Koja tragedija je važnija?

Pre par meseci sam se zaputila u bioskop da pogledam makar šta i da me želja mine. U moru nekih crtaća, trilerčića i gomile superherojskih priča, za sebe nisam našla ništa.
Koja tragedija je važnija?
Foto: Beta/AP
A onda sam, na kraju repertoara ugledala njega - prašnjavu, izlizanu, stoput viđenu priču. Ali sada je 3D! I ja šta ću.

Ukratko, ni u 3D varijanti Rouz nije pustila Džeka na ona vrata, iako je po svim proračunima lagano to mogla da uradi pa je Džek opet umro. I znate šta još? Čak i u novoj 3D varijanti baba Rouz je bacila dijamant vredan kao pet milijardera u okean iznad Titanika jer, znate, tamo mu je mesto. I iznervirala sam se opet.

I taman kako je zamakao hajpić oko 3D Titanika sa ekrančića interneta, vratio se u velikom stilu: Gle, pet milijardera rešilo je da priušti sebi doživljaj života i zaroni do dna okeana i uživo vidi umetničko delo? Ne. Otkrije nova prostranstva? Ne. Pronađe blago? Ne. Obori Ginisov rekord u nečemu? Možda.
 
Ako je disciplina "najgluplja odluka", onda da. Zapravo, išli su da vide ruševinu broda koji je pre više od 100 godina za sobom na dno okeana poneo više od 1.500 života. I uspeli da dodaju još novih pet.
 
Živi nismo bili cele prošle nedelje, pomno prateći situaciju sa izvesnom, pa mogu slobodno reći konzervom, sklepanom po principu: "e mama treba mi za sutra neki šešir za vrtić ali da ručno napravimo, znam da nemamo ništa i da je 11 uveče ali ajde smisli nešto". OceanGate i njegov vlasnik, ujedno i jedan od novih dijamanata na dnu okeana, uspeo je nekako da pokrene biznis u kome za svega 250.000 dolara organizuje ture do Titanika u kapsuli veličine omanjeg kombija, a kojom upravlja džojpedom za plejstejšn, stvarno.
 
Spoljašnjost kapsule kao i stakalce na jedinom prozoru – nisu bili testirani niti su imali zeleno svetlo za odlazak na ogromne dubine. Štaviše, kažu da je svaki ponaosob odlazak Titana do dole (eh, kakva šašava igrarija oko naziva kapsule) bio problematičan i realizovao se uz gomilu poteškoća. Ipak, neki ljudi, izgleda, imaju toliko para i toliko ambicije da obrnu celu igricu i da dođu do nečega što se zove – nije ispitano, ali :ćušne milionče u džepče: meni to ni ne smeta, a tebi? 
 
Zapanjujuće koliko, izgleda, moć i položaj ne samo da utiču na beskrajnu hrabrost i neustrašivost, već koketira sa apsurdom u koji ne bi upao ni Klitus Spakler sa Ruralne Rute 9 iz Springfilda.
 
Nedelju dana ceo internet je bio u znaku ove teme. Dok smo se svi bavili sirotim milijarderima na njihovoj ekskurziji ka nevolji, u širokom luku smo zaobišli vest da je 80 ljudi poginulo na svom putu bežeći od nevolje. Od Severne Afrike do Italije, a negde u vodama Grčke, prevrnuo se brod sa oko 400 ljudi od kojih je 80 stradalo, dok se preživelima i dalje ukazuje pomoć, kako fizička, tako i psihološka. Bežali su od strahota i preživeli istu. 
 
No, jedna sitnica čini da glavom odmahnemo i fokus sa 80 života izgubljenih u nesreći u kojoj su se našli silom prilika vratimo na ovu petoricu svesno srljajućih, čiju sudbinu, u tom momentu i dalje ne znamo - čovek bi rekao to su neki isti ljudi, ali ispostavilo se da su ovo – migranti. Smaranje, zar ne? I nedovoljno senzacionalno.
 
Nego, dok smo pomno odbrojavali sekunde do isteka količine kiseonika u kapsuli nakon što je izgubila kontakt sa matičnim brodom (što se doslovno odbrojavalo kao sekunde do ponoći u novogodišnjoj noći, a na malim američkim ekranima, te nosilo svojevrsnu dozu šou programa i rijaliti zabavu prebacilo preko svih granica), razni stručnjaci objašnjavali su moguća scenarija u kojima su se mogli naći ovi hrabri avanturisti.
 
Od scenarija gde su njih petorica shvatili da džojped ne radi i da imaju još 12 sati vazduha te se, u mrklom mraku, zaglavljeni negde u ruševinama Titanika borili sa najstrašnijom hladnoćom, panikom i ustajalim smradom, čekajući taj poslednji sekund kiseonika da konačno skončaju, preko one priče da je sigurno jedan od njih – onaj najpametniji – shvatio da ako ubije ostale, imaće tačno četiri puta duže vazduha i veće šanse da ga nađu spasioci. 
 
Komentatori su bili i više nego inspirativni, a neretko se moglo čuti i: "Da li si svestan da se na dnu okeana sada nalazi milijarder koji bi sve što ima dao da se menja s tobom?", ali i "Uplatili su kartu do Titanika i dobili ful doživljaj". 
 
Obalske snage su posle par dana detektovale zvuke udaranja i do poslednje sekunde su se gledaoci nadali da je neko tamo ipak i dalje živ, da bi se sve u jednom momentu raspršilo nakon što se saznalo da su ipak živote izgubili u manje od milisekunde, u imploziji do koje je došlo zbog pukotine na materijalu i prevelikog pritiska vode na toj dubini.
Potencijalni lovci na blokbastere ostali su razočarani neatraktivnošću završetka, instant internet stručnjaci su spakovali svoje kofere i zaputili se u pravcu nekih novih rijalitija, a šira javnost odahnula – kada se ovako nešto strašno desi, ipak je dobro da znamo da se neko nije mučio, da je život izgubio praktično idealno. U potpunosti bez svesti da će ceo svet nestati u militrenu, potpuno bezbolno. 
 
I za razliku od agonije davljenja u Mediteranu gde se, osim za vazduh, boriš i za minimum dostojanstva znajući da nikoga nije briga ni za tebe ni za 80 istih, bezbolna implozija u Atlantiku na premijum lokaciji zvuči kao smrt od milion dolara.
 
I da se razumemo, tužna je svaka smrt. Ali je još tužnije to što biramo da dno Mediterana nije dovoljno atraktivno da bismo se, u potrazi za bizarnostima, uputili ka njemu i u lice pogledali spomenike drugih tužnih sudbina. Sigurna sam da je i tamo jednako hladno i nepristupačno. Ali nema pritiska. Ni vode ni javnosti. Ni glupih dijamanata koji ionako nikome ne trebaju.
  • Aleksandar

    28.06.2023 14:54
    Da, bas taj Aleksandar
    U Sjedinjenim Američkim državama na svakih deset sekundi pogine jedan perač prozora! Kako niko od toga ne pravi vest!?
    Mozda zato sto nije istina?
  • Tester

    28.06.2023 12:18
    Naslov
    Nije pitanje koja je tragedija važnija!
    Pitanje je koja je vest važnija a nju treba postaviti urednicima.
    Tokom 2022. godine (u proseku) dnevno je u Mediteranu ginulo 5 migranata.
    Da li bi bilo koji urednik svakog dana objavljivao vest da je poginulo 5 migranata?
    Zašto između 2015. i 2018. godine nije svakog dana išla vest da je u Jemenu od gladi umiralo 60 dece? To je za četiri godine rata samo 85.000 dece. Ali, ko je uopšte čuo da se u Jemenu vodi bilo kakav sukob?! Sta kazu urednici?
  • Лиманац

    28.06.2023 12:09
    Свака људска жртва једнако је важна и сваки губитак живота једнако је страшан и болан.

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.

Napiši komentar


Preostalo 1500 karaktera

* Ova polja su obavezna

Ostalo iz kategorije Info - Mišljenja i intervjui

Bolji život - da ga zgrabim

Poslanici i odbornici prethodnih dana blokirali su ulaz u sud u Novom Sadu u nameri da ukaže na rad istražnih, kako se to kaže, organa.

Da li je Tramp zaista pobedio?

Nekoliko dana nakon predsedničkih izbora u SAD, sa druge strane Atlantika stižu neočekivani glasovi da kandidat Republikanske stranke Donald Tramp - nije pobednik.

Tuga i bes

Neko je pametno napisao "Kad mnogo boli, ćutim". Nemanje reči, ostanak bez teksta, muk i tišina najčešće su tu kao deo one strašne ponavljajuće noćne more.

Terorizam optimizmom

Tokom prošle nedelje smejali smo se na internetu jednom videu: žena je na pijaci u zanosu neke sreće rekla kako voli da dođe tu i priča, kako kaže, o tako običnim i jednostavnim stvarima.

Vek Čkalje: Ne postoji lek za smeh

"Poseban aspekt Čkaljine komedije bio je njena asocijativnost: svaki put kada bi se njegovo lice pojavilo, pokrenulo bi se sećanje na sve njegove likove..."

Stotka

Konzolom u našim glavama u detinjstvu upravlja radost. To znamo i sami, a i videli smo u čuvenom Diznijevom crtaću.

Nestašice vode - možemo li ih sprečiti?

Paklena tromesečna suša primorala nas je da ovog leta i te kako povedemo računa o vodi, kako pijaćoj, tako i onoj koja se koristi za druge ljudske potrebe ili u industriji, poljoprivredi i rudarstvu.

Ko je ovde debeo?

Trendovi današnjice koji se bave diktiranjem onoga kako treba da živimo, kako da se ponašamo, da mislimo i da radimo nameću nekoliko ključnih stvari.