Deset evrovizijskih opravdanja

Neću vas lagati, ali negde tamo u periodu između sredine januara i sredine februara (kada shvatim da je nova godina zapravo počela) pomislim "O ne, nova godina, sve opet ispočetka".

Ali onda onaj jedan kreten u meni kaže "Nemoj tako, nova godina nova šta? Evrovizija!" I, iskreno, osetim instant radost i pomislim da će sve biti u redu u univerzumu. I kada bi postojao klub anonimnih evrovizičara ja bih ga vodila u srebrnoj uniformi sa srebrnom petokrakom na glavi, a ovih mojih par prijatelja što isto vole bi svirali harmonike iza.

Ako se kojim slučajem neko nekad bude bavio neobičnim umovima koji vole najkrindž festival u ovom delu sveta evo, dok čekamo domaći izbor za pesmu koja će nas blamirati ove godine, moj skromni doprinos u večnom neshvatanju struktuiran u 10 tačaka:

1. Jer se ložimo
 
Nikad od nas neće biti Britanac koji je davno digao ruke od ove gluposti pa zajedno sa ostatkom zrelih zemalja, koje nisu ulazile u krizu srednjih godina, šalje "rekli smo chatbotu da sklepa pesmu za Evroviziju". Mi, deca sa stanice "zemlje regiona" smo ložana kakve nema još od onda kada smo "Ruslana nas pokrade!" hteli da zalečimo gromoglasnim zviždanjem sirotom Bodi Ninkoviću, ni krivom ni dužnom što je crnogorski žiri hteo na kvarno da progura onih pet momčića da opet vrte more i zore. A onda smo se posle zasluženog stajanja u ćošku za zemlje koje se ne ponašaju lepo, vratili u punom sjaju, pobedili i bili uvereni da smo pokazali celom svetu (a najviše Hrvatima!) kako smo najbolji i carevi. 
 
2. Jer volimo da se sablažanjavamo i zgražavamo
 
Evrovizija nije to ako nema bar jednog predstavnika koji masno obruka i zemlju i čula sluha i vida i da nam odličan razlog da se sablažnjavamo nad tuđim sablažnjavanjem objašavajući kako su oni koji se šokiraju kratkih, a mi širokih shvatanja. Mislim, ima nešto u tom zgražavanju u svojim udobnim foteljicama dok rumunski drakula peva operu, Končita šokira pola patrijarhalne Evrope svojom bradom, Izraelka kokodače, a Rambo pokušava da bude smešan. 
 
3. Jer volimo jeftini politički cirkus
 
Znate ono kad je Ukrajina nešto, pa onda Rusija nešto, pa pobedi Ukrajina jer - politika, Onda Rusija nešto, pa opet pobedi Ukrajina, ali ne ona super pesma, nego ona glupa što niko ni ne zna kako ide, pa zakažu sledeći cirkus u Britaniji jer – politika. Pa Albanija nešto nama kao, a mi kao iznad toga, a bogami malo i Grčka i Makedonija. Političarenje na Evroviziji kao majonez na pašteti - nema potrebe, ali je tako mnogo bolje, jer smo seljaci.
 
A još od nula poenta za Bebi Dol bilo je jasno kao dan da Srbina tamo niko ne voli sve dok se dve hiljade i najbolje godine nije desilo 12 poena od Finske, Švajcarske i, recimo, Austrije, pa smo pomislili da im ipak treba nešto od nas čim su dozvolili da pobedimo. Bilo kako bilo, ex Jugoslavija je na Evroviziji, a i inače, uvek bipolarna – mrzimo se, ali svim srcem i uvek 12 poena. Čak i od Hrvata! 
 
4. Zato što je sistem glasanja transparentan kao zid od kamena
 
Prezabavno je gledati organizatore kako se godinama bore protiv blokova i uzajamnog dobacivanja najvišim poenima među zemljama koje se gotive i svaka promena sistema bodovanja bude sve manje transparentna a ujedno i sve dalje od cilja. Jer na kraju uvek pobedi ili Ukrajina ili italijanski dečiji "ludismokostruja furamosvojupriču" sastav, za promenu. Eventualno se jednom u 10 godina zadesi da pobedi neka zaista kvalitetna stvar, ali to je slučajnost i statistička greška i sva sreća brzo prođe. Ko ono momče iz Portugalije jedne godine. Jako lep dečko, ali da se mi vratimo suštini.
 
5. Zato što je Evrovizija efikasna u kratkoročnom rešavanju problema
 
Samo mi pravi anonimni evrovizičari znamo koliko je nedelja evrovizije samo to i ništa više. Čak i ako se nešto zapravo i dešava van ovog vašara (u šta iskreno sumnjam jer nije dokazano) onda je toliko manje bitno da i ne postoji. Ruku na srce, približavanje finalu i sama završnica nekad toliko pojedu stvarnost da se sutradan osećam kao ono kad se vratiš s mora – prazno i "štasadno". Razumite, nekima od nas je Evrovizija - Mundijal, finale omiljene serije, Nole brani srpski rod u Australiji i koncert Zdravka Čolića zajedno.
 
6.  Mamamamata Hari!
 
Jer čak i ako ne razumete nijednu reč pesme, uvek se možete osloniti na zarazne refrene koji će se, ako imate sreće, danima, pa možda i godinama vrteti u glavi. Isto tako, kao po pravilu, čak i pesme koje ne podnosite uredno ćete pevati jer su zle i namerno zarazne. Meni mahom prazan prostor u glavi često popunjava sekvenca "Epic sax guy"-a koju preseče poneko "Qele Qele" i naravno "Lasha tumbai".
 
7. Zato što si u društvu najboljih
 
Evrovizija je savršen izgovor da se okupiš sa prijateljima i da nabavite tonu grickalica i pića i dobro se ismejete spektaklu ujedno glumeći vrsne kritičare i poznavaoce prilika. Ništa lepše od onih majskih večeri kada bumerski izgovaramo "Sećate se Turske 2003.? Ili Elene Paparizou? E to su bile Evrovizije a ne ovo danas". Potom setno uzdahnemo.
8.  Zbog Kneza
 
Jer nikada ne znaš kada je momenat koji će se urezati u kamen i istoriju i ostati zauvek tu kao trijumf svega najboljeg što se jednoj bednoj Evroviziji može desiti. I zato što nosiš to breme na leđima da novim generacijama pokažeš kako da vide šumu uprkos drveću tako što će pogledati Knezove evrovizijske bekstejdž intervjue na jutjubu čiji kvalitet i vrednost samo rastu s godinama.
 
9. Zbog Australije
 
Jer je zabavno posmatrati jednu neiskvarenu zemlju s drugog kraja planete koja ima tako snažnu želju i motiv da se usvinji zajedno sa nama.
 
10. Zbog nas
 
Jer je Evrovizija zabava i festival neshvatanja sebe i drugih previše ozbiljno. Festival loženja kojeg ne sme biti, slobode koje mora biti još više, zalutalih muzičara, lakih nota i večne nepravde. 
 
Bilo kako bilo, svoj štek sa grickalicama već pravim a nešto i već grickam gledajući sablažnjavanje nad hrvatskim predstavnicima ove godine. Ajde, ajde i Hrvati nekad da pošalju nešto zabavno. ŠČ!
  • Liman

    26.02.2023 11:05
    @Mnm

    Apsolino ima veze s ukusom. Nisam sreo još nikednu osobu d agleda evroviziju iz bilo kojeg razloga a da joj ukus nije đubre - verovatno zato što neko takav ne postoji.
  • Ina

    24.02.2023 19:01
    Super
    Bravooo za tekst.Odlično sve rečeno
  • Mnm

    23.02.2023 18:53
    Obožavam Evroviziju, tu stane sve i svašta, prezabavno je, euforija traje od februara do maja. Da, to nema veze sa ličnim ukusom i neukusom, nije to samo muzika - to je televizija, to su efekti, likovi, politika, komšijski odnosi, to su publika, igranje, iščekivanje, gledanje sa prijateljima... I naravno, mnogo je logičnije i isplativije da gledate Srbiju na Evroviziji, nego recimo na Svetskom prvenstvu u fudbalu.

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.

Napiši komentar


Preostalo 1500 karaktera

* Ova polja su obavezna

Ostalo iz kategorije Info - Mišljenja i intervjui

Terorizam optimizmom

Tokom prošle nedelje smejali smo se na internetu jednom videu: žena je na pijaci u zanosu neke sreće rekla kako voli da dođe tu i priča, kako kaže, o tako običnim i jednostavnim stvarima.

Vek Čkalje: Ne postoji lek za smeh

"Poseban aspekt Čkaljine komedije bio je njena asocijativnost: svaki put kada bi se njegovo lice pojavilo, pokrenulo bi se sećanje na sve njegove likove..."

Stotka

Konzolom u našim glavama u detinjstvu upravlja radost. To znamo i sami, a i videli smo u čuvenom Diznijevom crtaću.

Nestašice vode - možemo li ih sprečiti?

Paklena tromesečna suša primorala nas je da ovog leta i te kako povedemo računa o vodi, kako pijaćoj, tako i onoj koja se koristi za druge ljudske potrebe ili u industriji, poljoprivredi i rudarstvu.

Ko je ovde debeo?

Trendovi današnjice koji se bave diktiranjem onoga kako treba da živimo, kako da se ponašamo, da mislimo i da radimo nameću nekoliko ključnih stvari.

Pravo na gaženje građana

"Vlast nam je i do sada pružala primere nekažnjenog divljanja u saobraćaju ali to je bilo rezervisano samo za pripadnike 'elite'".