Budžet najavljuje teška vremena, ali ne i za ljude sa ove fotografije

Živan Lazić

zivanlaz@gmail.com

Info

12.12.2022.

09:40 > 09:41

Rast zarada će i naredne godine biti ispod nivoa inflacije, pa će građani morati da troše i ušteđevinu, ako je imaju, kako bi održali skromni standard.

Narodni poslanici su usvojili proračun za narednu godinu, zakon kojim se uobličava ekonomska politika u predstojećim mesecima. Smatra se najvažnijim aktom i na osnovu njega može se okvirno proceniti kako ćemo živeti sledeću sezonu.

Rasprava u Skupštini je razočarala - opozicioni predstavnici su se previše skoncentrisali na zaista nepotreban nacionalni fudbalski stadion, propustivši priliku da ukažu na mnoge druge sporne namere aktuelne vlasti. Imali su sjajan osnov - poziv Vlade Srbije MMF-u na sklapanje stend-baj aranžmana, što je uslov za dobijanje 2,4 milijarde evra kredita pod povoljnom kamatom do tri odsto.

Bilo je to priznanje da srpske finansije slabo stoje. No, opozicija se još jednom pokazala jalovom.

Varke u budžetu

Tako je usvojen plan da država naredne godine potroši 1.964, mada će prihodovati tek 1.843 milijardi dinara. Deficit izgleda skroman, 121 milijardu, ali je zapravo više nego dvostruko veći. Umesto 1,05, iznosiće skoro 2,3 milijarde evra.

Naime, 1,25 miljardi država je izdvojila za "nabavljanje finansijske imovine", što je mimikrija za plaćanje uvoza struje i gasa umesto državnih energetskih preduzeća. Tako je državni minus od 2,2 milijarde evra, 3,3 odsto BDP, niži od ovogodšnjih 3,9 odsto. Ali, u pitanju je svojevrsna varka. Inicijalno, ovogodišnji deficit je bio planiran na tri odsto, mada je Fiskalni savet smatrao da je dva prava mera za siromašnu zajednicu.

Država je, inače, nedavno precizirala visinu deficita, međutim, strategija će se primenjivati tek za dve, tri godine. Vezala ga je za visinu javnog duga i ukoliko je, kao u slučaju Srbije danas, između 55 i 60 odsto BDP, deficit mora da bude ispod jedan odsto. Tek da se vidi koliko se vlast i dalje baškari u fotelji. Obraćanje MMF-u je ujedno i signal da će neki od narednih budžeta morati da bude strog, restriktivan kao onaj Vujovićev za 2015. godinu.

Put u provaliju

Mada ministar Mali i predsednik Vučić vole da ističu kako Srbija nije prezadužena, brzi skok kamata na svetskom finansijkom tržištu ogolio je poziciju "zemlje na brdovitom Balkanu". Dug nije izgledao velik dok je novac bio jeftin, bezmalo besplatan, no, kada su kamate dostigle solidan nivo, stvari postaju drugačije.

Ako se podsetimo da su u nedavnoj prošlosti, recimo u poslednjoj deceniji trajanja SFR Jugoslavije, kamate na svetskom tržištu bivale i dvostruko više od današnjih, postaje jasnije koliko Srbiji preti da sklizne u provaliju.

Devizne obaveze države na plaćanje dospelih kreditnih glavnica i kamate iznosiće 5,5 milijardi evra, što uz pokrivanje planiranog deficita čini 7,7 milijardi evra obaveza. Problem je što je Srbija akumulirala velike obaveze emitujući hartije od vrednosti, dinarske i devizne. Kamata je bila ekstremno niska, pa je zaduživanje državnim obveznicama izgledalo neobično povoljno.

Na kamate tri miljarde evra godišnje

Ove godine na oko 32 milijarde evra duga platićemo otprilike 900 miliona evra. Međutim, za 7,7 milijardi evra ovogodišnjih pozajmica, platićemo oko 530 miliona evra kamate. Trend je takav da, ako nastavimo dosadašnjim tehnikama pozajmljivanja, i krajem 2023. bismo kamatne obaveze povećali za novih 690, potom 820 miliona eva.

Nakon tri sezone, umesto ovogodišnjih 900 miliona za kamate bismo izdvajali i preko tri milijarde evra godišnje. Ukoliko cena zaduživanja na finansijskom tržištu bude rasla nešto brže, obaveze mogu da narastu toliko da nas uhvati vrtoglavica...

Otuda potraga za kreditima sa fiksnim kamatama, pogotovo ako su i niže. Tako je pristigla milijarda od arapskog šeika, sada će i 2,4 od MMF-a. Za pojedine projekte računa se i na kineske kredite. U svim slučajevima prinos ne nadmašuje tri odsto. Ovi aranžmani i povećavaju poverenje poslovne zajednice u Srbiju, što dovodi do toga da kamate pri izdavanju državnih obveznica sporije rastu.

Međutim, nemamo dovoljno ovakvih izvora novca i zato vlast mora da strogo vodi računa kako troši. Ipak, već za godinu-dve, budžetski deficit će morati biti ispod jedan odsto.

Incident opametio vlast

Država se i tek usvojenim budžetom opredelila da snažno investira, ponajviše u infrastrkturu. Izdvojiće oko četiri milijarde evra, od kojih će polovina ići preko Ministarstva za građevinu. Oko 25 milijardi dinara biće izdvojeno za prugu Novi Sad-Subotica, 50 milijardi dinara za drumski Moravski koridor, čija će ukupna cena nakon trogodišnjih ulaganja dostići 950 miliona evra. Tu je i izgradnja puteva Ruma-Šabac-Loznica, Preljina-Požega, dok se očekivalo da u izgradnju kanalizaciono-vodovodne mreže država uloži više od naznačenih 13,3 milijardi dinara.

Trebalo je da nas incident u TENT-u košta četiri miljarde evra, pa da država počne ozbiljnije da ulaže u energetiku. Tako će u izgradnju HE "Bistrica" uložiti 600 miliona evra, u "Buk Bjela" 250 miliona. Za revitalizaciju "Đerdapa 2" planira se 213 miliona, "Vlasine", "Bistrice" 110 miliona. Za kupovinu rudarske opreme, EPS-u će biti prosleđeno 85 miliona evra, a za zamenu sistema transporta pepela i šljake u TENT A 125 miliona.

Više za oružje, manje lekarima

To što u ovogodišnjem budžetu nema ranije uporno planiranih autoputeva Beograd-Zrenjanin, Pančevo-Vinča, koridora "Karađorđe", dok su ulaganja u beorgadski metro i nacionalni stadion na nivou trećine ranijih kalkulacija, ukazuje na to da će narednih godina država smanjiti investicije. Tako je predviđeno da se već u budžetu za 2025. godinu ulaganja preko Ministarstva za građevinu prepolove. Znake racionalnijeg zahvatanja u državnu kasu narednih sezona vide se već i u nedavno usvojenom budžetu.

Brine što je za zdravstvo planirano da se ulaže 13 milijardi dinara manje, a za prosvetu 12 milijardi manje. Istovremeno se uvećava novac za nabavku vojne opreme na otprilike 650 miliona evra, dok je policiji namenjeno 90 miliona evra. Plate u javnom sektoru biće uvećane za 12,5 odsto, sem u vojsci gde je porast duže vreme izrazito niskih zarada 25 odsto.

Penzionerima je rast od 20,8 odsto nedovoljan da pokrije ovogodišnjih niskih pet odsto. Tekuća inflacija je premašila 15, sledeće se predviđa na 12 odsto, što zbirno daje ukupnu od 27 odsto za dve godine. Primetno iznad rasta plata, tim pre što je rast cena veći kada je reč o osnovnim prehrambenim i higijenskim potrepštinama, što kod siromašnijih čini znatno veći udeo u potrošačkoj korpi.

Obezvređena ušteđevina

Nesporno da će po kupovnoj moći naredne godine zarade uočljivo opasti, i više nego što su ovogodišnje od prošlogodišnjih. Pad standarda biće znatno viši kod siromašnijh slojeva. Mnoge porodice da bi preživele moraće da troše prethodnih sezona teškom mukom izdvojenu ušteđevinu.

Nevolja je što je državna ekonomska politika godinama takva da je možda ponajviše obezvredila baš ušparano. Dok su cene unazad deset godina skočile 80 do 90 odsto, evro je u odnosu na dinar oslabio cirka šest odsto. Nominalno, po kupovnoj moći je gotovo preplovio vrednost, naravno kada je reč u pazaru u Srbiji. U nas je sve poskupelo, samo je evro pojeftinio.

Apsurd koji omogućava da država preko sistema menjačnica, čiji su vlasnici u organizacionoj strukturi vlasti, otkupi devize po izrazito niskoj ceni. Onima bogatijama devize se izvlače preko ektremno naraslih cena nekretnina i na vlast navezanog sistema građevinskih ulagača.

Nema šta, biće teško sledeće godine.

OBRATI PAŽNJU! Osvežili smo platformu sa muzičkim kanalima, a preko koje možete slušati i Radio 021. Preporučujemo vam novu kategoriju - LOUNGE, za baš dobar užitak i relax tokom dana. Vaš 021!

Teme

budžet skupština srbije

Komentari 12

Hronološki Najpopularniji

Peraon

12.12.2022 • 20:13

Ako Bog da razuma ovom narodu nece ovi jos dugo..njima bi zima bila najteza. Ali ovaj je narod vise navikao da presipa iz supljeg u prazno nego da se izbori za svoje. Udbasko ,,svi su isti " daje razultate.

10 14 -4
EUfreedom

12.12.2022 • 14:50

Hvala gospodinu Lazicu na svakom tekstu koji je napisao. Uvek sa zadovoljstvom procitam i nadjem objasnjenje u kakvom ludilu zivimo.

19 20 -1
DiMaKa

12.12.2022 • 14:47

ha

Gulanfere .... taj izraz nisam cula vec hiljadu godina ..... dobro je ima jos nasih ljudi ovde u Vovodini
A svidja mi se i ZZtopov komentar da je Mali uzeo kredit. Uzeo je on nepovratno od TETKE samo ne zanm cije. Moja neda pa neda.

18 22 -4

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.