Muke sa vodom: I za slanu ima rešenja

Živan Lazić

zivanlaz@gmail.com

Info

18.09.2024.

11:06

Tokom pakleno toplog leta kakvo se ne pamti, mnogi srpski gradovi su se itekako mučili sa vodom, posebno sa vodom za piće.

Foto: 021.rs

Bilo je i nestašica, prodaja flaširane vode je gotovo udvostručena u odnosu na uobičajeni letnji promet, a pojedini kvartovi su ostajali bez najpotrebnije tečnosti i po 24 časa.

Nije bilo lako izdržati oslanjajući se samo na prethodno uskladištenu vodu. Ali, svi koji su letos trpeli zbog poteškoća u snabdevanju vodom, mogu da se upitaju kako je onima kojima je manjak vode ustaljen, deo prirodnog ambijenta.

Žedno dve milijarde ljudi

Iznenađujuće je da, zapravo, oko dve milijarde ljudi, četvrtina svetskog stanovništva, izrazito kuburi sa vodom, odnosno troši oko 80 odsto raspoložive količine. Mada je 70 odsto zemljine površine pokriveno vodom, samo 2,5 odsto je slatkovodno, a voda pogodna za piće čini tek 0,8 odsto ukupne vodene mase. Pri tome je i regionalno veoma neravnomerno raspoređena, pa su pojedina područja, prvenstveno Bliski istok i Afrika, izrazito bezvodna.

Kako bi došli do tečnosti bez koje se ne može živeti, ljudi u bezvodnim predelima služe se brojnim dosetkama i primerenim veštinama. Skuplja se kišnica, zasejavaju se oblaci, delovi ledenih bregova se usmeravaju u južne, toplije predele kako bi se otapanjem preobrazili u toliko potrebnu tečnost, a nije retka ni reciklaža otpadne vode.

Ipak, sve ove tehnologije mogu poslužiti samo kao privremeno, odnosno dopunsko rešenje. Manje je poznato da je ljudima u regionima sa izraženim nedostatkom vode glavni oslonac desalinizacija, prerađivanje slane morske vode.

Skupo, ali druge nema

Na primer, ne tako davno Kipar je bio često odredište putnika iz Srbije. Retko ko je primetio da je na najjužnijem mediteranskom ostrvu čak 85 odsto vode za piće dobijeno preradom morske vode, dok četiri postrojenja za desalinizaciju troše čak 5,8 odsto ukupno korišćene struje.

I danas hiljade Srba radi u Kataru, zemlji u kojoj je 78 odsto upotrebljene vode morska, desalinizovana. Slično je i u, takođe veoma bogatom, Bahreinu. Jednostavno, u sadašnjoj situaciji za ove ljude nema drugog rešenja, bez obzira na to što i sami znaju da je desalinizacija ekološki poprilično sporna tehnologija. To što je veoma skupa osećaju svakog meseca kada plaćaju račun za utrošenu vodu.

Desalinizacija se naglo razvija u poslednje dve decenije i pre dve godine u svetu je desalinizovano 56 milijardi litara morske vode. Kako se procenjuje da će sa klimatskim promenama za četvrt veka još milijardu ljudi doći u situaciju stalnog izrazitog manjka vode, očito je da se na desalinizaciju sve ozbiljnije računa.

Globalna bezvodnost

Koliko je bezvodnost prisutna širom globusa govori podatak da je trenutno aktivno oko 17.000 postrojenja za desalinizaciju, od kojih je 40 odsto na Bliskom istoku. Cena desalinizacije je razlog zašto je ova tehnologija retka u siromašnijim područjima južno od Sahare, mada je reč o načinu snabdevanja vodom koji je u osnovi bio poznat još drevnim narodima.

Moreplovci starih Helena su zagrevanjem morske vode do isparavanja i hvatanjem pare dolazili do vode koja se mogla piti, dok su Stari Rimljani preferirali da morsku vodu, puštanjem kroz glinene cevi, oslobode slanosti.

Današnje tehnologije su, svakako, znatno usavršenije, a osmišljena je i nova, u kojoj se koristi princip osmoze. Štaviše, nova tehnologija je i neuporedivo češće u upotrebi, mada ima dve velike slabosti – skupa je i ostavlja velike količine slanog otpada koji je veoma teško odložiti u prirodu tako da ne izazove značajnu ekološku štetu.

Sve racionalnije tehnologije

Dobijanje upotrebljive vode grejanjem je upola jeftinije, ali je činjenica da razvojem tehnologije cena prerade osmozom neprekidno opada. Tako je današnja cena osmozom dobijene upotrebljive vode oko pola dolara po kubiku, otprilike 15 odsto cene iz početka sedamdesetih godina prošlog veka, kada je počela intenzivnija primena ove varijante desalinizacije.

Procene su da će se cena dodatno prepoloviti u narednih desetak godina. Ipak, i dalje je preskupa za siromašna društva, pa nestašica pijaće vode u ovim zajednicama ostaje veliki problem.

Nevolja sa osmozom je i velika potrošnja energije, ali se i ona polako smanjuje. Možda je još veći problem kako rešiti odlaganje otpada ovog industrijskog procesa – preslan je i preti da zagadi morsku sredinu, odnosno da zaslani zemlju u okolini skladištenja. Novije tehnologije osmoze imaju aparaturu koja sprečava da se izdvojena so koncentriše na jednom mestu, čime se dobija ekološki manje opasan ostatak. Uz to, posebnim metodama radi se povraćaj pojedinih minerala i metala iz otpada.

Uvek dostupna

Mada desalinizacija ima niz spornih momenata, od prevelike potrošnje struje, preko otpada koji je ekološki teško zbrinuti, do (previsoke) cene, postoji i jak adut ovog postupka. Bilo sunce ili nevreme, slana voda je uvek tu i ima je u više nego dovoljnim količinama.

Teme

voda voda za piće

Komentari 2

Hronološki Najpopularniji

Anonimus

18.09.2024 • 15:22

Voda će iz godine u godinu biti sve dragocenija, zato čuvajmo naše izvore, jezera i vodotokove.

6 1 +5
adzija.ns

18.09.2024 • 11:41

Dunav

"Dunave, Dunave,
moje more..."
Srećom, nije slan. Još samo da ne bacamo smeće i neprčišćenu vodu.

5 1 +4

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.