu dozu odgovornosti i patriotizma, neće ni vas tamo da pljačkaju.
  • ko

    28.12.2022 13:24
    nije
    za vojsku nije ni za ženu ! možete vi sad spinovati koliko hoćete ovo je suština ! ajd zdrao
  • chapkun

    11.12.2022 13:55
    ???
    Ako u državi zakoni važe po principu ''ako mi odgovara primeni, a ako ne zaobidji'', da li stvarno verujete da će isto važiti za sve u tom vojnom roku? i da će biti kao što pričaju da je bilo u JNA? Jer svi imaju veze, jer im je neko ''drug član'' vladajuće stranke. Danas se čistačica postaje preko stranačke veze i direktor joj ne može nista jer ta ''veza'' može da ga skine iz fotelje, jer je nešto rekao čistačići što joj u trenutku ne odgovara. I onda vi mislite da će neki oficir moći da ''prevaspita'' mamine i tatine sinove (a danas ih 80%, jer ako si drug član onda si bitan). A ako bi to neko pokušao da bude kao u JNA, ja mislim da bi ''vojnici'' preuzeli kasarnu i raspustile bi je.
  • Limanac

    08.12.2022 10:56
    Kako vreme brzo leti, kao da se juče ginulo na straži

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.

Napiši komentar


Preostalo 1500 karaktera

* Ova polja su obavezna

Ostalo iz kategorije Info - Mišljenja i intervjui

Da li je Tramp zaista pobedio?

Nekoliko dana nakon predsedničkih izbora u SAD, sa druge strane Atlantika stižu neočekivani glasovi da kandidat Republikanske stranke Donald Tramp - nije pobednik.

Tuga i bes

Neko je pametno napisao "Kad mnogo boli, ćutim". Nemanje reči, ostanak bez teksta, muk i tišina najčešće su tu kao deo one strašne ponavljajuće noćne more.

Terorizam optimizmom

Tokom prošle nedelje smejali smo se na internetu jednom videu: žena je na pijaci u zanosu neke sreće rekla kako voli da dođe tu i priča, kako kaže, o tako običnim i jednostavnim stvarima.

Vek Čkalje: Ne postoji lek za smeh

"Poseban aspekt Čkaljine komedije bio je njena asocijativnost: svaki put kada bi se njegovo lice pojavilo, pokrenulo bi se sećanje na sve njegove likove..."

Stotka

Konzolom u našim glavama u detinjstvu upravlja radost. To znamo i sami, a i videli smo u čuvenom Diznijevom crtaću.

Nestašice vode - možemo li ih sprečiti?

Paklena tromesečna suša primorala nas je da ovog leta i te kako povedemo računa o vodi, kako pijaćoj, tako i onoj koja se koristi za druge ljudske potrebe ili u industriji, poljoprivredi i rudarstvu.

Ko je ovde debeo?

Trendovi današnjice koji se bave diktiranjem onoga kako treba da živimo, kako da se ponašamo, da mislimo i da radimo nameću nekoliko ključnih stvari.