Čistka na političkoj sceni u Severnoj Makedoniji

Vladajuća garnitura u Severnoj Makedoniji doslovno je počišćena sa političke scene.
Pitanje je da li je ubedljivija pobeda Gordane Siljanovske Davkove, predsedničkog kandidata vodeće opozicione VMRO sa čak 563.000 glasova znače 58 poslanika (120 mesta u parlamentu) za stranku koja izrazito insistira na makedonskoj posebnosti. 
 
Posle sedam godina, SDSM je, praktično, najuren sa vlasti, a debakl je doživela i DUI, najveća partija albanske populacije koja je unazad 22 godine neprekidno učestvovala u podeli plena, bez obzira da li je nosilac bio VMRO ili SDSM. Ovoga puta koalicija koju je DUI predvodila izborila je tek 18 poslaničkih mandata, 40 odsto manje nego u prethodnom sazivu i, po svemu sudeći, po prvi put od postojanja naći će se u opoziciji.
Poraz nije iznenađenje
 
Sa druge strane, pobednici slave, VMRO i manja partija albanske zajednice Besa koja je kroz koaliciju VLEN osvojila 13 mandata, još pre izbora je započela pregovore sa VMRO oko formiranja vlasti. Mada pobednik, sa šest mandata manje od koalicije ZNAM, može lako da formira vladu, za krupnije promene neophodna mu je dvotrećinska (80 poslanika) većina. 
 
Sa VLEN-om može da obezbedi podršku 77, dok za preostala mesta može da računa na Levicu (6) ili na nekoliko manjih stranaka albanskog stanovništva koje su odmah nakon objave rezultata, ako ne i ranije, napustile koaliciju oko DUI. 
 
Na mestu premijera viđen je predsednik VMRO Hristijan Mickoski, četrdesetsedmogodišnji profesor robotike na Univerzitetu u Skoplju.
 
Međutim, katastrofan poraz do sada vladajućih nije preveliko iznenađenje. Tokom sedam godina vlasti SDSM-DUI učinjeni su oštri potezi, državna politika bitno je promenila kurs, mada je javnost sve vreme protestovala i jasno ispoljavala nezadovoljstvo novim političkim smerom, posebno ulaskom u NATO, još i više dodatkom "Severna" u zvanični naziv države.
Paritet kao korupcija
 
Zapravo, početak nevolja je upravo formiranje vlade posle izbora 2016. godine. VMRO je imao malu većinu u odnosu na SDSM, pa je odlučujuću ulogu odigrala DUI, stranka manjinske zajednice. Po Ohridskom sporazumu iz 2002. godine, kojim su prekinuta oružana dejstva pobunjenog dela albanske zajednice u severno-zapadnoj Makedoniji, i vojna formacija na čelu sa Alijem Ahmetijem je preko noći preoblikovana u partiju DUI. 
 
Po slovu dogovora, postignutog pod dirigentskom palicom SAD, vlast formiraju pobedničke stranke makedonske i albanske zajednice. Paritetno formiranje vlade i svih drugih državnih institucija je relativno solidno funkcionisalo petnaestak godina, ali uz stalno rastuću korupciju kao direktnu posledicu pariteta. Praktično, svaka (vladajuća) stranka u svom ministarstvu bila je gotovo bez kontrole.
 
Rastuća, i svakako prenaglašena korupcija bila je osnov na koju se DUI pozvala kada je 2016. za partnera izabrala SDSM a ne, kao što nalaže Ohridski sporazum, VMRO. Sam Ahmeti je više puta ukazivao da je ovaj potez imao ne samo podršku, već i podsticaj iz najmoćnije političke institucije u Severnoj Makedoniji, američke ambasade. 
 
Prethodno je u probleme došao premijer Nikola Gruevski (VMRO) usled sumnje na korupciju prilikom privatne kupovine automobila vrednog oko 45.000 evra. Ispostavilo se da je ambasada SAD bila poprilično nezadovoljna konzervativnom politikom VMRO, pri čemu su se iz zvaničnog Skoplja tada mogli čuti kritičniji tonovi naspram američke politike, povremeno i blaže ocene pojedinih poteza ruskog predsednika Vladimira Putina. Ipak, naglo probuđen, očigledno podstaknut, nevladin sektor je u dugoj, upornoj i propagandnim medijima naduvanoj kampanji uspeo da inicira sudski proces protiv Gruevskog. Premijer je kaznu izbegao ilegalnim odlaskom u Mađarsku, gde i danas boravi.
 
Piljar i specijalni tužilac
 
Izgledalo je kao uspeh "građanskog društva" protiv korupcije, ali nekoliko godina kasnije pada krupna senka na ceo događaj. Uhapšena je specijalna državna tužiteljka Katica Janeva, koja je inicirala i vodila spor protiv Gruevskog. Utvrđeno je da je primala mito, i to mnogo veće svote od vrednosti za koju je optužen premijer.
 
Zoran Zaev, trgovac ranim povrćem koji sa bratom snabdeva nekoliko beogradskih pijaca, koristi trenutnu političku konjunkturu i uz podršku nevladinog sektora osvaja mesto gradonačelnika Strumice. Nekoliko godina kasnije, SDSM se oslobađa "starih kadrova" i za predsednika bira mladog gradonačelnika grada poznatog po poetskim večerima. Zaev se ubrzo upušta u izbornu kampanju i, uz golemu podršku zapadnih medija i naklonost DUI, dolazi do funkcije premijera. Uprkos žestokom otporu makedonske javnosti i znatnog dela sopstvene stranke, brzo sprovodi ulazak u severnoatlantsku vojnu alijansu, potom svojoj državi dodaje (omrznuti) prefiks.
 
Dijalekat bugarskog jezika
 
Zauzvrat, ne samo da nije dobio obećani ulazak u Evropsku uniju, već je Bugarska iznenada sve uslovila podsticanjem pitanja bugarske manjine u Makedoniji. Takvih, prema poslednjem popisu, ima oko 3.000, a Skoplju je naloženo da što pre reši status njihovog jezika. Caka je u tome što se pri formulisanju problema bugarske manjine makedonski jezik definiše tako da se doima kao dijalekat bugarskog. 
 
Zaev povlači riskantan potez uslovljavajući dalju političku aktivnost uspehom na lokalnim izborima za grad Skoplje, koji čini gotovo trećinu ukupne populacije. Gubi i napušta aktivno bavljenje politikom, stranku ostavlja prilično anonimnom Dimitriju Kovačevskom. Bio je to jasan signal da situacija sa SDSM stoji krajnje klimavo. Nedavni izbori, predsednički i parlamentarni, pokazali su dubok krah stranke previše oslonjene na globalno najsnažniji centar moći.
 
Iako su ubedljivi pobednici, veliko je pitanje koliko VMRO može da izmeni trend državne politike, uprkos zahtevu izraženom i kroz izborne rezultate. Micoski je u postizbornoj noći istakao da će insistirati na ekonomskom napretku države i građana, borbi protiv korupcije i evropskom putu Makedonije. Ipak, to su opšta mesta na koja se pozivaju brojni političari i to u širokom rasponu, od jasne levice do konzervativne desnice. Pri tome reč je o stvarima koje, kao prihvatljive najširoj populaciji, govore brojni političari sa celog Starog kontinenta.
Pruga kao test
 
Ako hoće temeljite promene i drugačije trendove, nova vlast u Severnoj Makedoniji ima težak zadatak - blokirati snažan uticaj SAD, koja preko niza državnih agencija i institucija, te nevladinog sektora dobrim delom kroji politiku najjužnije države sa prostora nekadašnje Jugoslavije. Tek potom može povući neki strateški drugačiji potez od povlačenih poslednjih godina.
 
Prvi ispit biće restauracija pruge, od Đevđelije do makedonsko-srpske granice. Skoplje odavno insistira na modernizaciji ovog saobraćajnog pravca, posebno nakon što je Srbija krenula u izgradnju brze pruge na istom evropskom koridoru. Problem je što projekat već desetak godina ometaju SAD, protivne nameri da Kina preko luke u Pireju, čiji je većinski suvlasnik, ekspresnom prugom preko Beograda i Budimpešte isporučuje na tržište Srednje Evrope.
  • Bravo Makedonci!

    31.05.2024 14:56
    A sada izlazak iz NATO i vraćanje imena Makedonija.
    Dosta je bilo povlađivanja Grčkoj, EU, albanskoj manjini i ostalima.
  • Tarzan

    15.05.2024 10:11
    Međutim, "katastrofan" poraz.
  • Anonimus

    15.05.2024 09:35
    Tako prolaze svi koji " ljube stope" Amerima...

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.

Napiši komentar


Preostalo 1500 karaktera

* Ova polja su obavezna

Ostalo iz kategorije Info - Mišljenja i intervjui

Da li je Tramp zaista pobedio?

Nekoliko dana nakon predsedničkih izbora u SAD, sa druge strane Atlantika stižu neočekivani glasovi da kandidat Republikanske stranke Donald Tramp - nije pobednik.

Tuga i bes

Neko je pametno napisao "Kad mnogo boli, ćutim". Nemanje reči, ostanak bez teksta, muk i tišina najčešće su tu kao deo one strašne ponavljajuće noćne more.

Terorizam optimizmom

Tokom prošle nedelje smejali smo se na internetu jednom videu: žena je na pijaci u zanosu neke sreće rekla kako voli da dođe tu i priča, kako kaže, o tako običnim i jednostavnim stvarima.

Vek Čkalje: Ne postoji lek za smeh

"Poseban aspekt Čkaljine komedije bio je njena asocijativnost: svaki put kada bi se njegovo lice pojavilo, pokrenulo bi se sećanje na sve njegove likove..."

Stotka

Konzolom u našim glavama u detinjstvu upravlja radost. To znamo i sami, a i videli smo u čuvenom Diznijevom crtaću.

Nestašice vode - možemo li ih sprečiti?

Paklena tromesečna suša primorala nas je da ovog leta i te kako povedemo računa o vodi, kako pijaćoj, tako i onoj koja se koristi za druge ljudske potrebe ili u industriji, poljoprivredi i rudarstvu.

Ko je ovde debeo?

Trendovi današnjice koji se bave diktiranjem onoga kako treba da živimo, kako da se ponašamo, da mislimo i da radimo nameću nekoliko ključnih stvari.