Kako se leči rak grlića materice: Ključno je otkriti ga na vreme, sve jasniji značaj prevencije

Gorica Nikolin

gorica@021.rs

Info

09.08.2022.

08:26 > 15:04

Rak grlića materice jedan je od najtežih tumora od kog žene mogu da obole.

Kako se leči rak grlića materice: Ključno je otkriti ga na vreme, sve jasniji značaj prevencije

Foto: Pixabay

Vrlo je prisutan u Srbiji i, nažalost, kasno se otkriva, što umanjuje mogućnost da će ishod lečenja biti uspešan.

Posledica kasnog otkrivanja može da bude i smrt, te je sada važnije nego ikada govoriti o prevenciji.

Ginekolog dr Biljana Musulin Janjić, direktorka Doma zdravlja u Čoki, godinama uspešno leči i radi na prvenciji ove teške maligne bolesti. Kako kaže u razgovoru za 021.rs, rak grlića materice predstavlja oboljenje koje se zapravo može uspešno lečiti jer ima dug preinvazivni period - samo ga treba uočiti.

"Uvek gledamo da organizujemo efikasan skrining jer se promene koje prethode karcinomu mogu lečiti i uspešno se leče. Rak grlića materice i dalje je jedan od najučestalijih malignih tumora kod žena i na drugom mestu je kod oboljevanja kod žena", navodi dr Musulin Janjić.

Ona u nastavku objašnjava kako nastaje rak grlića materice jer je upravo to ono što ga razlikuje u odnosu na neke druge bolesti. Napredovanje virusne infekcije - humanog papiloma virusa, najčešće se vezuje za nastanak raka grlića materice.

"Rak grlića materice skoro uvek nastaje preko niza patoloških promena, onih koje mi nazivamo cervikalna intraepitalna neoplazija. Ove promene su obuhvaćene u kontinuitetu procesa jedne bolesti u kome svaki stepen tih abnormalnosti prelazi u sledeći. Mi smatramo da nastanak intraepitalne neoplazije i raka grlića materice imaju iste uzroke. Ono što je na prvom mestu, nakon dosta rasprostranjenih HPV infekcija donjeg genitalnog sistema, su rano stupanje u polne odnose, naročito pre 16. godine, veći broj seksualnih partnera, ali i pušenje", napominje dr Musulin Janjić.

Ne treba zaboraviti ni imunosupresivna stanja, loše socioekonomske uslove života, a deo "zasluga" pripisuje se i genetici.

"Mnoga istraživanja pokazala su da je HPV infekcija jako povezana i velika sa uzročnikom ove bolesti. Ono što je veoma interesantno je dug latentni period HPV infekcije i nastanka karcinoma, a mnogo toga zavisi od imuniteta žena koje imaju HPV. Kada uspešno izlečimo infekciju, te žene stvaraju imunitet u periodu od šest do 24 meseca i posle nemaju probleme, a s druge strane neke žene imaju HPV infekciju ali ujedno i loš imunitet, te su one u stvari nosioci HPV infekcije", pojašnjava direktorka Doma zdravlja Čoka, ginekolog.

Mnogima je poznata izreka da "rak ne boli", što upućuje na činjenicu da se mnoge maligne bolesti otkrivaju jako kasno i zato ne leče uspešno kao da se otkrivaju u ranom periodu. Dr Biljana Musulin Janjić navodi da li je to slučaj i sa rakom grlića materice i kako zapravo najbrže otkrivamo ovu bolest.

"Osnova nam je skrining. Pod njim se podrazumeva pregled žena koje nemaju simptome u cilju otkrivanja mogućeg oboljenja. Ono što je potrebno za skrining je određena grupa populacije koju mi pratimo i na kojoj vidimo rezultate. Skrining test je jednostavan, efikasan, bezbolan i nije štetan, a radimo ga upravo zbog tih promena koje se javljaju na grliću materice i koje vidimo pomoću testa. Tu je i jedan od najidealnijih načina da potvrdimo HPV - PAPA test i on je deo skrininga", navodi naša sagovornica.

Foto: Pexels

Cilj skrininga je sprečavanje nastanka invazivne oblesti otkrivanjem novih prekancerogenoznih promena. Kvalitet skrininga zapravo se meri obuhvatom stanovništva koji, napominje dr Biljana Musulin Janjić, mora da bude velik.

"Mi time smanjujemo stopu karcinoma za oko 90 odsto i zato je citološki pregled cervikalnog brisa nama važan za otkrivanje raka grlića materice. Citologijom gledamo da li postoje neke promene na grliću, a dodajemo i kolposkopiju tj. gledanje grlića materice pod mikroskopom stavljanjem sirćetne kiseline li Lugolovim rastvorom ili po najnovijem, radimo detekciju HPV virusa. Međutim, pošto su testovi za detekciju soja HPV skupi, mi ne radimo svakome HPV tipizaciju - ukoliko nalaz PAPA testa nije povoljan, onda zajedno sa kolposkopijom radimo i HPV tipizaciju da bismo znali u kom pravcu ćemo lečiti i šta da radimo u tom trenutku kako ne bi došlo do raka grlića materice", objašnjava ona.

Naravno da je idealno da se bilo kakva prekancerogena promena uoči na vreme. Ali, šta ako se tako nešto ne dogodi?

"Ako se karcinom otkrije kasno, uvek postoji hirurški tip lečenja. Prema stadijumima gledamo kako ćemo lečiti jer postoji hirurško ili radio-hemioterapija. Imala sam i sama dosta pacijentkinja u kasnim stadijumima i imali smo s njima uspešna lečenja, a ukoliko je bolest otkrivena u baš kasnom stadijumu mi dosta toga možemo da učinimo da se život produži. Imala sam lične primere kad smo radili hemioterapiju kod žena koje su kasno otkrile bolest i život se produžio za dve do tri godine, što može tim ženama mnogo da znači. Imali smo slučajeve i kad je bila dovoljna samo hirurška intervencija da bi bolest bila odstranjena i tad pacijentkinju šaljemo u tercijarne ustanove, one bivaju operisane na vreme i posle toga idu na redovne kontrole", napominje ova ginekološkinja.

Bez obzira u kom stadijumu se otkrije bolest, pacijentkinji se predoče sve činjenice, uradi se cela procedura, a stručne komisije daju svoja mišljenja šta i kako da se uradi u cilju uspešnog lečenja i kontrole nakon lečenja.

"Postoje žene koje, nažalost, ne dolaze na kontrole, koje nikada u životu nisu radile PAPA test, kod kojih promene nisu uočene na vreme. To su sve naša iskustva, ali takve slučajeve mi posmatramo kao izuzetke", smatra dr Musulin Janjić.

Pitanje imuniteta može da bude vrlo bitno kad govorimo o raku grlića materice, kao i o HPV infekciji, napominje ona.

"Tu je i pitanje hroničnih upalnih procesa u organizmu, nelečeni procesi na grliću mogu da dovedu do bolesti, jer lično svi smo nosioci, ali čim opadne imunitet test će biti pozitivan. Podaci za Vojvodinu kažu da je zastupljenost raka grlića materice u populaciji 7,2 odsto, a u Centralnoj Srbiji 8,7 odsto - a u popisu 2002. godine je incidencija raka grlića bila najveća do sada i to 27,3 odsto na 100.000 stanovnika. Međutim, situacija je sada drugačija jer imamo obučeniji kadar, žene dolaze na kontrole i javljaju se, prate se, imamo svest pacijenata malo veću i sada je drugačije u odnosu na pre 20 godina", iskustvo je dr Biljane Musulić Janjić.

Zaista nije nikakva tajna da od raka obolevaju sve mlađe žene, a nije ništa drugačije ni sa rakom grlića materice.

"U svojoj praksi sam imala dosta mlađih pacijentkinja, a zajedničko im je to što su sve starije od 35 godina. U tim godinama, do 40. godine smo otkrivali najviše hronične, a nelečene upale grlića. Otkriva se tako što se žene požale na sekret koji prethodno nisu izlečile, dolaze sa dosta upornim infekcijama i dešava se da je dosta njih pokušavalo neko lečenje 'na sopstvenu ruku', što po meni nije preporuka jer ipak se treba javiti lekaru. Kad imate taj sekret, mi imamo tačno određene protokole gde šaljemo, kako radimo, uzima se bris da se otkrije na vreme. U praksi dakle imamo dosta mladih žena, ali sve te probleme uspešno saniramo kod njih i posle toga, godinu-dve, zadovoljni smo s rezultatima. Tada ponovo radite PAPA i druge nalaze i oni uglavnom budu uredni, a te žene dolaze redovno na kontrole. Recimo, moje pacijentkinje dolaze i po tri-četiri puta godišnje na kontrole i, ako nešto otkrijemo, onda odmah lečimo", navodi direktorka Doma zdravlja Čoka u razgovoru za 021.rs.

Srbija je ove godine u sistem preporučene imunizacije uvela vakcinu protiv HPV infekcije, koja je prethodno decenijama u primeni u regionu i većem delu Evrope. Ova vakcina je u svim državama pokazala odlične rezultate, ali se na iste moralo čekati barem deceniju kako bi obuhvat bio odgovarajući i kako bi mladi koji su dobili vakcinu odrasli i ušli u reproduktivni period, koji su proveli zdravi i bez HPV infekcije.

Članak je nastao u okviru serijala o prevenciji HPV koji finansijski podržava Pokrajinski sekretarijat za zdravstvo APV. Stavovi izneti u tekstu nužno ne održavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.

Teme

Komentari 4

Hronološki Najpopularniji

I još ponešto

10.08.2022 • 13:37

Vakcina

Gardasil vakcine o trošku države ima samo u medijima. I za prvu dozu smo morali da vršimo ozbiljan pritisak na DZNS, a evo, sad za drugu opet "nema vakcine"... Vakcinisao se mali broj dece, jer je bilo malo vakcine, prestanite da baronišete.

0 0 0
Dragan

09.08.2022 • 17:49

Dodatak

Dodao bih nešto. Kad god sam čitao o toj vakcini, uvek su naglašavali da se treba vakcinisati što ranije, u ranijim godinama. Da ne dužim previše, dostupan je članak Svetske zdravstvene organizacije, gde se eksplicitno iznosi da se vakcina daje i do 45 godina. Druga stvar je što to više ne plaća država. Ja bih preporučio da ko može sam da plati vakcinu, da je primi. Takođe, čak i u ovom članku ništa ne piše o muškarcima. Vakcina važi i za njih i jednako se preporučuje, i za sopstvenu zaštitu, i za zaštitu partnerki.

19 9 +10
Dr

09.08.2022 • 17:47

E ovako redovni pregled. Ali kada nema mesta šta ćemo onda.
Znam 8 drugarica što se izlečilo terapijom hidrogen peroksida.
I onda kad su dr pitali šta su koristili, a to se mesne nemoj to ...
Njihovi muževi srećni što ih imaju a dr ljudi jer nisu prodali lekove i išli na more

3 7 -4

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.