Nemačka možda ukine dvojno državljanstvo: Muka za brojne gastarbajtere iz Srbije

Tek što je uvedeno, dvojnom državljanstvu već preti "giljotina" posle izbora. To bi bio težak udarac za stotine hiljada ljudi iz Srbije i komšiluka koji već dugo žive u Nemačkoj.
Nemačka možda ukine dvojno državljanstvo: Muka za brojne gastarbajtere iz Srbije
Foto: 021.rs
Zakon koji omogućava lakše dobijanje nemačkog državljanstva na snazi je tek pola godine, ali bi ubrzo mogao da ode u istoriju. To jest, ukoliko Demohrišćani posle izbora urade ono što obećavaju i ukinu dvojno državljanstvo, piše Vreme.
 
To bi bila muka za stotine hiljada gastarbajtera iz Srbije i komšiluka koji su se nadali nemačkom pasošu. Evo o čemu se radi...
 
Fridrih Merc, lider Demohrišćana i veliki favorit da postane kancelar, vodi kampanju na najvrelijoj temi u Nemačkoj ovih dana - migracijama.
 
Traži lakše deportacije, oduzimanje pasoša "kriminalnim" doseljenicima i tako dalje.
 
Kako piše Vreme, Merc i njegova stranka iz opozicije prošle godine dizali dževu kada je vladajuća koalicija omogućila lakše dobijanje pasoša i dvojno državljanstvo, govoreći da je u pitanju davanje državljanstva "u bescenje". Jedno od Mercovih obećanja je da će ukinuti taj zakon.

 
Kakve su šanse da to stvarno uradi?
 
Teško je reći, jer Demohrišćani će gotovo sigurno dobiti prevremene izbore 23. februara pošto u anketama ubedljivo vode sa oko 30 odsto glasova. Ali, pitanje je sa kim će u koaliciju. Male su šanse da se odvaže na saradnju sa desničarskom Alternativom za Nemačku koja je oštra protivnica migracija.
 
A ukoliko kao mlađe partnere uzmu Socijaldemokrate ili Zelene, onda je pitanje da li će ovi pristati da menjaju zakon koji su tek doneli u okviru odlazeće Vlade.
 
Inače, vlada socijaldemokrate Olafa Šolca raspala se zbog sukoba njegove stranke i Zelenih sa Liberalima. Zato se i ide na prevremene izbore.
 
Šta kaže sadašnji zakon?
 
Prema zakonu koji je stupio na snagu u junu 2024. godine, nemačko državljanstvo može se zatražiti posle pet godina stalnog boravka i plaćanja poreza u Nemačkoj. Ranije je bilo potrebno osam godina.
 
Ukoliko došljak pokaže poseban napor u integraciji, može tražiti državljanstvo već posle tri godine. Generacija starih gastarbajtera koji su se doselili pre 1974. godine pri tome ne mora da dokazuje ni znanje nemačkog jezika.
 
A dvojno državljanstvo?
 
Novim pravilima konačno je omogućeno dvojno državljanstvo. Ono je ranije bilo dostupno samo državljanima drugih članica EU kao i nekim posebnim slučajevima.
 
Recimo, državljanima Maroka jer njihova zemlja ne dozvoljava otpust iz državljanstva. Svi ostali, recimo srpski građani, morali su da se odreknu izvornog državljanstva da bi stekli nemačko što kod mnogih nije dolazilo u obzir. Recimo, većina od oko 250.000 srpskih građana koji legalno žive u Nemačkoj odavno ima pravo da traži nemačko državljanstvo. No, 2022. godine je to učinilo manje od 2.000 njih.
 
Što ne konkurišu sad odmah?
 
Novi zakon je stupio na snagu posle mnogo natezanja tek u junu 2024. godine. Tada je krenula navala koju slabo digitalizovana nemačka birokratija ne ume da savlada. Govori se o oko 50 do 100 odsto zahteva više nego inače. Uredi za strance su beznadežno preopterećeni te vreme čekanja na termin ponegde dostiže bizarne tri ili četiri godine.
A ako ti onda "fali jedan papir", onda se čeka još.
 
Pitanje od milion dolara je šta će biti sa ljudima koji su već pokrenuli proceduru i prikupili dokumente, ukoliko Demohrišćani zbilja ukinu zakon. Mnogi pravnici očekuju u tom slučaju talas tužbi protiv države.
 
Šta će nekome nemački pasoš?
 
Odlazeća Vlada je htela da učini Nemačku atraktivnijom za useljavanje jer zemlji hronično nedostaje radne snage. No, iz perspektive građanina – skoro sve se može i sa stalnom boravišnom dozvolom, uz tri bitna izuzetka.
 
Bez pasoša nema glasanja na izborima. Diskriminacija je dvostruka – oni sa pasošem neke druge zemlje EU, recimo Hrvatske ili Portugalije, uglavnom smeju da glasaju barem na lokalnim izborima.
 
Drugo, nemački pasoš je jedan od "najjačih" na svetu pošto se bez vize može putovati u 192 države ili teritorije.
 
I treće, za mnoge najvažnije, stalna boravišna dozvola nije baš stalna. Jer, ukoliko neko odjavi adresu u Nemačkoj na duže od šest meseci, onda gubi dozvolu boravka.
 
Ako stekne državljanstvo, onda se naravno uvek može vratiti u Nemačku.
OBRATI PAŽNJU! Osvežili smo platformu sa muzičkim kanalima, a preko koje možete slušati i Radio 021. Preporučujemo vam novu kategoriju - LOUNGE, za baš dobar užitak i relax tokom dana. Vaš 021!
  • Tamni Vilajet

    13.01.2025 12:10
    Bas cu da se dvoumim...

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.

Napiši komentar


Preostalo 1500 karaktera

* Ova polja su obavezna

Ostalo iz kategorije Info - Region i svet

U Srbiji Milanović dobio više glasova

Među biračima koji su u drugom krugu izbora za predsednika Hrvatske glasali u Srbiji, više glasova dobio je aktuelni predsednik i kandidat opozicione Socijaldemokratske partije (SDP) Zoran Milanović.

Austriji preti kazna Evropske unije

Nekada hvaljena zbog fiskalne discipline, Austrija rizikuje da bude kažnjena od strane Evropske komisije (EK) zbog prekomerne javne potrošnje od 2024. do 2026. godine.

Jak zemljotres u Meksiku

Jak zemljotres, magnitude 6,2 pogodio je jugozapad Meksika, saopštio je Američki institut za geofiziku (USGS), a za sada nema izveštaja o žrtvama ili šteti.

Oliver Stoun: Kosovo je gangsterska država

Američki režiser Oliver Stoun rekao je u intervjuu sa novinarom Takerom Karlsonom, objavljenom na mreži X da je, kako je naveo, "Kosovo gangsterska država sa velikim ciljem".

Kipar uskoro u šengenskoj zoni

Kipar će do kraja ove godine rešiti sva tehnička pitanja neophodna za pridruživanje šengenskoj zoni, izjavio je kiparski predsednik Nikos Hristodulides.