Domovi za decu sa smetnjama u razvoju: Kad neko dospe u ustanovu, teško iz nje izlazi
U domovima u Srbiji boravi oko 600 dece sa smetnjama u razvoju, u kojima se zbog veoma loših uslova i nebrige oštećuje njhov razvoj.
Foto: Pixabay
Za poboljšanje položaja dece sa invaliditetoim koja žive u ustanovama socijalne zaštite najvažnija je deinstitucionalizacija i potpuno zatvaranje tih ustanova, za šta se zalažu nevladine organizacije.
Da bi to bilo moguće, neophodno je da se obezbede određeni preduslovi: da se razviju usluge u zajednici u čemu država mora aktivno da učestvuje.
Na višestruko kršenje ljudskih prava ukazala je Inicijativa za prava osoba sa mentalnim invaliditetom MDRI, kada je krajem juna ove godine objavila šokantan izveštaj o životu dece u domovima.
Deca i mladi bez roditeljskog staranja, sa smetnjama u razvoju puštena su da umru u ustanovama socijalne zaštite u Srbiji - dane provode u metalnim krevetima, atrofirani i u bolovima - samo je deo zaključaka do kojih je došla ova organizacija nakon boravka u više institucija.
Rezultate istraživanja je na detaljan način prvi preneo 021.rs, nakon reakcije grupe nevladinih organizacija. Ovom temom su zatim počeli da se bave i nacionalni mediji. Resorno ministarstvo tada je optužilo nevladine organizacije da iznose paušalne navode o stanju u domovima u kojima su deca sa smetnjama u razvoju sa, kako kažu, jasnim ciljem da se uruši sistem socijalne zaštite. Ministrastvo je kasnije ipak odlučilo da formira stručni tim za rešavanje ovih problema.
Pet meseci kasnije razgovaramo sa istraživačicom organizacije MDRI i jednom od autorki publikacije "Zaboravljena deca Srbije" Snežanom Lazarević. Pitali smo je najpre ima li pomaka na terenu i jesu i se nadležne institucije uključile u rešavanje problema dece koja žive u institucijama.
Ono što je novo je da je 30. novembra održan sastanak, koji su organizovali Inicijativa za prava osoba sa mentalnim invaliditetom MDRI i platforme organizacija koje se bave praćenjem preporuka različitih tela Ujedinjenih nacija, a uz podršku OEBS-a Srbije. Tema je bio izveštaj "Zaboravljena deca Srbije", ali u svetlu standarda ljudskih prava sadržanih u Konvenciji o pravima osoba sa mentalnim invaliditetom.
Ključni zaključci sastanka su da mora da se krene u hitnu deinstitucionalizaciju dece iz ustanova socijalne zaštite, jer taj boravak jako oštećuje njihov razvoj. Da bi to bilo moguće, neophodno je da se obezbede određeni preduslovi: da se razviju usluge u zajednici.
"Prvo, da porodicama dece sa smetnjama u razvoju mora da bude dostupno i pristupačno sve ono na šta i druga deca imaju pravo: pregledi lekaru u najbližem domu zdravlja, vrtić, jaslice, škola, uopšte obrazovanje. Međutim, njima je veoma često neophodna i neka dodatna pomoć i podrška, a to mogu da budu razni specijalizovani servisi, kao što su razne vrste asistencije, a vrlo često je tim porodicama potrebna i materijalna pomoć, jer njihov život više košta nego kod prosečnih porodica", obašnjava naša sagovornica.
Lazarević smatra da je veoma važna prevencije institucionalizacije.
"Zato što kada neko već dospe u ustanovu, veoma teško iz nje izlazi i u našem izveštaju se pokazalo da većina korisnika ustanova u njima živi više od deset godina. Vrlo često žive i ceo svoj život. Najčešći razlog izlaska iz ustanove je smrt. Veoma je važno da sprečimo da neko uđe u dom. Iz ličnog iskustva bih rekla, pošta sam mama mladića koji ima autizam - kad saznate dijagnozu, bilo da je to na samom rođenju deteta, ili kao što je u našem slučaju bilo tri godine, vi morate da imate na koga da se oslonite. Morate da znate ko je ta osoba koja će vama pružiti sve moguće informacije o tome na šta vi imate pravo i kako da ga ostvarite. To kod nas nedostaje", navodi Lazarević.
Kako dodaje, roditelji se informišu između sebe, teško ostvaruju neka prava i osećaju se napušteno.
"Nekada se čini kao da ti državni službenici više energije utroše u to da vam objasne zašto ne možete nešto da dobijete, nego da vam pomognu da to pravo ostvarite. Često vam treba da vam neko dođe kući, da vas odmeni kada idete na posao, pijacu, da obavljate neke druge stvari. Veoma često jedan od roditelja dece sa smetnjama u razvoju napušta posao, da bi mogao da brine o svom detetu i to veoma otežava funkcionisanje porodice. Onda su sa manje prihoda, a često teško možete da pronađete nekoga ko će vam pričuvati dete na sat, dva. To bi sve morala lokalna zajednica da vam obezbedi", naovdi naša sagovornica.
Izveštaj MDRI-ja izazvao je veliku pažnju, a Lazarević navodi da je najupečatljivija reakcija bila kod Ministarstva za rad, boračka i socijalna pitanje, zato što su ustanove socijalne zaštite pod njihovom ingerencijom.
Snežanu Lazarević smo pitali koliko bi resorna ministarstva i institucije mogli više da se uključe u ovaj složeni problem i spreče da se krše prava dece koja žive u domovima.
"Druga ministarstva su ostala nema, a veoma je važno da se svi oni uključe, pre svega Ministarstvo zdravlja, jer smo mi u ustanovama zatekli decu sa ozbiljnim zdravstvenom poteškoćama, ali sa neadekvatnom zdravstvenom negom koju dobijaju zato što ustanove nisu opremljene za neke visoko specijalizovane usluge, već za osnovnu zdravstvenu zaštitu. Mi smo u ustanovama videli decu sa netretiranim hidrocefalusom, na primer, što se sigurno ne dešava kada su u pitanju deca koja imaju isti poremećaj, a žive u porodici, jer se njihovi roditelji za njih bore", kaže ona.
Ministarstvo prosvete takođe treba da reaguje, napominje Lazarević, jer deca iz ustanova još uvek ne idu u škole i vrtiće, iako je to njihovo zakonsko pravo. Potom Ministarstvo lokalne samouprave, zato što se usluge u zajednici prema našim propisima finansiraju iz lokalnih budžeta.
"Ono što je naša država uradila i što je pozitivno jeste da postoje takozvani namenski transferi. Lokalne samouprave imaju pravo da potražuju sredstva iz centralnog budžeta i da iz tih sredstava finansiraju razvoj usluga u zajednici. Ono što je veoma problematično jeste da oni to zapravo ne čine, odnoso čak i kada dobiju novac, oni ga na kraju godine vrate, a deca i osobe sa invaliditetom ostaju uskraćeni za te usluge", dodaje Lazarević.
Organizacijama civilnog sektora posebno su otežani uslovi za ulazak u same institucija zbog pandemije korona virusa. Snežana Lazarević ukazuje na to koliko je važno da im se sistemski omogući ulazak u ustanove, kako bi mogli da prate stanje na terenu i o tome izveštavaju nadležne.
"Sada su ustanove još zatvorenije. Mi smo do sada radili tri nezavisna monitoringa. Ukoliko nam se omogući da uđemo u ustanove, ulazimo uvek, ali sveobuhvatne posete više različitih ustanova radimo u većim vremenskim intervalima, jer se sistem ne može promeniti tako brzo. Mi pratimo promene sistema, gledamo da li su se ustanove transformisale, na koji način, da li se u njima smanjio broj korisnika, da li se poboljšao kvalitet nege i da li korisnici lakše i bolje ostvaruju svoja prava. To su sistemske promene koje se dešavaju sporo. Mi smo pored toga bili i članovi Nacionalnog preventivnog mehanizma, koji funkcioniše pri zaštitniku građana i deo njihovog tima koji je svake godine posećivao ustanove socijalne zaštite, bilo za smeštaj dece ili odraslih. Stanje u ustanovama pratimo kontinuirano tako što komuniciramo sa nekim od korisnika, pa i sa nekim od zaposlenih, ali i tako što pratimo razne uredbe, instrukcije, pravilnike koje donosi ministarstvo i koji bliže uređuju funkcionisanje tih domova", objašnjava naša sagovornica.
Snežana Lazarević napominje da je za poboljšanje položaja dece sa invaliditetoim koja žive u domovima najvažnija deinstitucionalizacija i potpuno zatvaranje tih ustanova.
"Naša organizacija se zalaže za potpuno zatvaranje. Smatramo da je to moguće ostvariti jer Srbija nema visoku stopu institucionalizacije dece. Njih ima oko 600 u domovima, što nije velik broj. U narednih pet godina je moguće da se organizuje njihovo izmeštanje, bilo tako što bi se oni vratili u svoje biološke porodice, ili bi bili smešteni u srodničke i hraniteljske porodice, jer život u domu jako oštećuje razvoj deteta i ni na koji način ne doprinosi kvalitetu njihovog života", poručuje naša sagovonica.
O ovoj temi još detaljnije saznajte u emisiji iz serijala "Preseci krug", koja vam je dostupna u nastavku.
OBRATI PAŽNJU! Osvežili smo platformu sa muzičkim kanalima, a preko koje možete slušati i Radio 021. Preporučujemo vam novu kategoriju - LOUNGE, za baš dobar užitak i relax tokom dana. Vaš 021!
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Srbija
Prosvetari danas odlučuju o daljim koracima: "Ranijim raspustom ugažen proces zaključivanja ocena"
22.12.2024.•
0
Reprezentativni sindikati u prosveti danas će doneti zvaničnu odluku o svojim daljim aktivnostima.
Novak Đoković se oglasio u vezi sa tragedijom u školi u Zagrebu
22.12.2024.•
0
Novak Đoković oglasio se povodom tragičnog događaja koji je potresao Hrvatsku, gde je u zagrebačkoj Osnovnoj školi "Prečko" napadač ubio sedmogodišnjeg dečaka i ranio učiteljicu i troje učenika.
Uskoro lakše doniranje organa: Rodbina se ne pita za mišljenje, tri načina prijave za donorstvo
22.12.2024.•
6
Tekst nacrta izmena i dopuna Zakona o presađivanju ljudskih organa, koji se zasniva na principu autonomije volje pojedinca, predstavljen je na nedavno održanom okruglom stolu.
Studenti, poljoprivrednici, glumci i drugi građani danas na protestu na Trgu Slavija
22.12.2024.•
7
Studenti su za danas u 16 časova najavili protest na Trgu Slavija, a pridružiće im se poljoprivrednici, glumci i drugi građani.
Šabić: Hapšenje Krstića preteća poruka na koju advokatura mora da odgovori
22.12.2024.•
2
Predsednik Civilnog odbora za zaštitu branitelja ljudskih prava Rodoljub Šabić ocenio je da je advokat Mitar Krstić uhapšen samo zato što je profesionalno radio svoj posao.
DNEVNI KVIZ: 10 pitanja za nedelju
22.12.2024.•
2
Nedelja je dan odmora, ali znanje se mora testirati. Novi 021.rs dnevni kviz znanja je pred vama.
Očekuje se pojačan saobraćaj na putevima zbog kraja vikenda i praznika u Evropi
22.12.2024.•
0
Neradni praznični dani u zemljama Zapadne Evrope donose pojačan saobraćaj i na auto-putevima u Srbiji, a zbog kraja vikenda predviđa se da će saobraćaj biti pojačan na svim ostalim putevima.
Fašista ubio sedmoro ljudi, ali je rehabilitovan: Agencija restitucijom morala da mu vrati imovinu
22.12.2024.•
6
I posle gotovo decenije i po postojanja Agencije za restituciju i dalje se vraća imovina, ili dodeljuje obeštećenje.
Ružić podneo ostavku posle Ribnikara, Đukić Dejanović ne da fotelju dok su blokade
22.12.2024.•
25
Gotovo svi univerziteti i fakulteti u Srbiji su u blokadi, a studentima se pridružuju njihovi profesori, dekani, a roditelji i njihovi bližnji izražavaju sa njima apsolutnu solidarnost.
.jpg "Sa tribine ProGlasa: Režimu su se desili studenti i đaci koji neće da budu beskičmenjaci")
Sa tribine ProGlasa: Režimu su se desili studenti i đaci koji neće da budu beskičmenjaci
22.12.2024.•
9
Inicijativa ProGlas je u subotu uveče, u Gornjem Milanovcu, organizovala tribinu sa koje je poručeno da je "tama u Srbiji dostigla vrhunac, a da su svetlo na kraju tunela - studenti i srednjoškolci".
Slovačka zajednica u Srbiji podržala studente u blokadi: Ne smemo da ćutimo na nepravdu
22.12.2024.•
9
Slovačka zajednica u Srbiji izražava punu podršku studentima i građanima koji protestuju širom Srbije, tražeći pravdu i odgovornost za tragediju na novosadskoj Železničkoj stanici.
Predstavljeno šestoro lekara koji su se vratili u Srbiju: Lončar tvrdi da ima još zainteresovanih
22.12.2024.•
36
Ministar zdravlja Zlatibor Lončar uručio je šest ugovora o radu lekarima povratnicima iz zemalja EU i SAD, koji su posle rada u bolnicama u inostranstvu rešili da se vrate u svoju zemlju.
.jpg "Đukić Dejanović: Studenti izmanipulisani, ja sam čitav svoj radni vek provela sa studentima")
Đukić Dejanović: Studenti izmanipulisani, ja sam čitav svoj radni vek provela sa studentima
22.12.2024.•
13
Ministarka prosvete Slavica Đukić Dejanović izjavila je da su pobunjeni studenti izmanipulisani, da blokada obrazovnog sistema ne donosi nikakve koristi, te pozvala na dijalog.
Uprkos silnim najavama - još nema izmena Zakona o oružju
22.12.2024.•
6
Iako je prošlo godinu i po dana od zločina u školi "Vladislav Ribnikar" i u selima Dubona i Malo Orašje, još nema najavljenih izmena zakona o oružju i municiji.
Nakon prekinute tribine u Nišu, Ministarstvo prosvete otkazalo skup u Subotici
21.12.2024.•
3
Nakon što je u Nišu prekinuta tribina u okviru javne rasprave o izmenama seta prosvetnih zakona, Ministarstvo prosvete Srbije otkazalo je za ponedeljak najavljen skup u Subotici.
Istraga o smrti Dragijevića u policiji "i dalje u toku": "Kao da je neko dobio dozvolu za ubijanje"
21.12.2024.•
7
Istraga o tome kako je Dalibor Dragijević umro tokom policijskog zadržavanja ulazi u deveti mesec.
DNEVNI KVIZ: 10 pitanja - subotom laganije (kao)
21.12.2024.•
15
Novi 021.rs dnevni kviz znanja je pred vama.
Celu Srbiju od ponedeljka očekuje sneg, posle Nove godine kratko otopljenje
21.12.2024.•
3
Celu Srbiju od ponedeljka očekuje sneg, najavio je meteorolog Ivan Ristić.
Akcija studenata prava: Hiljadu pisama za Zagorku Dolovac
21.12.2024.•
12
Studenti Pravnog fakulteta u Beogradu, koji su u blokadi, najavili su za sredu, 25. decembar, protestnu šetnju do Vrhovnog javnog tužilaštva i predaju pisama tužiteljki Zagorki Dolovac.
Pukovnica MUP u penziji: Vlast pokušava da sprovede militarizaciju društva kako bi povećala kontrolu
21.12.2024.•
9
Najava gradonačelnika Beograda, Aleksandra Šapića, o osnivanju Beogradske službe bezbednosti otvorila je brojna pitanja - od toga ko će je sačinjavati do toga šta će biti njihova ovlašćenja.
Nedeljnik "Vreme": Ličnost godine - pobunjeni studenti
21.12.2024.•
0
Studenti koji blokiraju fakultete i zaustavljaju saobraćaj na 15 minuta u znak protesta i za 15 žrtava tragedije u Novom Sadu izabrani su za "ličnost godine" nedeljnika "Vreme".
Komentari 7
Damir
Ljubičica
Potencirati ovu temu i dalje.
Vrsiti pritisak da se napravi savremen stacionar i dnevni boravak za nepokretne.
Bravo 021! Jedini se setite ove dece!
Lola
Nehumani smo zato su nam takvi domovi i odnos prema nesretnoj deci.
Ni jedna vlast nije napravila savremen dom zadnjih 50 god. Sramota i grehota!
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar