Svako šesto dete gojazno: Zašto decenijama unazad imamo sve više gojazne dece
Gojaznost je ozbiljan problem kod rastućeg broja mališana u celom svetu, ali i u Srbiji.
Foto: Pexels
Višesatno sedenje, nezdrava ishrana i sveukupno narušen životni stil doveo nas je do poražavajuće statistike o broju gojaznih, kako odraslih, tako i dece.
Gojaznost sa sobom nosi višestruke zdravstvene probleme koji mogu da postanu hronične tegobe s kojima će se deca boriti i kada postanu odrasli ljudi. Zbog čega je tako i kako rešiti ovaj problem za 021.rs pojašnjava doc dr Ivana Vorgučin, specijalista pedijatrije i endokrinolog u Dečijoj bolnici u Novom Sadu.
Da bismo neko dete definisali kao gojazno, najprostije je da se sagleda da li to dete ima pojačano nakupljeno potkožno masno tkivo, navodi ona.
"Danas se za definiciju gojaznosti koristi indeks telesne mase i on se izražava kao količnik telesne težine i kvadrata telesne visine u metrima. Pošto se radi o pedijatrijskoj populaciji, ne koristimo apsolutne brojeve, kao kod odraslih već se koriste percentilne krive kako bismo mogli da uporedimo različite uzraste i pol. Ukoliko je indeks telesne mase iznad 95. percentila, mi za neko dete možemo da kažemo da je gojazno. Kada je taj indeks između 85. i 95. percentila, to znači da je dete prekomerno uhranjeno. Druge mogućnosti koje imamo za postavljanje dijagnoze gojaznosti je obim struka i kada je obim struka deteta iznad 90. percentila za pol i godine, i za takvo dete kažemo da je gojazno", pojašnjava dr Vorgučin.
Osim toga, određivanjem odnosa obima kukova i struka može da se odredi i koji je tip gojaznosti - da li je centralni tip (telo oblika jabuke) ili ginoidni, periferni tip (kada telo poprima oblik kruške). U određivanju gojaznosti stručnjaci koriste i merenje procenta masnog tkiva kod dece, dodaje naša sagovornica.
Neki od nas možda nisu odrastali u sredinama u kojima je bilo gojazne dece, niti smo u porodici imali neke nužno nezdrave životne navike. Stvari su se dosta promenile poslednjih decenija i to ne na dobro kad je reč o nivou masti u telu, pojašnjava dr Ivana Vorgučin.
"Imamo značajno više gojazne dece - prosto, epidemiologija gojaznosti se menjala kroz decenije. Ono što mi danas znamo, a kada sagledamo unazad četiri do pet decenija, je da imamo desetostruko povećanje broja gojazne dece i to je nešto što je svetski trend. Prema podacima Instituta za javno zdravlje Vojvodine, na teritoriji APV je svako šesto dete gojazno, dok je svetski trend da je gojazno svako peto dete. Imamo generacije koje, ukoliko se ovaj trend nastavi, potencijalno mogu da se razviju ozbiljne hronične komplikacije i bolesti u vidu kardiovaskularnih bolesti i dijabetesa - to mogu da budu generacije koje će potencijalno živeti kraće od svojih roditelja", upozorava naša sagovornica.
Šta se konkretno promenilo?
Dr Vorgučin kaže da je sve stvar životnog stila koji je dosta opširan pojam i definiše kako su se deca igrala, kada su jela, šta su jela, kako su išla u školu i sve drugo što se radi tokom dana, a zapravo ima ogroman uticaj na naše zdravlje.
"Savremena istraživanja nam kažu da je najveći razlog sve veće zastupljenosti gojaznosti kod dece činjenica da se deca značajno manje kreću, a dostupnost hiperkalorijske hrane, ishrane bogate ugljenim hidratima je značajno veća nego ranije. Danas imamo prepune frižidere i nezdrava zaslađena pića kod kuće i u okolini škola koja su vrlo popularna, namirnice koje možda i nisu zdrave za decu, a i deca koja su inače fizički aktivna se odvoze, dovoze i vraćaju sa tih aktivnosti automobilima iako treniraju po nekoliko puta nedeljno. Nekada su se deca više igrala napolju, a sada su više kod kuće", daje primere naša sagovornica iz Instituta za zdravstvenu zaštitu dece i omladine Vojvodine.
Kako dodaje, ove i druge negativne trendove mapirale su skandinavske zemlje i značajno promenile ishranu kod svoje pedijatrijske populacije, pa na njihovom primeru vidimo smanjen trend gojaznosti - praktično nema gojazne dece. S druge strane, u mediteranskom pojasu, koji je dugo važio za uzor u pogledu zdravog stila života i ishrane, nažalost imamo pandemiju gojaznosti.
A da li određena medicinska stanja utiču na javljanje gojaznosti kod dece? Ovo jeste moguća situacija kad dolazi do, na primer, poremećaja hormona, ali su to retki slučajevi u našoj populaciji, napominje dr Vorgučin. U više od 95 odsto slučajeva radi se o prekomernoj težini usled prejedanja i netrošenja unetih kalorija, pa se kilogrami talože i zdravstveni problemi postepeno javljaju.
Gde su u celoj toj priči roditelji?
Shvataju li roditelji kada njihovo dete ima problem i da su možda oni odgovorni za to što su deca gojazna jer nemaju zdravu ishranu i redovne fizičke aktivnosti?
"Naša iskustva, kao stručnjaka, su različita. Imate porodice koje već na početnim stadijumima problema preduzimaju korake, vrlo su oprezni, saradljivi i naravno da tada možemo da rešimo problem lakše. S druge strane, imate sredine u kojima je i dalje trend (pravilo) da je zdravo dete ono koje ima viška kilograma i dobro jede i u takvim sredinama roditelji obično ne vide problem. Misle da su oni, kao roditelji gojazni pa je i dete gojazno. Kada sam pre 15 godina ispitivala gojaznost kod dece, nisam mogla da pronađem nalaze koji su ukazivali na poremećaj šećera kod ovih pacijenata, koji je karakterističan za odrasle. Međutim, danas kad radimo istraživanje i primamo ovakvu decu u bolnicu zbog ispitivanja dobijamo nalaze koji govore o tipu poremećaja metabolizma koji se javlja kod odraslih - a dugo godina mora biti prisutna gojaznost da bi se ispoljili ovakvi poremećaji", kaže dr Ivana Vorgučin u serijalu "Rastimo zdravo" na Radiju 021.
Tako stručnjaci danas evidentiraju decu koja su obolela od dijabetesa tipa 2, inače karakterističnog za odraslu populaciju. U celom sistemu može da bude vrlo značajna i pomoć izabranih pedijatara, dodaje naša sagovornica i naglašava da pedijatar može puno da pomogne i roditeljima i deci da reše problem, a za kompleksniju situaciju dostupno je ambulantno lečenje i, naravno, Dečija bolnica.
Dr Vorgučin, endokrinolog, napominje da neka deca žele da žive zdravije, ali ih uslovi života koje postavlja i diktira porodica ponekad ometaju u tim planovima. Zato je borba protiv gojaznosti timski napor.
"Nekada su deca potpuno drugačija od porodice, ali budimo realni. Naša deca uče od nas, mi smo model koji oni posmatraju i ako se roditelji nezdravo hrane i nisu fizički aktivni, to je model koji deca usvajaju. Retki su oni koji žele da budu drugačiji i mi smo tu da ih podstaknemo. Ali, treba krenuti od terapijskog procesa cele porodice. Bitno je da roditelji prihvate svoje dete ako je gojazno jer zaista imamo stigmatizaciju ove dece i od strane porodice, vršnjaka ali i zdravstvenih radnika, zaista je i to prisutno", upozorava ova stručnjakinja i naglašava da je najbitniji pristup kod rada sa gojaznom decom (i njihovim porodicama) pravilan, zdrav individualan pristup.
Dr Ivana Vorgučin poručuje da se trud uložen u naše zdravlje isplati i da ne treba da odustanemo od zdravlja - ni svog, a pogotovo ne svoje dece. Ukoliko vam je potrebna stručna pomoć, kod izabranog pedijatra možete da se raspitate o višegodišnjem uspešnom radu Centra za prevenciju i lečenje gojaznosti kod dece i adolescenata. Ovaj Centar okuplja naše stručnjake koji, u okviru Specijalne bolnice za bolesti štitaste žlezde i bolesti metabolizma na Zlatiboru, već 13 godina uspešno radi sa gojaznom decom, a ukoliko procene to pokažu, može da koristi i svima koji čitaju ovaj članak i interesuju se kako da pomognu svojoj deci.
U nastavku poslušajte razgovor na ovu temu sa doc. dr Ivanom Vorgučin u okviru edukativnog serijala "Rastimo zdravo" na Radiju 021.
-------
Projekat "Rastimo zdravo" finansijski podržava Pokrajinski sekretarijat za kulturu, javno informisanje i odnose s verskim zajednicama. Stavovi izneti u serijalu nužno ne održavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Srbija
Vučić kaže da je očajan jer je Vlada Srbije povukla zakon o fakultetima: "Dragi Miloše..."
21.11.2024.•
13
Predsednik Aleksandar Vučić izjavio je da je očajan zbog odluke vlade da povuče predlog dopuna Zakona o visokom obrazovanju.
Porodici sa sedmoro dece kod Niša isključena struja zbog duga od 30.000 dinara
21.11.2024.•
4
Devetočlana porodica iz Gadžinog Hana kod Niša ostala je danas bez struje u socijalnom stanu zbog duga od 30.000 dinara.
Srbija dobila Koordinaciono telo za pristupanje EU
21.11.2024.•
2
Vlada Srbije usvojila je Odluku o osnivanju Koordinacionog tela za proces pristupanja Srbije Evropskoj uniji.
Zbog snega: Bez struje potrošači u Novom Pazaru, na Goču i studeničkom kraju, otežan je i saobraćaj
21.11.2024.•
1
Oko 90 hiljada potrošača ostalo je bez struje na području Novog Pazara a struje nema na Goču i u studeničkom kraju od sinoć, dok u je u Valjevskom kraju zbog snega otežan i usporen saobraćaj.
"Zbog nezapamćenih pritisaka i ucena": Iz procedure se povlači zakon o dovođenju stranih fakulteta
21.11.2024.•
34
Predsednik Vlade Srbije Miloš Vučević saopštio je da će Vlada sutra doneti odluku o povlačenju dopuna Zakona o visokom obrazovanju.
Ministarstvo izdalo rešenje o obimu i sadržaju dela projekta "Jadar": Evo šta je njime predviđeno
21.11.2024.•
7
Ministarstvo zaštite životne sredine saopštilo je da je izrađeno i izdato Rešenje o obimu i sadržaju za rudarski deo projekta "Jadar".
MUP apelovao na vozače da paze na bicikliste - ali i na bicikliste da obrate više pažnje
21.11.2024.•
2
Ministarstvo unutrašnjih poslova apelovalo je danas na vozače da budu pažljiviji prema biciklistima i poštuju propise, ali i na bicikliste da budu pažljivi i koriste propisana svetla.
Pomoćnik direktora policije detaljno opisao kako je Balijagić uhapšen na spavanju
21.11.2024.•
9
Sinoć, posle 22 sata imali smo dojavu da se Alija Balijagić nalazi u jednoj kući u selu Pribojska Goleša, nakon čega su pripadnici SAJ-a uprkos intenzivnim padavinama odmah krenuli u akciju.
Srđan Milivojević jedan od kandidata za predsednika DS-a
21.11.2024.•
7
Srđan Milivojević biće novi kandidat za predsednika Demokratske stranke.
Istoričarka Stojanović: Vlast sama pravi vanredno stanje u Srbiji, jer samo tako može da opstane
21.11.2024.•
4
Istoričarka i profesorka Filozofskog fakulteta u Beogradu Dubravka Stojanović izjavila je da aktuelna vlast u Srbiji sama proizvodi vanredno stanje jer samo u vanrednom stanju može da postoji.
"Kreni-promeni": Klinički centar izdao lažno saopštenje o povredama Manojlovića
21.11.2024.•
12
Saopštenje Kliničkog centra Srbije da Sava Manojlovića policija nije povredila pisao je lično ministar zdravlja Zlatibor Lončar.
Nakon više od 25 dana: Dvostruki ubica iz Crne Gore Alija Balijagić uhapšen u Srbiji
21.11.2024.•
21
Dvostruki ubica iz Crne Gore Alija Balijagić uhapšen je jutros, nakon više od 25 dana potrage, u Srbiji.
Grbović: Vlast sprečava sudove i tužilaštvo da rade svoj posao, a ne opozicija
20.11.2024.•
4
Predsednik Pokreta slobodnih građana (PSG) Pavle Grbović izjavio je da Tužilaštvo i sudovi ne rade poslednjih 12 godina zbog političkog delovanja Srpske napredne stranke, a ne zbog opozicije.
Univerzitet u Beogradu ne isključuje privremenu obustavu rada zbog Zakona o visokom obrazovanju
20.11.2024.•
0
Univerzitet u Beogradu najavio je danas da će, ukoliko ne budu uvaženi njihovi zahtevi u vezi sa dopunama Zakona o visokom obrazovanju, biti prinuđen da preduzme odgovarajuće mere.
DNEVNI KVIZ: 10 pitanja - da se pregura sreda
20.11.2024.•
6
Novi 021.rs dnevni kviz znanja je pred vama.
Beba i još petoro odraslih evakuisano iz požara u centru Beograda
20.11.2024.•
1
Pet osoba i jedna beba evakuisani su večeras u Sarajevskoj ulici u centru Beograda nakon što su prijavili požar u zgradi, nezvanično saznaje N1.
Manojlović kaže da ima podlive i da se teže kreće: Borimo se za svaki most, park i grad
20.11.2024.•
28
Lider pokreta Kreni-promeni Savo Manojlović pozvao je večeras građane da se bore za svaki most, park i grad.
Srbija od 2011. godine uložila samo trećinu planiranog novca za zaštitu životne sredine
20.11.2024.•
3
Srbija je od planiranih 10,6 milijardi evra neophodnih za ispunjenje pregovaračkog Poglavlja 27, uložila samo trećinu novca koji je trebalo investirati u životnu sredinu do 2030. godine.
Klinički centar: Savo Manojlović pušten nakon pregleda, nisu utvrđene povrede
20.11.2024.•
8
Klinički centar Srbije saopštio je da je lider pokreta Kreni-promeni Savo Manojlović pušten nakon pregleda u Urgentnom centru te institucije.
Bivši direktor VBA: Službe bezbednosti su politički instrumentalizovane i zloupotrebljene
20.11.2024.•
7
Bivši direktor vojno-bezbednosne agencije Momir Stojanović kaže da se ulazak BIA u Zavod za zaštitu spomenika kulture može desiti samo u državi bez demokratske i civilne kontrole službi bezbednosti.
Komentari 6
Andrija Šrek
Naravno, Centar za prevenciju i lečenje gojaznosti kod dece i adolescenata na Zlatiboru radi odlično, no, kada dete nakon 2 nedelje provedene tamo (koliko plaća Fond) dođe kući, praktično NEMA stručnjaka koji će dalje da prati sprovođenje dijetoterapije. To je veliki problem, i gojaznost se vraća sa ponovnim vraćanjem starim navikama kod kuće.
Zato je neophodno da Institut za zdrvstvenu zaštitu dece i omladine Vojvodine u najkraćem mogućem vremenu edukuje stručnjake - pedijatre subspecijaliste iz ishrane, koji će se baviti ovom problematikom.
V
Roditelji ih tako naucili.
Idi begaj
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar