Oficir KFOR na suđenju Tačiju: Soba za mučenje bila u štabu OVK u Gnjilanu
Nekadašnji pripadnik američkog Kfora Stiv Rasel svedočio je u nastavku haškog procesa bivšem vođi OVK Hašimu Tačiju i saoptuženima za ratne zločine na Kosovu i u Albaniji.
Foto: Pixabay
Rasel, tadašnji pripadnik američkog Kfora, posvedočio je da je ova organizacija u leto 1999. u "nelegalnom" štabu OVK u Gnjilanu otkrio "sobu za mučenje" pritvorenika.
Zajedno sa Tačijem, za zlodela nad Albancima, Srbima i Romima u više od 40 pritvora OVK, optuženi su Kadri Veselji, Redžep Seljimi i Jakup Krasnići.
Svi su bili vodeći članovi Glavnog štaba OVK, a zatim i "privremene vlade Kosova".
Svedok optužbe Rasel, koji je bio operativni oficir američkog Kfora, izjavio je da su međunarodne snage 9. avgusta 1999. sprovele raciju u zgradi internata u Gnjilanu, gde je, suprotno Kumanovskom sporazumu i Rezoluciji 1244, bio "ilegalni" štab OVK.
Pored znatne količine oružja, municije, mina i druge opreme koje je OVK, po sporazumu, morala da preda, Kfor je, po Raselovim rečima, u internatu pronašao i "sobu za mučenje".
U toj podrumskoj prostoriji zatečena je stolica oko koje su bile mrlje "vrlo sveže krvi", kao i "oštri instrumenti, razne palice, cevi, električne žice".
Prema optužnici, u pritvoru OVK na tom mestu, u julu 1999, ubijeni su Mirko Jović i Džemo Zuljić.
Druge pritvorenike, pripadnici OVK su, po optužnici, "teško prebijali i psihološki zlostavljali" tako što su ih "udarali po celom telu štapovima i palicama, šutirali ih udarali i pretili im nasiljem i smrću".
Rasel je rekao da je "sobu za mučenje" pokazao komandantu OVK u "operativnoj zoni Karadak" Ahmetu Isufiju, ali da mu Isufi nije konkretno odgovorio šta se tu događalo, već je "kupovao vreme".
Američki Kfor je potom uhapsio 10 pripadnika OVK, čemu se Isufi protivio, kao i okupljeno albansko stanovništvo, koje je sutradan i demonstriralo protiv međunarodnih snaga.
Rasel je kazao da je uhapšene pripadnike OVK identifikovala sa fotografija jedna Albanka koju su mučili u podrumu internata.
Pripadnici Kfora su, kako je Rasel rekao, bili "šokirani onim što su otkrili" na strani sa kojom su sarađivali.
Pored "dokaza zločina", Kfor je tada otkrio i "ilegalnu policijsku jedinicu" OVK zvanu "Crne košulje", precizirao je Rasel.
Komandant OVK Isufi, po svedoku, "nikada nije priznao te optužbe", niti preduzeo disciplinske mere protiv počinilaca.
Američki oficir izjavio je i da je Kfor, sredinom jula 1999, spasio Velibora Stojanovića iz sela Šilovo, koga je OVK otela i prebacila u Mališevo.
U pritvoru, Stojanović je bio primoran da potpiše "lažno priznanje" i navede imena lokalnih Srba koji su navodno bili naoružani.
"To bi im (OVK) poslužilo da za metu uzmu ili da kidnapuju ljude sa liste", objasnio je Rasel.
Svedok je tvrdio i da je Tači u "neprijateljskom" govoru u Gnjilanu, 3. oktobra 1999, pozvao Albance da se "ratosiljaju preostalih Srba" i da se bore za Preševsku dolinu u Srbiji.
U ličnom dnevniku, koji je citiran u sudnici, Rasel je napisao da je Tači kazao da "Kosovo još nije ujedinjeno zato što još ima Srba" i da "Bujanovac pripada Kosovu".
Rasel je u ranijim izjavama tužilaštvu ocenio da su te reči pokazale da "Tači nije za višenacionalno Kosovo i da Srbi nisu dobrodošli".
Govor u Gnjilanu, Tači je održao van vremena obuhvaćenog optužnicom i stoga nije naveden ni u jednom dokumentu tužilaštva.
Tačijeva zastupnica Nina Tavakoli pustila je, tokom unakrsnog ispitivanja, u sudnici snimak tog govora na kojem Tači nije izgovorio navedene reči, osim što je tvrdio da se Albanci "nasilno proteruju" iz Medveđe, Preševa i Bujanovca u Srbiji.
Na Raselovu sugestiju da je neko drugi na tom mitingu rekao da se treba rešiti Srba, advokat Tavakoli je i to negirala, pružajući svedoku priliku da pregleda sve govore.
Svedok nije mogao da pronađe takve citate, ali je ostao pri iskazu da je čuo ono što je zapisao kao Tačijeve reči, sugerišući da je snimak možda montiran.
Rasel je, međutim, posvedočio da je Kosovo bez Srbije, koje su zagovarali Tači i govornici, bilo "kršenje Rezolucije 1244".
Tačijeva zastupnica nastojala je da Rasela prikaže pristrasnim u korist Srba, navodeći da je on u svom dnevniku komandanta OVK Isufija nazvao "teroristom ubicom", Albance "bandom koljača", a Kosovo "mestom koje je bog zaboravio".
Rasel je odgovorio da su dokazi pronađeni u internatu u Gnjilanu pokazali da je Isufi "sprovodio osvetu".
Svedok je kazao i da je Albance sa kojima je kontaktirao hteo da upozori da će biti viđeni kao "banda koljača" zbog zlodela posle povlačenja srpskih snaga.
Američki oficir potvrdio je da je NATO na Kosovu "izabrao jednu stranu".
"Mi smo se umešali u suverenitet Srbije da bismo umanjili patnje na Kosovu, na osnovu rezolucije UN 1244", dodao je.
Rasel je posvedočio i da "NATO bombardovanje nije bilo misija održavanja mira, već forsiranje ishoda".
Branioci optuženih nastavljaju da unakrsno ispituju Rasela.
Optužnica u 10 tačaka tereti Tačija (55), Veseljija (56), Seljimija (52) i Krasnićija (73) za: progon na političkoj i etničkoj osnovi, zatvaranje, nezakonito hapšenje i pritvaranje, druge nehumane postupke, okrutno postupanje, prisilni nestanak, mučenje (dve tačke) i ubistva (dve tačke).
Navedene zločine, pripadnici OVK pod komandom optuženih počinili su, po optužnici, u 42 nelegalna pritvora OVK na Kosovu i u Albaniji nad približno 407 pritvorenika, od kojih je najmanje 102 ubijeno, od marta 1998. do septembra 1999.
U optužnici je identifikovano 75 žrtava - 51 srpska, 23 albanske i jedna romska.
Šest tačaka optužnice tereti Tačija, Veseljija, Seljimija i Kransićija za zločine protiv čovečnosti, a četiri tačke za ratne zločine.
Prema optužnici, Tači, Veselji, Seljimi i Krasnići bili učesnici u udruženom zločinačkom poduhvatu.
Cilj tog zločinačkog poduhvata bilo je preuzimanje kontrole nad celim Kosovom nasiljem nad svima koje je OVK smatrala "protivnicima".
Kao saučesnici u zločinačkom udruženju, u optužnici su navedeni i oficiri OVK: Azem Sulja, Ljah Brahimaj, Fatmir Ljimaj, Sulejman Seljimi, Rustem Mustafa, Šukri Buja, Ljatif Gaši i Sabit Geci.
Svi optuženi izjavili su da nisu krivi. Oni su u pritvoru u Hagu od hapšenja na Kosovu u novembru 2020.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Region i svet
Zemljotres kod Mostara
22.11.2024.•
1
Zemljotres jačine 3,5 stepeni po Rihterovoj skali pogodio je jutros Bosnu i Hercegovinu (BiH), objavio je Evropski mediteranski seizmološki centar (EMSC).
Slovenija produžila kontrolu na granicama sa Hrvatskom i Mađarskom
22.11.2024.•
1
Slovenačka vlada je odlučila da za šest meseci produži privremenu kontrolu na granicama sa Hrvatskom i Mađarskom.
Ruski poslanici odobrili povećanje vojne potrošnje u 2025.
22.11.2024.•
1
Ruski poslanici potvrdili su u trećem i poslednjem čitanju predlog zakona o budžetu za 2025-2027. koji predviđa povećanje vojne potrošnje za 30 odsto sledeće godine.
Predsednički izbori u Hrvatskoj raspisani za 29. decembar
21.11.2024.•
3
Hrvatska vlada je na današnjoj sednici zvanično donela odluku o raspisivanju predsedničkih izbora, koji će biti održani u nedelju, 29. decembra.
Južna Afrika proglasila trovanje hranom nacionalnom katastrofom, 22 dece preminulo
21.11.2024.•
5
Južna Afrika proglasila je trovanje hranom nacionalnom katastrofom, nakon što je najmanje 22 dece preminulo, a stotine drugih ljudi obolelo širom zemlje.
UN zabrinute zbog upotrebe nove rakete za napad na Ukrajinu
21.11.2024.•
3
"Upotreba nove balističke rakete srednjeg dometa za napad na Ukrajinu predstavlja zabrinjavajući razvoj događaja", izjavio je danas portparol generalnog sekretara UN Stefan Dižarik.
Hag izdao nalog za hapšenje Netanjahua
21.11.2024.•
6
Međunarodni krivični sud izdao je danas naloge za hapšenje izraelskog premijera Benjamina Netanjahua, bivšeg ministra odbrane Joava Galanta i zvaničnika Hamasa Mohameda Dijaba Ibrahima Al-Masrija.
Uhapšen zbog sumnje da je planirao teroristički napad na Njujoršku berzu
21.11.2024.•
0
Harun Abdul-Malik Jener, 30-godišnji muškarac iz grada Koral Springs na Floridi, uhapšen je i optužen za planiranje napada na Njujoršku berzu.
Prvi put od 1987. godine: Počeo popis stanovništva u Iraku
21.11.2024.•
1
U Iraku je u utorak počeo prvi popis stanovništva posle nekoliko decenija, za koji se očekuje da će značajno uticati na raspodelu resursa i budžeta među etničkim grupama, navodi AP.
Španija će legalizovati po 300.000 ilegalnih migranata godišnje
21.11.2024.•
0
Španija će svake godine u naredne tri godine odobriti boravišne i radne dozvole za po 300.000 migranata koji u toj zemlji žive ilegalno, saopštila je ministarka migracije Elma Salc.
Kladionice primaju opklade da li će doći do nuklearnog udara
21.11.2024.•
6
Nakon ažuriranja ruske nuklearne doktrine, u svetu je porasla zabrinutost da bi jedna od svetskih zemalja mogla da zada takav udarac svom neprijatelju.
Ford najavio ukidanje 4.000 radnih mesta u Evropi
20.11.2024.•
0
Kompanija Ford Motors saopštila je danas da će smanjiti broj zaposlenih u EU i Velikoj Britaniji za 4.000 do kraja 2027. godine.
Papa Franja će kanonizovati italijanskog tinejdžera Karla Akutisa, sveca zaštitnika interneta
20.11.2024.•
2
Papa Franja je saopštio danas da će sledećeg aprila kanonizovati tinejdžera Karla Akutisa, prvog katoličkog sveca iz digitalnog doba i najmlađeg savremenog sveca.
Ukraden zub Patrisa Lumumbe: Razbijen kovčeg sa posmrtnim ostacima premijera Konga
20.11.2024.•
0
Zub nekadašnjeg premijera Konga Patrisa Lumumbe ukraden je iz njegovog mauzoleja u Kinšasi.
Preminuo crnogorski vajar i slikar Vojo Stanić
19.11.2024.•
3
Crnogorski slikar i vajar Vojo Stanić preminuo je danas u 101. godini.
Predsednički izbori u Hrvatskoj 29. decembra
19.11.2024.•
0
Premijer Hrvatske Andrej Plenkovića je nakon održanog Predsedništva Hrvatske demokratske zajednice (HDZ) rekao da će predložiti Saboru da predsednički izbori budu 29. decembra.
Sin norveške princeze Mete-Marit uhapšen zbog navodnog silovanja
19.11.2024.•
2
Marius Borg Hojbi, 27-godišnji sin norveške princeze Mete-Marit, uhapšen je zbog sumnje da je počinio silovanje, saopštila je danas policija.
Rusija pokrenula proizvodnju mobilnih skloništa za zaštitu od nuklearnih pretnji
19.11.2024.•
8
Rusija je započela masovnu proizvodnju inovativnih mobilnih skloništa, koja će pružiti zaštitu od različitih pretnji, uključujući svetlosno zračenje nuklearne eksplozije i radioaktivnu kontaminaciju.
Ubio 77 ljudi i "odležao" 13 godina: Brejvik traži da ranije bude pušten na slobodu
19.11.2024.•
6
Norveški masovni ubica Anders Brejvik pojaviće se danas na sudu kako bi zatražio prevremeno puštanje iz zatvora, nakon što je više od 13 godina proveo iza rešetaka.
Danska će zasaditi milijardu stabala i 10 odsto poljoprivrednog zemljišta pretvoriti u šume
19.11.2024.•
6
Danski poslanici postigli su u ponedeljak dogovor o sadnji milijardu stabala i pretvaranju 10 odsto poljoprivrednog zemljišta u šume i prirodna staništa u naredne dve decenije.
Pukao kabl ispod Baltičkog mora za prenos podataka između Finske i Nemačke
18.11.2024.•
9
Podmorski kabl za prenos podataka preko Baltičkog mora između Finske i Nemačke je pukao, saopštile su danas finske vlasti i dodale da se uzrok istražuje.
Komentari 1
zztop
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar