Kad su u Vojvodini počela da se prave lepa zdanja

Dugo se u Vojvodini gradilo ponajviše od ćerpića, blata osušenog na suncu, koga u ovoj ravnici ima i previše.
Kad su u Vojvodini počela da se prave lepa zdanja
Foto: 021.rs
Tek kada su na nekadašnjem močvarnom području pojedini segmenti kultivisanjem primereni ozbiljnijoj stambenoj gradnji, počela je upotreba i solidnjih, složenijih građevinskih materijala. Svakako da je ovakvom razvoju bitno doprinela i kvalitetnija ciglarska industrija, poreklom iz Nemačke. 
 
Krajem 19. veka ponuda građevinskog materijala je postala raznovrsnija i tek tada počinje intenzivnija i maštovitija gradnja. Doduše, i dalje je u masovnoj produkciji dominirao tradicionalniji, znatno jeftiniji, ćerpić, ali bogatiji sloj duštva počinje da se ističe raskošnijim zgradama, kako poslovnim tako i stambenim.
Zdanja kojima se divimo
 
Naravno da Subotica, Novi Sad ili Bečkerek nisu ni Amsterdam ni baltički gradovi u kojima su sva zdanja, bilo sakralna, poslovna ili stambena, od opeke i uočljivo ukrašena fasadnim detaljima. Ipak, kao što se može videti u Svilari na izložbi "Fasadna keramika u Vojvodini", i u ovdašnjim varošima današnja mladež uživa u palatama od fasadne cigle i keramike nastalim unazad manje od vek i po. 
 
Kao što su se u svetu čuveni arhitekti Frenk Lojd Rajt i Alvar Alto proslavili upravo promovišući fasadnu keramiku, i na ovdašnjim prostorima bilo je projektanata koji su se izdvojili time što su se odlučili za nov materijal. Deže Jakab i Marcel Komor, Vladimir Nikolić i, možda najintrigantniji, Ferenc Rajhel ostavili su remek dela kojma se i danas divimo.
 
Talas novine, svojevrsna moda, širi se i po manjim mestima, pa će tako već u prvim godinama 20. veka šarmantna zdanja biti primetna u Apatinu, Rumi ili Vršcu. Kako je do fasadne keramike bilo lakše doći nego da trajnijeg i postojanijeg kamena, koga je na ovim prostorima jako malo, nov mateijal je sve češće u primeni, čemu doprinosi i činjenica da je mnogo jednostavniji i praktičniji za upotrebu.
Secesijska prestonica
 
Jedna od prvih zgrada u novom stilu Vladičanski dvor u Novom Sadu, zidan od 1899. do 1901. Godine, jeste od većih i impresivnijih. Fasadna keramika je ukrasila čak tri strane kojima se rezidencija Bačkog episkopa SPC izlaže na tri ulice. Svaka pločica je krašena stilizovanom šarom inspiricije u srpskoj srednjovekovnoj arhitekturi. Bila je to uobičajena romantizovana koncepcija primerena vremenu u kome je afirmacija nacionalnog identiteta bila snažnije izražena.
 
Samo godinu dana kasnije u Subotici niče nova sinagoga, remek delo secesije, građena u mađarskom folklornom duhu. Autori su se odlučili prvenstveno za prirodni materijal, pa često nailazimo na kontrast crvene žolnai opeke naspram drveta ili gvožđa. 
 
Tokom vremena se pokazalo da je zdanje Deže Jakaba i Marcela Komora bilo pravi početak moderne arhitekture u Vojvodini. Kada su nepunu deceniju kasnije projektovali i Gradsku kuću, a tokom karijere još petanaestak vanrednih objekata u Subotici i na Paliću, od grada na severu Bačke su za sva vremena napravili secesijsku prestonicu.
 
Uloga lođe
 
Sa dva prikaza na izložbi je predstavljen i Ferenc Rajhel. Prvo je predočena raskošna Rajhelova palata, zdanje na koje naiđemo čim na subotičkoj železničkoj stanici napustimo voz. U nju je umetnik uložio sav kreativni potencijal i sve materijalno bogatstvo i - uspeo je. Sačinio je veliko, atipično zdanje na kom je naglasak na centralni deo zgrade izveden u formi lođe zaobljenih ivica koja se proteže na oba sprata.
 
Ceo prostor, zajedno sa brojnim erkerima i balkonima su obloženi fasadnom keramikom. Zdanje važi za najnakićenije, ali  sve je usklađeno i svakom detalju je osmišljen razlog gradnje. Ništa nije suvišno. Danas je ovom zdanju iznađena verovatno najprimerenija uloga galerije savremne umetnosti.
 
Na južnom obodu Bačke, u Novom Sadu, poštovaoci fasadne cigle i keramike više su se usmerili ka poslovnim i stambenim zgradama. Tako Zora Mitrović Pajkić u novom duhu prvo projektuje stambene kule kod fudbalskog stadiona, potom i segment za laboratorije pri Fakultetu tehničkih nauka. Melania i Darko Marušić su na samom kraju prošlog veka na najvažnijem gradskom bulevaru projektovali stambeno-poslovnu zgradu, dok je na suprotnom kraju iste saobraćajnice Aleksandar Keković fasadom prekrio najkompleksnije gradsko zdanje, palatu Naftne industrije Srbije, posmatrajući je kao neku vrstu ulazne kapije (sa Mosta Slobode).
Maštarije
 
Autori izložbe, arhitekti Bogdan Janjušević, Vladimir Kubet i Isidora Amidžić, širu su javnost upoznali sa danas zgradom opštine Apatin, još jednom svojevrsnom maštarijom Ferenca Rajhela, ovoga puta u rodnom gradiću. Ugodno iznenađenje je privatna spratna kuća u Somboru iz osamdesetih godina prošlog veka. 
 
Koristeći se fasadnom keramikom projektant, znameniti Ranko Radović, uspeo je da u objektu uobičajene namene istakne i tradicionalno i moderno.
OBRATI PAŽNJU! Osvežili smo platformu sa muzičkim kanalima, a preko koje možete slušati i Radio 021. Preporučujemo vam novu kategoriju - LOUNGE, za baš dobar užitak i relax tokom dana. Vaš 021!
  • Patuljak

    01.01.2025 14:46
    Austrougarska arhitektura najbolje stoji vojvodini, i definitivno najlepše gradjevine su iz tog vremena
  • B

    01.01.2025 14:43
    Kako ide...
    Radije bih živeo u čerpićima nego u novim naprednim zgradama...
    Sledeći članak, kad je u Vojvodini prestalo da se gradi kako treba...
  • otac Makarije

    01.01.2025 14:12
    Džaba istorija
    Kad su stigli zemare kojima je maksimalni domet građevinarstva konak iznad ovaca . A sada bi sve što je tradicija Republike Vojvodine da sruše i betoniraju da zaborave blato i kalj pomešan sa balegom, iz kojeg su došli .

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.

Napiši komentar


Preostalo 1500 karaktera

* Ova polja su obavezna

Ostalo iz kategorije Info - Mišljenja i intervjui

Pismo mladom novosadskom pesniku

Portal 021.rs objavljuje odlomak iz romana "Pet debelih pesnika" Predraga Đurića koji je nedavno osvojio nagradu "Stevan Pešić" i koji se našao u širem izboru za NIN-ovu nagradu.

Pa, ne mogu da ih kupe

Javnost je preplavljena vestima, blokadama, sjajnim dosetkama i još boljim transparentima studenata.

Hladni plamen koji je nadmudrio sistem

Dok razni eksperti i samoprozvani tumači stvarnosti pokušavaju da uhvate suštinu trenutnih protesta kroz prizmu starih interpretativnih modela, stvarnost im izmiče kroz prste.

Mladi su najgori

Ta neka simpatična mržnjica prema mladima dolazi, čuda li, s godinama.

Kakva je "Sloboda" Angele Merkel

Pre nekoliko dana pod naslovom "Sloboda" širom sveta pojavili su se memoari Angele Merkel, do pre tri godine kancelarke Nemačke u rekordna četiri uzastopna mandata.

Dan koji još uvek traje

"Nismo dobro", rekla je Jelena Stupljanin na protestu ispred novosadske Železničke stanice u nedelju, 17. novembra.

Bolji život - da ga zgrabim

Poslanici i odbornici prethodnih dana blokirali su ulaz u sud u Novom Sadu u nameri da ukaže na rad istražnih, kako se to kaže, organa.

Da li je Tramp zaista pobedio?

Nekoliko dana nakon predsedničkih izbora u SAD, sa druge strane Atlantika stižu neočekivani glasovi da kandidat Republikanske stranke Donald Tramp - nije pobednik.

Tuga i bes

Neko je pametno napisao "Kad mnogo boli, ćutim". Nemanje reči, ostanak bez teksta, muk i tišina najčešće su tu kao deo one strašne ponavljajuće noćne more.

Terorizam optimizmom

Tokom prošle nedelje smejali smo se na internetu jednom videu: žena je na pijaci u zanosu neke sreće rekla kako voli da dođe tu i priča, kako kaže, o tako običnim i jednostavnim stvarima.

Vek Čkalje: Ne postoji lek za smeh

"Poseban aspekt Čkaljine komedije bio je njena asocijativnost: svaki put kada bi se njegovo lice pojavilo, pokrenulo bi se sećanje na sve njegove likove..."