Novi Sad - Evropski grad (seče) šuma: Random nagrada i veliko nemanje na čemu

Bio je raspust i jedan desetogodišnjak cepao je plejstejšn kao da sutra ne postoji.

U jednom momentu njegov otac, koji radi od kuće videvši da su mu se oči zacrvenele rekao je: "E ne možeš tako sine, evo i ja ceo dan gledam u ekran ali na svakih pola sata napravim pauzu i gledam u šumu". 

Ove reči su se kao oštar nož zabole u nežno uho njegove vickaste i beskrajno duhovite žene te je iste sekunde uletela sa: "Da li je ta šuma sada sa nama u ovoj prostoriji na Detelinari, Siniša?"

Iako se Siniša zbunio mislivši na tu jednu suvonjavu grančicu koja se vidi s prozora, štos je bio odličan i izmamio je osmeh na licima ukućana i dobrog dela interneta koji je upoznat sa "šumoćom" u ovom ali i drugim delovima grada. No, vrag ne da nije legao, nego nije ni zastao, te su po gradu osvanuli bilbordi "Novi Sad - Evropski grad šuma 2023". 
 
I iako se od ovog prizora oči crvene snažnije nego od ekrana koji smo usput ispljuvali kafom jer smo prasnuli od smeha na ovu vest, tačno je: Evropski šumarski institut prekjuče je uručio priznanje "Evropski grad šuma" Novom Sadu. Na prvi pogled, ovo bi moglo da se učini kao značajno priznanje za jedan grad, ali samo ako uspemo da zanemarimo stvarno stanje stvari - istina je da se Novi Sad nalazi daleko od očiju pravih ekoloških tiltula, a dodeljivanje sličnih deluje u najmanju ruku apsurdno i ironično s obzirom na to kako se gradska vlast ophodi prema zelenim površinama.
 
Gradonačelnik Novog Sada, primajući ovo random priznanje, rekao je nešto u istom, nasumičnom stilu, na primer da ovaj šumski grad (u pauzama sečenja stabala na Šodrošu i gradnje novih kompleksa umesto parkova) svakodnevno radi na unapređenju zelene infrastrukture (ne, ne, ne misli na umetanje veštačkih zelenih grana u suve grane pravog drveća u centru pre dolaska predsednika, nego zapravo) ali i da su nas u ozbiljnijoj realizaciji toga sprečila dva nedavna nevremena koja su, kako je rekao, bila pogubna za naš "zeleni fond". 
 
Stvarno smo hteli ali eto, ne da nam se. Ali sad baš hoćemo, majke nam, obećavamo.
 
I umesto da se trudi da očuva i unapredi svoje prirodne resurse i uloži u očuvanje postojećih parkova i šuma, gradska vlast Novog Sada se čini kao da radi sve suprotno. Šume se seku bez obzira na njihov ekološki značaj, a svaka slobodna zelena površina se betonira. Novi Sad je, znamo, postao grad gde se zelene površine prodaju investitorima radi izgradnje novih sivih površina i preko potrebnih poslovnih kompleksa. A to sve, naravno, ne samo da ugrožava lokalnu ekologiju, već i kvalitet života građana.
 
Iako po najnovijim istraživanjima Novi Sad zauzima najlošija mesta po pitanju površina šuma u hektarima i intenzitetu šumovitosti, ističe se bar po nečemu - seči. A konačno, ironije li ili nečeg drugog, ova nagrada se dodeljuje jednom godišnje i to gradu domaćinu Konferencije Evropskog šumarskog instituta, a ne na osnovu pošumljenosti i brige o zelenim površinama, što celu priču čini ili potpuno nepotrebnom i deklarativnom ili još više apsurdnom - ne mogu da odlučim ali mi se sve čini da je posredi neka "moramo nekome, hoćete li, evo, vi?" priča.
No, kakvo je iskustvo svega ovoga u nekoj realnoj simulaciji te kako se može doživeti šuma u ovom gradu imala sam izgleda radost da osetim baš prošle nedelje. Vraćajući se iz restorana u Podunavskoj navigacija me je izvela kroz pustinju ali ne i prašumu. Kretala sam se zemljanim putem i prelazila preko gomile rupetina kojima nije bilo kraja. A ni žive duše.
 
Teren je bio užasan, a tek ponekad je zemljani put preseklo nešto betona iz poprečne uličice, dok sam ja nastavljala pravo u sve čudniji krajolik. U jednom trenutku pojavila se i naznaka trave na nečemu što se, ako pitate navigaciju, i dalje zove ulicom i putem kojim vozilo može da se kreće. U pustinji bez ljudi, sa kućama tek jedva primetnim u daljini mislila sam da sam se sigurno izgubila i da sam verovatno negde blizu Kljajićeva, a onda sam ugledala siluetu čoveka sa psom. 
 
Prišla sam mu tiho, u prvoj brzini i bojažljivo otvorila prozor, "Izvinite, koja je ovo ulica?" "Šumska" odgovorio mi je, "Šumska?" "Šumska. Ovo vam je jedna od najdužih ulica u gradu, znate." Vau, to zvuči dosta značajno i zanimljivo. Posle još dobrih 10 minuta truckanja po suvim džombama zemlje izbila sam na cestu i pomislila: Imamo šumsku ulicu prijatelji, jednu od najdužih u gradu. Ko god da joj je dao ime sigurno je imao ogromne planove sa njom koje nikad nije ostvario a poprilično je vickasta referenca za random nagradu i sjajno oličenje jednog velikog nemanja na čemu.
  • mr

    22.09.2023 01:26
    Beton
    Novi Sad je betonska suma i primer kako ne treba da se gradi neki grad i kako izgleda grad kad neki decenijama grade kako i gde hoce, ko da propisi i zakon i dobra praksa ne postoje ,mislim! Meni je zastrasujuce koliko Novi Sad nema drveca, parkova(sem par jako malih) ... o sumi da i ne sanjam... Ali zato se betonska suma siri hehe, gde god mogu zgradu "posade"...
  • Aca

    21.09.2023 18:05
    I ja sam se šokirao pre neki dan kad sam ugledao taj bilbord, i po ko zna koji put naljutio na sebe kako dozvolim da me iznerviraju naša posla. Ono što me po drugi put iznervira jeste nekoliko ironičnih tekstova na ovu temu u kojima ćemo po ko zna koji put pročitati o njihovoj bahatosti na satiričan način. I onda treba valjda da bude onaj osećaj ,,jeste baš sam i ja to pomislio, ima još neko ko misli kao ja" i onda da mi bude lakše. Pa, ne treba da nam bude lakše zbog toga, jer je problem i dalje tu, i dalje bahati rade gluposti na teret naroda. Da li iko od novinara može da analizira o kakvom priznanju se ovde suštinski radi? Gde je to priznanje u kontekstu ostalih evropskih dodela nagrada? Da li ima ikakvu težinu? Da li možemo hladne glave da sagledamo grozite koje nam ova vlast servira? Možda iz tih kvalitetnih informacija nešto i zaključimo...
  • Zema

    21.09.2023 16:28
    Ojsa
    Dole Aleksandar Vucic i skupina nasih sotona

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.

Napiši komentar


Preostalo 1500 karaktera

* Ova polja su obavezna

Ostalo iz kategorije Info - Mišljenja i intervjui

Tuga i bes

Neko je pametno napisao "Kad mnogo boli, ćutim". Nemanje reči, ostanak bez teksta, muk i tišina najčešće su tu kao deo one strašne ponavljajuće noćne more.

Terorizam optimizmom

Tokom prošle nedelje smejali smo se na internetu jednom videu: žena je na pijaci u zanosu neke sreće rekla kako voli da dođe tu i priča, kako kaže, o tako običnim i jednostavnim stvarima.

Vek Čkalje: Ne postoji lek za smeh

"Poseban aspekt Čkaljine komedije bio je njena asocijativnost: svaki put kada bi se njegovo lice pojavilo, pokrenulo bi se sećanje na sve njegove likove..."

Stotka

Konzolom u našim glavama u detinjstvu upravlja radost. To znamo i sami, a i videli smo u čuvenom Diznijevom crtaću.

Nestašice vode - možemo li ih sprečiti?

Paklena tromesečna suša primorala nas je da ovog leta i te kako povedemo računa o vodi, kako pijaćoj, tako i onoj koja se koristi za druge ljudske potrebe ili u industriji, poljoprivredi i rudarstvu.

Ko je ovde debeo?

Trendovi današnjice koji se bave diktiranjem onoga kako treba da živimo, kako da se ponašamo, da mislimo i da radimo nameću nekoliko ključnih stvari.

Pravo na gaženje građana

"Vlast nam je i do sada pružala primere nekažnjenog divljanja u saobraćaju ali to je bilo rezervisano samo za pripadnike 'elite'".