Vole li novosadski klinci više Baku ili Prasetinu?
Za oko mi je prošle nedelje zapao snimak horde mladih dečaka koji su usred Futoške ulice opkolili automobil Bake Praseta koji je pokušavao da se probije kroz barikade tinejdžera i stigne do tačke B.
Foto: Pixabay
Sama scena mi je bila mučna poput onih Amerikanaca koji prave hranu tako što stave tonu nekog smeća i kroz svih 30 minuta agonije kuvanja nečeg nejestivog govore "mmmmm loooking so good and delicious" a ti u fazonu "želim da izađem odavde što pre, molim vas".
I da se odmah razumemo: ovo nije oda elitizmu i zgražavanju, ovo je sonata o ličnim borbama da u dubini svog želuca i uma pronađem onog nekog ko nije dosadni bumer kome su "mladi krivi za sve", kome je "sve otišlo dođavola" i koji je očigledno i sam zemlju doveo do duhovnog i prosjačkog štapa, ali je tu da nam kaže da je izgleda došlo vreme da se gasi svetlo, ne nakon "njegovog" vremena, već nakon ovog, sodomogomorskog bakaprasećeg.
Odrasla sam u ono doba kada internet ili nije postojao ili je počeo da "nastaje", pa ti je za dobrih sat vremena interneta bio potreban lokalni provajder koji je najčešće izgledao kao "Fat computer guy" iz South Parka koji prevrne onim smaračkim očima svaki put kad uđem da kupim novih sat vremena (jer za više nemam para, a treba mi opet da pišem sudbinski bitne komentare po forumu Krstarice).
Takođe, za tih dobrih sat vremena interneta trebalo je dobrih pet minuta poznatog zujanja da se (ako bog da) priključiš na internet i da ti ukućani ne zvocaju što su bez telefona dok si onlajn.
Informacije su bile trilijardama godina daleko u odnosu na ove današnje, a bake prasići postojali su, pa mogu sigurno reći i pre moje ere - samo su se zvali drugačije i romantizujemo ih jer su bili "naši" idoli, a ne idoli naših neprijatelja, današnje omladine. I verujte mi, nije bilo sile koja bi me sprečila da ne smislim način na koji ću da ostvarim ono što sam naumila. A večito sam "naumilavala" ono što se ne sme, od skoro svega strogo zabranjenog uvek sam uspevala da ćapnem makar deo - izeš život u neznanju - pa da onda taj ostatak američkog recepta ostavim nepojedenim jer je užasno.
I onda uskočim u komentar sekcije na ovaj dolazak Bake Praseta i dočeka me sajam najtoksičnijeg bumerstva - i sve u svemu stav zgrožene javnosti svodi se na: "gde su ti roditelji, sve to treba na Goli otok, to je sve zbog televizora, to je sve zbog roditelja koji se bave sobom a ne decom, e moj Novi Sade, na šta si spao" - i naravno - ko poslednji izađe da uradi ono šta već treba.
I sve pršti od sekira, golih otoka, giljotina i ostalih rešenja kao da je sam đavo došao da kaže "e ljudi sad ja, najgori, preuzimam ovaj vaš raj neiskvareni koji ste tako jako čuvali". I, eno, ulete jedan komentar koji je doslovno rekao "ajde ljudi, opustite se, dečko je popularan na internetu, nije toliko strašno" i stvarno mi je u tom momentu bio ona doza balansa za koju sam se uhvatila dok sam i sama tonula u moru najoštrije osude.
Ta tako strašna agresija usmerena pre svega ka roditeljima dece koji su izgleda prvi na listama za odstrel, gospode s druge strane tastature i druge strane digitalnog, a kasnije i ka deci koja su jednog četvrtka rešila da se pripoje ekipi koja će dočekati lika koji im je kul, ista je ona agresija (ako ne i gora dragi čitaoci) od one koju tako zdušno preziremo u javnim nastupima ove i drugih baka prasića. Njegov pogani jezik i odsustvo dobrog ukusa i neke vrednosti, vizije života, morala i prostakluk nisu ništa drugačije od smeća koje u svojoj ličnoj američkoj kuhinji krčkate i vi koji golim otocima "reeeešavate" roditelje ove dece.
Kao neko ko je u tim godinama bio virtuoz obmane i pronalaženja načina da ono što naumim to i uradim (i kao neko ko zna da je "šta dete zna šta je motiv i upornost" ha ha), uverenja sam da se tim tako najgorim roditeljima ove dece iz Futoške od pre neki dan mora ostaviti ogroman prostor za nešto što se zove (znam Milorade, zvuči neobično da nešto nisi u pravu, ali...) "možda ne znamo, možda su dobri, možda daju sve od sebe i možda podižu male Hudinije". Možda ne svi, možda dobar deo.
Ja se sa svojim ličnim bumerskim demonima borim svakodnevno - osudiću, ali pokušavam da to uradim bez giljotine, preneraziću se, ali ću pokušati da taj "preneraz" utopim u more nade koje imam, izgubiću nadu, ali ću naći novu - jer ne vidim druga rešenja.
I dalje smatram da je svet otišao predaleko od mojih moći da ga ispravim. Ipak, sigurna sam da dobra šansa (ako je uopšte ima) leži u transparentnim odnosima sa decom, slobodom da vide, pipnu, čuju i osete ono što žele, u sigurnom okruženju, te da donesu sud sama - ubeđena sam da su onda takvi procesi na dobrom putu da se usidre na njihovo bujno, a ne na ono golo ostrvo.
Uostalom, ušao je i nama Baka Prase u kuću, svima je. Umesto kaiša i puške, izvadila sam ono najoštrije "ne želim da ti zabranjujem, želim da ti verujem". Sinak je primio k znanju info i proverio sam o čemu se tu radi, a kada je Stefan bio u gostima i rekao "hajde da gledamo Baka Praseta", ovaj je samo kratko odgovorio da mu je to dosadno.
Sa druge strane, ko zna koliko je onih stvari koje mu nisu dosadne, ali su po kriterijumima strogih kritičara i dalje za spaljivanje ove majke veštice na sred trga. No, možda sam stvarno imala sreće da mu Baka Prase bude smor, a možda sam i dalje Hudini koji sve ovo radi na napipavanje kao slepac po mraku nadajući se da će ta američka pita ispasti. Ne kako valja, nego na pod.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Mišljenja i intervjui
Bolji život - da ga zgrabim
21.11.2024.•
3
Poslanici i odbornici prethodnih dana blokirali su ulaz u sud u Novom Sadu u nameri da ukaže na rad istražnih, kako se to kaže, organa.
Gde se vidite za pet godina?
15.11.2024.•
21
Na internetu je pravu buru pre nekog vremena izazvala objava jednog od brojnih "preduzetnika".
Da li je Tramp zaista pobedio?
13.11.2024.•
26
Nekoliko dana nakon predsedničkih izbora u SAD, sa druge strane Atlantika stižu neočekivani glasovi da kandidat Republikanske stranke Donald Tramp - nije pobednik.
Tuga i bes
05.11.2024.•
7
Neko je pametno napisao "Kad mnogo boli, ćutim". Nemanje reči, ostanak bez teksta, muk i tišina najčešće su tu kao deo one strašne ponavljajuće noćne more.
Poslednja dva ministra građevinarstva - Vesić i Toma Mona. To je sve što treba da znate
02.11.2024.•
76
Poslednja dva čoveka zadužena za resor građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture u Srbiji bili su Goran Vesić i Tomislav Momirović.
Terorizam optimizmom
25.10.2024.•
12
Tokom prošle nedelje smejali smo se na internetu jednom videu: žena je na pijaci u zanosu neke sreće rekla kako voli da dođe tu i priča, kako kaže, o tako običnim i jednostavnim stvarima.
Rat u Ukrajini: Daleko, daleko od primirja
22.10.2024.•
3
Uskoro će tri godine kako su Rusija i Ukrajina zaratile.
Vek Čkalje: Ne postoji lek za smeh
17.10.2024.•
0
"Poseban aspekt Čkaljine komedije bio je njena asocijativnost: svaki put kada bi se njegovo lice pojavilo, pokrenulo bi se sećanje na sve njegove likove..."
Globalna neoliberna žurka: Dovoljno je puko preživljavanje
15.10.2024.•
2
Svetski dan dostojanstvenog rada prošao je u Srbiji veoma skromno, praktično neprimetno.
Gde ide Vučić, a gde Srbija
11.10.2024.•
11
Nije sporno da američki ambasador Kristofer Hil ima velik uticaj na dešavanja u Srbiji.
Šta će obezbeđenje u školama - u moje vreme nije bilo toga!
04.10.2024.•
12
"U moje vreme škola nije imala obezbeđenje. Nije bilo incidenata, tek po neka tuča", rekao je jedan tata oštro se suprotstavljajući ovom konceptu koji nas, izgleda, svakog septembra duboko uznemiri.
Nebojša Čović jači od "rampe"
04.10.2024.•
7
Košarkaški savez Srbije ima novog predsednika - Nebojšu Čovića.
Milica Babica: Demografče mi dadni jedno, da nas vidi Srbija
27.09.2024.•
23
Davne 2012. godine upoznala sam nekog lika na internetu. Bio je najlepši, najdivniji i najinteresantniji od svih likova do tada.
Muke sa vodom: I za slanu ima rešenja
18.09.2024.•
2
Tokom pakleno toplog leta kakvo se ne pamti, mnogi srpski gradovi su se itekako mučili sa vodom, posebno sa vodom za piće.
Najcrnji bombarderi - vojni rok za koga?
16.09.2024.•
19
Strategija vlasti kada je u pitanju povratak obaveznog vojnog roka, ali i marketing koji prati ovu odluku, toliko je loša da ju je neprijatno pratiti.
Nestašice vode - možemo li ih sprečiti?
16.09.2024.•
4
Paklena tromesečna suša primorala nas je da ovog leta i te kako povedemo računa o vodi, kako pijaćoj, tako i onoj koja se koristi za druge ljudske potrebe ili u industriji, poljoprivredi i rudarstvu.
Ko je ovde debeo?
13.09.2024.•
13
Trendovi današnjice koji se bave diktiranjem onoga kako treba da živimo, kako da se ponašamo, da mislimo i da radimo nameću nekoliko ključnih stvari.
Duško Bogdanović: Naši u sportu - nekad i sad
10.09.2024.•
5
Bio je to početak, dugog, toplog, izuzetno zanimljivog, leta.
Ovo je priča o mamikama i "maminim prvacima"
05.09.2024.•
17
Danima gledamo objave na internetu pretrpane đacima, a najviše prvacima.
Vučić bliže Parizu, Moskva izgleda daleko
02.09.2024.•
15
Srbija se ovih dana našla u centru političke pažnje cele Evrope, a i drugi obližnji regioni su pažljivo pratili posetu francuskog predsednika Emanuela Makrona Beogradu.
Komentari 11
Jarvis
Dejan021
021
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar