Iz auspuha u pluća: Saobraćaj kao zagađivač i električni automobili kao nemoguće rešenje
Najveći procenat zagađenja u Srbiji dolazi iz toplana i individualnih ložišta.
Foto: 021.rs
Značajan doprinos zagađenju daje sektor proizvodnje električne energije.
Iako se često pominje kao dominantni zagađivač, saobraćaj doprinosi emisijama zagađujućih materija tek između šest i 20 odsto. Njegova uloga, ipak, nije zanemarljiva.
U emisiji "Eko grad" razgovarali smo sa stručnjacima o tome kako automobili i druga prevozna sredstva zagađuju vazduh, kako doprinose zagađenju od buke u gradovima i kako ovom problemu pristupiti.
Sagovornici za emisiju bili su nam načelnica Centra za higijenu i humanu ekologiju Instituta za javno zdravlje Vojvodine, doktorka Sanja Bijelović i profesor Ivan Blagojević sa Katedre za motorna vozila Mašinskog fakulteta u Beogradu.
Doktorka Sanja Bijelović kaže da se saobraćaj kao zagađivač nalazi na drugom ili trećem mestu u Novom Sadu, a na nivou Srbije na četvrtom ili petom. Za 021.rs navodi koje su to zagađajuće materije iz saobraćaja koje dospevaju u vazduh.
"Ono što se emituje iz vozila, bez obzira na to da li govorimo o drumskom, železničkom ili vazdušnom saobraćaju su najčešće čestice prašine i to su te suspendovane čestice koje su različitog dijametra. Ono što je karakteristično za saobraćaj jeste da se za te čestice nepotpunim sagorevanjem nafte i naftnih derivata emituje benzoapiren, odnosno emituju se organska jedinjenja koja jesu opasna po zdravlje ljudi, životinja i celokupan živi svet. Takođe, iz vozila se emituje velika količina gasova, ali da li su oni toliko drugačiji u odnosu na druge izvore zagađenja zavisi od vrste. U principu nisu. Iz auspuha će mnogo više izaći organskih jedinjenja koja nastaju razgradnjom nafte i naftnih derivata, dok će iz, možda nekih drugih industrijskih izvora zagađenja biti specifičnije u odnosu na vrstu industrije", objašnjava Bijelović.
Kako dodaje doktorka Bijelović, sve ove zagađujuće materije utiču na zdravlje građana, u zavisnosti od vremena izloženosti. Takođe, deo ovih materija završava i u zemljištu, pa putem hrane ponovo dospevaju u organizam, nanoseći mu štetu. Ona objašnjava na koji tačno način zagađenje utiče na zdravlje građana.
"Uticaj na zdravlje se ogleda u doprinosu nastanku nekih akutnih ili hroničnih oboljenja i, nažalost, i umiranja. Ukoliko smo kratko izloženi visokim koncentracijama zagađujućih materija, da li su u pitanju čestice ili gasovi, kada obično nastupa neka iritacija gornjih delova naših respiratornih organa, kao što je kašalj, kihanje i neprijatan osećaj u grlu, pa i iritacija očiju. Mogu se javiti i neke iritacije po koži koje brzo prolaze. Međutim, nakon dugotrajne izloženosti zagađujućim materijama iz vazduha, može doći do promena koje se mogu manifestovati oboljenjima pluća, srca, mozga i krvnih sudova. Takođe se mogu javiti promene na reproduktivnim organima kod žena. Nakon dugotrajne izloženosti mogu se javiti i promene na organima za varenje, recimo jetra i pankreas", ističe doktorka.
Dodaje da vazduh, nažalost, doprinosi i nastanku karcinoma pluća nakon dugogodišnje izloženosti.
"Zagađeni vazduh takođe doprinosi, nažalost, i umiranju stanovništva. U nekih, otprilike šest do dva odsto smrtnih slučajeva, vazduh predstavlja doprinosni činilac umiranju, najčešće od bolesti srca i pluća... Poslednja istraživanja takođe pokazuju da čestice prašine koje prolaze direktno u krvotok dospevaju i do mozga i njihov se doprinos može vezati za oboljenja koja dovode do propadanja moždane mase, pa se dokazuje i veza sa nastankom Alchajmerove bolesti", kaže Bijelović.
Zagađenje životne sredine bukom predstavlja čest problem u urbanim sredinama, a upravo je drumski saobraćaj jedan od glavnih izvora. Prema Svetskoj zdravstvenoj organizaciji, svaki treći pojedinac je tokom dana iznerviran zbog buke, a svaki peti ima poremećen san. Doktorka Sanja Bijelović iz Instituta za javno zdravlje Vojvodine za emisiju "Eko grad" priča o saobraćaju kao činiocu zagađenja bukom.
"Mogli bismo reći da je doprinos saobraćaja buci značajniji u odnosu na doprinos zagađenju vazduha zato što buka od drumskog saobraćaja predstavlja jedan od najčešćih i najpoznatijih izvora buke za stanovništvo. Kada se anketira stanovništvo, kao što je rađeno na teritoriji Novog Sada dugi niz godina, stanovništvo buku saobraćaja prepoznaje kao nešto što im najviše smeta", ističe Bijelović.
Dodaje da je stanovništvo, naročito gradsko, stalno izloženo povišenom nivou buke.
"Ona tokom dana prevazilazi propisane norme, a problem je što nažalost i noću beležimo prekoračenja tih propisanih vrednosti u određenim delovima grada", navodi.
Ocenjuje da dugotrajna izloženost povišenom nivou buke doprinosi uznemirenosti i poremećaju sna.
"To sve dalje može stresno uticati na organizam. Dugotrajna izloženost na kraju može dovesti do uticaja na srce, u smislu povišenog krvnog pritiska, i doprineti učestalosti akutnih infarkta miokarda. Dalje, ona takođe može da poremeti sposobnost snalaženja u prostoru. Postoje dokazi da povišeni nivo buke može da poremeti koncentraciju i sposobnost učenja, što se beleži recimo u školskim sredinama i među osobama koje se bave intelekturalnim radom", ističe Bijelović i zaključuje da buka nije nimalo bezazlena.
Profesor Ivan Blagojević sa Katedre za motorna vozila za našu emisiju priča o električnim automobilima koji se često pominju kao alternativa vozilima na motorni pogon. Kako kaže, u Srbiji se između 70 i 75 odsto električne energije iz fosilnih goriva, što u mnogome utiče na ekološku upotrebu ovih vozila.
"Ne može se govoriti o električnom vozilu sa nultum izduvnom emisijom, odnosno to se može tvrditi samo dok je vozilo u eksploataciji zato što u tom slučaju nema izduvne emisije. Međutim, u procesu proizvodnje eletkrične energije aerozagađenje je prilično veliko, odnosno emisija ugljendioksida kao glavnog faktora staklene bašte. Elektrovozilo jeste ekološko vozilo u Norveškoj, gde je procenat proizvodnje električne energije iz fosilnih goriva svega dva odsto. U slučaju Srbije to se baš ne bi moglo reći", objašnjava Blagojević.
Uzimajući sve ovo u obzir, postavlja se pitanje zašto onda država daje subvencije za kupovinu električnih automobila.
"Subvencije za električna i hibridna vozila, po meni, jesu da bi određen i to vrlo mali broj vozila imao elektromotor. Ne može se govoriti o nekom velikom učinku, pogotovo kada se radi o zemlji gde je prosek starosti automobila 17,5 godina", ističe naš sagovornik.
Kako kaže, u tom smislu, možda bi pre trebalo gledati da se vozni park zanovi sa vozilima koja imaju izduvnu emisiju Euro 6 ili Euro 5 norme, a da se zabrani ulaz polovnih automobila koji su još uvek sa Euro 3 normom.
"S jedne strane imamo subvencije za električna i hibridna vozila koje svakako treba pozdraviti u određenoj meri, a s druge strane ostaje mogućnost da uvezete vozilo koje je staro sada već 22, 23 godine i ima izduvnu emisiju Euro 3", kaže Blagojević.
Budući da drumski saobraćaj u gradovima u velikoj meri doprinosi i zagađenju bukom, pitali smo profesora Blagojevića da li bi, bar u ovom slučaju, električni automobili bili pravo rešenje.
"Mogu vam reći da je primarna emisija buke od motora sa unutrašnjim sagorevanjem samo do određene brzine kretanja vozilom. Znači, to je neka brzina od 20, 25 kilometara na čas. Preko te brzine, vi nemate primarnu emisiju buke od motora, već ta buka jeste od opstrujavanja vazduha, okretanja točkova, i tako dalje. Tako da, kad biste, recimo, sedeli u električnom vozilu vi biste osećali neku tišinu dok je brzina od 20, 25 kilometara na čas, posle toga ne biste imali utisak tišeg vozila, jer su izvori buke druge prirode. U nekim gradskim sredinama može se govoriti o smanjenoj emisiji buke, pogotovo u režimima ubrzanja kada motori sa unutrašnjim sagorevanjem prave najveću količinu buke, ali na kretanjima van grada, u smislu većih brzina kretanja, mislim da je učinak po pitanju jačine buke svakako mali", navodi naš sagovornik.
Čak i da postoje svi uslovi za ekološku proizvodnju struje i baterija, Srbija je i dalje daleko od optimalnog broja električnih vozila na putevima, između ostalog i zbog kupovne moći građana. Profesor Ivan Blagojević objašnjava za 021 šta bi, u ovom smislu, donosioci odluka mogli da urade da smanje štetni uticaj saobraćaja na životnu sredinu i komfor građana.
"Mislim da je glavni način, koji ne bi toliko mnogo koštao i koji ne zavisi mnogo od životnog standarda građana, poboljšanje javnog prevoza. Imamo sada situaciju da su naši gradovi prezasićeni vozilima i da su gužve ogromne, a da uglavnom imate po jednog ili dva putnika u vozilu", kaže Blagojević, ocenjujući, prema tome, da naš sistem prevoza uopšte nije efikasan.
Kako objašnjava, iako jedan autobus znatno više zagađuje životnu sredinu od automobila, kada se to zagađenje svede po putniku, zagađenje je znatno manje.
"Osim toga, železnički saobraćaj je znatno povoljniji nego drumski", ističe.
Za kraj, profesor Blagojević bjašnjava šta je to što učesnici u saobraćaju mogu, na individualnom nivou, da urade kako bi smanjili svoj negativan uticaj na vazduh i buku.
On kaže da je iluzorno da postoje proizvođači vozila koji troše ogromne količine novca da smanje potrošnju fosilnih goriva, a da, sa druge strane imate vozača koji može načinom vožnje da utiče na potrošnju i do 50 odsto.
"Održavanjem određenih preporučenih brzina, sa smanjenom količinom ubrzanja, a samim tim i kočenja, pošto je kočenje negativan proces kojim pretvarate kinetičku energiju u toplotu koja se zapravo ne koristi, mogle bi se postići veće uštede", zaključuje Blagojević.
Detaljnije o ovoj temi poslušajte u emisiji emitovanoj u okviru serijala "Eko grad" na Radiju 021.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Srbija
Poslanici Skupštine Srbije sutra počinju raspravu o budžetu za 2025.
24.11.2024.•
0
Poslanici Skupštine Srbije počeće sutra raspravu o predlogu republičkog budžeta za 2025. i pratećim zakonima.
FOTO, VIDEO: Aktivisti uspeli da dođu na Stari savski most
24.11.2024.•
2
Opozicioni političari i aktivisti inicijative "Most ostaje" jutros su uspeli da priđu Starom savskom mostu u Beogradu.
Država ipak dobila dozvolu da Expo gradi i na privatnim parcelama: Kako je zakon to omogućio?
24.11.2024.•
16
Ministarstvo finansija dobilo je početkom novembra građevinsku dozvolu za radove na izgradnji linijske infrastrukture koja će opsluživati budući Nacionalni fudbalski stadion i kompleks EXPO 2027.
DNEVNI KVIZ: 10 pitanja - ni subotom nema opuštanja
23.11.2024.•
5
I ove subote novih 10 pitanja je pred vama.
Međunarodni savet za spomenike: Ne rušiti Generalštab, zaštita za ceo kompleks Sajma
23.11.2024.•
7
Međunarodni savet za spomenike i lokalitete (ICOMOS) i njegov Međunarodni naučni komitet za nasleđe 20. veka (ISC20C) upozorili su na rizike od rušenja i izmena Generalštaba i Beogradskog sajma.
NUNS: REM-u istekao mandat, ni do sada nije radio svoj posao
23.11.2024.•
0
Nezvisno udruženje novinara Srbije objavilo je novi Dosije o medijima u kojem se kaže da od 5. novembra Srbija više nema telo koje donosi odluke o elektronskim medijima.
VIDEO Organizatori blokade u Beogradu na vodi: Scenario se nastavlja, poslati batinaši i provokatori
23.11.2024.•
6
Aktivisti i građani koji se protive rušenju Starog savskog mosta organizovali su jednočasovnu blokadu raskrsnice Bulevara Vudroa Vilsona i Ulice Nikolaja Kravcova u Beogradu na vodi.
Putevi prohodni, zbog poledice i magle savetuje se oprezna vožnja
23.11.2024.•
0
Zbog najavljenih niskih temperatura u jutarnjim i večernjim satima postoji mogućnost pojave poledice na putevima.
Mreža akademske solidarnosti: Vučić uličarskim rečnikom vređa članove akademske zajednice
23.11.2024.•
20
Mreža akademske solidarnosti i angažovanosti (MASA) osudila je najnovije uvredljive izjave, kako je saopštila, neformalnog predsednika vladajuće stranke i predsednika Srbije Aleksandra Vučića.
Irena Živković: Nije falsifikovan moj potpis na zahtevu za sednicu o poverenju Vladi
23.11.2024.•
0
Poslanica Irena Živković odbacila je tvrdnju predsednice Skupštine Ane Brnabić da je falsifikovan njen potpis na zahtevu opozicije za sazivanje sednice parlamenta o poverenju Vladi Srbije.
Maja Gojković uputila saučešće povodom smrti Palme: Građane Jagodine neizmerno voleo
23.11.2024.•
1
Predsednica Pokrajinske vlade Maja Gojković uputila je danas saučešće povodom smrti predsednika Jedinstvene Srbije i narodnog poslanika Dragana Markovića Palme.
Dvojac optužen da je prevarom prisvojio 1.400 tegli ajvara i lim
23.11.2024.•
2
Treće osnovo javno tužilaštvo u Beogradu podnelo je optužni predlog protiv N.T. (35) i I.S. (57).
Jovanović Ćuta: Vučić se najviše plaši pobune na fakultetima, ona će povući i ostale sektore
23.11.2024.•
12
Poslanik Ekološkog ustanka Aleksandar Jovanović Ćuta izjavio je danas da se predsednik Srbije Aleksandar Vučić najviše plaši pobune na fakultetima.
SSP: Batinaš iz SNS glumio ljutog suvozača sa namerom da prekine akciju 15 minuta tišine
23.11.2024.•
15
Predsednik Opštinskog odbora SSP Stari grad Vladimir Marković saopštio je da je jedan od građana koji je juče ispred zgrade RTS, tokom blokade igrao ulogu "ljutog suvozača", član SNS.
Trodnevna žalost u Jagodini zbog smrti Dragana Markovića Palme
23.11.2024.•
9
Grad Jagodina doneo je odluku o proglašenju trodnevne žalosti na teritoriji grada Jagodine povodom smrti predsednika Skupštine grada Jagodine Dragana Markovića Palme, prenosi Infocentrala.
Združene inicijative: Napadi tokom odavanja pošte kod RTS-a unapred isplanirani, nekoliko maskiranih
23.11.2024.•
3
Združene inicijative i pokreti saopštile su da su jučerašnji incidenti kod zgrade RTS-a tokom odavanja pošte stradalima u Novom Sadu, bili unapred isplanirani, sa pripremljenim parolama.
U Sokobanji uhapšeni osumnjičeni diler marihuane i osam mušterija
23.11.2024.•
4
Policija u Sokobanji uhapsila je I.Đ. (38) iz te opštine zbog prodaje droge, kao i još osam osoba koje su od njega kupile narkotike.
Komemoracija povodom smrti Palme u ponedeljak u Skupštini Srbije, sahrana u utorak u Jagodini
23.11.2024.•
6
Ministar unutrašnjih poslova Ivica Dačić rekao je jutros da će komemoracija povodom smrti lidera Jedinstvene Srbije Dragana Markovića Palme biti održana u ponedeljak u 11 sati u Skupštini Srbije.
VIDEO: Lančani sudar na nadvožnjaku u Rakovici, kolona autobusa i automobila
23.11.2024.•
0
Na nadvožnjaku u Rakovici potpuni je kolaps od oko 6.30 sati jutros, a kolona autobusa stoji i duž Ulice pilota Mihajla Petrovića zbog lančanog sudara izazvanog poledicom na putu.
Bez vanrednih prekida saobraćaja, oprez zbog mraza i vlažnih deonica
23.11.2024.•
0
Na autoputevima i glavnim magistralnim i regionalnim pravcima uspostavljeni su redovni uslovi u odvijanju saobraćaja.
Komentari 13
domacin
Sladjana77
joi
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar