Milica Babica: Demografče mi dadni jedno, da nas vidi Srbija

Hathor

Info

27.09.2024.

09:35

Davne 2012. godine upoznala sam nekog lika na internetu. Bio je najlepši, najdivniji i najinteresantniji od svih likova do tada.

Milica Babica: Demografče mi dadni jedno, da nas vidi Srbija

Foto: 021.rs

Tada sam onako zdravorazumski i zbog demografske slike i dužnosti prema našoj državi odlučila da se zaljubim do ušiju, izgubim kompas i upregnem sa svemirom i akcionim planovima Vlade Srbije sve sile da mu se svidim bar upola kao on meni. Mislim važno je bilo, zbog Srbije.

E, onda posle mukotrpnog rada na očuvanju državnih prioriteta uspela sam, ni ne znajući moje prave motive, da ga jednom pozovem na demografsku obnovu Srbije i tako ispunim građansku dužnost i donesem ovoj zemlji toliko traženo i neophodno - demografče. Na sreću ili nesreću, moja predanost prioritetima državne politike, te zaljubljenost u budućnost Srbije, dovela nas je do čak tri demografčeta.

No, Milica Zavetnica kaže da nije dovoljno. Demografčići bi trebalo da ispadaju izgleda kao iz modli i na traci, ali ne iz ljubavi i ne zbog vere u dobru budućnost ili recimo volje za životom ili čak neke prizemne želje za potomstvom i tako tih izmišljotina, već koliko bi oni zapravo trebalo da budu proizvod svega iznad toga – daleko bitnijeg od bilo čega što poznajemo: Srpskog naroda, države, njene strategije, očuvanja tradicije i njenog nasleđa.

Zaboravila je Milica jednu bitnu stvar: na to nam se nešto baš i ne diže.

Nema problema, pola miliona dinara za prvo dete možda i zameni čipku i izazovno donje rublje koje će nas naterati da razmislimo o nezaštićenom seksu sa državom Srbijom. Možda.

Možda da pokušamo da se uhvatimo u koštac sa problemom tako što ćemo stravične i istinite priče o akušerskom nasilju pretvarati u izmišljotine zbog kojih ćemo naš lažni moral upakovati u ostavku na mesto ministarke koju, oh, ne, a baš smo hteli, niko neće prihvatiti?

Možda će nas na akciju pokrenuti najnovija vest da se uvodi obavezni vojni rok, te da će demografčići imati gde da se čeliče za rat koji, tako snažno, nije ni na vidiku? Sem ako glavni komandant naredi da uđemo na Kosovo, onda hoćemo. Isto snažno i bez nazad, reče premijer. A ako se demografčići i osmele na prigovorče savesti, strpaćemo ih kod ovih savesti bez, u kasarnu, pa nek preživi miljenik prirode i njene selekcije.

Možda suknja spadne, leptirići u stomaku zatrepere ili se brk nasmeši ako pokušamo da Tominu priču o dva jaja od 11 dinara upakujemo u neki lubrikant pogrešnog tumačenja i "nijetosadtemanja" i zagrmimo u toploj postelji koja puca od vatrometa i ekonomske stabilnosti i naše tigarske potencijale za zaštitom nasleđa usmerimo na uverenje da nas dva jaja od 11 dinara mogu održati u životu do kraja dana. Demografčićima ne treba ni celo jedno, dakle laganica.

A ne znam, možda šarm prosvetnih radnika i štrajka kojim traže da se dostojanstveno plati njihov rad koji demografčiće treba da izvede na pravi put i slepilo te vajne države za koju bi trebalo da se taslačimo učine da najozbiljnije shvatimo tu tako strašnu i čime li, boktemazo, izazvanom tešku demografsku situaciju?

Možda Milica želju za potomstvom zamišlja kao nešto izolovano od nekih tamo nebitnih kategorija poput ljubavi, slobode, želje za životom i njegovim smislom, i smatra da bi ta čuda mala trebalo da budu proizvod nacionalnih interesa, politike i neke silom nametnute ljubavi prema državi?

Da sada, ako smo dobri građani, upregnemo sve naše emotivne kapacitete i životinjske porive i popravimo greške svih onih zbog kojih se slika u koju ona po zadatku gleda - raspada.

A kako je cela priča krenula, o lake li Under-His-Eye reference, ne prestajem da u ulozi Serene Džoj vidim upravo ministarku za demografiju, a "Ceremoniju" kao savršeno izrežirani paketić mera, pomoći, gomile novca za prvo ali ne i za peto, nipodaštavanja evidentno prisutnog nasija u porodilištima i guranja nosa i prisile tamo gde im nikako ne sme biti mesto – tamo gde caruje sloboda da decu (i to samo ako želimo ili ako se zeznemo) pravimo isključivo iz ludosti, ljubavi prema sebi, prema partneru i životu.

Demografska slika u Srbiji se drastično pogoršava u poslednjih 20 godina, sa posebnim pogoršanjem tokom poslednje decenije, stoga mislim da bi bilo i više nego poželjno, sad kad kukaju da je teško i upiru prstom u nas, upitati političke slikare i vladajuće umetnike: A bilo vam je lepo dok ste je pravili?

Teme

Milica Đurić Stamenkovski Hathor

Komentari 8

Hronološki Najpopularniji

Pera

27.09.2024 • 10:56

Dobar tekst

Dobar tekst koji me je naterao da razmislim koliko ljudi u Srbiji je funkcionalno pismeno a samim tim u stanju da ga razume. E to je naš glavni problem, ne vlast, ne njihove odluke i maloumne izjave. Vlast je samo slika društva tako da na žalost nema nade za nas.

10 1 +9
Presušilo strpljenje

27.09.2024 • 10:43

Kao i uvek, interesantan i simpatičan tekst. Izbor reči, takođe.

Jedno je sigurno - raznorazni detalji, filozofiranje i ne znam šta, na stranu.

Država je u neredu, i to se vuče kao najvažnija prepreka za mnoge od nas. I kao presudna stavka na spisku pitanja i odluka, prilikom razmatranja večnog napuštanja ove zemlje. Domovine.

Mnogo toga ne valja. Neki od nas gube strpljenje i spremni su za večni odlazak.
Mnogi su krivci, nije samo ova, bezobrazno komična (pre svega bahata) vlast.
Ganjaju nas godinama i jedni i drugi. Odlazim, srećno im bilo.

Poznat sam kao osoba koja ume svašta da trpi, šta treba i šta ne treba. Gubim strpljenje. Ogadiše mi rodni grad i domovinu.
Gubim strpljenje.
Mnoge koje znam, u inostranstvu im je mnogo bolje.
Šteta je to.
Voleo bih da je drugačije.

7 2 +5
Suština

27.09.2024 • 10:37

Lep, suštinski a ipak tekst pun duha.
Međutim- nije kriva niti Ona niti On.
Oni su takvi kakvi su i ova katastrofa koju prave je najbolje što oni znaju.
Krivi su oni koji glasaju za njih, oni koji ne glasaju za nikoga i - Crkva.

6 3 +3

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.