Separacija otpada u Srbiji: Odvajali, ne odvajali, sve se "sruči u isti kontejner"
U Srbiji se godišnje proizvede dva i po miliona tona komunalnog otpada, a reciklira se tek 10 odsto.
Foto: 021.rs
Nelegalno odlaganje otpada zagađuje vode, zemljište i hranu i, posledično, negativno utiče na zdravlje stanovništva. Izostanak separacije i reciklaže predstavlja propuštenu priliku za domaću privredu.
U najnovijem izdanju emisije "Eko grad" razgovarali smo sa generalnim sekretarom Udruženja reciklera Srbije Markom Vučenovićem i sa članom organizacije Inženjeri zaštite životne sredine Igorom Jezdimirovićem.
Igor Jezdimirović iz organizacije Inženjeri zaštite životne sredine, za početak, za 021.rs objašnjava da pravilna separacija počinje primarnom selekcijom otpada.
"Otpad se tokom vremena toliko promenio u odnosu na ono što smo navikli u nekom prethodnom periodu da sada sadrži mnogo različitih materija. Primarna selekcija nam omogućava da onaj deo odgovornosti koji mi, kao proizvođači otpada, imamo uradimo na pravi način, tačnije da odvojimo plastiku za plastiku, staklo za staklo, limenku za limenku i na taj način omogućimo da proces prikupljanja otpada i njegove reciklaže bude mnogo jednostavniji", navodi.
Dodaje da, ako radimo kao danas - stavimo sav otpad u jednu kesu i bacimo ga u kontejner - njegovo razdvajanje postaje mnogo teže nego kada to uradimo u primarnoj selekciji.
"U primarnoj selekciji, kada postoji određena infrastruktura koja to omogućava, vi možete da sačuvate kvalitet te sirovine, tačnije da taj papir ne mešate sa drugom vrstom otpada i na taj način njega ne uništite. Isto tako, da ne mešate staklo sa ostalim vrstama otpada i onda zagadite ili polomite to staklo, a zagadite one druge vrste otpada koje bi mogle da budu reciklirane. Zato je primarna selekcija važna, jer nam ona omogućava da sačuvamo kvalitete koje taj otpad ima i ponovo upotrebimo", objašnjava Jezdimirović.
Marko Vučenović priču za 021.rs započinje zakonskim rešenjima koja postoje. Kako kaže, separacija je donekle zakonski regulisana kada je reč o opasnom otpadu, ali primena nije najefikasnija. Zakon je, dodaje, samo deo šireg problema.
"Prvo treba napomenuti da Zakon o upravljanju otpadom već obavezuje na odvajanje opasnog otpada. Dakle, tu ne pričamo sad o separaciji otpada u komunalnom smislu, nego o opasnom otpadu u domaćinstvu i to se često zaboravlja ili se želi zaboraviti. Dakle, zakon zabranjuje mešanje opasnog otpada sa komunalim otpadom, a ukoliko se to desi, nalaže razdvajanje, ako je to ekonomski isplativo. Ako ne, onda se sav taj pomešani otpad smatra opasnim. Naravno u svim sistemu dolazi do propusta, ali kod nas nije reč o propustima nego o pravilu. U komunalnom otpadu kod nas se može pronaći sve, uključujući električni i elektronski otpad i baterije, upravo iz razloga nedovoljno izgrađene infrastrukture", ističe.
Naglašava da je separacija otpada jedan od preduslova za uspostavljanje ekonomičnog i efikasnog sistema sakupljanja otpada, a koje je onda preduslov za efikasno upravljanje otpadom.
Kako kaže, Zakon predviđa da se opasan otpad iz domaćinstva predaje u centre za sakupljanje otpada, odnosno reciklažna dvorišta, ako postoje, ili, ako ne postoje, da se predaje ovlašćenom pravnom licu na upravljanje.
Prečesto se teret zagađenja nastalog usled neodgovornog upravljanja otpadom svaljuje na građane, otud i brojne kampanje za podizanje svesti. Ironija te situacije je da, i kada bi građani propisno odvojili komunalni otpad, on bi svakako završio na istoj gomili. Vučenović navodi da praktična primena separacije praktično ne postoji, te da to ne može biti isključiva odgovornost građana.
"Na praktičnom nivou stvar je veoma jasna. Da bi uopšte imalo smisla govoriti o separaciji otpada potrebno je imati uređen sistem upravljanja otpadom ili da je uspostavljanje takvog sistema izvesno. Tada ima smisla uošte počinjati sa edukacijom građana. U ovoj zemlji je poslednjih godina organizovano desetine i stotine projekata na temu jačanja svesti građana, što je zaista promašena kategorija... To je jedna potpuno besmislena rabota. Mi te takozvane svesti građana imamo 'i viška'... Građanski aktivizam treba da bude usmeren na lokalne vlasti. Kada pričamo o komunalnom otpadu, tu je odgovornost", objašnjava Vučenović.
Jezdimirović je saglasan sa tvrdnjom da ovo nije isključiva odgovornost građana i ocenjuje da je najveći deo odgovornosti na lokalnim samoupravama.
"Upravljanje komunalnim otpadom je, pre svega, odgovornost jedinica lokalne samouprave. U skladu sa planovima koje je Srbija donela, jedinice lokalne samouprave se udružuju u regione, kako bi uspeli da troškove koji postoje za upravljanje otpadom podjednako podele. Ono što je ključno jeste da se unapredi infrastruktura, sa jedne strane, i sa druge strane da građani poštuju tu infrastrukturu koja postoji", ističe Jezdimirović.
Kako navodi, ne možemo od građana očekivati da oni rade primarnu selekciju otpada, ako nemaju kante u koje mogu da bace taj odvojeni otpad.
"Ne možemo očekivati da oni to rade ako mi to posle sve sručimo u isti kontejner", naglašava.
Našeg sagovornika iz Udruženja reciklera, Marka Vučenovića, pitali smo da li je, uz sve ove prepreke moguće uvesti separaciju otpada na lokalnom nivou.
"Moguće je uvesti sistem, uz dovoljno znanja i volje. Mi imamo primere lokalnih samouprava koje imaju privatne operatere već godinama, poput Leskovca i Kikinde. I tamo naravno ima problema, ali situacija je dakako bolja nego u većem delu zemlje, gde imate praktično nekontrolisano odlaganje otpada na takozvane gradske deponije koje nisu ništa drugo nego divlje deponije, samo je neko odredio gde će to divljaštvo da se realizuje", smatra Vučenović.
Kako kaže, u poslednje vreme je Sremska Mitrovica primer pokušaja uvođenja odgovornog upravljanja otpadom, što je svakako za pohvalu. Dodaje da postoje problemi sa tim što se ta regionalna deponija predugo pravila i da nije bila do kraja zaokružena od samog početka.
"Ipak, oni su edukaciju radili kako treba. Oni su u te projekte edukacije ušli onda kada zaista planiraju da uspostave taj sistem", navodi.
Tu su i primeri pojedinih država u regionu, odnosno načini na koji su oni uspešno ili delimično uspešno rešili ovo pitanje. Vučenović kao najsvežiji primer pominje konkretno glavni grad Republike Hrvatske.
"Zagreb je sad trenutno najaktuelniji u regionu. Kod njih se po novom modelu plaćaju dve stavke: jedna je mesečni paušal za odvoženje otpada, a dodatni trošak je kupovina vreća za mešani komunalni otpad, čime se građani stimulišu da vrše separaciju otpada", navodi i dodaje da, ipak, nigde situacija nije sjajna.
Suštinski problem svuda je hiperprodukcija otpada, smatra Vučenović.
Strategija upravljanja otpadom za period od 2019. do 2024. godine redviđa prelazak sa koncepta regionalnih sanitarnih deponija na model regionalnih centara za upravljanje otpadom, što znači odvojeno prikupljanje, separaciju otpada i reciklažu, kao i tretiranje nereciklabilnog otpada. Mnogi od ovih postupaka trebalo je već da budu primenjeni, a posledice odlaganja osećaju građani, smatra naš sagovornik iz Inženjera zaštite životne sredine Igor Jezdimirović.
"Stanje koje mi imamo u Srbiji kada je u pitanju upravljanje otpadom zasniva se na srednjovekovnom principu 'pokupi i baci na jedno mesto'. Takav način upravljanja otpadom ostavlja značajne posledice na životnu sredinu, a samim tim iz životne sredine te posledice prelaze na naše zdravlje", naglašava.
Podseća da je nedavno gorela novosadska deponija, te da je tokom 2021. godine zvanično zabeleženo 1.715 požara na deponijama širom Srbije.
"Na taj način, stvoreno je zagađenje koje direktno utiče na naše zdravlje. Kada govorimo o uticaju otpada, pre svega govorimo o uticaju deponija koje nisu na adekvatan način obezbeđene, a životna sredina nije zaštićena od njihovog uticaja. Te deponije utiču na zagađenje vazduha, zagađenje vode, na biljke i životinje i trajno gubimo kvalitet zemljišta na kome se nalaze", kaže Jezdimirović za 021.rs.
Tako se, ističe, gube i potencijali koji postoje kada su u pitanju recikliranje i kompostiranje.
Jezdimirović zaključuje za 021.rs da su dve stvari ključne za rešavanje problema odlaganja otpada u Srbiji.
"Jedno je to da se nateraju donosioci odluka da pitanje upravljanja otpadom shvate kao značajno pitanje za zaštitu zdravlja građana i da zato što pre naprave infrastrukturu koja je neophodna. Sa druge strane, izuzetno je bitno da građani, kada se takav sistem uvede, počnu da ga ga poštuju i čuvaju infrastrukturu koja je postavljena. Samo na taj način možemo da imamo održiv sistem upravljanja otpadom koji ima relativno prihvatljive troškove za sve nas", zaključuje naš sagovornik.
Detaljnije o ovoj temi poslušajte u emisiji emitovanoj u okviru serijala "Eko grad" na Radiju 021.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Srbija
Poslanici Skupštine Srbije sutra počinju raspravu o budžetu za 2025.
24.11.2024.•
0
Poslanici Skupštine Srbije počeće sutra raspravu o predlogu republičkog budžeta za 2025. i pratećim zakonima.
FOTO, VIDEO: Aktivisti uspeli da dođu na Stari savski most
24.11.2024.•
2
Opozicioni političari i aktivisti inicijative "Most ostaje" jutros su uspeli da priđu Starom savskom mostu u Beogradu.
Država ipak dobila dozvolu da Expo gradi i na privatnim parcelama: Kako je zakon to omogućio?
24.11.2024.•
16
Ministarstvo finansija dobilo je početkom novembra građevinsku dozvolu za radove na izgradnji linijske infrastrukture koja će opsluživati budući Nacionalni fudbalski stadion i kompleks EXPO 2027.
DNEVNI KVIZ: 10 pitanja - ni subotom nema opuštanja
23.11.2024.•
5
I ove subote novih 10 pitanja je pred vama.
Međunarodni savet za spomenike: Ne rušiti Generalštab, zaštita za ceo kompleks Sajma
23.11.2024.•
7
Međunarodni savet za spomenike i lokalitete (ICOMOS) i njegov Međunarodni naučni komitet za nasleđe 20. veka (ISC20C) upozorili su na rizike od rušenja i izmena Generalštaba i Beogradskog sajma.
NUNS: REM-u istekao mandat, ni do sada nije radio svoj posao
23.11.2024.•
0
Nezvisno udruženje novinara Srbije objavilo je novi Dosije o medijima u kojem se kaže da od 5. novembra Srbija više nema telo koje donosi odluke o elektronskim medijima.
VIDEO Organizatori blokade u Beogradu na vodi: Scenario se nastavlja, poslati batinaši i provokatori
23.11.2024.•
6
Aktivisti i građani koji se protive rušenju Starog savskog mosta organizovali su jednočasovnu blokadu raskrsnice Bulevara Vudroa Vilsona i Ulice Nikolaja Kravcova u Beogradu na vodi.
Putevi prohodni, zbog poledice i magle savetuje se oprezna vožnja
23.11.2024.•
0
Zbog najavljenih niskih temperatura u jutarnjim i večernjim satima postoji mogućnost pojave poledice na putevima.
Mreža akademske solidarnosti: Vučić uličarskim rečnikom vređa članove akademske zajednice
23.11.2024.•
20
Mreža akademske solidarnosti i angažovanosti (MASA) osudila je najnovije uvredljive izjave, kako je saopštila, neformalnog predsednika vladajuće stranke i predsednika Srbije Aleksandra Vučića.
Irena Živković: Nije falsifikovan moj potpis na zahtevu za sednicu o poverenju Vladi
23.11.2024.•
0
Poslanica Irena Živković odbacila je tvrdnju predsednice Skupštine Ane Brnabić da je falsifikovan njen potpis na zahtevu opozicije za sazivanje sednice parlamenta o poverenju Vladi Srbije.
Maja Gojković uputila saučešće povodom smrti Palme: Građane Jagodine neizmerno voleo
23.11.2024.•
1
Predsednica Pokrajinske vlade Maja Gojković uputila je danas saučešće povodom smrti predsednika Jedinstvene Srbije i narodnog poslanika Dragana Markovića Palme.
Dvojac optužen da je prevarom prisvojio 1.400 tegli ajvara i lim
23.11.2024.•
2
Treće osnovo javno tužilaštvo u Beogradu podnelo je optužni predlog protiv N.T. (35) i I.S. (57).
Jovanović Ćuta: Vučić se najviše plaši pobune na fakultetima, ona će povući i ostale sektore
23.11.2024.•
12
Poslanik Ekološkog ustanka Aleksandar Jovanović Ćuta izjavio je danas da se predsednik Srbije Aleksandar Vučić najviše plaši pobune na fakultetima.
SSP: Batinaš iz SNS glumio ljutog suvozača sa namerom da prekine akciju 15 minuta tišine
23.11.2024.•
15
Predsednik Opštinskog odbora SSP Stari grad Vladimir Marković saopštio je da je jedan od građana koji je juče ispred zgrade RTS, tokom blokade igrao ulogu "ljutog suvozača", član SNS.
Trodnevna žalost u Jagodini zbog smrti Dragana Markovića Palme
23.11.2024.•
9
Grad Jagodina doneo je odluku o proglašenju trodnevne žalosti na teritoriji grada Jagodine povodom smrti predsednika Skupštine grada Jagodine Dragana Markovića Palme, prenosi Infocentrala.
Združene inicijative: Napadi tokom odavanja pošte kod RTS-a unapred isplanirani, nekoliko maskiranih
23.11.2024.•
3
Združene inicijative i pokreti saopštile su da su jučerašnji incidenti kod zgrade RTS-a tokom odavanja pošte stradalima u Novom Sadu, bili unapred isplanirani, sa pripremljenim parolama.
U Sokobanji uhapšeni osumnjičeni diler marihuane i osam mušterija
23.11.2024.•
4
Policija u Sokobanji uhapsila je I.Đ. (38) iz te opštine zbog prodaje droge, kao i još osam osoba koje su od njega kupile narkotike.
Komemoracija povodom smrti Palme u ponedeljak u Skupštini Srbije, sahrana u utorak u Jagodini
23.11.2024.•
6
Ministar unutrašnjih poslova Ivica Dačić rekao je jutros da će komemoracija povodom smrti lidera Jedinstvene Srbije Dragana Markovića Palme biti održana u ponedeljak u 11 sati u Skupštini Srbije.
VIDEO: Lančani sudar na nadvožnjaku u Rakovici, kolona autobusa i automobila
23.11.2024.•
0
Na nadvožnjaku u Rakovici potpuni je kolaps od oko 6.30 sati jutros, a kolona autobusa stoji i duž Ulice pilota Mihajla Petrovića zbog lančanog sudara izazvanog poledicom na putu.
Bez vanrednih prekida saobraćaja, oprez zbog mraza i vlažnih deonica
23.11.2024.•
0
Na autoputevima i glavnim magistralnim i regionalnim pravcima uspostavljeni su redovni uslovi u odvijanju saobraćaja.
Komentari 10
@/
/
prvo srbija treba da se smisli.
plastiku samo za meso a sve ostalo u staklene case.
dzaba papirne kese u lidlu kada je sve ostalo plastika
Savica
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar