Ko je ovde debeo?
Trendovi današnjice koji se bave diktiranjem onoga kako treba da živimo, kako da se ponašamo, da mislimo i da radimo nameću nekoliko ključnih stvari.
Foto: Pexels (Andres Ayrton)
Nametači ispravnosti kažu da moramo biti ambiciozni, uspešni i nemilosrdni na putu ka ostvarenju (najčešće finansijskih) ciljeva. Ako smo muško moramo biti "pravo" muško što važi i za žensko: moramo biti lepe bez obzira na finansijsku situaciju ili godine.
Odlaganje starenja trenutno je evolutivni prioritet, zasnivanje porodice je naravno evergrin ulaznica u društvo ispravnih i prihvaćenih, no jedan od imperativa čini se poprilično odskače - nikako, ni pod razno ne smete ljudima biti - debeli.
I ovde se nažalost granica prihvatljivosti pomera vremenom sve više: Danas ne samo da kao krpe i kao bića koje ne vrede ništa otpisujemo prekomerno gojazne ljude samo zbog toga, danas odbacujemo i one koji nisu prekomerni, ali jesu na nekom višku - što nam jasno govori o smeru putanje. Danas smo, čini se, svi bodidismorfični jer prokleti odraz u ogledalu nikako da prihvati norme društva koje iskaču sa svih strana.
Veliki broj ljudi koji su bili prekomerno gojazni kroz život opisuju svoja iskustva gotovo svi na isti način - kao deca bili su izloženi diskriminaciji, bili su žrtve nasilja i ponižavanja samo zbog debljine, a u kasnijem periodu sukobljavali su se sa situacijama koje su jasno išle u prilog tome da nam je urođeno da debele ljude doživljavamo kao bića koja zaslužuju manje.
Od onoga da modni brendovi diktiraju konfekcijske brojeve i određuju ko sme, a ko ne sme biti osoba od stila, do onoga da će gojazna osoba vrlo verovatno ispasti iz trijaže prva u zdravstvenoj ustanovi, kao crnci u hororima. I ne, ovo koliko su gojazne osobe u zdravstvu zanemarivane nije ono staro dobro "Pa ne brine sam o sebi, što bih ja brinuo o njemu", ono je i dalje proizvod urođene predstave o silueti ljudskog tela koju kao deca prihvatimo na kartončićima koje nam pokazuju, te se svako telo koje je drugačije od standarda vidi kao – neljudsko, te se prema njemu tako i ponašamo.
Jedna influenserka pričala je da je nebrojeno puta bila svedok toga da se, u zdravstvenim ustanovama, ali i životu, smatra da "debelokošci" ne osete ubod, posekotinu, i fizičku bol, kao "normalne" osobe. Govorila je o poniženju na javnom mestu, ali i o tome da u panici ulazi u restorane i kafiće brinući da li će je dočekati stolice sa ili bez rukohvata. U jednoj drugoj priči moj prijatelj vozio je oca povređenog prilikom pada po celom gradu u potrazi za službom koja će ga zbrinuti – sve do jedne bolnice odbijale su da ga prime, jer je bio prekomerno gojazan. Čak i privatne.
Uostalom, svi smo imali tog nekog debelog u školi. I od njih se uvek nekako očekivalo isto – da su dobrice, da stoje sa strane, da ćute ako može, i da se ne nadaju previše. Od takvih se osoba očekuje i da se oblače tako da nas ne uznemiravaju svojom pojavom, da ni slučajno ne grade samopouzdanje jer ga u startu ne mogu imati.
Usvojili smo i odlučili da tuđu gojaznost gledamo isključivo kao nemar prema sopstvenom sebi i da sve ostale razloge zbog kojih su gojazni vidimo kao izgovor za nemar prema sebi. S druge strane, čak i kada je gojaznost vezana za izbor i nema nikakve veze sa problemima jer ih, verovali ili ne, neko i nema, mi ćemo i dalje takve osobe posmatrati kao manje vredne. I ovo nije stvar ukusa o kojima se ne raspravlja, pa je gojaznost estetska ili umetnička kategorija, ovde je po sredi mržnja prema debelim ljudima jer su to što su.
I zaista je interesantno da smo kao vrsta uspeli da opstanemo upravo zašto smo razvili sposobnosti empatije, zajedništva, solidarnosti, dobrog sistema podrške i sposobnosti da prihvatimo one koji su bili drugačiji. U nekom međuvremenu izgleda da smo kao vrsta otišli u drugom pravcu i da planski stvaramo društvo koje glumi svoga boga i kroji svoju eugeniku – ako je beskućnik neka je, nije sposoban da preživi. Ako je debeo, ko ga šiša, sam je sebe uništio. Nastavite niz sami, veoma je intuitivan.
No, ako je situacija takva, ostaju nam dva scenarija: Da prihvatimo novi pravac i posvedočimo kompletnom urušavanju poretka i vrednosti ili da tu neku sliku ljudske siluete kreiramo tako da se oči ne izbeče na drugačije ljudsko biće, a da ga glava ne dehumanizuje.
Slike se lako menjaju, samo treba otvoriti srce. Debelo otvoriti srce.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Mišljenja i intervjui
Da li je Tramp zaista pobedio?
13.11.2024.•
26
Nekoliko dana nakon predsedničkih izbora u SAD, sa druge strane Atlantika stižu neočekivani glasovi da kandidat Republikanske stranke Donald Tramp - nije pobednik.
Tuga i bes
05.11.2024.•
7
Neko je pametno napisao "Kad mnogo boli, ćutim". Nemanje reči, ostanak bez teksta, muk i tišina najčešće su tu kao deo one strašne ponavljajuće noćne more.
Poslednja dva ministra građevinarstva - Vesić i Toma Mona. To je sve što treba da znate
02.11.2024.•
76
Poslednja dva čoveka zadužena za resor građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture u Srbiji bili su Goran Vesić i Tomislav Momirović.
Terorizam optimizmom
25.10.2024.•
12
Tokom prošle nedelje smejali smo se na internetu jednom videu: žena je na pijaci u zanosu neke sreće rekla kako voli da dođe tu i priča, kako kaže, o tako običnim i jednostavnim stvarima.
Rat u Ukrajini: Daleko, daleko od primirja
22.10.2024.•
3
Uskoro će tri godine kako su Rusija i Ukrajina zaratile.
Vek Čkalje: Ne postoji lek za smeh
17.10.2024.•
0
"Poseban aspekt Čkaljine komedije bio je njena asocijativnost: svaki put kada bi se njegovo lice pojavilo, pokrenulo bi se sećanje na sve njegove likove..."
Globalna neoliberna žurka: Dovoljno je puko preživljavanje
15.10.2024.•
2
Svetski dan dostojanstvenog rada prošao je u Srbiji veoma skromno, praktično neprimetno.
Gde ide Vučić, a gde Srbija
11.10.2024.•
11
Nije sporno da američki ambasador Kristofer Hil ima velik uticaj na dešavanja u Srbiji.
Šta će obezbeđenje u školama - u moje vreme nije bilo toga!
04.10.2024.•
12
"U moje vreme škola nije imala obezbeđenje. Nije bilo incidenata, tek po neka tuča", rekao je jedan tata oštro se suprotstavljajući ovom konceptu koji nas, izgleda, svakog septembra duboko uznemiri.
Nebojša Čović jači od "rampe"
04.10.2024.•
7
Košarkaški savez Srbije ima novog predsednika - Nebojšu Čovića.
Milica Babica: Demografče mi dadni jedno, da nas vidi Srbija
27.09.2024.•
23
Davne 2012. godine upoznala sam nekog lika na internetu. Bio je najlepši, najdivniji i najinteresantniji od svih likova do tada.
Muke sa vodom: I za slanu ima rešenja
18.09.2024.•
2
Tokom pakleno toplog leta kakvo se ne pamti, mnogi srpski gradovi su se itekako mučili sa vodom, posebno sa vodom za piće.
Najcrnji bombarderi - vojni rok za koga?
16.09.2024.•
19
Strategija vlasti kada je u pitanju povratak obaveznog vojnog roka, ali i marketing koji prati ovu odluku, toliko je loša da ju je neprijatno pratiti.
Nestašice vode - možemo li ih sprečiti?
16.09.2024.•
4
Paklena tromesečna suša primorala nas je da ovog leta i te kako povedemo računa o vodi, kako pijaćoj, tako i onoj koja se koristi za druge ljudske potrebe ili u industriji, poljoprivredi i rudarstvu.
Duško Bogdanović: Naši u sportu - nekad i sad
10.09.2024.•
5
Bio je to početak, dugog, toplog, izuzetno zanimljivog, leta.
Ovo je priča o mamikama i "maminim prvacima"
05.09.2024.•
17
Danima gledamo objave na internetu pretrpane đacima, a najviše prvacima.
Vučić bliže Parizu, Moskva izgleda daleko
02.09.2024.•
15
Srbija se ovih dana našla u centru političke pažnje cele Evrope, a i drugi obližnji regioni su pažljivo pratili posetu francuskog predsednika Emanuela Makrona Beogradu.
Kurska ofanziva: Ravnoteža straha ili primat nuklearnog oružja
28.08.2024.•
8
Naš sugrađanin Jan Klinko, dobronamerni 70-godišnji nuklearni inženjer koji je ceo radni vek proveo u "Elektrovojvodini", ovih dana je zabrinut i zamišljen.
Misteriozni "Projekat 2025": O čemu je, u stvari, reč?
24.08.2024.•
3
Ekstremistički republikanski političari i imenovani funkcioneri prednjače u podršci "Projektu 2025", ali obe velike stranke podržavaju izgradnju ratne ekonomije.
Komentari 13
Dijaspora6
Hiljade i hiljade
Dejan sa Štranda
13.09.2024 • 16:30
U zdravom telu,zdrav duh
Debljina nije samo stvar zdravlja već i pokazatelj karaktera.
Kako će neko gojazan i neodgovoran prema sebi,biti odgovoran prema poslu,porodici,prijateljima...
Utrenirano telo bez sala je znak da je dotična osoba : odgovorna,vredna,požrtvovana,zdrava...a ne samo zgodna i lepa.
Isto tako moze da se kaze i da su osobe koje ne izbijaju iz teretane samozive i zaljubjene u sebe, narcisoidne i sebicne, a da li su zgodne i lepe ste opet Vi sami sebe okarakterisali. Uzged, ja nisam debeo ali komentar Vam je blago... da ne kazem kakav, ali najblaze receno, ogranicen.
Baltazar
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar