Direktor JUSP Jasenovac podneo ostavku posle teksta u hrvatskim medijima

Direktor JUSP Jasenovac Ivo Pejaković podneo je ostavku, zbog, kako je rekao, teksta u zagrebačkom Večernjem listu i na CroFactu.
Kako kaže, podneo je ostavku zbog tvrdnje o netačnostima na internet stranicama te javne ustanove. 
 
"Neke tvrdnje su nespretno formulisane i odlučio sam da podnesem ostavku", potvrdio je Pejaković za portal hrvatskog nedeljnika Novosti. Naglasio je da mu se čini da je, kako je naveo, "došlo takvo vreme".
 
Novosti, međutim, pišu da je jasno da je ostavka Pejakovića posledica i narasle ekstremno desne atmosfere u društvu i šireg političkog konteksta.
 
Pejaković je, pojašnjava se, ostavku podneo nakon što je na portalu Večernjeg objavljen članak CroFacta, novog projekta za proveru tačnosti o netačnim podacima objavljenim na internet stranicama JUSP Jasenovac.
U CroFactu su udruženi Leksikografski zavod Miroslav Krleža, Hrvatski institut za istoriju i Hrvatsko-memorijalno dokumentacijski centar Domovinskog rata. 
 
Vladimir Gajger sa Hrvatskog instituta za istoriju pisao je za CroFact o tvrdnjama objavljenim na internet stranicama JUSP-a Jasenovac o sastanku održanom 4. juna 1941. u Zagrebu u nemačkoj ambasadi na kom je,između ostalog, zaključeno da se "srpsko pitanje" u NDH reši "masovnim iseljavanjem Srba u Srbiju, masovnim ubijanjima na terenu i deportovanjem u koncentracione logore". 
Gajger je naveo da izvorno arhivsko gradivo i istoriografski radovi pokazuju da su te tvrdnje neutemeljene, odnosno da se ne spominje da je na tom sastanku ustaša s predstavnicima Trećeg rajha razmatrano "da se srpsko pitanje reši masovnim iseljavanjem Srba u Srbiju, masovnim ubijanjima na terenu i deportovanjem u koncentracione logore", a ne spominje se ni da su nacisti vlastima NDH odobrili "već ranije preuzete mere za konačno rešenje srpskog pitanja u NDH".
 
Pejaković je u telefonskom razgovoru za Novosti rekao da je došlo takvo vreme i da je u ovakvoj situaciji odlučio da podnese ostavku te da više nije hteo da učestvuje u tim raspravama. 
 
Na pitanje da pojasni šta misli kada kaže "ovakva situacija", Pejaković kaže da je politička situacija izazovna i na unutrašnjem i na spoljašnjem planu.
 
Za nekoliko dana će se u sedištu UN-a u Njujorku raspravljati o rezoluciji o tzv. genocidu u Srebrenici, a u crnogorskom parlamentu o deklaraciji koja se tiče ustaškog logora Jasenovac, podseća portal.
 
"Potrebno je zauzeti stav i odrediti koje pravne termine koristiti. Treba definisati termine šta se dogodilo u NDH", kazao je Pejaković.
 
U javnosti, što uključuje i vlast, nisu sporni Holokaust nad Jevrejima i genocid nad Romima počinjeni u Jasenovcu i NDH generalno, ali je sporno pitanje "genocida nad Srbima", naveo je Pejaković. Za njega lično ta tvrdnja nije sporna, on je i u ime ustanove u kojoj je bio direktor o ustaškim zločinima nad Srbima u Drugom svetskom ratu govorio kao o genocidu.
 
Međutim, za hrvatsku vladajuću politiku odgovor na pitanje "šta se dogodilo Srbima u NDH" je drugačiji. Pre otprilike pet meseci ministarka kulture i medija Nina Obuljen Koržinek, u okviru čijeg ministarstva je i JUSP Jasenovac, na pitanje o inicijativi Međunarodnog saveza za sećanje na Holokaust (IHRA), kojim je Hrvatska u to doba predsedavala, da se Jasenovac uvrsti na Uneskovu listu svetske baštine, govorila je isključivo o "očuvanju mesta stradanja, mesta Holokausta nad Jevrejima, genocidu nad Romima i masovnih zločina", govorila je i o trajnim svedočenjima zločina iz prošlosti i trajnoj uspomeni na njihove žrtve.
Srbe uopšte nije spomenula, pa tako ni zločine počinjene nad njima, ne samo u NDH nego i u Jasenovcu, iako su brojno Srbi najveće žrtve tog ustaškog logora, podseća portal.
 
Pejaković je direktor te javne ustanove bio od 2017. godine. Javnost ga pamti po tome što je 2016. na tradicionalnoj komemoraciji u Jasenovcu grupi negatora pokušao da zabrani da u Jasenovcu polože venac s natpisom "stradalima od 1941. do 1951.", ali je njegovo protivljenje osujetila tadašnja direktorka Nataša Jovičić.
 
Pejaković je za portal Novosti rekao da je trenutno na otkaznom roku i da sigurno neće nastaviti da radi u  JUSP-u Jasenovac.
  • Heruvim

    22.05.2024 19:16
    Jel
    Moguće samo dva komentara , a svi znaju da je istina da danas isti ti iz 41 su glavniji u vladi slučajne države , da hdz mora da sluša ?
  • Krajišnik

    22.05.2024 10:37
    Pitanje za Vučića hoće li posle glasanja u UN o Srebrenici, biti glasanja u Srpskom parlamentu o rezoluciji o Jasenovcu ?
    I ne treba da Vučić priča o nekoj UN rezoluciji o Jasenovcu za nekoliko godina što je laž i prazna priča. Nego neka Vučić odgovori hoće li odmah posle UN-a da u Srpskom parlamentu da izglasa rezoluciju u Jasenovcu pošto SNS ima parlamentarnu većinu da to istog dana uradi, ili neće uraditi i biće isteran na čistinu pred izbore ?
  • Kimasabi

    22.05.2024 07:38
    Lepo je govorio Dučić
    Nama u Srbiji ostaje samo da posmatramo kako se prelazi među one koji su bili na pravoj strani istorije. A do završetka ovog procesa ceo svet, uključujući i nas u Srbiji, će konačno da shvati da Jasenovac i ostale zločine u NDH nisu izvršili Hrvati nego Marsovci. Ili će da se dokaže da su Srbi, Jevreji, Romi, komunisti i drugi stradali u tadašnjoj hrvatskoj državu ustvari počinili masovna samoubistva zato što su shvatili da nisu dovoljno svesni da razumeju avangardne ideje tvoraca NDH i sledbenika fašističke ideologije.

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.

Napiši komentar


Preostalo 1500 karaktera

* Ova polja su obavezna

Ostalo iz kategorije Info - Region i svet

Amerikanci sutra biraju: Tramp ili Haris

Amerikanci 5. novembra izlaze na birališta kako bi izabrali sledećeg američkog predsednika, ali će glasati i za članove Kongresa, koji igraju ključnu ulogu u donošenju zakona.