Iz auspuha u pluća: Saobraćaj kao zagađivač i električni automobili kao nemoguće rešenje
Najveći procenat zagađenja u Srbiji dolazi iz toplana i individualnih ložišta.
Foto: 021.rs
Značajan doprinos zagađenju daje sektor proizvodnje električne energije.
Iako se često pominje kao dominantni zagađivač, saobraćaj doprinosi emisijama zagađujućih materija tek između šest i 20 odsto. Njegova uloga, ipak, nije zanemarljiva.
U emisiji "Eko grad" razgovarali smo sa stručnjacima o tome kako automobili i druga prevozna sredstva zagađuju vazduh, kako doprinose zagađenju od buke u gradovima i kako ovom problemu pristupiti.
Sagovornici za emisiju bili su nam načelnica Centra za higijenu i humanu ekologiju Instituta za javno zdravlje Vojvodine, doktorka Sanja Bijelović i profesor Ivan Blagojević sa Katedre za motorna vozila Mašinskog fakulteta u Beogradu.
Doktorka Sanja Bijelović kaže da se saobraćaj kao zagađivač nalazi na drugom ili trećem mestu u Novom Sadu, a na nivou Srbije na četvrtom ili petom. Za 021.rs navodi koje su to zagađajuće materije iz saobraćaja koje dospevaju u vazduh.
"Ono što se emituje iz vozila, bez obzira na to da li govorimo o drumskom, železničkom ili vazdušnom saobraćaju su najčešće čestice prašine i to su te suspendovane čestice koje su različitog dijametra. Ono što je karakteristično za saobraćaj jeste da se za te čestice nepotpunim sagorevanjem nafte i naftnih derivata emituje benzoapiren, odnosno emituju se organska jedinjenja koja jesu opasna po zdravlje ljudi, životinja i celokupan živi svet. Takođe, iz vozila se emituje velika količina gasova, ali da li su oni toliko drugačiji u odnosu na druge izvore zagađenja zavisi od vrste. U principu nisu. Iz auspuha će mnogo više izaći organskih jedinjenja koja nastaju razgradnjom nafte i naftnih derivata, dok će iz, možda nekih drugih industrijskih izvora zagađenja biti specifičnije u odnosu na vrstu industrije", objašnjava Bijelović.
Kako dodaje doktorka Bijelović, sve ove zagađujuće materije utiču na zdravlje građana, u zavisnosti od vremena izloženosti. Takođe, deo ovih materija završava i u zemljištu, pa putem hrane ponovo dospevaju u organizam, nanoseći mu štetu. Ona objašnjava na koji tačno način zagađenje utiče na zdravlje građana.
"Uticaj na zdravlje se ogleda u doprinosu nastanku nekih akutnih ili hroničnih oboljenja i, nažalost, i umiranja. Ukoliko smo kratko izloženi visokim koncentracijama zagađujućih materija, da li su u pitanju čestice ili gasovi, kada obično nastupa neka iritacija gornjih delova naših respiratornih organa, kao što je kašalj, kihanje i neprijatan osećaj u grlu, pa i iritacija očiju. Mogu se javiti i neke iritacije po koži koje brzo prolaze. Međutim, nakon dugotrajne izloženosti zagađujućim materijama iz vazduha, može doći do promena koje se mogu manifestovati oboljenjima pluća, srca, mozga i krvnih sudova. Takođe se mogu javiti promene na reproduktivnim organima kod žena. Nakon dugotrajne izloženosti mogu se javiti i promene na organima za varenje, recimo jetra i pankreas", ističe doktorka.
Dodaje da vazduh, nažalost, doprinosi i nastanku karcinoma pluća nakon dugogodišnje izloženosti.
"Zagađeni vazduh takođe doprinosi, nažalost, i umiranju stanovništva. U nekih, otprilike šest do dva odsto smrtnih slučajeva, vazduh predstavlja doprinosni činilac umiranju, najčešće od bolesti srca i pluća... Poslednja istraživanja takođe pokazuju da čestice prašine koje prolaze direktno u krvotok dospevaju i do mozga i njihov se doprinos može vezati za oboljenja koja dovode do propadanja moždane mase, pa se dokazuje i veza sa nastankom Alchajmerove bolesti", kaže Bijelović.
Zagađenje životne sredine bukom predstavlja čest problem u urbanim sredinama, a upravo je drumski saobraćaj jedan od glavnih izvora. Prema Svetskoj zdravstvenoj organizaciji, svaki treći pojedinac je tokom dana iznerviran zbog buke, a svaki peti ima poremećen san. Doktorka Sanja Bijelović iz Instituta za javno zdravlje Vojvodine za emisiju "Eko grad" priča o saobraćaju kao činiocu zagađenja bukom.
"Mogli bismo reći da je doprinos saobraćaja buci značajniji u odnosu na doprinos zagađenju vazduha zato što buka od drumskog saobraćaja predstavlja jedan od najčešćih i najpoznatijih izvora buke za stanovništvo. Kada se anketira stanovništvo, kao što je rađeno na teritoriji Novog Sada dugi niz godina, stanovništvo buku saobraćaja prepoznaje kao nešto što im najviše smeta", ističe Bijelović.
Dodaje da je stanovništvo, naročito gradsko, stalno izloženo povišenom nivou buke.
"Ona tokom dana prevazilazi propisane norme, a problem je što nažalost i noću beležimo prekoračenja tih propisanih vrednosti u određenim delovima grada", navodi.
Ocenjuje da dugotrajna izloženost povišenom nivou buke doprinosi uznemirenosti i poremećaju sna.
"To sve dalje može stresno uticati na organizam. Dugotrajna izloženost na kraju može dovesti do uticaja na srce, u smislu povišenog krvnog pritiska, i doprineti učestalosti akutnih infarkta miokarda. Dalje, ona takođe može da poremeti sposobnost snalaženja u prostoru. Postoje dokazi da povišeni nivo buke može da poremeti koncentraciju i sposobnost učenja, što se beleži recimo u školskim sredinama i među osobama koje se bave intelekturalnim radom", ističe Bijelović i zaključuje da buka nije nimalo bezazlena.
Profesor Ivan Blagojević sa Katedre za motorna vozila za našu emisiju priča o električnim automobilima koji se često pominju kao alternativa vozilima na motorni pogon. Kako kaže, u Srbiji se između 70 i 75 odsto električne energije iz fosilnih goriva, što u mnogome utiče na ekološku upotrebu ovih vozila.
"Ne može se govoriti o električnom vozilu sa nultum izduvnom emisijom, odnosno to se može tvrditi samo dok je vozilo u eksploataciji zato što u tom slučaju nema izduvne emisije. Međutim, u procesu proizvodnje eletkrične energije aerozagađenje je prilično veliko, odnosno emisija ugljendioksida kao glavnog faktora staklene bašte. Elektrovozilo jeste ekološko vozilo u Norveškoj, gde je procenat proizvodnje električne energije iz fosilnih goriva svega dva odsto. U slučaju Srbije to se baš ne bi moglo reći", objašnjava Blagojević.
Uzimajući sve ovo u obzir, postavlja se pitanje zašto onda država daje subvencije za kupovinu električnih automobila.
"Subvencije za električna i hibridna vozila, po meni, jesu da bi određen i to vrlo mali broj vozila imao elektromotor. Ne može se govoriti o nekom velikom učinku, pogotovo kada se radi o zemlji gde je prosek starosti automobila 17,5 godina", ističe naš sagovornik.
Kako kaže, u tom smislu, možda bi pre trebalo gledati da se vozni park zanovi sa vozilima koja imaju izduvnu emisiju Euro 6 ili Euro 5 norme, a da se zabrani ulaz polovnih automobila koji su još uvek sa Euro 3 normom.
"S jedne strane imamo subvencije za električna i hibridna vozila koje svakako treba pozdraviti u određenoj meri, a s druge strane ostaje mogućnost da uvezete vozilo koje je staro sada već 22, 23 godine i ima izduvnu emisiju Euro 3", kaže Blagojević.
Budući da drumski saobraćaj u gradovima u velikoj meri doprinosi i zagađenju bukom, pitali smo profesora Blagojevića da li bi, bar u ovom slučaju, električni automobili bili pravo rešenje.
"Mogu vam reći da je primarna emisija buke od motora sa unutrašnjim sagorevanjem samo do određene brzine kretanja vozilom. Znači, to je neka brzina od 20, 25 kilometara na čas. Preko te brzine, vi nemate primarnu emisiju buke od motora, već ta buka jeste od opstrujavanja vazduha, okretanja točkova, i tako dalje. Tako da, kad biste, recimo, sedeli u električnom vozilu vi biste osećali neku tišinu dok je brzina od 20, 25 kilometara na čas, posle toga ne biste imali utisak tišeg vozila, jer su izvori buke druge prirode. U nekim gradskim sredinama može se govoriti o smanjenoj emisiji buke, pogotovo u režimima ubrzanja kada motori sa unutrašnjim sagorevanjem prave najveću količinu buke, ali na kretanjima van grada, u smislu većih brzina kretanja, mislim da je učinak po pitanju jačine buke svakako mali", navodi naš sagovornik.
Čak i da postoje svi uslovi za ekološku proizvodnju struje i baterija, Srbija je i dalje daleko od optimalnog broja električnih vozila na putevima, između ostalog i zbog kupovne moći građana. Profesor Ivan Blagojević objašnjava za 021 šta bi, u ovom smislu, donosioci odluka mogli da urade da smanje štetni uticaj saobraćaja na životnu sredinu i komfor građana.
"Mislim da je glavni način, koji ne bi toliko mnogo koštao i koji ne zavisi mnogo od životnog standarda građana, poboljšanje javnog prevoza. Imamo sada situaciju da su naši gradovi prezasićeni vozilima i da su gužve ogromne, a da uglavnom imate po jednog ili dva putnika u vozilu", kaže Blagojević, ocenjujući, prema tome, da naš sistem prevoza uopšte nije efikasan.
Kako objašnjava, iako jedan autobus znatno više zagađuje životnu sredinu od automobila, kada se to zagađenje svede po putniku, zagađenje je znatno manje.
"Osim toga, železnički saobraćaj je znatno povoljniji nego drumski", ističe.
Za kraj, profesor Blagojević bjašnjava šta je to što učesnici u saobraćaju mogu, na individualnom nivou, da urade kako bi smanjili svoj negativan uticaj na vazduh i buku.
On kaže da je iluzorno da postoje proizvođači vozila koji troše ogromne količine novca da smanje potrošnju fosilnih goriva, a da, sa druge strane imate vozača koji može načinom vožnje da utiče na potrošnju i do 50 odsto.
"Održavanjem određenih preporučenih brzina, sa smanjenom količinom ubrzanja, a samim tim i kočenja, pošto je kočenje negativan proces kojim pretvarate kinetičku energiju u toplotu koja se zapravo ne koristi, mogle bi se postići veće uštede", zaključuje Blagojević.
Detaljnije o ovoj temi poslušajte u emisiji emitovanoj u okviru serijala "Eko grad" na Radiju 021.
OBRATI PAŽNJU! Osvežili smo platformu sa muzičkim kanalima, a preko koje možete slušati i Radio 021. Preporučujemo vam novu kategoriju - LOUNGE, za baš dobar užitak i relax tokom dana. Vaš 021!
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Srbija
Rektorka Univerziteta umetnosti: Akademska godina može da se završi čak i ako se nastavi 20. maja
02.04.2025.•
0
Rektorka Univerziteta umetnosti u Beogradu Mirjana Nikolić rekla je da je čak i 20. maj mogući datum za nastavak akademske školske godine.
Studenti u Nišu blokiraće u subotu mostove na pet sati
02.04.2025.•
0
Neformalna grupa studenata niškog Univerziteta najavila je da će u subotu, 5. aprila, blokirati pet mostova na pet sati.
MUP: Okrivljeni se ubio u vozilu policije na putu ka zatvoru
02.04.2025.•
0
MUP je saopštio da je jedan 42-godišnji muškarac danas počinio samoubistvo na putu ka zatvoru, gde je trebalo da bude pritvoren.
DNEVNI KVIZ: 10 pitanja - koliko znate?
02.04.2025.•
8
Još jedan 021.rs dnevni kviz znanja je pred vama.
Forum beogradskih gimnazija: Zadržavanje profesora Kavčića na granici je napad na prosvetu
02.04.2025.•
0
Forum beogradskih gimnazija osudio je zadržavanje profesora Aleksandra Kavčića na državnoj granici u trenutku ulaska u Srbiju, ocenjujući taj čin kao "napad na prosvetu".
Zatvorena platforma za seksualnu eksploataciju dece, u Srbiji uhapšene dve osobe
02.04.2025.•
0
U međunarodnoj akciji, u kojoj je Srbija učestvovala sa još 37 zemalja sveta, zatvorena je jedna od najvećih platformi za seksualnu eksploataciju "Kidflix", saopštio je MUP.
Arena sport stiže na SBB, Total TV postaje deo Telekoma Srbija
02.04.2025.•
19
Kablovski operater SBB saopštio je da je završen prelazak kompanije u vlasništvo e& PPF Telecom Grupe. Korisnici SBB-a od 3. aprila dobijaju pristup Arena sportu.
VIDEO: Alek Kavčić zadržan na aerodromu "Nikola Tesla", pušten posle nekoliko sati
02.04.2025.•
19
Profesor Aleksandar Kavčić zadržan je danas na ulasku u Srbiju na aerodromu "Nikola Tesla". Pušten je posle nekoliko sati.
"Pobunjeni univerzitet": Ostajemo uz studente i ne pristajemo na ucene
02.04.2025.•
2
Predstavnik Mreže za akademsku solidarnost i angažovanost Nikola Cvetanović poručio je ministarki prosvete Slavici Đukić Dejanović da naučna zajednica "ostaje uz studente i ne pristaje na ucene".
Dokle je stigla istraga o "zvučnom topu": Odvija se na tri nivoa
02.04.2025.•
0
Nakon nešto više od dve nedelje, od kako se sumnja da je nad demonstrantima upotrebljen "zvučni top", istraga je zvanično pokrenuta, međutim još nema nikakve naznake da je u istrazi napravljen pomak.
Studenti imaju pravo na povrat 50 odsto školarine: Objašnjeno kako će teći isplata
02.04.2025.•
5
Samofinansirajući studenti koji su državljani Srbije, a upisani su na visokoškolske ustanove čiji je osnivač država, imaju od ove školske godine pravo na povraćaj 50 odsto troškova na ime školarina.
VIDEO Uhapšene 24 osobe: Prale novac preko firmi koje se navodno bave otkupom sekundarnih sirovina
02.04.2025.•
2
Kraljevačka policija uhapsila je 24 osobe, dok će protiv još četiri biti podnete krivične prijave.
Šta je SVM poželeo od Vučića: Može mesta sekretara u novoj Vladi i da zemlja ne padne u anarhiju
02.04.2025.•
13
Predsednik Saveza vojvođanskih Mađara Balint Pastor izjavio je da je predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću preneo da ta partija i dalje nije zainteresovana za ministarske funkcije.
Bivša ministarka Jasna Matić oslobođena optužbe za zloupotrebu službenog položaja
02.04.2025.•
2
Apelacioni sud u Beogradu pravosnažno je oslobodio nakadašnju ministarku za telekomunikaciju Jasnu Matić.
Ne, Đoković ne kupuje bicikle studentima za put do Strazbura
02.04.2025.•
20
Prethodnih dana veliki broj ljudi podelio je sliku sa navodnom izjavom Novaka Đokovića da poklanja novac studentima koji putuju biciklima do Strazbura.
VIDEO: Napeto u Šapcu tokom sednice Skupštine opštine, guranje građana i obezbeđenja
02.04.2025.•
2
Tokom sednice Skupštine opštine Šabac došlo je do guranja između građana i obezbeđenja koje nije htelo da ih pusti da uđu u zgradu.
Više od 1.300 manipulacija o protestima za 40 dana - najviše na Alo, Informeru i Novostima
02.04.2025.•
2
FakeNews Tragač dokumentovao širenje dezinformacija o studentskim protestima i blokadama - tri portala odgovorna za više od polovine manipulativnih sadržaja.
.jpg "Novi rekord u najavi: Vučić za prva tri meseca imao 141 obraćanje")
Novi rekord u najavi: Vučić za prva tri meseca imao 141 obraćanje
02.04.2025.•
8
Portal Istinomer objavio je da je predsednik Srbije Aleksandar Vučić tokom prva tri meseca 2025. godine imao 141 obraćanje ili uključenje na nekoj od televizija sa nacionalnom pokrivenošću.
Profesor međunarodnog prava: Slučaj "zvučnog topa" jedinstven u praksi Evropskog suda
02.04.2025.•
2
Evropski sud za ljudska prava dobio je odgovor države Srbije da li su na protestu 15. marta korišćeni sonični uređaji. Ovo su od suda zatražile nevladine organizacije koje još ne objavljuju odgovor.
Dekanka koja je napadnuta nožem o Vučićevoj izjavi: Povreda nije bezazlena, a on skače sebi u usta
02.04.2025.•
16
Dekanka Filozofskog fakulteta u Nišu Natalija Jovanović rekla je da se oporavlja od napada nožem, da joj je ruka van funkcije, i ocenila da taj incident ima političke posledice.
U toku je pretres stanova i drugih prostorija na 84 adrese
02.04.2025.•
17
U toku je pretres stanova i drugih prostorija na ukupno 84 adrese, kod 82 lica.
Komentari 13
domacin
Sladjana77
joi
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar