Da li je toliko ljudi moralo da umre: Korona dodatno uništila demografsku sliku Srbije

Prve dve godine pandemije Srbiji su donele rekorde u pogledu negativnih demografskih trendova, koji se nastavljaju i u ovoj godini.
Da li je toliko ljudi moralo da umre: Korona dodatno uništila demografsku sliku Srbije
Foto: 021.rs

U 2020. godini umrlo je više od 116.000 ljudi, što demografi ocenjuju kao najveći godišnji broj umrlih još od pedesetih godina prošlog veka. Iste godine zabeležili smo i rekordno mali broj rođene dece.

Skoro svaki deseti stanovnik je 2020. godine preminuo od posledica zaraze koronavirusom, zvanični su podaci.
U roku od tri godine, Srbija je zabeležila gubitak od skoro 200.000 stanovnika u pogledu razlike na nivou očekivane smrtnosti i ostvarene smrtnosti, što je neverovatan udarac.
 
Zašto su ovi i drugi demografski podaci relevantni? U ovoj analizi 021.rs cilj nije podići paniku zbog velike smrtnosti i, poput nekih visokih državnih funkcionera, krivicu za sve svaliti na žene koje ne rađaju dovoljno dece. U serijalu "Život u vreme i posle kovida" istaknuti demografi za naš portal objašnjavaju šta nam se dogodilo od početka pandemije do danas, zašto se to dogodilo i koje su projekcije za budućnost, a kako bi se neke slične situacije dočekale na drugačiji način i po manje štete po celo stanovništvo.
 
Pandemija je u svim sferama društva ostavila izuzetno velik trag i to se naročito odnosi na demografska kretanja, kaže demograf dr Ivan Marinković sa Instituta društvenih nauka u Beogradu. U pogledu mortaliteta, odnosno broja umrlih, imali smo do sada neviđene stope smrtnosti još od sredine 20. veka, odnosno otkako postoji moderna vitalna statistika u Srbiji. Tu se naročito po lošem ističe 2020. godina.
 
"Nažalost, 2021. godina je još gora kad gledamo mortalitet, a 2022. godina će, prema onome što sada imamo, biti na nivou 2020. godine. U 2020. godini smo imali mortalitet veći za 14 odsto, odnosno preminulo je 14.000 ljudi više nego što je bilo očekivano, a u 2021. godini to je izuzetno - čak 34 odsto, dakle smrtnost je uvećana za trećinu od očekivane. Mi smo na taj način smanjili naše očekivano trajanje života i to za godinu i po u 2020. godini i za čak tri godine u 2021. godini u odnosu na period pre pandemije. To su izuzetne vrednosti, kod muškaraca smo se vratili na vrednosti iz 2003. godine, a kod žena na 2005. godinu", kaže Marinković i dodaje da će se ova statistika popraviti relativno odmah nakon pandemije.
 
Šta to znači generalno za prirodni priraštaj i depopulaciju koja je ovde aktuelna već tri decenije? Podsetićemo se da prirodni priraštaj predstavlja razliku između broja umrlih i rođenih, a Srbija je u prvoj godini korone imala oko 50.000 više umrlih nego rođenih. Naredne, 2021. godine, ta razlika je bila 75.000, a u 2022. godini demografi očekuju da ćemo opet imati 50.000 više umrlih nego rođenih. Dr Ivan Marinković kaže da u tom pogledu Srbija jeste primila jako velik udarac, ali da nije jedina zemlja koju je pogodila takva smrtnost.
 
"Mi moramo da budemo svesni da je naša populacija. pre svega. demografski izuzetno stara i samim tim imamo velike kategorije vulnerabilnog stanovništva, hroničnih bolesnika, značajno više nego u razvijenim zemljama u Evropi. Naše očekivano trajanje života i kod muškaraca i žena je oko osam godina kraće, što je u evropskim okvirima nedopustiva stvar, a faktori zdravstvenog rizika su takođe vrlo izraženi u našoj populaciji. Kad na sve to imate pandemiju i činjenicu da se decenijama nije dovoljno ulagalo u zdravstvenu zaštitu i javno zdravlje, onda možemo da očekujemo ovakav ishod u krizi. Takođe je nedopustivo to što smo mi kad je vakcina već postojala i bila dostupna dozvolili da budemo ubedljivo najgori, da nam smrtnost raste na više od 34 odsto i to je nešto što se u razvijenijim zemljama nije desilo", naglašava naš sagovornik.
 
 
Doktorka Daniela Arsenović, demografkinja sa Prirodno-matematičkog fakulteta u Novom Sadu objašnjava za 021.rs da rekordan višak smrtnosti, odnosno veći broj umrlih od očekivanog, kod nas u suštini ne može da se u potpunosti pripiše kovidu jer su ljudi umirali i zbog drugih razloga, ali je kovid u većini slučajeva mogao da bude neka vrsta okidača.
 
"Kad posmatrate višak smrtnosti, uglavnom poredite sa periodom od nekih poslednjih pet do 10 godina. Jasno se vidi da je došlo do naglog porasta viška smrtnosti, koji je pre pandemije bio oko 10 odsto, to jest broj umrlih je bio 10 odsto veći u odnosu na očekivani mortalitet. Ali od početka pandemije, u nekim mesecima ide i do 90 odsto, što znači da je u nekim mesecima smrtnost bila duplo veća od očekivane. Jasan je zaključak da je kovid imao veliki indirektan uticaj na mortalitet, posebno preko hroničnih bolesnika koji su, nažalost, podlegli uticaju pandemije", kaže dr Arsenović.
 
Ona objašnjava da, u pogledu broja rođene dece u protekle tri godine, ne postoji način da se sanira šteta koja je nastala u našem mortalitetu.
 
"U pogledu broja rođene dece, nismo imali neke značajne razlike koje su mogle da utiču na demografsko kretanje. Na lokalnom nivou je možda i zabeležen neki blagi rast nataliteta, ali to je beznačajno na ukupno demografsko stanje. Budući da nam je mortalitet naglo porastao, trebalo je da se rodi između 40.000 i 50.000 ljudi više nego što jeste da bismo smanjili efekat mortaliteta. To se nije desilo i nije bilo ni realno - svakako da su neki aspekti kovida uticali i na parove i pojedince koji su razmišljali o deci, bilo je puno nejasnoća na početku", objašnjava dr Arsenović.
 
Situacija se u pogledu pomenutog trajanja života građana Srbije ne može toliko popraviti koliko vratiti na starije vrednosti jer smo mi ipak nacija koja neguje poražavajuće loš životni stil i ne vodimo dovoljno brigu o zdravlju da bismo živeli još duže. Dr Ivan Marinković kaže da godišnje u Srbiji samo od posledica pušenja umre 20.000 ljudi, što nas stavlja u apsolutni evropski vrh po broju pušača, uz Mađarsku. 
 
Dr Marinković kaže da je populaciona politika nešto što bi trebalo da bude skup različitih mera i obuhvata, između ostalog, i odnos prema migrantskoj politici, a da bi mere dale bilo kakav pozitivan rezultat, moraju da budu dugoročne, takoreći decenijske.
 
"Govorimo ovde i o ravnopravnosti polova. Nekada se verovalo da je ženi mesto u kući i da rađa, a to se s razvojem, obrazovanjem društva promenilo. Smanjenje nataliteta je u celom svetu odraz civilizacijskog napretka i nikakvo ulaganje u pronatalitetnu politiku vama kratkoročno neće dati rezultate, već fokus treba uložiti u olakšavanje roditeljstva, sistemsku pomoć parovima i to ne samo krzo novac, već i kroz organizaciju vrtića, bolju zdravstvenu zaštitu, jedno moderno društvo", kaže on.
 
of9: Da li to znači da naša država ne želi da primeni sve te komplikovane dugoročne mere koje će zapravo poboljšati svima kvalitet života?
 
"Istinska volja države ne postoji upravo jer sve mere pronatalitetne politike ne mogu da daju rezultate odmah i to donosioci odluka znaju. Potrebne su decenije da bi takve mere dale rezultate, a to ne ide u prilog donosiocima odluka jer to ne mogu da prikažu u svom mandatu kao rezultat rada", smatra naš sagovornik sa Instituta društvenih nauka.
 
Demografkinja Daniela Arsenović kaže da se u demografskom smislu mnogo toga ne može učiniti da bi situacija bila bolja brzo i trenutno. I ona naglašava potrebu da se unaprede mnogi aspekti vođenja javnih politika, a naročito u pogledu primarne zdravstvene zaštite i prevencije.
 
"Mi već nekoliko decenija beležimo negativan prirodni priraštaj, što znači da više ljudi umre nego što se rodi. Da biste usporili taj trend, prvo morate da usporite negativan prirodni priraštaj, pa tek onda da razmišljate o nekom rastu. Sigurno je da je potrebno dosta vremena i to nije slučaj samo u našoj zemlji, i druge države se suočavaju sa nedovoljnim fertilitetom i primenjuju mere populacione politike, ali ustaljeno. Kod nas su određene mere na snazi od 2018. godine", objašnjava dr Arsenović sa PMF-a.
Dr Ivan Marinković se nada da će ovo negativno iskustvo i pobačaj države koji su mnogi platili životima, biti nauk donosiocima odluka.
 
"Mislim da naš zdravstveni sistem mnogo trpi - činjenica je da se u njega ne ulaže na pravi način. Organizacija je veliki problem i mislim da je tu u dobroj meri ključ loših rezultata. Teško mi je da prihvatim i da ljudi nisu bili dovoljno spremni, kvalitetno informisani i prosvećeni da prihvate preventivne mere koje bi sprečile zaražavanje kad već znamo da je u pitanju zarazna bolest. Depopulacija će se kod nas sigurno intenzivirati", smatra on.
 
Oboje sagovornika smatraju da je ključan faktor koji bi kod nas mogao da donese promene zapravo politika migracija, koju mnoge razvijene države uspešno primenjuju i na taj način "saniraju štetu" u svom prirodnom priraštaju. To znači stvaranje pogodnog prostora da mladi ljudi dođu i zasnivaju porodice, a da što manje ljudi napušta Srbiju u potrazi za boljim životom. Ali da bi se ova migrantska politika primenila, potrebni su drugi preduslovi koji se, smatraju demografi, neće u Srbiji stvoriti u skorije vreme.
 
U nastavku poslušajte emisiju na ovu temu u produkciji Radija 021, a u okviru serijala "Život u vreme i posle kovida".
 
-------------------------
Realizaciju serijala "Život u vreme i posle kovida" finansijski je pomogao Pokrajinski sekretarijat za kulturu, javno informisanje i odnose s verskim zajednicama. Stavovi izneti u projektu nužno ne održavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.
  • ZX

    13.12.2022 08:11
    Zna se, ali se ćuti
    Sve lepo kazano, ali nije objašnjeno zašto su sve vreme objavljivani štimovani, umanjeni brojevi u vezi epidemije i ko treba da odgovara za te laži. Ako se naredbodavci ne otkriju, analiza neće biti ni potpuna, ni korisna.
  • Ce

    13.12.2022 08:04
    Umiralo se I sa kovidim a ne od. Sve je to statistika..nazalost
  • Samo pitam

    13.12.2022 07:39
    Ako dan danas umire svaki san 5-6 ljudi od korone - zamislite samo koliko ljudi je umiralo u piku pandemija kada je Vođa histerisao sa TV-a a nije smeo da uvede mere ili kada je organizovao utakmice da mu ne naruše popularnost pred izbore... ?

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.

Napiši komentar


Preostalo 1500 karaktera

* Ova polja su obavezna

Ostalo iz kategorije Info - Srbija