Nekad se ŠTA?
Najčešće u šali dodam ono "nekad se lepo znalo" aludirajući na one generacije kojima je sve novo loše i nakaradno, a sve staro je valjalo.
Foto: 021.rs
To "nekad se lepo znalo" za sobom nosi set ponašanja kojima smo instiktivno ili naučeno bili skloni i koja se uvek tiču nekog poštovanja, ćutanja kad stariji priča, raspodele društvenih uloga po nekom starom ćitapu... Sada, nakon što je neko magičnim štapićem uveo nakaradnost, sad se više ne zna.
I aludiranje na tu floskulu odličan je štos da se obesmisli dosadno bumersko džangrizanje i večni ideal mladosti gde se nostalgija i stav da je to neko divno doba bilo "nekad-se-lepo-znalo" prosto prepliću, pa se tačno ne zna da li se nekad stvarno lepo znalo ili je prosto bilo samo lepo, subjektivno.
I šala-šala dok prošle nedelje nisam, pa, bar dva puta izgovorila i sama nešto vrlo slično: bili smo bolji ljudi dvehiljaditih. Sedeći, sa ovih mojih skoro 40, na ulazu u novi svetski bumeraj, držeći se najčvršće za gelender večnog klincovanja, neozbiljnosti i "moje-tek-dolazi", pomislia sam i to vrlo ozbiljno da je sad stvarno otišlo sve dovraga i da se u ono moje nekad ŠTA? Lepo znalo.
Šalu na stranu, daleko od toga da se znalo znalo, naopako, nikad se nije ništa znalo lepo kako treba, dobri smo ljudi bili možda po koji kratak trenutak, ali da je ta neka decenija u kojoj je ovo društvo taman zbacilo neku odvratnu tešku ljušturu sa sebe i krenulo da diše vazduh pomalo na kašičicu ipak bila bolja od ovih decenija sada - čini mi se.
I apsolutno prihvatam da je ovaj osećaj isključivo subjektivan – bilo ti je lepo tada, rekoh ja sebi, studirala si, nit' brige, nit' pameti, nit' interneta da ti kaže šta da misliš, nit' poštene marketinške kampanje koja proizvod plasira brzo, efikasno i kroz milijardu malih ekrana koje ni ne vidiš.
A onda se samo jedno jutro niotkuda probudiš ekstremno ksenofobičan, mamuran od celonoćnog seksizma, suvih usta žedan najsočnije uniformnosti i džingoizma, pa suneš konzervu anti-akademizma i obrazovne apatije, te započneš novi dan trulo, rigidno i religijski fundamentalno. I postaneš nešto manje dobar čovek.
Moguće je da grešim, da to gore opisano buđenje nije neka novost, da živimo tu javu ceo život jednakim intenzitetom. Međutim, sa dosta snažnom sigurnošću mogu da tvrdim da se nekad nije, bar ne u mom okruženju tako glasno, punih usta i onako usput u prodavnici, na ulici, na kafi, na slavi, bez blama govorilo koliko mrzimo tog migranta i Roma, tog Kineza ili Hrvata, koliko ne verujemo u obrazovanje i nauku i koliko su najučeniji među nama *nekasočnauvreda*.
Koliko pedere treba prebiti da ih više nema ili prevaspitati da im više ne padne na pamet da nas teraju da razmišljamo kako sutra detetu da objasnimo neke stvari. Koliko Kosovo treba vratiti - palim glavama, ne veštim pregovorima. Koliko, recimo, žene, decu i svu ostalu uzjogunštinu treba vratiti na fabrička podešavanja.
Znamo da je oduvek policijska surovost bila prisutna i služila politici i njenoj ideologiji, ali čini se davno nije bila tako svojevoljna, bahata, i bez ikakvih skrupula i naznaka da će za konkretno nasilje koje prevazilazi dozvoljeno neko snositi posledice.
Najnoviji primeri policijskog iživljavanja nad LGBT osobama i Romima, tačno su ona šoljica čiste mržnje bez ijedne kapi mleka koju ono što nazivamo javnim mnjenjem više ni ne grdi. Nema više ni grdnje, ni ju-ju-a, ni "tiše, čuće te neko". Sada se bez trunke srama tome salutira i na taj način pravi se sjajna podloga da se u javni prostor vrati taj nivo slobode koji otkriva ono najgore u nama.
Ta se brutalnost tako suptilno i prirodno pretočila u svakodnevnicu da je obrnula uloge u potpunosti. Izgleda da je novi ponos i obaveza izgovoriti naglas ono što je pre samo deceniju ili dve bilo ravno istinskoj sramoti i neljudskosti.
Tako nam danas u skupštini sedi klovn koji recimo otvoreno verbalizuje mržnju prema Romima i time tako maloekranski gradi neku novu dimenziju neljudskosti i što da ne, novorasizma u homogenoj beloj masi. Bilo je toga i ranije, dabome, ali je tome ranije bilo malo blam tapšati.
Pored skupštine, danas nam na nacionalnoj frekvenciji sede teoretičari zavera koji bez srama, ponosno u lice, vređaju sagovornika gledajući ga direktno u oči. I šta ostaje tom nesretniku koji se obreo u istom studiju sa budalom? Ništa drugo nego da se brani onim najnepopularnijim i najslabijim oružjem - dosadnom, nesočnom i suvoparnom istinom koja nikog više ne zanima. Ovi napadi se definišu kao svojevrsna hrabrost i produžena ruka onog naroda kome je rečeno da je gladan neke pravde, a sit neke nepravde.
A ta novoprozvana hrabrost se, dabome, nagrađuje publikom i podrškom koja raste i raste do onog momenta kada preraste u mnjenje i u većinu. Tada sve ostalo postaje samo statistička greška, tišina, i jedno i "tiše, čuće te neko" - samo u ogledalu.
I onda izađeš iz studija. Sa slave. Sa kafe. Iz četa. Iz svog tela. Pa posmatraš odgore, čekajući idealnu priliku da uskočiš nazad u ono nekad kad se ŠTA? Bude lepo znalo.
Pročitaj još
OBRATI PAŽNJU! Osvežili smo platformu sa muzičkim kanalima, a preko koje možete slušati i Radio 021. Preporučujemo vam novu kategoriju - LOUNGE, za baš dobar užitak i relax tokom dana. Vaš 021!
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Mišljenja i intervjui
Ima li razloga za uživanje u "mitingašima"?
21.02.2025.•
5
Prvih tri do pet sekundi videa presudni su za zadržavanje pažnje.
Žižek o protestima u Srbiji: EU pušta Vučića da radi šta hoće
18.02.2025.•
10
Nešto važno se dešava u Kini i to bi trebalo da zabrine političko rukovodstvo.
Sudije, i vi ste vlast
11.02.2025.•
18
Kao odgovor na poziv Advokatske komore Srbije upućen u nedelju 02.02.2024. godine da se podrže zahtevi studenata, Društvo sudija Srbije je istog dana na svom sajtu objavilo saopštenje.
Auto-put Teofila Pančića
10.02.2025.•
4
"Za aktivno delovanje u kulturi, osim znanja, potrebna je i hrabrost da se iskaže stav u sferi društvenog života", piše o Teofilu Pančiću novosadski pisac Siniša Tucić.
Šta sam videla u studentima?
07.02.2025.•
8
Protesti studenata, blokade, inicijative i akcije ne jenjavaju. Štaviše - sve ih je više.
Država protiv društva
05.02.2025.•
8
Kriza u Srbiji traje već puna tri meseca. Ona ne dolazi iz sukoba između političkih stranaka, koalicija, ili struja. Ona dolazi iz sukoba između države i društva.
Piše Boris Dežulović: Večni sjaj bezbednosnog uma
04.02.2025.•
9
"Čekaj bre, stani malo, šta se dešava, skočio je Vulin sa sofe, kakva sad ostavka?"
Ima li razrešenja političkoj krizi u Srbiji?
03.02.2025.•
26
Život se u Srbiji žestoko uzburkao, blokada sva tri mosta preko Dunava u Novom Sadu pokazalo je da je neraspoloženje ne malog sloja građana spram aktuelne vlasti dostiglo ogromne razmere.
Piše Siniša Tucić: Matica srpska nije "nečija" kuća
01.02.2025.•
27
Pre nego što su studenti izbačeni iz Matice srpske, predsednik ove ustanove ih je u upitao "je l' red da vi uđete u nečiju kuću i da zavodite pravila ponašanja?"
"Nadstrešnica" je naš patohistološki test - nije benigna cista već kancer
27.01.2025.•
21
Viši sudijski saradnik u Višem sudu u Novom Sadu Nadežda Joveš Grbić uputila je otvoreno pismo Društvu sudija Srbije, koje portal 021.rs objavljuje u nastavku, u celosti.
Problemi sa personalnom asistencijom u Novom Sadu: Iskustvo iz prve ruke
27.01.2025.•
1
Radnica u sferi socijalne zaštite iz Novog Sada Ana Nikolić u autorskom tesku iznosi brojne probleme sa kojima se suočavaju. Portal 021.rs prenosi tekst u celosti.
Pritisak, pritisak, pritisak...
24.01.2025.•
4
Pritisak se u opštem smislu definiše kao sila koja deluje na određenu površinu. Meri se u Paskalima, a razlikujemo atmosferski, hidrostatički, dinamički i mehanički.
Generalni štrajk
21.01.2025.•
22
Iako je pravo na štrajk jasno definisano međunarodno pravo, i sastavni deo ljudskog prava na rad, u Srbiji se ono kontinuirano gazi decenijama unazad.
Trampovo proširenje SAD - realnost ili snoviđenje
21.01.2025.•
5
Navikli smo da Sjedinjene Američke Države globalno vode istu politiku, bez obzira iz koje stranke dolazi predsednik najmoćnje države na svetu.
Zdravlja, ljubavi i blokada
10.01.2025.•
3
Zdravlja, ljubavi i blokada – najiskrenija je čestitka s kojom sam, svečano, uz čašu vina ušla u novu godinu.
Novosađani, želite besplatan javni prevoz? Može, idite u Beograd
08.01.2025.•
34
Vožnja gradskim saobraćajem je od 1. januara besplatna... u Beogradu.
Ko je pobednik u gasnom ratu?
06.01.2025.•
11
Posle nekoliko decenija izuzetno obimne isporuke došlo je do promene...
Pismo mladom novosadskom pesniku
02.01.2025.•
2
Portal 021.rs objavljuje odlomak iz romana "Pet debelih pesnika" Predraga Đurića koji je nedavno osvojio nagradu "Stevan Pešić" i koji se našao u širem izboru za NIN-ovu nagradu.
Kad su u Vojvodini počela da se prave lepa zdanja
01.01.2025.•
5
Dugo se u Vojvodini gradilo ponajviše od ćerpića, blata osušenog na suncu, koga u ovoj ravnici ima i previše.
INTERVJU Darko Bajić o očevim crtežima, Crnom bombarderu, studentima: Sivi dom se buni danas
31.12.2024.•
2
Režiser, scenarista, producent, profesor na Fakultetu dramskih umetnosti, Darko Bajić za 021.rs priča o novom filmu, izložbi radova njegovog oca Miloša, o svojim ostvarenjima i mnogim drugim temama.
Kada puknu naprednjačke laži
27.12.2024.•
38
Kakva je to država u kojoj i deca protestuju? To je država sa lošom vlašću.
Komentari 3
Iz 50.i neke
Pisanija
kuma
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar