Terorizam optimizmom

Hathor

Info

25.10.2024.

11:14

Tokom prošle nedelje smejali smo se na internetu jednom videu: žena je na pijaci u zanosu neke sreće rekla kako voli da dođe tu i priča, kako kaže, o tako običnim i jednostavnim stvarima.

Foto: Pexels (Pia Kafanke)

Nakon što je referisala na simpatičnost bakice koja prodaje breskve, a koja je evidentno besna ili ogorčena što prodaja ide očajno, ona se nasmejala konstatujući presimpatičnost situacije, te kako je divno ovo okruženje i ptičice zaista najslađe cvrkuću, baš tu, na pijaci.

Zašto smo ovo gledali i bili začuđeni toliko? Jer nam, čini mi se, tolerancija na takozvani toksičan optimizam polako opada i malo po malo, ali sasvim sigurno, počinjemo da ga shvatamo kao uvredu.

I zaista, mislim da protiv njega, kao protiv svakog otrova, moramo da se borimo svim raspoloživim silama.

Nedavno me zadesila jedna jako ružna životna situacija koja je u meni izazvala niz negativnih emocija, kao na paleti, da biraš: bes, razočarenje, tuga, ogorčenost, beznađe, rezigniranost i još mnogo stvari – sve sem optimizma.

I nikad kao sada se nisam susrela u tako jasnom obliku i meri sa toksičnim optimizmom, jer su gotovi svi oko mene bili kao gospođa sa pijace – za moje "velike muke" gluvi i veoma usredsređeni na "biće sve sjajno!", konja kog su zahajali bez namere da zastanu uprkos ogromnom znaku STOP.

Prvi put sam se odvažila da na pitanja "Kako si?" odgovaram "loše" i tek onda shvatila da ljudi ne znaju šta se dalje radi s tom informacijom i kako "loše" kad se na to uvek odgovara sa "dobro". Ili se samo nasmeju i kažu "Oh, kako je divan ovaj optimizam sredom na pijaci!".

Nakon takvih razgovora shvatim koliko su svetovi miljama udaljeni i koliko je danas, izgleda, krajnje nedopustivo reći da nisi dobro, da su muke velike i da ne znaš da li će biti sve okej. A "Biće sve okej" takođe je nešto što je, u trenucima kada ti prodaja breskvi ide očajno, krajnje nepotrebno, štaviše iritantno.

Ovakav pritisak krajnje agresivno ne dozvoljava situaciji koja je loša i nama koji je tako proživljavamo da je obradimo kako bismo uvodu dozvolili pristojnu razradu, a na kraju i zaključak, pre nego što je na pravdi boga zaključamo u ladicu koju društvo insistira da ne gleda.

Ne smeš da se osećaš loše, ne smeš da posumnjaš u raspored zvezda, svoj potencijal, vraćanje dobro dobrim i nikako ne smeš da posumnjaš u lepote pijaca i "tako običnih i jednostavnih stvari".

I ova agresivna vrsta nametanja sreće zaista ume da izazove bes. Teraju te da minimalizuješ problem. Ako ti nije teško, bilo bi top i da ga izignorišeš i da "sve će se srediti samo od sebe" prihvatiš istog trena. To je, izgleda, osnovni zadatak kosmosa kome u znak zahvalnosti moraš istog trena da zanemariš breskve koje propadaju.

Takođe, agresija srećom ume da nas učini krivim što je ne osećamo. Nesposobnim što ne umemo da se "fokusiramo samo na dobro" i konačno, da nas je sramota što smo pokvareni, a van garancije. A toksični optimizam ide ruku pod ruku i sa prenaglašenim fokusom na pozitivne aspekte pa nam stvara osećaj sigurnosti i često čini slepim za preko potrebni oprez i kritičko razmišljanje.

Uz sve to, lažni je prijatelj empatije i najbolji prijatelj ne priznavanja stanja kakvo jeste. I nije to samo do nas i do slučajno zalutalih srećnih osoba na pijaci. "Sve će biti super, treba samo pozitivno da razmišljaš" je svuda: u medijima, na društvenim mrežama, u kampanjama, na bilbordima, u knjigama, časopisima i u instant reakcijama gotovo svih slučajnih prolaznika.

Pustite nekad da se ljudi osećaju loše. I slobodno kažite da ne znate da li će baš sve biti ok. I nekada zaista oslobađa kada na "divan je ovaj svet" kažeš "gospođo ja živim od prodaje breskvi, obične i jednostavne stvari su mi trenutno nebitne jer one neobične i komplikovane – postoje".

Teme

optimizam Hathor

Komentari 12

Hronološki Najpopularniji

B

13.11.2024 • 20:52

razmisljanje

30 i kusur godina se promovise samozivost i egoizam i sad cemo da se iznenadimo nedostatku empatije. U drustvu u kom zivimo empatija je ozbiljan teret, jer na 30 metara koliko imam do futoske pijace me startuje 50 ljudi koji od mene traze pare, cigare...za lek, za kartu, da mi ispricaju tesku i dugu pricu...
I kad me bilo ko pita kako sam, slazem odlicno, jer znam da ionako pitaju da bi mi oni ispricali nesto, a ne zato sto ih zanima kako sam.
A to misli pozitivno, nije to za mene, nakupovao sam se magle od raznih prevaranata dok jos nisu postali Lajf koucevi. Tako je kako je, cuti i trpi i uradi sta mozes da poboljsas situaciju.

1 0 +1
Nemanja

26.10.2024 • 12:35

@Odgovor Miletu

Samo još jedan u dugom nizu propalih mesara, krojača i frizera koji su za takve kao ti postali "mudraci" samo zato što su prestali da se kupaju.

4 8 -4
...

25.10.2024 • 22:56

Odavno sam prestao da na pitanje "kako si?" odgovaram "dobro". U poslednje vreme govorim ljudima da me i ne pitaju, pogotovo onima koji znaju da nisam dobro.
I nervira me taj lazni, usiljeni optimizam. Shvatam da je to ljudima neka vrsta odbrambenog mehanizma, ali neka ga zadrze za sebe.

4 4 0

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.