Iz auspuha u pluća: Saobraćaj kao zagađivač i električni automobili kao nemoguće rešenje
Najveći procenat zagađenja u Srbiji dolazi iz toplana i individualnih ložišta.
Foto: 021.rs
Značajan doprinos zagađenju daje sektor proizvodnje električne energije.
Iako se često pominje kao dominantni zagađivač, saobraćaj doprinosi emisijama zagađujućih materija tek između šest i 20 odsto. Njegova uloga, ipak, nije zanemarljiva.
U emisiji "Eko grad" razgovarali smo sa stručnjacima o tome kako automobili i druga prevozna sredstva zagađuju vazduh, kako doprinose zagađenju od buke u gradovima i kako ovom problemu pristupiti.
Sagovornici za emisiju bili su nam načelnica Centra za higijenu i humanu ekologiju Instituta za javno zdravlje Vojvodine, doktorka Sanja Bijelović i profesor Ivan Blagojević sa Katedre za motorna vozila Mašinskog fakulteta u Beogradu.
Doktorka Sanja Bijelović kaže da se saobraćaj kao zagađivač nalazi na drugom ili trećem mestu u Novom Sadu, a na nivou Srbije na četvrtom ili petom. Za 021.rs navodi koje su to zagađajuće materije iz saobraćaja koje dospevaju u vazduh.
"Ono što se emituje iz vozila, bez obzira na to da li govorimo o drumskom, železničkom ili vazdušnom saobraćaju su najčešće čestice prašine i to su te suspendovane čestice koje su različitog dijametra. Ono što je karakteristično za saobraćaj jeste da se za te čestice nepotpunim sagorevanjem nafte i naftnih derivata emituje benzoapiren, odnosno emituju se organska jedinjenja koja jesu opasna po zdravlje ljudi, životinja i celokupan živi svet. Takođe, iz vozila se emituje velika količina gasova, ali da li su oni toliko drugačiji u odnosu na druge izvore zagađenja zavisi od vrste. U principu nisu. Iz auspuha će mnogo više izaći organskih jedinjenja koja nastaju razgradnjom nafte i naftnih derivata, dok će iz, možda nekih drugih industrijskih izvora zagađenja biti specifičnije u odnosu na vrstu industrije", objašnjava Bijelović.
Kako dodaje doktorka Bijelović, sve ove zagađujuće materije utiču na zdravlje građana, u zavisnosti od vremena izloženosti. Takođe, deo ovih materija završava i u zemljištu, pa putem hrane ponovo dospevaju u organizam, nanoseći mu štetu. Ona objašnjava na koji tačno način zagađenje utiče na zdravlje građana.
"Uticaj na zdravlje se ogleda u doprinosu nastanku nekih akutnih ili hroničnih oboljenja i, nažalost, i umiranja. Ukoliko smo kratko izloženi visokim koncentracijama zagađujućih materija, da li su u pitanju čestice ili gasovi, kada obično nastupa neka iritacija gornjih delova naših respiratornih organa, kao što je kašalj, kihanje i neprijatan osećaj u grlu, pa i iritacija očiju. Mogu se javiti i neke iritacije po koži koje brzo prolaze. Međutim, nakon dugotrajne izloženosti zagađujućim materijama iz vazduha, može doći do promena koje se mogu manifestovati oboljenjima pluća, srca, mozga i krvnih sudova. Takođe se mogu javiti promene na reproduktivnim organima kod žena. Nakon dugotrajne izloženosti mogu se javiti i promene na organima za varenje, recimo jetra i pankreas", ističe doktorka.
Dodaje da vazduh, nažalost, doprinosi i nastanku karcinoma pluća nakon dugogodišnje izloženosti.
"Zagađeni vazduh takođe doprinosi, nažalost, i umiranju stanovništva. U nekih, otprilike šest do dva odsto smrtnih slučajeva, vazduh predstavlja doprinosni činilac umiranju, najčešće od bolesti srca i pluća... Poslednja istraživanja takođe pokazuju da čestice prašine koje prolaze direktno u krvotok dospevaju i do mozga i njihov se doprinos može vezati za oboljenja koja dovode do propadanja moždane mase, pa se dokazuje i veza sa nastankom Alchajmerove bolesti", kaže Bijelović.
Zagađenje životne sredine bukom predstavlja čest problem u urbanim sredinama, a upravo je drumski saobraćaj jedan od glavnih izvora. Prema Svetskoj zdravstvenoj organizaciji, svaki treći pojedinac je tokom dana iznerviran zbog buke, a svaki peti ima poremećen san. Doktorka Sanja Bijelović iz Instituta za javno zdravlje Vojvodine za emisiju "Eko grad" priča o saobraćaju kao činiocu zagađenja bukom.
"Mogli bismo reći da je doprinos saobraćaja buci značajniji u odnosu na doprinos zagađenju vazduha zato što buka od drumskog saobraćaja predstavlja jedan od najčešćih i najpoznatijih izvora buke za stanovništvo. Kada se anketira stanovništvo, kao što je rađeno na teritoriji Novog Sada dugi niz godina, stanovništvo buku saobraćaja prepoznaje kao nešto što im najviše smeta", ističe Bijelović.
Dodaje da je stanovništvo, naročito gradsko, stalno izloženo povišenom nivou buke.
"Ona tokom dana prevazilazi propisane norme, a problem je što nažalost i noću beležimo prekoračenja tih propisanih vrednosti u određenim delovima grada", navodi.
Ocenjuje da dugotrajna izloženost povišenom nivou buke doprinosi uznemirenosti i poremećaju sna.
"To sve dalje može stresno uticati na organizam. Dugotrajna izloženost na kraju može dovesti do uticaja na srce, u smislu povišenog krvnog pritiska, i doprineti učestalosti akutnih infarkta miokarda. Dalje, ona takođe može da poremeti sposobnost snalaženja u prostoru. Postoje dokazi da povišeni nivo buke može da poremeti koncentraciju i sposobnost učenja, što se beleži recimo u školskim sredinama i među osobama koje se bave intelekturalnim radom", ističe Bijelović i zaključuje da buka nije nimalo bezazlena.
Profesor Ivan Blagojević sa Katedre za motorna vozila za našu emisiju priča o električnim automobilima koji se često pominju kao alternativa vozilima na motorni pogon. Kako kaže, u Srbiji se između 70 i 75 odsto električne energije iz fosilnih goriva, što u mnogome utiče na ekološku upotrebu ovih vozila.
"Ne može se govoriti o električnom vozilu sa nultum izduvnom emisijom, odnosno to se može tvrditi samo dok je vozilo u eksploataciji zato što u tom slučaju nema izduvne emisije. Međutim, u procesu proizvodnje eletkrične energije aerozagađenje je prilično veliko, odnosno emisija ugljendioksida kao glavnog faktora staklene bašte. Elektrovozilo jeste ekološko vozilo u Norveškoj, gde je procenat proizvodnje električne energije iz fosilnih goriva svega dva odsto. U slučaju Srbije to se baš ne bi moglo reći", objašnjava Blagojević.
Uzimajući sve ovo u obzir, postavlja se pitanje zašto onda država daje subvencije za kupovinu električnih automobila.
"Subvencije za električna i hibridna vozila, po meni, jesu da bi određen i to vrlo mali broj vozila imao elektromotor. Ne može se govoriti o nekom velikom učinku, pogotovo kada se radi o zemlji gde je prosek starosti automobila 17,5 godina", ističe naš sagovornik.
Kako kaže, u tom smislu, možda bi pre trebalo gledati da se vozni park zanovi sa vozilima koja imaju izduvnu emisiju Euro 6 ili Euro 5 norme, a da se zabrani ulaz polovnih automobila koji su još uvek sa Euro 3 normom.
"S jedne strane imamo subvencije za električna i hibridna vozila koje svakako treba pozdraviti u određenoj meri, a s druge strane ostaje mogućnost da uvezete vozilo koje je staro sada već 22, 23 godine i ima izduvnu emisiju Euro 3", kaže Blagojević.
Budući da drumski saobraćaj u gradovima u velikoj meri doprinosi i zagađenju bukom, pitali smo profesora Blagojevića da li bi, bar u ovom slučaju, električni automobili bili pravo rešenje.
"Mogu vam reći da je primarna emisija buke od motora sa unutrašnjim sagorevanjem samo do određene brzine kretanja vozilom. Znači, to je neka brzina od 20, 25 kilometara na čas. Preko te brzine, vi nemate primarnu emisiju buke od motora, već ta buka jeste od opstrujavanja vazduha, okretanja točkova, i tako dalje. Tako da, kad biste, recimo, sedeli u električnom vozilu vi biste osećali neku tišinu dok je brzina od 20, 25 kilometara na čas, posle toga ne biste imali utisak tišeg vozila, jer su izvori buke druge prirode. U nekim gradskim sredinama može se govoriti o smanjenoj emisiji buke, pogotovo u režimima ubrzanja kada motori sa unutrašnjim sagorevanjem prave najveću količinu buke, ali na kretanjima van grada, u smislu većih brzina kretanja, mislim da je učinak po pitanju jačine buke svakako mali", navodi naš sagovornik.
Čak i da postoje svi uslovi za ekološku proizvodnju struje i baterija, Srbija je i dalje daleko od optimalnog broja električnih vozila na putevima, između ostalog i zbog kupovne moći građana. Profesor Ivan Blagojević objašnjava za 021 šta bi, u ovom smislu, donosioci odluka mogli da urade da smanje štetni uticaj saobraćaja na životnu sredinu i komfor građana.
"Mislim da je glavni način, koji ne bi toliko mnogo koštao i koji ne zavisi mnogo od životnog standarda građana, poboljšanje javnog prevoza. Imamo sada situaciju da su naši gradovi prezasićeni vozilima i da su gužve ogromne, a da uglavnom imate po jednog ili dva putnika u vozilu", kaže Blagojević, ocenjujući, prema tome, da naš sistem prevoza uopšte nije efikasan.
Kako objašnjava, iako jedan autobus znatno više zagađuje životnu sredinu od automobila, kada se to zagađenje svede po putniku, zagađenje je znatno manje.
"Osim toga, železnički saobraćaj je znatno povoljniji nego drumski", ističe.
Za kraj, profesor Blagojević bjašnjava šta je to što učesnici u saobraćaju mogu, na individualnom nivou, da urade kako bi smanjili svoj negativan uticaj na vazduh i buku.
On kaže da je iluzorno da postoje proizvođači vozila koji troše ogromne količine novca da smanje potrošnju fosilnih goriva, a da, sa druge strane imate vozača koji može načinom vožnje da utiče na potrošnju i do 50 odsto.
"Održavanjem određenih preporučenih brzina, sa smanjenom količinom ubrzanja, a samim tim i kočenja, pošto je kočenje negativan proces kojim pretvarate kinetičku energiju u toplotu koja se zapravo ne koristi, mogle bi se postići veće uštede", zaključuje Blagojević.
Detaljnije o ovoj temi poslušajte u emisiji emitovanoj u okviru serijala "Eko grad" na Radiju 021.
OBRATI PAŽNJU! Osvežili smo platformu sa muzičkim kanalima, a preko koje možete slušati i Radio 021. Preporučujemo vam novu kategoriju - LOUNGE, za baš dobar užitak i relax tokom dana. Vaš 021!
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Srbija
.jpg "Na sajtu Skupštine Srbije objavljene biografije kandidata za članove Saveta REM")
Na sajtu Skupštine Srbije objavljene biografije kandidata za članove Saveta REM
01.01.2025.•
0
Odbor Skupštine Srbije za kulturu i informisanje objavio je na internet stranici parlamenta biografije kandidata za članove Saveta Regulatornog tela za elektronske medije (REM).
.jpg "Anđelković: Pominjanjem lojalista unutar SNS, Vučić iskazao opasne namere")
Anđelković: Pominjanjem lojalista unutar SNS, Vučić iskazao opasne namere
01.01.2025.•
1
Politički analitičar Dragomir Anđelković kaže da je pominjanjem "takozvanih lojalista unutar SNS-a" i njihove potencijalne reakcije na dešavanja u društvu, Vučić iskazao "višestruke opasne namere".
SNS lojalisti: "Malo ekstremni", zaklinju se na krv, Vučićev brat među njima
01.01.2025.•
18
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić rekao je da je održan skup "lojalista" unutar SNS te da će njihove zaključke dobiti i pročitati a potom sa njima i razgovarati.
SSP: Draganu Đilasu upućene pretnje smrću
01.01.2025.•
1
Lideru Stranke slobode i pravde Draganu Đilasu upućene su otvorene pretnje smrću, saopštila je ta stranka.
Vučić sutra sa Amerikancima o energetici i o NIS-u: Ima poruku i za "centre moći"
01.01.2025.•
5
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić najavio je da su za sutra zakazani razgovori sa Amerikancima o energetici i o Naftnoj industriji Srbije za koju je ranije rekao da SAD hoće da joj uvede sankcije.
Novi poziv prosvetnih sindikata Vladi: Dostojanstvena plata ili generalni štrajk?
01.01.2025.•
5
Predstavnici reprezentativnih sindikata prosvetnih radnika uputili su Vladi Srbije zahtev za nastavak pregovora o Protokolu iz 2023. kojim je predviđeno da njihove plate budu izjednačene sa prosekom
Vučević o investicionom rejtingu, obojenoj revoluciji i nečemu što mu je bilo "najodvratnije"
01.01.2025.•
17
Predsednik Vlade Miloš Vučević rekao je da Srbija mora da nastavi da radi i da se razvija, ali da ostaju teret i bol zbog tragedije koja se dogodila 1. novembra na Železničkoj stanici u Novom Sadu.
Haaretz: Srbija kupuje oružje od Izraela za 335 miliona dolara
01.01.2025.•
3
Srbija će kupiti napredne sisteme artiljerije i bespilotne letelice od izraelske kompanije Elbit Sistems u velikom poslu vrednom 335 miliona dolara, piše izraelski Haaretz.
Mali: Obezbeđen novac za program stanova za mlade, zakon na vladi posle Božića
01.01.2025.•
8
Obezbeđena su sredstva za program stambenih kredita za mlade, poručuje ministar finansija Siniša Mali.
Od danas veća minimalna zarada: Jedan radni čas košta 308 dinara
01.01.2025.•
2
Minimalna zarada u Srbiji od danas je, prema odluci Socijalno-ekonomskog saveta, povećana za 13,7 odsto, pa je minimalna cena radnog časa sa 271 dinar porasla na 308 dinara.
Vozači, oprez: Magla otežava vidljivost na većini puteva u Srbiji
01.01.2025.•
0
Magla koja je u novogodišnjoj noći otežavala vidljivost na putevima, biće prisutna i danas u većini krajeva Srbije a najgušča je na putevima pored Drine, Save, Ibra, Tamiša i Morave, saopštio je AMSS.
Veće plate u javnom sektoru za osam odsto, prosvetarima 11 odsto: Važe i novi uslovi za penziju
01.01.2025.•
3
U Srbiji su od danas plate u javnom sektoru veće osam odsto, zaposleni u prosveti su dobili povećanje plata od 11 odsto a važe i novi uslovi za odlazak u penziju.
DNEVNI KVIZ: U Novu godinu sa novim pitanjima
01.01.2025.•
3
Srećna Nova godina! I u 2025. nastavljamo sa 021.rs dnevnim kvizom znanja.
Majić: Posle dugo vremena, ponovo osećam da će pravde biti
01.01.2025.•
2
Govoreći o protestima studenata, sudija Apelacionog suda Miodrag Majić kaže da posle dugo vremena ponovo oseća da će pravde biti.
Asošijejted pres: Umesto proslave, hiljade ljudi pretvorilo Novu godinu u proteste širom Srbije
01.01.2025.•
0
Umesto tradicionalne zabave u novogodišnjoj noći, desetine hiljada ljudi, predvođenih studentima okupilo se tokom noći u Beogradu i drugim gradovima tražeći političke reforme i pravdu, preneo je AP.
VIDEO: 2025. dočekana u potpunoj tišini i na beogradskom Studentskom trgu
01.01.2025.•
5
Studenti Univerziteta u Beogradu su Novu godinu dočekali na protestu, sa parolom "Nema nove godine za staru ste nam još dužni".
Muškarac i žena ubijeni u Arilju, osumnjičeni uhapšen
31.12.2024.•
0
Policija je u Arilju uhapsila B.P. (41) iz tog mesta, koji je osumnjičen za dvostruko ubistvo.
"Proglas" objavio mere za obnovu društvenog poverenja
31.12.2024.•
10
Inicijativa Proglas objavila je predloge 18 mera koje imaju za cilj, kako su naveli, obnovu društvenog poverenja i institucionalnog integriteta i stvaranje pravednijeg društva.
Od Zorice Brunclik do Svetozara Cvetkovića: Dodeljene nacionalne penzije umetnicima
31.12.2024.•
9
Vlada Srbije usvojila je na jučerašnjoj sednici predlog komisije o dodeli priznanja za vrhunski doprinos nacionalnoj kulturi, odnosno kulturi nacionalnih manjina.
Muškarac ubijen u pucnjavi u Arilju, žena ranjena
31.12.2024.•
0
U ugostiteljskom objektu u centru Arilja oko 19 časova došlo je do pucnjave.
Upozorenje AMSS zbog magle i poledice
31.12.2024.•
0
Uslovi za vožnju su otežani na pojedinim deonicama na kojima su kolovozi vlažni, temperatura je oko nule, a magla smanjuje vidljivost na stotinak metara, upozorava AMSS.
Komentari 13
domacin
Sladjana77
joi
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar