_960.jpg "Vakcina protiv HPV stigla u Novi Sad: Roditelji i deca pregled i vakcinaciju dogovaraju s pedijatrom")
Rak grlića materice: Ginekolog pojašnjava koje žene su u riziku, kako se leči, a kako prevenira
Poražavajuća statistika koju Srbija ima kad govorimo o smrtnosti usled malignih bolesti ne može da prođe bez pomena raka grlića materice.
Foto: Pixabay
Kada humani papiloma virus (HPV) perzistira i uz propratne infekcije drugim uzročnicima ili drugim faktorima koji dovode do pada lokalnog imuniteta, može dovesti do nastanka rak grlića materice. Smrtnost od ove bolesti ne mora da bude visoka kao kod nekih drugih bolesti, a tome možemo i sami doprineti redovnim pregledima ginekologa.
O karcinomu grlića materice za 021.rs govori ginekolog dr Bojana Gutić sa Instituta za onkologiju Vojvodine, koja detaljno objašnjava uzroke, posledice i, na kraju, prevenciju, bez koje ne možemo da govorimo o javnom zdravlju.
Dr Gutić za početak objašnjava kako infekcija humanim papiloma virusima zapravo dovodi do nastanka karcinoma, odnosno šta je tačno karcinom grlića materice.
"Moramo da budemo svesni da je humani organizam jedna kompleksna i dinamička celina. U organizmu se u svakom trenutku dešavaju brojne promene i sasvim je očekivano da povremeno dolazi i do grešaka u svim tim procesima. Kada pričamo na ćelijskom nivou, te greške se ispravljaju različitim mehanizmima, u zavisnosti od toga gde je greška nastala. Ukoliko ne dođe do ispravke, organizam ovakve ćelije na specifičan način prepoznaje kao loše i zaustavlja njihov dalji opstanak. Kada ćelije izbegnu ovakvu regulaciju i kontrolu, dešava se da nastave svoju deobu i tako izmenjena, loša ćelija koje može dovesti do nekontrolisanog rasta određenog tkiva, odnosno do nastanka karcinoma, tako i karcinoma grlića materice. Ono što jeste dokazano je da je karcinom grlića materice povezan sa virusnom infekcijom, a radi se o, sada javnosti već poznatom, humanom papiloma virusu", navodi dr Gutić.
Virus se prenosi polnim putem i organizam ga u većini slučajeva eliminiše u naredne dve godine od infekcije - više od 80 procenata žena koje su imale HPV će eliminisati virus spontano, bez terapije. U određenom procentu, kada virus opstane u ćeliji, može da se desi da, uz neke dodatne faktore, utiče na promenu ćelije i da nastanu premaligne lezije, pojašnjava naša sagovornica.
Upravo te premaligne promene upozoravaju na potencijalno zloćudna dešavanja na grliću materice. Ove promene nisu karcinom ali, ukoliko se ne leče, mogu dovesti do nastanka karcinoma grlića.
Postavlja se pitanje - kada će žena otkriti da je obolela od karcinoma grlića materice? Postoji shvatanje da rak, kao maligna bolest, ne boli, ali je situacija mnogo kompleksnija od tog zaključka i svodi se na rano i kasno otkrivanje, od kojih je ovo poslednje najpogubnije po žene, objašnjava dr Gutić.
"Prevencija je nešto što je najvažnije kod karcinoma grlića i jedan je od malih broja karcinoma koje možemo da preveniramo. Redovni pregledi su svakako nešto što može da dijagnostikuje promene na grliću i pre nastanka karcinoma ili, ukoliko je karcinom već nastao, da se otkrije u ranom stadijumu, kada imamo izgleda za izlečenje. Ono što pacijentkinje treba da znaju jeste da moraju da idu na redovne preglede. Kada se grlić u toku pregleda vidi, uzimaju se brisevi - nama poznat PAPA test, po potrebi dodatni brisevi i pregledi kao što je kolposkopija, kada mogu da se vide izvesne početne ili blage promene na samom grliću. U trenutku kada pacijentkinja ima simptome koji su posledica postojanja karcinoma grlića materice, na žalost to znači da je karcinom vrlo verovatno već lokalno uznapredovao i dao svoje simptome, kao što su pojačan sekret neprijatnog mirisa, kontaktno krvarenje ili bolovi”, navodi dr Gutić.
Ona naglašava da, uprkos ovim izgledima, nema mesta panici ukoliko pacijentkinja ide redovno na preglede - ovaj simptom može da bude i posledica nekog upalnog procesa, nepovezanog s karcinomom.
"Tu je i kontaktno krvarenje, najčešće krvarenje posle polnog odnosa koje može da bude posledica postojanja uznapredovalog karcinoma grlića, ali to su sve pojave koje zahtevaju vanredne preglede ginekologa, ne paniku 'per se' nego dodatan oprez", poručuje Bojana Gutić, ginekolog.
Pomenuli smo već statistiku koja nam ne ide u prilog kad je reč o zastupljenosti raka grlića materice. Naša sagovornica s Instituta za onkologiju Vojvodine navodi da je Srbija negde među vodećim zemljama po stopi oboljevanja, a procene iz 2017. godine i dalje su aktuelne - 33 žene na 100.000 oboli od raka grlića materice.
"Ako posmatramo region, samo je Rumunija ispred nas po incidenciji tako da se ne možemo baš pohvaliti. To je negde, po mom mišljenju, pokazatelj koliko smo svesni značaja redovnih i preventivnih ginekoloških pregleda. Kada imate veliki broj žena koje su propustile preglede, samim tim je više njih propustilo da otkrije te displazije koje prethode karcinomima i čijim tretiranjem možemo da sprečimo nastanak karcinoma grlića materice", kaže dr Gutić.
Šta je pred ženom nakon što sazna da ima rak grlića materice? Saznanje da imate rak vrlo je poražavajuće, ali je na doktorima da pacijentkinju pripreme za ono što sledi i da je umire, jer rak ne znači najgori ishod.
"U trenutku kada se postavi dijagnoza karcinoma grlića materice, vrlo je važno da znamo o kom podtipu se radi. Najčešće su to planocelularni karcinomi. Takođe, važno je da znamo stadijum bolesti, odnosno, da li je lokalizovana i dalje na grliću ili se proširila. Lično smatram da je izuzetno važan i pristup pacijentu kome treba objasniti sa čim se suočava, jer je činjenica da je izgovorena reč 'karcinom' ili 'rak' vrlo poražavajuća za pacijente i ako ne objasnimo sve ono što sledi, vrlo je konfuzno i ti pacijenti su zaista uplašeni. Njihove misli se zadržavaju na tome što je izgovoreno da imaju karcinom. Najčešće ne znaju šta ih čeka, za njih je karcinom isključivo loša prognoza ali, srećom, ako se otkrije u ranom stadijumu možemo postići izlečenje, pa čak i u preko 90 odsto slučajeva u početnom stadijumu. To su činjenice koje pacijent treba da zna, ali kroz razgovor moramo da ih upoznamo sa tim šta ih čeka u daljem toku do definisanja vrste i stadijuma bolesti", napominje naša sagovornica.
Samo lečenje raka grlića materice može, ali ne mora da bude vrlo teško po ženu. Najveća dilema o kojoj se žene sigurno pitaju je da li je njihov rak operabilan. Ginekolog dr Bojana Gutić napominje da je samo na stručnjacima da procenjuju kakva će terapija biti primenjena i da ni jedan stručnjak sigurno neće odabrati manje efikasnu opciju za svog pacijenta. Zato operacija nije najbolji izbor za svakog, kao što nije ni zračna terapija.
"Postoje situacije kada se ne savetuje hirurško lečenje, odnosno neka vrsta operacije, nego zračna terapija. Pacijenti često doživljavaju ovaj vid lečenja kao da smo odustali od njih, a to je zapravo jedan efikasan vid lečenja. Zračna terapija u ovom slučaju nije palijativna, što bi značilo samo trenutno zbrinjavanje određenih simptoma, neog vid lečenja sa ciljem izlečenja ili kontrole bolesti. Zračna terapija je jednako uspešna kao hirurško lečenje, ali se smatra da je bespotrebno duplirati dva radikalna vida lečenja ako u startu znamo da će pacijentkinja posle operacije morati na zračnu terapiju. Kada govorimo o hirurškom lečenju, zavisno od prethodno postavljene dijagnoze i stadijuma bolesti, mogu se sprovesti različite vrste operativnog lečenja. Jedan vid lečenja je konizacija, koja može biti definitivan vid lečenja, ako su karakteristike bolesti takve da ne ukazuju na rizik za recidiv ili proširenost bolesti. Ovom procedurom se odstranjuje samo oboleli deo grlića i takve pacijentkinje su kasnije u životu sposobne i za trudnoću. Na drugom kraju spektra operativnog lečenja stoji radikalno hirurško lečenje koje podrazumeva odstranjivanje materice zajedno s okolnim tkivima i limfnim čvorovima iz male karlice", kaže naša sagovornica.
Posle uspešnog lečenja, postoperativni tok je nešto što lekari moraju da isprate, čak i kada je pacijentkinja imala dobroćudni tumor. Dr Bojana Gutić kaže da su komplikacije nakon operacije moguće, a prate se kako u toku hospitalizacije tako i nakon što je pacijentkinja napustila bolnicu.
"Tu su i kasne komplikacije koje mogu da se jave pogotovo kod radikalnih vidova lečenja i zato moramo da imamo ženu pod kontrolom i nakon što se oporavila od operativnog lečenja i napustila bolnicu. Potrebno je da ove pacijentkinje dolaze na redovne preglede u ambulanti i to ne samo zbog potencijalnih komplikacija, nego i praćenja onkološkog statusa. Ovi pregledi su češći i razlikuju se od onih uobičajenih pregleda koje imamo kod zdravih pacijentkinja. Konkretno, dolazi se na preglede svaka tri meseca u prve dve godine jer je to period kada se najčešće javljaju recidivi. Recidiv predstavlja pojavu bolesti nakon lečenja i, kao što smo rekli, najčešće se javlja u prve dve godine. Nakon tog perioda, ukoliko nije bilo recidiva ili komplikacija, možemo malo da razredimo preglede i do neke pete godine zakazujemo kontrole na svakih šest meseci”, pojašnjava naša sagovornica s Instituta za onkologiju Vojvodine.
U javnosti se poslednjih godina govori da žene u sve mlađem dobu obolevaju od raka dojke. Tako je i sa rakom grlića materice, kod kog je bolest nekada bila najzastupljenija oko 60. godine života žene. Stručnjaci se sada susreću sa sve mlađim pacijentkinjama, pa čak i sa onim kod kojih je bolest uznapredovala i pre 30. godine života.
To znači da, navodi dr Gutić, intenzivni ginekološki pregledi nisu neophodni samo starijim ženama, već i onima u mlađoj populaciji.
"Svakako redovni ginekološki pregledi treba da su zastupljeni već u mlađem životnom dobu jer promene na grliću materice nisu nešto o čemu ne treba da razmišljamo pre 50. godine. Okolnosti nameću sada već dugo prisutan trend kasnijeg ostvarivanja trudnoće, što ne ide u prilog ženama koje se suoče sa dijagnozom karcinoma grlića materice. Apsolutno se slažem da je najvažniji individualan pristup i da je primarni cilj da sačuvamo život i zdravlje žena, ali tim ženama je, kada dođe do izlečenja, jako važno i da li će se ostvariti kao majke. Odluku o mogućem očuvanju reprodukcije donosi tim stručnjaka za svakog pacijenta posebno, nakon što se sagledaju sve karakteristike i stadijum bolesti”, napominje naša sagovornica.
Srbija je odnedavno konačno počela sa sprovođenjem preporučene, a besplatne vakcinacije protiv humanih papiloma virusa. Vakcine su se decenijama unazad pokazale kao vrlo uspešne širom Evrope, gde su pojedine države evidentirale ogromne padove u broju registrovanih slučajeva raka grlića materice. HPV vakcine namenjene su devojčicama i dečacima pre prvog seksualnog odnosa, a dr Bojana Gutić apeluje na one koji rade s najmlađima i sa njihovim roditeljima da budu maksimalno odgovorni i približe temu prevencije svojim pacijentima.
"Smatram izuzetno važnim da pedijatri, koji su direktno u kontaktu sa roditeljima dečaka i devojčica, predoče da postoji mogućnost vakcinacije koja ne sprečava pojavu svih virusa, ali svakako virusa koji su najčešći izazivači karcinoma. Vrlo je važno da roditelji imaju pravu informaciju od pedijatra da ta vakcina postoji i šta su sve njene mogućnosti. Treba naglasiti da ove devojčice nisu izuzete iz redovnih kontrola - vakcinacija ne znači da one ne treba da idu na kontrole, da ne treba da se rade pregledi, citološka ispitivanja i ostala dijagnostika odnosno skrining, ali svakako su u manjem riziku nego devojčice koje nisu primile vakcinu. Nisu samo devojčice te koje treba da prime vakcinu nego i dečaci kod kojih se kasnije u životu mogu takođe razviti određeni karcinomi kao posledica prisustva HPV virusa, a kao mladi ljudi, oni učestvuju u prenosu HPV virusa polnim putem”, zaključuje dr Bojana Gutić u razgovoru za 021.rs.
Članak je nastao u okviru serijala o prevenciji HPV koji finansijski podržava Pokrajinski sekretarijat za zdravstvo APV. Stavovi izneti u tekstu nužno ne održavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.
OBRATI PAŽNJU! Osvežili smo platformu sa muzičkim kanalima, a preko koje možete slušati i Radio 021. Preporučujemo vam novu kategoriju - LOUNGE, za baš dobar užitak i relax tokom dana. Vaš 021!
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Srbija
VIDEO: Čovek iskočio kroz prozor stana i motkom nasrnuo na učenike
22.01.2025.•
5
Učenici Grafičko-medijske škole u Beogradu objavili su snimak na kom se vidi kako je na njih nasrnuo čovek sa drvenom motkom u rukama.
AFP o "generalnom štrajku": Najveći pokret nezadovoljstva koji je Srbija videla poslednjih godina
22.01.2025.•
0
Agencija Frans pres danas je prenela vest o pozivu studenata, koji nedeljama protestuju u Srbiji zbog korupcije, na generalni štrajk u petak.
.jpg "Zbog tragedije u Barajevu: Radnici u socijalnoj zaštiti razmatraju štrajk, traži se i smena ministra")
Zbog tragedije u Barajevu: Radnici u socijalnoj zaštiti razmatraju štrajk, traži se i smena ministra
22.01.2025.•
3
Tragedija u domu za stare u Barajevu upućuje na neadekvatno institucionalno postupanje i propuste, kažu iz Inicijative za unapređenje stanja u sistemu socijalne zaštite.
Mreža organizacija za decu Srbije: Pretnje prosvetnim radnicima povećavaju tenzije u društvu
22.01.2025.•
0
Mreža organizacija za decu Srbije (MODS) ocenila je danas da "pretnje primenom represivnih mera protiv nastavnika i učenika zbog obustave nastave, ne doprinose ostvarivanju prava na obrazovanje".
.jpg "Đedović: Nema govora o štrajku zaposlenih u EPS, politici nije mesto u toj kompaniji")
Đedović: Nema govora o štrajku zaposlenih u EPS, politici nije mesto u toj kompaniji
22.01.2025.•
17
Ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handanović rekla je danas kako su joj sindikati u Elektroprivredi Srbije (EPS) potvrdili da nema govora o štrajku zaposlenih u EPS.
Sindikat u RTS-u zahteva emitovanje preciznih izveštaja sa studentskih protesta
22.01.2025.•
5
Sindikat radnika produkcije i tehnike zaposlenih na RTS-u zahteva emitovanje izveštaja sa studentskih protesta u informativnim emisijama i učešće predstavnika protesta u programu ove kuće.
Dijana Hrkalović osuđena na 16 meseci zatvora
22.01.2025.•
59
Bivša državna sekretarka u MUP-u osuđena je zbog zloupotrebe uticaja na 16 meseci zatvora, u šta se uračunava i vreme provedeno u pritvoru.
Školska godina bi mogla da bude produžena
22.01.2025.•
26
Ministarka prosvete Slavica Đukić Dejanović najavila je da bi školska godina mogla da bude produžena.
Studenti u blokadi pozvali na generalni štrajk u petak
22.01.2025.•
37
Studenti u Srbiji koji učestvuju u blokadi fakulteta pozvali su građane da se u petak, 24. januara, pridruže generalnom štrajku.
Ministarstvo: U Srbiji nema sumnje na zarazne bolesti slinavka i šap
22.01.2025.•
1
Ne postoji sumnja, niti je potvrđen slučaj zarazne bolesti slinavka i šap u Srbiji, saopštilo je Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede.
Naprednjački srednji prst: Može i bednije, ali ne baš mnogo
22.01.2025.•
37
Srednji prst koji pokazuje krvava šaka - to je najnovija poruka Srpske napredne stranke građanima Srbije.
Đukić Dejanović: 86 odsto škola radi, deca bila osramoćena
22.01.2025.•
24
Ministarka prosvete Slavica Đukić Dejanović kaže da u ovom trenutku 86 odsto škola u Srbiji radi najnormalnije, i da će inspekcija nastaviti da obilazi škole koje ne rade.
Koalicija NADA pozvala sve građane da se priključe generalnom štrajku u petak
22.01.2025.•
9
Srpska koalicija NADA, koju čine Novi DSS i POKS, pozvali su građane da učestvuju u generalnom štrajku najavljeno za petak, 24. januar.
DNEVNI KVIZ: Ko smišlja ovih 10 pitanja?
22.01.2025.•
7
Kviz znanja 021.rs stiže i ove srede pred vas.
Danas izricanje presude Dijani Hrkalović - tužilac tražio pet godina robije
22.01.2025.•
48
Specijalni sud zakazao je za danas izricanje presude nekadašnjoj državnoj sekretarki ministarstva unutrašnjih poslova Dijani Hrkalović optuženoj za trgovinu utricajem.
AMSS upozorava na poledicu
22.01.2025.•
0
Auto-moto savez Srbije (AMSS) upozorio je vozače na opasnost od poledice u jutarnjim i večernjim satima.
Dan žalosti u Srbiji zbog tragedije u staračkom domu
22.01.2025.•
17
Na teritoriji Srbije danas je Dan žalost zbog stradanja osam osoba u požaru u domu za stara lica u Barajevu.
I snimatelji traže od RTS-a da obustavi emitovanje njihovih dela
21.01.2025.•
6
Članovi Srpske asocijacije snimatelja zahtevaju od RTS-a da ne emituje dela njihovih članova.
VIDEO: Đaci beogradske gimnazije crtali cveće preko crvenih šaka sa srednjim prstom
21.01.2025.•
4
Sinoć nešto pre ponoći, grupa mladića sa kapuljačama iscrtala je po dvorišu Trinaeste beogradske gimnazije u Beogradu crvene šake sa srednjim prstom.
VIDEO: Aktivisti napadnuti dok su skidali transparent crvene šake sa srednjim prstom
21.01.2025.•
24
Na Mostarskoj petlji u Beogradu došlo je do incidenta, kada su dvojica aktivista skinula transparent crvene šake sa ispruženim srednjim prstom, koju članovi SNS dele i po društvenim mrežama.
Komentari 0
Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar