Dete mi nema Viber - kako to roditeljima da objasnim?

Ovih dana me jedna tema posebno muči.
Dete mi nema Viber - kako to roditeljima da objasnim?
Foto: Pixabay

Nedavno sam je posebno i ilustrovala na Tviteru kroz mim u kome roditelji sami sebi podmeću zamku: Kukaju kako deca provode previše vremena na telefonima, ali su upravo oni ti koji su im to omogućili a sve pod izgovorom "ej, pa imaju svi, mora onda i moje!"

Tema Vibera mi živi u glavi, što bi mladi rekli "rent free", od onog momenta kada se nama roditeljima nekoliko dana nakon događaja u Ribnikaru obratila učiteljica porukom da razgovaramo sa decom, da im objasnimo šta je i kako je i da obavezno pogledamo njihove poslednje poruke na Viberu... E, tu sam onako svojski zastala i shvatila da je moj trećak doslovno jedini u razredu koji nema Viber. Ima telefon za igrice, ima smartić za "pada kiša, mama dođi po mene", ali nema broj i nema Viber.

Da se odmah razumemo: ja, kojoj je telefon srastao sa šakom, i okoreli gejmer koji ne odvaja pogled od TV-a čak i kada je na njemu najdosadniji skrinsejver, odgajamo dosta velik broj dece u domu u kome je ekran apsolutno dozvoljen ukoliko se konzumira pametno i u vremenskim granicama. 
 
"Pošasti" nam nisu strane, ne verujemo u stroge zabrane, ne ukidamo smokije i pizze i mažemo se nekad i kremama koje nisu veganske. Ne verujemo u isključivosti i gotovo sam sigurna da me neko pre par godina pitao, rekla bih da će moja deca biti prva u ekipi koja svoje oči neće odvajati od ekrana. Ili su me bar ubedili u to oni koji su svojoj deci prekrivali oči rukama čim zasija neka zabava na malom ekranu.
 
Ali, eto, došla sam u situaciju da jedna ja, ovako najgora, stojim sama s jedne, a poprilično "prave vrednosti roditelji" stoje u čoporu sa druge strane. Pre godinu dana nam je prišao sinak s pitanjem da li može da ima Viber jer svi imaju, bili smo iskreno zatečeni - nismo smislili odgovor unapred. U tom razmišljanju hteli smo da, kao i svi, budemo najispravniji. Ova naša ispravnost odvukla nas je ne na "svi imaju" već na "hajde da pročitamo uputstvo za upotrebu" stranu. Zvučalo je nekako najlogičnije, jer, i aparat kad kupiš, majku mu, valjda pogledaš prvo uputstvo.
 
Na uputstvu za Viber piše: "Nije pogodno za mlađe od 13 godina".
 
 
Vidi ti to! Pa onda, na Tiktoku piše isto. Na Tviteru takođe, i kojekude tako piše nešto što bi trebalo da se pročita i ispoštuje. Računam, neki ljudi su neki posao odradili za mene, i sigurna sam da ne stoji džaba. Iza te trinaestice, ako ništa drugo, stoji "daj bre, to blentavo, malo pre trinaeste, nazove ga neko, kaže 'ej ćao Stefane Dušane, ovde Elon Musk', poverovaće. Piši 13, tu smo na sigurnom." 
 
Srećom, ovo naše prvenče je poprilično kul i kada je i sam svojim očima video informaciju o tome na Guglu, slegnuo je ramenima i rekao "ok, dogovoreno". Naravno, stavim ja tako često tu neku ruku na to neko srce i kažem stvarno sam ponosna i na njega i na nas što smo rešenje potražili na tom mestu i na taj način. Posebno nakon što su nas, jedine, koji nemamo uvid u "poslednje razmenjene poruke na Viberu" obavestili da su deca bila sluđena, preplašena i da su jedni drugima još međusobnim zastrašivanjem pogoršali osećanja u vezi sa nečim tako strašnim. Preko Vibera.
 
Međutim, kratkotrajna sreća što ovaj moj u rukama nije imao mogućnost tako nepotrebne i u tom momentu rizične situacije nestala je brzo, čim sam malko vratila film, a i pustila film unapred: 
 
Ja sam jedina mama u razredu koja u ime deteta šalje poruke tuđim mamama da prenesu svojoj deci i moje dete je jedino koje nema mogućnost spontane komunikacije sa drugarima sem ukoliko ne ode lično na vrata i pozvoni. I u jednom trenutku sam pomislila "pa dobro, nek ih pozove" i odmah sebi istog trena odgovorila "Kako Snežana, na fiksni?" i samo sam se pogledala. U njihovom svetu ne postoji fiksni. 
 
I neretko se dešavalo da me "iz najbolje namere" druge majke pobodre ili ukažu da ću se slomiti, u četvrtom razredu sigurno. Da će morati da ima broj i Viber, jer smartić satić nije dovoljan. Nije dovoljno da može da se javi kući. Mora da ima svoj život sa tih svojih celih deset godina, mora da ima mogućnost da ga kontaktira ko god želi i još jedan od razloga da u ekran gleda duže od dogovorenog jer – ovaj put je praktično. A i svi imaju.
Dok sa jedne strane imam tako silovit i snažan osećaj da doslovno šaljem dimne signale komunicirajući sa majkama njegovih drugara kojima nije jasno zašto sam u najmanju ruku neobična, s druge strane gledam u onu trinaesticu u uputstvu i mislim: pa stanite ljudi, zabranjujete deci ekrane u potpunosti, kunete se u povraćaj prirodi i Rankove sinapse, ali telefone i vibere dajete deci čim požele - gde je logika? 
 
Zašto dajete deci igrice koje imaju oznaku da su za odrasle? Zašto im kupujete Call of Duty? Zašto krivite igrice i ekrane za nešto što je, evidentno, vaš propust? Mesecima slušam kako kukate na video igrice, zapadne vrednosti, opčinjenost ekranima, a dečurlija ima ful telefone kao da su prave cele osobe koje razlikuju dobro i zlo.
 
Tešim se da je situacija takva samo u našem okruženju i mali delić mene se ipak negde nada da je možda ovaj njegov razred izuzetak.
Zaista se u tim grupnim obraćanjima nekako sve vrti u krug, jer, pa kako da mu ne dam kad imaju svi, a imaju svi jer - svi damo. 
 
Rekla bih, loše vrijeme za nas rajske ptice i za fiksnu telefoniju – i dalje stojim čvrsto na "age restriction" poziciji, samo još nisam našla rešenje u kome ću i dalje blistati kao stara dobra pro GMO majka koja daje crtaće, kokakolu, plejstejšn i igrice kad su me u samo jednom potezu oduvali oni daleko ispravniji. 
  • Vladimir

    22.06.2023 11:17
    Viber odavno deca ne koriste
    Viber je odavno prevazidjen kod dece. Moji tinejdzeri kazu, “tata, samo nam ti saljes poruke na viber”

    Odluka da se deci ne daje mobilni telefon je kao kad je moja baka bila protiv da se otac skoluje za elektricara. Jer ce ga sigurno struja ubiti.

    Naravno, baka nije razumela sta je naizmenicna struja, napon…
    I logicno je da se plasila nepoznatog uticaja na zivot njenog jedinog muskog deteta.

    Da li je resenje zabraniti elektornske uredjaje deci?
    Naravno da nije.

    Ali, da li je dozvoliti im da se nekontrolisano zabavljaju na tiktoku,, da snepuju u ponoc… naravno da nije dobro

    I tu dolazimo da kljucnog pitanja
    Gde je mera?

    I mera i odgovornost ja na nama roditeljima koji moramo uciti da razumemo svet oko nas samih.

    Nalkase je reci, svom detetu necu dati telefon. Mnigo je teze razumeti da postoje mocni alati koji cuvaju decu od loseg digitalnog sadrzaja. I mnogo je teze nauciti ih koristiti.

    Lakse je gledati u oblake i biti u saglasju sa prirodom i ne ukazivati deci na lose sadrzaje praveci se da ne postoje.

    Postoje mnoooogo losi digitalni sadrzaji… nasilja, samoubistva, seksualnog zlostavljanja.

    Ali kao sto smo gorku pilulu popili u Ribnikaru i morali da konacno sednemo sa decom i da im objasnimo sta nije dobro, tako moramo prolaziti sa njima kroz digiralne sadrzaje i objsnjavati kako da zauzmu kriticki stav prema losim stvarima.

    I zato dragi roditelji,
    Nema vise roditeljstva po kome mozemo samo pustaati decu u prasinu. Nazalost je tako.
  • moscowmigrant

    22.06.2023 11:16
    Problem nije u telefonu
    Problem je u pristupu društvenim mrežama čiji sadržaj jednostavno nije moguće kontrolisati. Svrha društvenih mreža je zadržati vaše dete unutra i povećati vreme provedeno na njima. Ciljevi kao što su obrazovanje, kultura, tolerancija, samosvest i inteligencija smanjuju vreme provedeno na društvenim mrežama. Dakle, svaka društvena mreža koja ima za cilj da zaradi više novca ne može si postaviti ciljeve da dete učini boljim. To je u suprotnosti sa ciljevima Facebooka, Vibera, YouTube-a, Instagrama, TikToka, Twittera, LinkedIn-a, WhatsApp-a i drugih. Štaviše, pristup velikog broja korisnika mobilnim telefonima čini društvene medije idealnim izvorom propagande i manipulacije. U stvari, kao čovečanstvo, ranije nismo imali sličnu tehnologiju i nemamo kulturne i moralne mehanizme za zaštitu od neprikladne upotrebe društvenih medija. Što se tiče Vibera - kada sam došao u Srbiju, bio sam izuzetno iznenađen popularnošću Messengera, koji prodaje korisničke podatke trećim licima i ima izuzetno nizak nivo zaštite. Loša je situacija što cela Srbija koristi takav nezaštićeni glasnik. Siguran sam da će ovo sigurno dovesti do problema u budućnosti. Međutim, neću pokušavati ubediti ljude da je potrebno komunicirati putem drugih sredstava ili da se okrenu decentralizovanim društvenim mrežama jer to je beskorisno.
  • Stojan

    22.06.2023 11:09
    G
    Bravooooooo

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.

Napiši komentar


Preostalo 1500 karaktera

* Ova polja su obavezna

Ostalo iz kategorije Info - Mišljenja i intervjui

Terorizam optimizmom

Tokom prošle nedelje smejali smo se na internetu jednom videu: žena je na pijaci u zanosu neke sreće rekla kako voli da dođe tu i priča, kako kaže, o tako običnim i jednostavnim stvarima.

Vek Čkalje: Ne postoji lek za smeh

"Poseban aspekt Čkaljine komedije bio je njena asocijativnost: svaki put kada bi se njegovo lice pojavilo, pokrenulo bi se sećanje na sve njegove likove..."

Stotka

Konzolom u našim glavama u detinjstvu upravlja radost. To znamo i sami, a i videli smo u čuvenom Diznijevom crtaću.

Nestašice vode - možemo li ih sprečiti?

Paklena tromesečna suša primorala nas je da ovog leta i te kako povedemo računa o vodi, kako pijaćoj, tako i onoj koja se koristi za druge ljudske potrebe ili u industriji, poljoprivredi i rudarstvu.

Ko je ovde debeo?

Trendovi današnjice koji se bave diktiranjem onoga kako treba da živimo, kako da se ponašamo, da mislimo i da radimo nameću nekoliko ključnih stvari.

Pravo na gaženje građana

"Vlast nam je i do sada pružala primere nekažnjenog divljanja u saobraćaju ali to je bilo rezervisano samo za pripadnike 'elite'".