Čistka na političkoj sceni u Severnoj Makedoniji
Vladajuća garnitura u Severnoj Makedoniji doslovno je počišćena sa političke scene.
Pitanje je da li je ubedljivija pobeda Gordane Siljanovske Davkove, predsedničkog kandidata vodeće opozicione VMRO sa čak 563.000 glasova znače 58 poslanika (120 mesta u parlamentu) za stranku koja izrazito insistira na makedonskoj posebnosti.
Posle sedam godina, SDSM je, praktično, najuren sa vlasti, a debakl je doživela i DUI, najveća partija albanske populacije koja je unazad 22 godine neprekidno učestvovala u podeli plena, bez obzira da li je nosilac bio VMRO ili SDSM. Ovoga puta koalicija koju je DUI predvodila izborila je tek 18 poslaničkih mandata, 40 odsto manje nego u prethodnom sazivu i, po svemu sudeći, po prvi put od postojanja naći će se u opoziciji.
Poraz nije iznenađenje
Sa druge strane, pobednici slave, VMRO i manja partija albanske zajednice Besa koja je kroz koaliciju VLEN osvojila 13 mandata, još pre izbora je započela pregovore sa VMRO oko formiranja vlasti. Mada pobednik, sa šest mandata manje od koalicije ZNAM, može lako da formira vladu, za krupnije promene neophodna mu je dvotrećinska (80 poslanika) većina.
Sa VLEN-om može da obezbedi podršku 77, dok za preostala mesta može da računa na Levicu (6) ili na nekoliko manjih stranaka albanskog stanovništva koje su odmah nakon objave rezultata, ako ne i ranije, napustile koaliciju oko DUI.
Na mestu premijera viđen je predsednik VMRO Hristijan Mickoski, četrdesetsedmogodišnji profesor robotike na Univerzitetu u Skoplju.
Međutim, katastrofan poraz do sada vladajućih nije preveliko iznenađenje. Tokom sedam godina vlasti SDSM-DUI učinjeni su oštri potezi, državna politika bitno je promenila kurs, mada je javnost sve vreme protestovala i jasno ispoljavala nezadovoljstvo novim političkim smerom, posebno ulaskom u NATO, još i više dodatkom "Severna" u zvanični naziv države.
Paritet kao korupcija
Zapravo, početak nevolja je upravo formiranje vlade posle izbora 2016. godine. VMRO je imao malu većinu u odnosu na SDSM, pa je odlučujuću ulogu odigrala DUI, stranka manjinske zajednice. Po Ohridskom sporazumu iz 2002. godine, kojim su prekinuta oružana dejstva pobunjenog dela albanske zajednice u severno-zapadnoj Makedoniji, i vojna formacija na čelu sa Alijem Ahmetijem je preko noći preoblikovana u partiju DUI.
Po slovu dogovora, postignutog pod dirigentskom palicom SAD, vlast formiraju pobedničke stranke makedonske i albanske zajednice. Paritetno formiranje vlade i svih drugih državnih institucija je relativno solidno funkcionisalo petnaestak godina, ali uz stalno rastuću korupciju kao direktnu posledicu pariteta. Praktično, svaka (vladajuća) stranka u svom ministarstvu bila je gotovo bez kontrole.
Rastuća, i svakako prenaglašena korupcija bila je osnov na koju se DUI pozvala kada je 2016. za partnera izabrala SDSM a ne, kao što nalaže Ohridski sporazum, VMRO. Sam Ahmeti je više puta ukazivao da je ovaj potez imao ne samo podršku, već i podsticaj iz najmoćnije političke institucije u Severnoj Makedoniji, američke ambasade.
Prethodno je u probleme došao premijer Nikola Gruevski (VMRO) usled sumnje na korupciju prilikom privatne kupovine automobila vrednog oko 45.000 evra. Ispostavilo se da je ambasada SAD bila poprilično nezadovoljna konzervativnom politikom VMRO, pri čemu su se iz zvaničnog Skoplja tada mogli čuti kritičniji tonovi naspram američke politike, povremeno i blaže ocene pojedinih poteza ruskog predsednika Vladimira Putina. Ipak, naglo probuđen, očigledno podstaknut, nevladin sektor je u dugoj, upornoj i propagandnim medijima naduvanoj kampanji uspeo da inicira sudski proces protiv Gruevskog. Premijer je kaznu izbegao ilegalnim odlaskom u Mađarsku, gde i danas boravi.
Piljar i specijalni tužilac
Izgledalo je kao uspeh "građanskog društva" protiv korupcije, ali nekoliko godina kasnije pada krupna senka na ceo događaj. Uhapšena je specijalna državna tužiteljka Katica Janeva, koja je inicirala i vodila spor protiv Gruevskog. Utvrđeno je da je primala mito, i to mnogo veće svote od vrednosti za koju je optužen premijer.
Zoran Zaev, trgovac ranim povrćem koji sa bratom snabdeva nekoliko beogradskih pijaca, koristi trenutnu političku konjunkturu i uz podršku nevladinog sektora osvaja mesto gradonačelnika Strumice. Nekoliko godina kasnije, SDSM se oslobađa "starih kadrova" i za predsednika bira mladog gradonačelnika grada poznatog po poetskim večerima. Zaev se ubrzo upušta u izbornu kampanju i, uz golemu podršku zapadnih medija i naklonost DUI, dolazi do funkcije premijera. Uprkos žestokom otporu makedonske javnosti i znatnog dela sopstvene stranke, brzo sprovodi ulazak u severnoatlantsku vojnu alijansu, potom svojoj državi dodaje (omrznuti) prefiks.
Dijalekat bugarskog jezika
Zauzvrat, ne samo da nije dobio obećani ulazak u Evropsku uniju, već je Bugarska iznenada sve uslovila podsticanjem pitanja bugarske manjine u Makedoniji. Takvih, prema poslednjem popisu, ima oko 3.000, a Skoplju je naloženo da što pre reši status njihovog jezika. Caka je u tome što se pri formulisanju problema bugarske manjine makedonski jezik definiše tako da se doima kao dijalekat bugarskog.
Zaev povlači riskantan potez uslovljavajući dalju političku aktivnost uspehom na lokalnim izborima za grad Skoplje, koji čini gotovo trećinu ukupne populacije. Gubi i napušta aktivno bavljenje politikom, stranku ostavlja prilično anonimnom Dimitriju Kovačevskom. Bio je to jasan signal da situacija sa SDSM stoji krajnje klimavo. Nedavni izbori, predsednički i parlamentarni, pokazali su dubok krah stranke previše oslonjene na globalno najsnažniji centar moći.
Iako su ubedljivi pobednici, veliko je pitanje koliko VMRO može da izmeni trend državne politike, uprkos zahtevu izraženom i kroz izborne rezultate. Micoski je u postizbornoj noći istakao da će insistirati na ekonomskom napretku države i građana, borbi protiv korupcije i evropskom putu Makedonije. Ipak, to su opšta mesta na koja se pozivaju brojni političari i to u širokom rasponu, od jasne levice do konzervativne desnice. Pri tome reč je o stvarima koje, kao prihvatljive najširoj populaciji, govore brojni političari sa celog Starog kontinenta.
Pruga kao test
Ako hoće temeljite promene i drugačije trendove, nova vlast u Severnoj Makedoniji ima težak zadatak - blokirati snažan uticaj SAD, koja preko niza državnih agencija i institucija, te nevladinog sektora dobrim delom kroji politiku najjužnije države sa prostora nekadašnje Jugoslavije. Tek potom može povući neki strateški drugačiji potez od povlačenih poslednjih godina.
Prvi ispit biće restauracija pruge, od Đevđelije do makedonsko-srpske granice. Skoplje odavno insistira na modernizaciji ovog saobraćajnog pravca, posebno nakon što je Srbija krenula u izgradnju brze pruge na istom evropskom koridoru. Problem je što projekat već desetak godina ometaju SAD, protivne nameri da Kina preko luke u Pireju, čiji je većinski suvlasnik, ekspresnom prugom preko Beograda i Budimpešte isporučuje na tržište Srednje Evrope.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Mišljenja i intervjui
Tuga i bes
05.11.2024.•
7
Neko je pametno napisao "Kad mnogo boli, ćutim". Nemanje reči, ostanak bez teksta, muk i tišina najčešće su tu kao deo one strašne ponavljajuće noćne more.
Poslednja dva ministra građevinarstva - Vesić i Toma Mona. To je sve što treba da znate
02.11.2024.•
76
Poslednja dva čoveka zadužena za resor građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture u Srbiji bili su Goran Vesić i Tomislav Momirović.
Terorizam optimizmom
25.10.2024.•
11
Tokom prošle nedelje smejali smo se na internetu jednom videu: žena je na pijaci u zanosu neke sreće rekla kako voli da dođe tu i priča, kako kaže, o tako običnim i jednostavnim stvarima.
Rat u Ukrajini: Daleko, daleko od primirja
22.10.2024.•
3
Uskoro će tri godine kako su Rusija i Ukrajina zaratile.
Vek Čkalje: Ne postoji lek za smeh
17.10.2024.•
0
"Poseban aspekt Čkaljine komedije bio je njena asocijativnost: svaki put kada bi se njegovo lice pojavilo, pokrenulo bi se sećanje na sve njegove likove..."
Globalna neoliberna žurka: Dovoljno je puko preživljavanje
15.10.2024.•
2
Svetski dan dostojanstvenog rada prošao je u Srbiji veoma skromno, praktično neprimetno.
Gde ide Vučić, a gde Srbija
11.10.2024.•
11
Nije sporno da američki ambasador Kristofer Hil ima velik uticaj na dešavanja u Srbiji.
Šta će obezbeđenje u školama - u moje vreme nije bilo toga!
04.10.2024.•
12
"U moje vreme škola nije imala obezbeđenje. Nije bilo incidenata, tek po neka tuča", rekao je jedan tata oštro se suprotstavljajući ovom konceptu koji nas, izgleda, svakog septembra duboko uznemiri.
Nebojša Čović jači od "rampe"
04.10.2024.•
7
Košarkaški savez Srbije ima novog predsednika - Nebojšu Čovića.
Milica Babica: Demografče mi dadni jedno, da nas vidi Srbija
27.09.2024.•
23
Davne 2012. godine upoznala sam nekog lika na internetu. Bio je najlepši, najdivniji i najinteresantniji od svih likova do tada.
Muke sa vodom: I za slanu ima rešenja
18.09.2024.•
2
Tokom pakleno toplog leta kakvo se ne pamti, mnogi srpski gradovi su se itekako mučili sa vodom, posebno sa vodom za piće.
Najcrnji bombarderi - vojni rok za koga?
16.09.2024.•
19
Strategija vlasti kada je u pitanju povratak obaveznog vojnog roka, ali i marketing koji prati ovu odluku, toliko je loša da ju je neprijatno pratiti.
Nestašice vode - možemo li ih sprečiti?
16.09.2024.•
4
Paklena tromesečna suša primorala nas je da ovog leta i te kako povedemo računa o vodi, kako pijaćoj, tako i onoj koja se koristi za druge ljudske potrebe ili u industriji, poljoprivredi i rudarstvu.
Ko je ovde debeo?
13.09.2024.•
13
Trendovi današnjice koji se bave diktiranjem onoga kako treba da živimo, kako da se ponašamo, da mislimo i da radimo nameću nekoliko ključnih stvari.
Duško Bogdanović: Naši u sportu - nekad i sad
10.09.2024.•
5
Bio je to početak, dugog, toplog, izuzetno zanimljivog, leta.
Ovo je priča o mamikama i "maminim prvacima"
05.09.2024.•
17
Danima gledamo objave na internetu pretrpane đacima, a najviše prvacima.
Vučić bliže Parizu, Moskva izgleda daleko
02.09.2024.•
15
Srbija se ovih dana našla u centru političke pažnje cele Evrope, a i drugi obližnji regioni su pažljivo pratili posetu francuskog predsednika Emanuela Makrona Beogradu.
Kurska ofanziva: Ravnoteža straha ili primat nuklearnog oružja
28.08.2024.•
8
Naš sugrađanin Jan Klinko, dobronamerni 70-godišnji nuklearni inženjer koji je ceo radni vek proveo u "Elektrovojvodini", ovih dana je zabrinut i zamišljen.
Misteriozni "Projekat 2025": O čemu je, u stvari, reč?
24.08.2024.•
3
Ekstremistički republikanski političari i imenovani funkcioneri prednjače u podršci "Projektu 2025", ali obe velike stranke podržavaju izgradnju ratne ekonomije.
Pravo na gaženje građana
17.08.2024.•
1
"Vlast nam je i do sada pružala primere nekažnjenog divljanja u saobraćaju ali to je bilo rezervisano samo za pripadnike 'elite'".
Komentari 3
Bravo Makedonci!
Dosta je bilo povlađivanja Grčkoj, EU, albanskoj manjini i ostalima.
Tarzan
Anonimus
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar