Da li je toliko ljudi moralo da umre: Korona dodatno uništila demografsku sliku Srbije
Prve dve godine pandemije Srbiji su donele rekorde u pogledu negativnih demografskih trendova, koji se nastavljaju i u ovoj godini.
Foto: 021.rs
U 2020. godini umrlo je više od 116.000 ljudi, što demografi ocenjuju kao najveći godišnji broj umrlih još od pedesetih godina prošlog veka. Iste godine zabeležili smo i rekordno mali broj rođene dece.
Skoro svaki deseti stanovnik je 2020. godine preminuo od posledica zaraze koronavirusom, zvanični su podaci.
U roku od tri godine, Srbija je zabeležila gubitak od skoro 200.000 stanovnika u pogledu razlike na nivou očekivane smrtnosti i ostvarene smrtnosti, što je neverovatan udarac.
Zašto su ovi i drugi demografski podaci relevantni? U ovoj analizi 021.rs cilj nije podići paniku zbog velike smrtnosti i, poput nekih visokih državnih funkcionera, krivicu za sve svaliti na žene koje ne rađaju dovoljno dece. U serijalu "Život u vreme i posle kovida" istaknuti demografi za naš portal objašnjavaju šta nam se dogodilo od početka pandemije do danas, zašto se to dogodilo i koje su projekcije za budućnost, a kako bi se neke slične situacije dočekale na drugačiji način i po manje štete po celo stanovništvo.
Pandemija je u svim sferama društva ostavila izuzetno velik trag i to se naročito odnosi na demografska kretanja, kaže demograf dr Ivan Marinković sa Instituta društvenih nauka u Beogradu. U pogledu mortaliteta, odnosno broja umrlih, imali smo do sada neviđene stope smrtnosti još od sredine 20. veka, odnosno otkako postoji moderna vitalna statistika u Srbiji. Tu se naročito po lošem ističe 2020. godina.
"Nažalost, 2021. godina je još gora kad gledamo mortalitet, a 2022. godina će, prema onome što sada imamo, biti na nivou 2020. godine. U 2020. godini smo imali mortalitet veći za 14 odsto, odnosno preminulo je 14.000 ljudi više nego što je bilo očekivano, a u 2021. godini to je izuzetno - čak 34 odsto, dakle smrtnost je uvećana za trećinu od očekivane. Mi smo na taj način smanjili naše očekivano trajanje života i to za godinu i po u 2020. godini i za čak tri godine u 2021. godini u odnosu na period pre pandemije. To su izuzetne vrednosti, kod muškaraca smo se vratili na vrednosti iz 2003. godine, a kod žena na 2005. godinu", kaže Marinković i dodaje da će se ova statistika popraviti relativno odmah nakon pandemije.
Šta to znači generalno za prirodni priraštaj i depopulaciju koja je ovde aktuelna već tri decenije? Podsetićemo se da prirodni priraštaj predstavlja razliku između broja umrlih i rođenih, a Srbija je u prvoj godini korone imala oko 50.000 više umrlih nego rođenih. Naredne, 2021. godine, ta razlika je bila 75.000, a u 2022. godini demografi očekuju da ćemo opet imati 50.000 više umrlih nego rođenih. Dr Ivan Marinković kaže da u tom pogledu Srbija jeste primila jako velik udarac, ali da nije jedina zemlja koju je pogodila takva smrtnost.
"Mi moramo da budemo svesni da je naša populacija. pre svega. demografski izuzetno stara i samim tim imamo velike kategorije vulnerabilnog stanovništva, hroničnih bolesnika, značajno više nego u razvijenim zemljama u Evropi. Naše očekivano trajanje života i kod muškaraca i žena je oko osam godina kraće, što je u evropskim okvirima nedopustiva stvar, a faktori zdravstvenog rizika su takođe vrlo izraženi u našoj populaciji. Kad na sve to imate pandemiju i činjenicu da se decenijama nije dovoljno ulagalo u zdravstvenu zaštitu i javno zdravlje, onda možemo da očekujemo ovakav ishod u krizi. Takođe je nedopustivo to što smo mi kad je vakcina već postojala i bila dostupna dozvolili da budemo ubedljivo najgori, da nam smrtnost raste na više od 34 odsto i to je nešto što se u razvijenijim zemljama nije desilo", naglašava naš sagovornik.
Doktorka Daniela Arsenović, demografkinja sa Prirodno-matematičkog fakulteta u Novom Sadu objašnjava za 021.rs da rekordan višak smrtnosti, odnosno veći broj umrlih od očekivanog, kod nas u suštini ne može da se u potpunosti pripiše kovidu jer su ljudi umirali i zbog drugih razloga, ali je kovid u većini slučajeva mogao da bude neka vrsta okidača.
"Kad posmatrate višak smrtnosti, uglavnom poredite sa periodom od nekih poslednjih pet do 10 godina. Jasno se vidi da je došlo do naglog porasta viška smrtnosti, koji je pre pandemije bio oko 10 odsto, to jest broj umrlih je bio 10 odsto veći u odnosu na očekivani mortalitet. Ali od početka pandemije, u nekim mesecima ide i do 90 odsto, što znači da je u nekim mesecima smrtnost bila duplo veća od očekivane. Jasan je zaključak da je kovid imao veliki indirektan uticaj na mortalitet, posebno preko hroničnih bolesnika koji su, nažalost, podlegli uticaju pandemije", kaže dr Arsenović.
Ona objašnjava da, u pogledu broja rođene dece u protekle tri godine, ne postoji način da se sanira šteta koja je nastala u našem mortalitetu.
"U pogledu broja rođene dece, nismo imali neke značajne razlike koje su mogle da utiču na demografsko kretanje. Na lokalnom nivou je možda i zabeležen neki blagi rast nataliteta, ali to je beznačajno na ukupno demografsko stanje. Budući da nam je mortalitet naglo porastao, trebalo je da se rodi između 40.000 i 50.000 ljudi više nego što jeste da bismo smanjili efekat mortaliteta. To se nije desilo i nije bilo ni realno - svakako da su neki aspekti kovida uticali i na parove i pojedince koji su razmišljali o deci, bilo je puno nejasnoća na početku", objašnjava dr Arsenović.
Situacija se u pogledu pomenutog trajanja života građana Srbije ne može toliko popraviti koliko vratiti na starije vrednosti jer smo mi ipak nacija koja neguje poražavajuće loš životni stil i ne vodimo dovoljno brigu o zdravlju da bismo živeli još duže. Dr Ivan Marinković kaže da godišnje u Srbiji samo od posledica pušenja umre 20.000 ljudi, što nas stavlja u apsolutni evropski vrh po broju pušača, uz Mađarsku.
Dr Marinković kaže da je populaciona politika nešto što bi trebalo da bude skup različitih mera i obuhvata, između ostalog, i odnos prema migrantskoj politici, a da bi mere dale bilo kakav pozitivan rezultat, moraju da budu dugoročne, takoreći decenijske.
"Govorimo ovde i o ravnopravnosti polova. Nekada se verovalo da je ženi mesto u kući i da rađa, a to se s razvojem, obrazovanjem društva promenilo. Smanjenje nataliteta je u celom svetu odraz civilizacijskog napretka i nikakvo ulaganje u pronatalitetnu politiku vama kratkoročno neće dati rezultate, već fokus treba uložiti u olakšavanje roditeljstva, sistemsku pomoć parovima i to ne samo krzo novac, već i kroz organizaciju vrtića, bolju zdravstvenu zaštitu, jedno moderno društvo", kaže on.
of9: Da li to znači da naša država ne želi da primeni sve te komplikovane dugoročne mere koje će zapravo poboljšati svima kvalitet života?
"Istinska volja države ne postoji upravo jer sve mere pronatalitetne politike ne mogu da daju rezultate odmah i to donosioci odluka znaju. Potrebne su decenije da bi takve mere dale rezultate, a to ne ide u prilog donosiocima odluka jer to ne mogu da prikažu u svom mandatu kao rezultat rada", smatra naš sagovornik sa Instituta društvenih nauka.
Demografkinja Daniela Arsenović kaže da se u demografskom smislu mnogo toga ne može učiniti da bi situacija bila bolja brzo i trenutno. I ona naglašava potrebu da se unaprede mnogi aspekti vođenja javnih politika, a naročito u pogledu primarne zdravstvene zaštite i prevencije.
"Mi već nekoliko decenija beležimo negativan prirodni priraštaj, što znači da više ljudi umre nego što se rodi. Da biste usporili taj trend, prvo morate da usporite negativan prirodni priraštaj, pa tek onda da razmišljate o nekom rastu. Sigurno je da je potrebno dosta vremena i to nije slučaj samo u našoj zemlji, i druge države se suočavaju sa nedovoljnim fertilitetom i primenjuju mere populacione politike, ali ustaljeno. Kod nas su određene mere na snazi od 2018. godine", objašnjava dr Arsenović sa PMF-a.
Pročitaj još
Dr Ivan Marinković se nada da će ovo negativno iskustvo i pobačaj države koji su mnogi platili životima, biti nauk donosiocima odluka.
"Mislim da naš zdravstveni sistem mnogo trpi - činjenica je da se u njega ne ulaže na pravi način. Organizacija je veliki problem i mislim da je tu u dobroj meri ključ loših rezultata. Teško mi je da prihvatim i da ljudi nisu bili dovoljno spremni, kvalitetno informisani i prosvećeni da prihvate preventivne mere koje bi sprečile zaražavanje kad već znamo da je u pitanju zarazna bolest. Depopulacija će se kod nas sigurno intenzivirati", smatra on.
Oboje sagovornika smatraju da je ključan faktor koji bi kod nas mogao da donese promene zapravo politika migracija, koju mnoge razvijene države uspešno primenjuju i na taj način "saniraju štetu" u svom prirodnom priraštaju. To znači stvaranje pogodnog prostora da mladi ljudi dođu i zasnivaju porodice, a da što manje ljudi napušta Srbiju u potrazi za boljim životom. Ali da bi se ova migrantska politika primenila, potrebni su drugi preduslovi koji se, smatraju demografi, neće u Srbiji stvoriti u skorije vreme.
U nastavku poslušajte emisiju na ovu temu u produkciji Radija 021, a u okviru serijala "Život u vreme i posle kovida".
-------------------------
Realizaciju serijala "Život u vreme i posle kovida" finansijski je pomogao Pokrajinski sekretarijat za kulturu, javno informisanje i odnose s verskim zajednicama. Stavovi izneti u projektu nužno ne održavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.
OBRATI PAŽNJU! Osvežili smo platformu sa muzičkim kanalima, a preko koje možete slušati i Radio 021. Preporučujemo vam novu kategoriju - LOUNGE, za baš dobar užitak i relax tokom dana. Vaš 021!
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Srbija
Pad plafona u školi u Saranovu četiri meseca posle rekonstrukcije: Kakve veze Montop ima sa tim?
24.04.2025.•
0
Pad plafona u učionici škole u selu Saranovo kod Rače nameće pitanja kako je rađena rekonstrukcija i da li je postojala kontrola radova.
Išao kamionom u rikverc na auto-putu kod Dobanovaca i usmrtio radnika
24.04.2025.•
0
Javni tužilac Trećeg osnovnog javnog tužilaštva u Beogradu zatražio je zadržavanje M. G. (25), osumnjičenog da je u Dobanovcima na delu auto-puta na kojem se izvode radovi, kamionom izazvao nesreću.
Vučić: Studenti i građani će nastaviti sa nasiljem, biramo trenutak za primenu sile
24.04.2025.•
2
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je da će studenti i građani koji učestvuju u blokadama "nastaviti s nasiljem", a da će država "birati trenutak kada će nasilju stati u kraj".
Građani Novog Pazara će tražiti da se Vučiću oduzme titula počasnog građanina
24.04.2025.•
0
Zbor građana Novog Pazara usvojio je sinoć skoro sve predloge o akcijama i zahtevima iznetim na prethodnim skupovima.
Kako vlast zamišlja dijalog: Izjava u policiji, razgovor s premijerom, pa nova krivična prijava
23.04.2025.•
4
Rektor Univerziteta u Beogradu Vladan Đokić prethodnih dana je prvo pozvan u policiju, zatim na sastanak kod premijera Macuta, nakon čega je stigla i nova krivična prijava.
Sud u Hagu postavio novog kontrolora procesa koji protiv Šešelja treba da se vodi u Srbiji
23.04.2025.•
1
Sudski Mehanizam u Hagu postavio je Dagmaru Albreht za kontrolora procesa koji bi u Srbiji trebalo da se održi protiv lidera SRS Vojislava Šešelja i njegovih saradnika, optuženih za nepoštovanje suda.
Infrastruktura železnice Srbije završila prošlu godinu sa gubitkom od 4,6 milijardi
23.04.2025.•
2
Infrastruktura železnica Srbije završila je 2024. godinu sa neto gubitkom od 4.672.459.000 dinara. Njihov gubitak manji je za oko 2,5 milijarde nego na kraju 2023. kada je iznosio 7.203.974.000.
DNEVNI KVIZ: 10 pitanja - možete li najbolje do sad?
23.04.2025.•
11
Novi 021.rs dnevni kviz znanja je pred vama.
U Srbiji prošle godine u udesima poginulo 514 osoba
23.04.2025.•
2
Od 21. do 27. aprila širom sveta obeležava se Nedelja prevencije povreda u saobraćaju.
Nakon što je govorio na protestu, profesor u Kragujevcu razrešen dužnosti tutora
23.04.2025.•
7
Nakon što je juče govorio na protestu studenata medicine u Kragujevcu, profesor Aleksandar Cvetković sa Fakulteta medicinskih nauka danas je razrešen dužnosti tutora, objavili su studenti.
Ivan Barbalić koji je 90-tih isteran iz stana u Zemunu: Sada je spor u Strazburu
23.04.2025.•
7
Više državljana Hrvatske proterano je poslednjih meseci iz Srbije.
Nastavak progona: Studentkinji Pravnog fakulteta u Beogradu zabranjen ulazak u Srbiju
23.04.2025.•
20
Studentkinji beogradskog Pravnog fakulteta Heleni Strugar zabranjen je ulazak u Srbiju, čime se, kako je ocenila, nastavlja njen nezakonit pritisak i progon.
Evropska komisija: Detaljno ćemo pratiti izbor i funkcionisanje REM-a
23.04.2025.•
1
Evropska komisija (EK) će detaljno pratiti procedure i funkcionisanje Regulatornog tela za elektronske medije (REM), kažu u EK.
Sednica Odbora o izboru članova Saveta REM sazvana za 28. april
23.04.2025.•
2
Predsednica Skupštine Srbije Ana Brnabić izjavila je da je sazvana sednica Odbora za kulturu i informisanje, koju je opozicija tražila.
Osmaci polažu probu male mature do kraja aprila
23.04.2025.•
3
Učenici osmog razreda osnovnih škola u Srbiji, njih 64.418, polagaće do 30. aprila, u okviru probnog završnog ispita, testove iz srpskog, odnosno maternjeg jezika, matematike i iz predmeta po izboru.
Tužilac razgovarao sa rukovodiocima RTS radi pojašnjenja krivične prijave
23.04.2025.•
1
Prvo osnovno javno tužilaštvo u Beogradu saopštilo je da je tužilac obavio razgovore sa nekoliko rukovodilaca u javnom servisu, povodom krivične prijave koju je RTS podneo protiv NN lica zbog blokade.
AFP: Prosvetari nedeljama bez plate jer im je Vučić obećao "krompir"
23.04.2025.•
11
Prosvetni radnici, koji podržavaju svoje đake, nedeljama ne primaju platu, jer je predsednik Srbije Aleksandar Vučić obećao onima koji nisu radili "krompir, ili ništa", ocenjuje Frans pres.
Opozicija traži novi postupak za izbor članova Saveta REM-a: Prethodni bio katastrofalan
23.04.2025.•
0
Opozicioni poslanici u skupštinskom Odboru za kulturu i informisanje podneće danas zahtev za održavanje sednice tog odbora sa ciljem da se pokrene novi postupak za izbor članova Saveta REM-a.
Verski analitičar: Žalosno što patrijarh nije stao uz studente i narod, već uz Vučićev režim
23.04.2025.•
29
Verski analitičar Vladimir Veljković izjavio je da je žalosno što patrijarh Porfirije nije stao uz studente i narod, nego se deklarisao kao saradnik režima Aleksandra Vučića.
Ekonomista s Bečkog instituta: Srpska ekonomija poput zeca koji je izazvao kornjaču na trku
23.04.2025.•
3
Ekonomska aktivnost u Srbije usporena je, ali to nema nikakve veze sa studentskim protestima, rekao je ekonomista u Bečkom institutu za međunarodne ekonomske studije Branimir Jovanović.
RTS podneo krivičnu prijavu protiv NN lica zbog sprečavanja emitovanja programa
23.04.2025.•
2
Prvo osnovno javno tužilaštvo u Beogradu saopštilo je da je RTS podnela krivičnu prijavu protiv NN lica zbog krivičnog dela sprečavanje štampanja i rasturanja štampanih stvari i emitovanja programa.
Komentari 18
ZX
Ce
Samo pitam
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar