Separacija otpada u Srbiji: Odvajali, ne odvajali, sve se "sruči u isti kontejner"
U Srbiji se godišnje proizvede dva i po miliona tona komunalnog otpada, a reciklira se tek 10 odsto.
Foto: 021.rs
Nelegalno odlaganje otpada zagađuje vode, zemljište i hranu i, posledično, negativno utiče na zdravlje stanovništva. Izostanak separacije i reciklaže predstavlja propuštenu priliku za domaću privredu.
U najnovijem izdanju emisije "Eko grad" razgovarali smo sa generalnim sekretarom Udruženja reciklera Srbije Markom Vučenovićem i sa članom organizacije Inženjeri zaštite životne sredine Igorom Jezdimirovićem.
Igor Jezdimirović iz organizacije Inženjeri zaštite životne sredine, za početak, za 021.rs objašnjava da pravilna separacija počinje primarnom selekcijom otpada.
"Otpad se tokom vremena toliko promenio u odnosu na ono što smo navikli u nekom prethodnom periodu da sada sadrži mnogo različitih materija. Primarna selekcija nam omogućava da onaj deo odgovornosti koji mi, kao proizvođači otpada, imamo uradimo na pravi način, tačnije da odvojimo plastiku za plastiku, staklo za staklo, limenku za limenku i na taj način omogućimo da proces prikupljanja otpada i njegove reciklaže bude mnogo jednostavniji", navodi.
Dodaje da, ako radimo kao danas - stavimo sav otpad u jednu kesu i bacimo ga u kontejner - njegovo razdvajanje postaje mnogo teže nego kada to uradimo u primarnoj selekciji.
"U primarnoj selekciji, kada postoji određena infrastruktura koja to omogućava, vi možete da sačuvate kvalitet te sirovine, tačnije da taj papir ne mešate sa drugom vrstom otpada i na taj način njega ne uništite. Isto tako, da ne mešate staklo sa ostalim vrstama otpada i onda zagadite ili polomite to staklo, a zagadite one druge vrste otpada koje bi mogle da budu reciklirane. Zato je primarna selekcija važna, jer nam ona omogućava da sačuvamo kvalitete koje taj otpad ima i ponovo upotrebimo", objašnjava Jezdimirović.
Marko Vučenović priču za 021.rs započinje zakonskim rešenjima koja postoje. Kako kaže, separacija je donekle zakonski regulisana kada je reč o opasnom otpadu, ali primena nije najefikasnija. Zakon je, dodaje, samo deo šireg problema.
"Prvo treba napomenuti da Zakon o upravljanju otpadom već obavezuje na odvajanje opasnog otpada. Dakle, tu ne pričamo sad o separaciji otpada u komunalnom smislu, nego o opasnom otpadu u domaćinstvu i to se često zaboravlja ili se želi zaboraviti. Dakle, zakon zabranjuje mešanje opasnog otpada sa komunalim otpadom, a ukoliko se to desi, nalaže razdvajanje, ako je to ekonomski isplativo. Ako ne, onda se sav taj pomešani otpad smatra opasnim. Naravno u svim sistemu dolazi do propusta, ali kod nas nije reč o propustima nego o pravilu. U komunalnom otpadu kod nas se može pronaći sve, uključujući električni i elektronski otpad i baterije, upravo iz razloga nedovoljno izgrađene infrastrukture", ističe.
Naglašava da je separacija otpada jedan od preduslova za uspostavljanje ekonomičnog i efikasnog sistema sakupljanja otpada, a koje je onda preduslov za efikasno upravljanje otpadom.
Kako kaže, Zakon predviđa da se opasan otpad iz domaćinstva predaje u centre za sakupljanje otpada, odnosno reciklažna dvorišta, ako postoje, ili, ako ne postoje, da se predaje ovlašćenom pravnom licu na upravljanje.
Prečesto se teret zagađenja nastalog usled neodgovornog upravljanja otpadom svaljuje na građane, otud i brojne kampanje za podizanje svesti. Ironija te situacije je da, i kada bi građani propisno odvojili komunalni otpad, on bi svakako završio na istoj gomili. Vučenović navodi da praktična primena separacije praktično ne postoji, te da to ne može biti isključiva odgovornost građana.
"Na praktičnom nivou stvar je veoma jasna. Da bi uopšte imalo smisla govoriti o separaciji otpada potrebno je imati uređen sistem upravljanja otpadom ili da je uspostavljanje takvog sistema izvesno. Tada ima smisla uošte počinjati sa edukacijom građana. U ovoj zemlji je poslednjih godina organizovano desetine i stotine projekata na temu jačanja svesti građana, što je zaista promašena kategorija... To je jedna potpuno besmislena rabota. Mi te takozvane svesti građana imamo 'i viška'... Građanski aktivizam treba da bude usmeren na lokalne vlasti. Kada pričamo o komunalnom otpadu, tu je odgovornost", objašnjava Vučenović.
Jezdimirović je saglasan sa tvrdnjom da ovo nije isključiva odgovornost građana i ocenjuje da je najveći deo odgovornosti na lokalnim samoupravama.
"Upravljanje komunalnim otpadom je, pre svega, odgovornost jedinica lokalne samouprave. U skladu sa planovima koje je Srbija donela, jedinice lokalne samouprave se udružuju u regione, kako bi uspeli da troškove koji postoje za upravljanje otpadom podjednako podele. Ono što je ključno jeste da se unapredi infrastruktura, sa jedne strane, i sa druge strane da građani poštuju tu infrastrukturu koja postoji", ističe Jezdimirović.
Kako navodi, ne možemo od građana očekivati da oni rade primarnu selekciju otpada, ako nemaju kante u koje mogu da bace taj odvojeni otpad.
"Ne možemo očekivati da oni to rade ako mi to posle sve sručimo u isti kontejner", naglašava.
Našeg sagovornika iz Udruženja reciklera, Marka Vučenovića, pitali smo da li je, uz sve ove prepreke moguće uvesti separaciju otpada na lokalnom nivou.
"Moguće je uvesti sistem, uz dovoljno znanja i volje. Mi imamo primere lokalnih samouprava koje imaju privatne operatere već godinama, poput Leskovca i Kikinde. I tamo naravno ima problema, ali situacija je dakako bolja nego u većem delu zemlje, gde imate praktično nekontrolisano odlaganje otpada na takozvane gradske deponije koje nisu ništa drugo nego divlje deponije, samo je neko odredio gde će to divljaštvo da se realizuje", smatra Vučenović.
Kako kaže, u poslednje vreme je Sremska Mitrovica primer pokušaja uvođenja odgovornog upravljanja otpadom, što je svakako za pohvalu. Dodaje da postoje problemi sa tim što se ta regionalna deponija predugo pravila i da nije bila do kraja zaokružena od samog početka.
"Ipak, oni su edukaciju radili kako treba. Oni su u te projekte edukacije ušli onda kada zaista planiraju da uspostave taj sistem", navodi.
Tu su i primeri pojedinih država u regionu, odnosno načini na koji su oni uspešno ili delimično uspešno rešili ovo pitanje. Vučenović kao najsvežiji primer pominje konkretno glavni grad Republike Hrvatske.
"Zagreb je sad trenutno najaktuelniji u regionu. Kod njih se po novom modelu plaćaju dve stavke: jedna je mesečni paušal za odvoženje otpada, a dodatni trošak je kupovina vreća za mešani komunalni otpad, čime se građani stimulišu da vrše separaciju otpada", navodi i dodaje da, ipak, nigde situacija nije sjajna.
Suštinski problem svuda je hiperprodukcija otpada, smatra Vučenović.
Strategija upravljanja otpadom za period od 2019. do 2024. godine redviđa prelazak sa koncepta regionalnih sanitarnih deponija na model regionalnih centara za upravljanje otpadom, što znači odvojeno prikupljanje, separaciju otpada i reciklažu, kao i tretiranje nereciklabilnog otpada. Mnogi od ovih postupaka trebalo je već da budu primenjeni, a posledice odlaganja osećaju građani, smatra naš sagovornik iz Inženjera zaštite životne sredine Igor Jezdimirović.
"Stanje koje mi imamo u Srbiji kada je u pitanju upravljanje otpadom zasniva se na srednjovekovnom principu 'pokupi i baci na jedno mesto'. Takav način upravljanja otpadom ostavlja značajne posledice na životnu sredinu, a samim tim iz životne sredine te posledice prelaze na naše zdravlje", naglašava.
Podseća da je nedavno gorela novosadska deponija, te da je tokom 2021. godine zvanično zabeleženo 1.715 požara na deponijama širom Srbije.
"Na taj način, stvoreno je zagađenje koje direktno utiče na naše zdravlje. Kada govorimo o uticaju otpada, pre svega govorimo o uticaju deponija koje nisu na adekvatan način obezbeđene, a životna sredina nije zaštićena od njihovog uticaja. Te deponije utiču na zagađenje vazduha, zagađenje vode, na biljke i životinje i trajno gubimo kvalitet zemljišta na kome se nalaze", kaže Jezdimirović za 021.rs.
Tako se, ističe, gube i potencijali koji postoje kada su u pitanju recikliranje i kompostiranje.
Jezdimirović zaključuje za 021.rs da su dve stvari ključne za rešavanje problema odlaganja otpada u Srbiji.
"Jedno je to da se nateraju donosioci odluka da pitanje upravljanja otpadom shvate kao značajno pitanje za zaštitu zdravlja građana i da zato što pre naprave infrastrukturu koja je neophodna. Sa druge strane, izuzetno je bitno da građani, kada se takav sistem uvede, počnu da ga ga poštuju i čuvaju infrastrukturu koja je postavljena. Samo na taj način možemo da imamo održiv sistem upravljanja otpadom koji ima relativno prihvatljive troškove za sve nas", zaključuje naš sagovornik.
Detaljnije o ovoj temi poslušajte u emisiji emitovanoj u okviru serijala "Eko grad" na Radiju 021.
OBRATI PAŽNJU! Osvežili smo platformu sa muzičkim kanalima, a preko koje možete slušati i Radio 021. Preporučujemo vam novu kategoriju - LOUNGE, za baš dobar užitak i relax tokom dana. Vaš 021!
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Srbija
.jpg "Na sajtu Skupštine Srbije objavljene biografije kandidata za članove Saveta REM")
Na sajtu Skupštine Srbije objavljene biografije kandidata za članove Saveta REM
01.01.2025.•
0
Odbor Skupštine Srbije za kulturu i informisanje objavio je na internet stranici parlamenta biografije kandidata za članove Saveta Regulatornog tela za elektronske medije (REM).
.jpg "Anđelković: Pominjanjem lojalista unutar SNS, Vučić iskazao opasne namere")
Anđelković: Pominjanjem lojalista unutar SNS, Vučić iskazao opasne namere
01.01.2025.•
1
Politički analitičar Dragomir Anđelković kaže da je pominjanjem "takozvanih lojalista unutar SNS-a" i njihove potencijalne reakcije na dešavanja u društvu, Vučić iskazao "višestruke opasne namere".
SNS lojalisti: "Malo ekstremni", zaklinju se na krv, Vučićev brat među njima
01.01.2025.•
18
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić rekao je da je održan skup "lojalista" unutar SNS te da će njihove zaključke dobiti i pročitati a potom sa njima i razgovarati.
SSP: Draganu Đilasu upućene pretnje smrću
01.01.2025.•
1
Lideru Stranke slobode i pravde Draganu Đilasu upućene su otvorene pretnje smrću, saopštila je ta stranka.
Vučić sutra sa Amerikancima o energetici i o NIS-u: Ima poruku i za "centre moći"
01.01.2025.•
5
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić najavio je da su za sutra zakazani razgovori sa Amerikancima o energetici i o Naftnoj industriji Srbije za koju je ranije rekao da SAD hoće da joj uvede sankcije.
Novi poziv prosvetnih sindikata Vladi: Dostojanstvena plata ili generalni štrajk?
01.01.2025.•
5
Predstavnici reprezentativnih sindikata prosvetnih radnika uputili su Vladi Srbije zahtev za nastavak pregovora o Protokolu iz 2023. kojim je predviđeno da njihove plate budu izjednačene sa prosekom
Vučević o investicionom rejtingu, obojenoj revoluciji i nečemu što mu je bilo "najodvratnije"
01.01.2025.•
17
Predsednik Vlade Miloš Vučević rekao je da Srbija mora da nastavi da radi i da se razvija, ali da ostaju teret i bol zbog tragedije koja se dogodila 1. novembra na Železničkoj stanici u Novom Sadu.
Haaretz: Srbija kupuje oružje od Izraela za 335 miliona dolara
01.01.2025.•
3
Srbija će kupiti napredne sisteme artiljerije i bespilotne letelice od izraelske kompanije Elbit Sistems u velikom poslu vrednom 335 miliona dolara, piše izraelski Haaretz.
Mali: Obezbeđen novac za program stanova za mlade, zakon na vladi posle Božića
01.01.2025.•
8
Obezbeđena su sredstva za program stambenih kredita za mlade, poručuje ministar finansija Siniša Mali.
Od danas veća minimalna zarada: Jedan radni čas košta 308 dinara
01.01.2025.•
2
Minimalna zarada u Srbiji od danas je, prema odluci Socijalno-ekonomskog saveta, povećana za 13,7 odsto, pa je minimalna cena radnog časa sa 271 dinar porasla na 308 dinara.
Vozači, oprez: Magla otežava vidljivost na većini puteva u Srbiji
01.01.2025.•
0
Magla koja je u novogodišnjoj noći otežavala vidljivost na putevima, biće prisutna i danas u većini krajeva Srbije a najgušča je na putevima pored Drine, Save, Ibra, Tamiša i Morave, saopštio je AMSS.
Veće plate u javnom sektoru za osam odsto, prosvetarima 11 odsto: Važe i novi uslovi za penziju
01.01.2025.•
3
U Srbiji su od danas plate u javnom sektoru veće osam odsto, zaposleni u prosveti su dobili povećanje plata od 11 odsto a važe i novi uslovi za odlazak u penziju.
DNEVNI KVIZ: U Novu godinu sa novim pitanjima
01.01.2025.•
3
Srećna Nova godina! I u 2025. nastavljamo sa 021.rs dnevnim kvizom znanja.
Majić: Posle dugo vremena, ponovo osećam da će pravde biti
01.01.2025.•
2
Govoreći o protestima studenata, sudija Apelacionog suda Miodrag Majić kaže da posle dugo vremena ponovo oseća da će pravde biti.
Asošijejted pres: Umesto proslave, hiljade ljudi pretvorilo Novu godinu u proteste širom Srbije
01.01.2025.•
0
Umesto tradicionalne zabave u novogodišnjoj noći, desetine hiljada ljudi, predvođenih studentima okupilo se tokom noći u Beogradu i drugim gradovima tražeći političke reforme i pravdu, preneo je AP.
VIDEO: 2025. dočekana u potpunoj tišini i na beogradskom Studentskom trgu
01.01.2025.•
5
Studenti Univerziteta u Beogradu su Novu godinu dočekali na protestu, sa parolom "Nema nove godine za staru ste nam još dužni".
Muškarac i žena ubijeni u Arilju, osumnjičeni uhapšen
31.12.2024.•
0
Policija je u Arilju uhapsila B.P. (41) iz tog mesta, koji je osumnjičen za dvostruko ubistvo.
"Proglas" objavio mere za obnovu društvenog poverenja
31.12.2024.•
10
Inicijativa Proglas objavila je predloge 18 mera koje imaju za cilj, kako su naveli, obnovu društvenog poverenja i institucionalnog integriteta i stvaranje pravednijeg društva.
Od Zorice Brunclik do Svetozara Cvetkovića: Dodeljene nacionalne penzije umetnicima
31.12.2024.•
9
Vlada Srbije usvojila je na jučerašnjoj sednici predlog komisije o dodeli priznanja za vrhunski doprinos nacionalnoj kulturi, odnosno kulturi nacionalnih manjina.
Muškarac ubijen u pucnjavi u Arilju, žena ranjena
31.12.2024.•
0
U ugostiteljskom objektu u centru Arilja oko 19 časova došlo je do pucnjave.
Upozorenje AMSS zbog magle i poledice
31.12.2024.•
0
Uslovi za vožnju su otežani na pojedinim deonicama na kojima su kolovozi vlažni, temperatura je oko nule, a magla smanjuje vidljivost na stotinak metara, upozorava AMSS.
Komentari 10
@/
/
prvo srbija treba da se smisli.
plastiku samo za meso a sve ostalo u staklene case.
dzaba papirne kese u lidlu kada je sve ostalo plastika
Savica
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar