Šta će obezbeđenje u školama - u moje vreme nije bilo toga!

"U moje vreme škola nije imala obezbeđenje. Nije bilo incidenata, tek po neka tuča", rekao je jedan tata oštro se suprotstavljajući ovom konceptu koji nas, izgleda, svakog septembra duboko uznemiri.
Šta će obezbeđenje u školama - u moje vreme nije bilo toga!
Foto: 021.rs
Ovih dana ponovo svi pričaju o tome. Oni koji su "za" uglavnom ćute i gledaju u pod, kao baka u Maksiju iz popularnog tvita. Oni koji se protive imaju svoje emocijama i nostalgijom obojene argumente, okupljaju oko sebe ekipu istih "nedavača" toga da se deca još više razmaze nekakvom bezveznom dodatnom zaštitom. Tu su, uz njih, i oni zdušni predstavnici "u moje vreme" ideologije koja, sve snažnije, prkosi svim novotarijama.
 
Tata, u nastavku, kaže da je u njegovo vreme dovoljno bilo jedinstvo, poštovanje, poverenje i vaspitanje koje dolazi iz kuće. I složićete se, ovo zvuči tako slatko. Tako lako da se zatapše i kaže "tako je!" i zaključi da je svo nevaspitanje danas odraz nas, koji tu kuću iz koje ono dolazi podižemo, a sa druge strane smo, licemerno, za to da se plati privatno obezbeđenje, te uradi posao koji mi kući nismo znali.
Ti ljudi se, kada je u pitanju bezbednost dece, protive snažno svemu što jeste sada, a nije bilo u njihovo vreme. Oni zaboravlja čitavu lepezu "tih novotarija", opasnosti su danas veće nego nekada, u naša vremena. I lepeza nikako da se raširi.
 
U naše vreme nije bilo mobilnih telefona, pa ni opasnosti od toga da će dečurlija da ih koristi kako ne treba. Nisi mogao drugarici da ukradeš sliku iz telefona, pa da se ona volšebno proširi po celoj školi, gradu, državi, pa da već koliko sutra fotka osvane u Telegram grupama, tabloidima i malim ekranima. Nije bilo društvenih mreža, svojevrsnog rugališta koje prevazilazi zadate okvire i nudi pregršt mogućnosti za nasilje koje, kako tata kaže, nekada nije postojalo. 
Nekada, tačno, nije bilo deep fake-ova i AI alata, te se, dobro kaže tata, nije baš tako lako moglo desiti da random mangup stane iza rešetki, ufotka dete koje mu se dopada i njegovo/njeno lice precizno uklopi u video materijal namenjen precizno odabranoj publici.
 
Obim, dostupnost i distribucija pornografskog sadržaja u odnosu na detinjstvo onih "u moje vreme" ljudi je nebo i zemlja – i ovde je tata u pravu, nekada nije bilo ovako lako i ovako opasno. Sa digitalnim okruženjem povećao se i obim krađe identiteta, lažnog predstavljanja i danas, suprotno onom našem vremenu, predatori imaju daleko više mogućnosti i daleko više vektora napada na decu. A deca trenutno žive internet, sredinu koje je skrojena za svakog sem za njih. 
 
Takođe, u naše vreme nije bilo "Ribnikara", nije bilo toliko inspiracije, ideja, gužve i okidača. Na kraju, u naše vreme škole nisu imale "nultu toleranciju prema nasilju" kao danas, a tuče su se, eto, dešavale sporadično, što ih izgleda samim tim čine nečim što je poželjno i čemu nismo smeli i ne smemo stati na put. 
 
Neprijatelji bi rekli da su tuče tu da ih očuvamo, ne zaboravimo i da nasilje kao takvo održimo u životu kao deo folklora, tradicije i nasledstva jer smo ih - šta? Preživeli i strpali u fijoku uspomena na lepa vremena. Verovatno su nas i očvrsnule pa smo sada, upravo zbog njih, tako hrabri i odvažni.
 
No, kakve sve to sad veze ima sa odlukom roditelja da li žele obezbeđenje u školama? Sve se navedeno tako lagano ili brzo, u kapljicama ili slapovima, preliva u stvarni život, onaj koji živiš na nogama koje kroče svaki dan u tu školu, u njoj trče i iz nje izlaze. 
 
Jedinstvo, sloga i poverenje o kojem tata s početka priča zaista zvuče romantično, ali ne smemo zaboraviti da je gajiti ove vrednosti danas daleko izazovnije i teže nego u ono naše vreme. 
Razlika je samo u tome koliko smo i u kojoj meri svesni toga, te da li ćemo i dalje zastupati stav da obezbeđenjem dodatno pogoršavamo situaciju zvanu "previše smo mi njih razmazili" ili situaciju "ma još im sad i obezbeđenje treba?". 
 
Čini se da je danas, u nečije tuđe vreme, izgleda najteže otrgnuti se od svoje uspomene, iskoračiti iz sećanja i prošlosti u kojoj vidimo isključivo samo dobre stvari jer su dobro prošle i dobro se završile i odvažiti se da sagledamo svu širinu, visinu i dubinu okruženja koje živimo danas. 
 
Vremena se menjaju. Naša vremena isto. I ako  ponekad skinemo nostalgične naočare možda primetimo da je i ovo vreme sada, u kom smo, nekako, naše. Sem ukoliko nas pre toga ne pukne, kao šamar po sred lica, neka od novotarija koju uporno, snažno i bez nedoumice - ignorišemo.
OBRATI PAŽNJU! Osvežili smo platformu sa muzičkim kanalima, a preko koje možete slušati i Radio 021. Preporučujemo vam novu kategoriju - LOUNGE, za baš dobar užitak i relax tokom dana. Vaš 021!
  • Nikola

    04.10.2024 18:08
    Postavili policajce/saobracajce kod skola. Umesto da zaustavljaju saobracaj kada deca idu u skolu ili odlaze iz skole, da pomazu mamamasa malom decom oni zaustavljaju i "kontrolisu" vozace nevezano za skolu, mozda da se malo "omrse" dok su tamo. Sramota u plavom.
  • Dejan

    04.10.2024 17:03
    U moje vreme, baš kao i u vreme mojih roditelja, mnogo čega nije bilo, ali znam šta jeste bilo - otac koji lupa šamarčinu za nepoštovanje i vređanje nastavnika, maltretiranje vršnjaka i ostalo. Ne da viče, ne da pravi scene, nego da lepo zvekne šamar. Baš kao što bi i njega sačekalo kod kuće kad je on išao u školu.
    Protiv sam fizičkog zlostavljanja dece, ali postoji razlika između zlostavljanja i kazne. Jedan šamar je kazna, nije zlostavljanje.
    Probali smo da damo sva prava deci i ukinemo fizičko kažnjavanje, dobili smo izmicanje stolice nastavnici u Trsteniku, prebijanje nastavnika u Bačkoj Palanci, Ribnikar, Dubonu i da ne nabrajam dalje. Probali smo, očigledno ne ide.
    Dragi roditelji, kada vaše dete maltretira neko drugo dete jer ima jeftinije patike, kada urinira nastavnici u sunđer, kada na putu od kuće do škole otkine retrovizor komšiji, kada ga zateknete za slot aparatom u kladionici sa 15 godina, molim vas, zveknite jednu dobru šamarčinu svom detetu.
    Bolje vi jedan šamar ranije, nego život pregršt šamara kasnije.
  • E da

    04.10.2024 16:39
    Na...od razrednog, dobijes ukor direktora i jos kod kuce nagrabusis ako si nesto zeznuo u skoli.
    Nazalost, ta vremena su prosla.Mislim da su sistem i one nesrećne devedesete unakazile buducnost jedne nacije bar za sada.

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.

Napiši komentar


Preostalo 1500 karaktera

* Ova polja su obavezna

Ostalo iz kategorije Info - Mišljenja i intervjui

Pa, ne mogu da ih kupe

Javnost je preplavljena vestima, blokadama, sjajnim dosetkama i još boljim transparentima studenata.

Hladni plamen koji je nadmudrio sistem

Dok razni eksperti i samoprozvani tumači stvarnosti pokušavaju da uhvate suštinu trenutnih protesta kroz prizmu starih interpretativnih modela, stvarnost im izmiče kroz prste.

Mladi su najgori

Ta neka simpatična mržnjica prema mladima dolazi, čuda li, s godinama.

Kakva je "Sloboda" Angele Merkel

Pre nekoliko dana pod naslovom "Sloboda" širom sveta pojavili su se memoari Angele Merkel, do pre tri godine kancelarke Nemačke u rekordna četiri uzastopna mandata.

Dan koji još uvek traje

"Nismo dobro", rekla je Jelena Stupljanin na protestu ispred novosadske Železničke stanice u nedelju, 17. novembra.

Bolji život - da ga zgrabim

Poslanici i odbornici prethodnih dana blokirali su ulaz u sud u Novom Sadu u nameri da ukaže na rad istražnih, kako se to kaže, organa.

Da li je Tramp zaista pobedio?

Nekoliko dana nakon predsedničkih izbora u SAD, sa druge strane Atlantika stižu neočekivani glasovi da kandidat Republikanske stranke Donald Tramp - nije pobednik.

Tuga i bes

Neko je pametno napisao "Kad mnogo boli, ćutim". Nemanje reči, ostanak bez teksta, muk i tišina najčešće su tu kao deo one strašne ponavljajuće noćne more.

Terorizam optimizmom

Tokom prošle nedelje smejali smo se na internetu jednom videu: žena je na pijaci u zanosu neke sreće rekla kako voli da dođe tu i priča, kako kaže, o tako običnim i jednostavnim stvarima.

Vek Čkalje: Ne postoji lek za smeh

"Poseban aspekt Čkaljine komedije bio je njena asocijativnost: svaki put kada bi se njegovo lice pojavilo, pokrenulo bi se sećanje na sve njegove likove..."

Stotka

Konzolom u našim glavama u detinjstvu upravlja radost. To znamo i sami, a i videli smo u čuvenom Diznijevom crtaću.