Sedite malo, odmorite
Ne umem da sedim. Bukvalno. Ako nemam telefon u ruci, daljinski u vidokrugu i nešto da "skeniram" pogledom (najčešće spisak obaveza koje neću obaviti), ustajem.
Foto: Pixabay
Nekad mislim da ne mogu da sedim jer sam neurotična. A nekad mislim da sam neurotična jer nikad ne sedim. Krug je zatvoren. I pretrpan notfikacijama.
Sedeti je prestiž. Ne mislim na fizičko sedenje – to svi radimo, pogrbljeni nad tastaturom ili sklupčani na trosedu u poziciji "privremeno živa". Mislim na ono istinsko, elegantno, zen sedenje.
Da sedneš i ništa ne radiš. Ništa da ne pomeraš, ništa da ne planiraš, ništa da ne otvaraš. Da ti misli lutaju same, kao listovi na vetru. Da ti ruke ne traže ekran, i prsti ne pritiskaju tastere.
Probala sam: sunce, kafa, tišina. Pet sekundi sve deluje bajkovito, šeste mi se javi misao: "Imaš rok." Sedme: "Nisi odgovorila onom čoveku." Osme: "Je l’ veš mašina završila i kad sam je uopšte i uključila i zašto ne?" Devet: Već sam otišla sa stolice i uzela da radim nešto što apsolutno i nepogrešivo može ostati neurađeno zauvek.
Nešto mi je stalno "na čekanju". Ako ne radim – osećam krivicu. Ako radim – osećam zamor. Ako sedim – osećam da gubim vreme. Vreme koje treba da se iskoristi, monetizuje, optimizuje, smisleno strukturira.
Zapravo, ne mogu da sedim jer su me naučili da vredim samo kad nešto radim. I još gore – kad se vidi da radim. Ako niko ne zna da si radio, da li si stvarno radio? Ako ne postaviš story da si bio na planinarenju, da li se planina desila? Ako si isključio mejl na dva sata, da li si živ?
Koliko god ne volim reference na "Nekada je bilo drugačije" čini mi se ipak da smo ranije sedeli bez potrebe da "iskoristimo vreme". Kad sam bila mala, sedelo se. Na stepenicama, na ćebetu ispred zgrade, na terasi. Dan je trajao koliko traje. Sada je sve raspoređeno u kalendar, podeljeno u slotove, ubrzano do neprepoznatljivosti.
A nije da nisam, pokušala sam da sedim i na klupi u parku. Pet minuta bez telefona – i već me svrbi mozak. Gledam u drvo, ali ne vidim ga. Možda to ima veze s tim što mi više nemamo klupe. Ni ispred zgrade, ni u sebi.
Moj deda je znao da sedne. Ne da odmori – nego da bude. Da prekrsti noge, ruke, zapali cigaru i gleda u tačku. Nije mu bilo dosadno. Nije se osećao krivim. Nije imao poriv da proverava kalendar.
Znao je sve – kad se sadi luk, šargarepa, kad se ide po penziju, kad se kuva paradajz, kad treba ćutati i kad treba gledati kroz prozor. Sedeti je bilo normalno stanje. Ne posledica iscrpljenosti, nego deo dana.
A možda smo svi samo zaboravili da klupe ne služe za čekanje – već za bivstvovanje (ili bitisanje).
Možda je to cena koju, je l', plaćamo. Možda je to produktivnost. Možda je FOMO. A možda je jednostavno haos u glavi koji ne znamo da obuzdamo, pa ga hranimo zadacima, kao decu keksom i mlekom kad plaču – samo da ućute na trenutak.
Ako me jednog dana neko pita: "Šta si ti postigla u životu?" ne bih volela da pričam o diplomama, rokovima, projektima na kojima sam radila dok sam jela, dok sam spavala, dok sam se pravila da slušam Teams sastanak.
Volela bih da kažem da sam naučila da sedim i to ponovo. Bez griže savesti. Bez potrebe da usput brišem nešto, planiram nešto ili proveravam da li sam nekome ostala nešto dužna. Samo da sedim. Kao biljka. Ali biljka sa iskustvom.
I ako ikad budem imala biografiju na Wikipediji, neka piše: Znala je da sedi.
Oh, gle, nova poruka!
OBRATI PAŽNJU! Osvežili smo platformu sa muzičkim kanalima, a preko koje možete slušati i Radio 021. Preporučujemo vam novu kategoriju - LOUNGE, za baš dobar užitak i relax tokom dana. Vaš 021!
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Mišljenja i intervjui
Srbija odumire
12.04.2025.•
29
Poslednjih godina često čujemo kako u mnogim fabrikama nema dovoljno radnika, a ni ponovna raspisivanja konkursa ne rezultiraju popunom radnih mesta.
Inceli i manosfera
27.03.2025.•
5
Serija "Adolescence" na Netflixu trenutno je tema broj dva sudeći po domaćem internetu.
EU se naoružava - i to može mnogo da košta
26.03.2025.•
10
Već decenijama je prihvaćeno mišljenje da je "Evropska unija mesto gde se najbolje živi".
Nada nad Srbijom
14.03.2025.•
5
Imala sam nedavno sastanak na kom je pored nas tri iz Srbije bio i kolega iz inostranstva.
Tramp drma Evropsku uniju
10.03.2025.•
9
Burna su vremena, trese se bezmalo na svakoj tački Zemljine kugle.
Ćaci za našu decu i budućnost Srbije
07.03.2025.•
36
Sinoć su izvesni studenti postavili šatore ispred Predsedništva u znak protesta. Kažu da su oni studenti koji žele da se stane sa blokadama i da nastave da uče.
Tekst Slobodana Negića: 15. mart - pero ili mač
05.03.2025.•
18
Na portalu javniservis.net objavljen je tekst Slobodana Negića, oca Sofije Negić, žrtve masovnog ubistva u OŠ "Vladislav Ribnikar".
"Ma, ne znate vi deco"
28.02.2025.•
26
Ono što studentni rade prethodnih par meseci kod većine nas izaziva divljenje.
Ima li razloga za uživanje u "mitingašima"?
21.02.2025.•
5
Prvih tri do pet sekundi videa presudni su za zadržavanje pažnje.
Žižek o protestima u Srbiji: EU pušta Vučića da radi šta hoće
18.02.2025.•
11
Nešto važno se dešava u Kini i to bi trebalo da zabrine političko rukovodstvo.
Sudije, i vi ste vlast
11.02.2025.•
18
Kao odgovor na poziv Advokatske komore Srbije upućen u nedelju 02.02.2024. godine da se podrže zahtevi studenata, Društvo sudija Srbije je istog dana na svom sajtu objavilo saopštenje.
Auto-put Teofila Pančića
10.02.2025.•
4
"Za aktivno delovanje u kulturi, osim znanja, potrebna je i hrabrost da se iskaže stav u sferi društvenog života", piše o Teofilu Pančiću novosadski pisac Siniša Tucić.
Šta sam videla u studentima?
07.02.2025.•
8
Protesti studenata, blokade, inicijative i akcije ne jenjavaju. Štaviše - sve ih je više.
Država protiv društva
05.02.2025.•
8
Kriza u Srbiji traje već puna tri meseca. Ona ne dolazi iz sukoba između političkih stranaka, koalicija, ili struja. Ona dolazi iz sukoba između države i društva.
Piše Boris Dežulović: Večni sjaj bezbednosnog uma
04.02.2025.•
9
"Čekaj bre, stani malo, šta se dešava, skočio je Vulin sa sofe, kakva sad ostavka?"
Ima li razrešenja političkoj krizi u Srbiji?
03.02.2025.•
26
Život se u Srbiji žestoko uzburkao, blokada sva tri mosta preko Dunava u Novom Sadu pokazalo je da je neraspoloženje ne malog sloja građana spram aktuelne vlasti dostiglo ogromne razmere.
Piše Siniša Tucić: Matica srpska nije "nečija" kuća
01.02.2025.•
27
Pre nego što su studenti izbačeni iz Matice srpske, predsednik ove ustanove ih je u upitao "je l' red da vi uđete u nečiju kuću i da zavodite pravila ponašanja?"
"Nadstrešnica" je naš patohistološki test - nije benigna cista već kancer
27.01.2025.•
21
Viši sudijski saradnik u Višem sudu u Novom Sadu Nadežda Joveš Grbić uputila je otvoreno pismo Društvu sudija Srbije, koje portal 021.rs objavljuje u nastavku, u celosti.
Problemi sa personalnom asistencijom u Novom Sadu: Iskustvo iz prve ruke
27.01.2025.•
1
Radnica u sferi socijalne zaštite iz Novog Sada Ana Nikolić u autorskom tesku iznosi brojne probleme sa kojima se suočavaju. Portal 021.rs prenosi tekst u celosti.
Komentari 6
Dikica
mrva
Živimo živote odsutne, nesvesne, i ma šta radili i "postigli", zbog toga praktično protraćene. Šteta, ne mora tako.
Tamara
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar