Mogu li gradovi u Srbiji da budu energetski održivi?

Dragana Prica Kovačević

dragana@021.rs

Info

12.12.2022.

18:58 > 19:04

Zbog energetske krize i grejne sezone, više nego ranije priča se o opasnosti od fosilnih goriva i pronalaženju dugoročnih rešenja za održivo korišćenje energije.

Mogu li gradovi u Srbiji da budu energetski održivi?

Foto: Pixabay

Gradovi, kao najveći potrošači, posebno su u fokusu.

Potencijali obnovljivih izvora energije Republike Srbije su veliki, ali uglavnom neiskorišćeni. Prema dostupnim podacima, Srbija koristi samo 35 odsto od ukupno raspoloživih potencijala, uključujući i biomasu, hidroenergiju, geotermalnu energiju, energiju sunca i energiju vetra.

U novom izdanju emisije "Eko grad" sagovornici 021.rs su bili pomoćnik pokrajinskog sekretara za zaštitu životne sredine Dragan Đurica i programski direktor Centra za unapređenje životne sredine Vladan Šćekić.

Pomoćnik pokrajinskog sekretara Dragan Đurica za 021.rs kaže da je zagađenje koje dolazi iz konvencionalnih izvora energije, kao što su toplane i individualna ložišta, najprimetnije u ovom zimskom periodu, te da bi se energija iz obnovljivih izvora mogla koristiti za zagrevanje vode, grejanje i električnu energiju, kako bi se umanjile štetne posledice po životnu sredinu. Objašnjava zašto obnovljivi izvori energije nisu samo stvar energertskog sektora.

"Iako jesu deo energetike i nešto čime se energetika najviše bavi, obnovljivi izvori su, u smislu zaštite životne sredine, veoma važni. Zapravo, obnovljivi izvori imaju za cilj da se emisija ugljen-dioksida smanji i samim tim smanji globalno zagrevanje, što u svakom pogledu veoma utiče na smanjenje štetnih uticaja po životnu sredinu. Postoji saradnja između energetskog sektora i sektora zaštite životne sredine, ali ne u tolikoj meri u smislu korišćenja obnovljivih izvora energije za neke dalje uticaje na smanjenje zagađenja", objašnjava Đurica.

Kako je pokazalo istraživanje Centra za unapređenje životne sredine i portala Klima101, skoro polovina građana Srbije zainteresovana je za subvencije države za obnovljive izvore energije, a više od jedne trećine nije upoznato sa postojanjem subvencija. Đurica navodi da su subvencije dobar korak, ali da je neophodna i edukacija.

"Mislim da interesovanje zavisi od toga koliko se promoviše taj vid proizvodnje energije. Građani nisu dovoljno edukovani, u smislu koliko to doprinosi, na koji način se koristi, na koji način donosi njima neke direktne benefite, što je zapravo svakom pojedincu psihološki najbitnije. Subvencije su izuzetno pozitivna stvar, ali one dopiru do onih koji već imaju neko predznanje o tome i koji su se možda već i interesovali, i pre objavljivanja poziva za subvencije. Svakako, da bi se to podiglo na neki nivo koji može da doprinese i životnoj sredini i pojedincu, potrebno je više edukacije i promocije", naglašava pomoćnik pokrajinskog sekretara.

Ministarstvo energetike i rudarstva ove godine je raspisalo konkurs za energetsku efikasnost. Najveći deo subvencija odnosio se na ugradnju solarnih panela na krovove domaćinstava. Ovaj konkurs još uvek nije realizovan u svim lokalnim samoupravama, pa još uvek nemamo zvanične informacije o rezultatima. Programski direktor Centra za unapređenje životne sredine Vladan Šćekić za 021.rs kaže da je interesovanje građana definitivno postojalo.

"Građani imaju želju da ugrađuju solarne panele na krovove svojih kuća i to treba podržati. Nadam se da će i u 2023. godini Ministarstvo imati ovakav ili sličan konkurs. Nadamo se da će još više sredstava biti opredeljeno za celu tu priču i da će veći broj građana učestvovati u tim konkursima", kaže Šćekić.

Navodi da trenutno imamo oko 400 domaćinstava koja proizvode sopstvenu struju iz obnovljivih izvora energije.

"Ako se ovaj trend nastavi i ako se nastavi unapređenje javnih politika u domenu energetike i finansija, kako bi svi ovi koncepti bili što prihvatljiviji za građane mislim da će interesovanje građana biti još veće", navodi.

Šćekić dodaje da država mora da omogući što brže procedure, ali i da konstantno šalje poruku da je energetska tranzicija nešto što je poželjno za ovo društvo.

"Država ima značajan uticaj na energetsku tranziciju, dakle na prelazak na obnovljive izvore energije. Bitno je dodati da to nije samo stvar države, već i građani treba da učestvuju. Kada pričamo o ulozi države, ona pre svega mora da obezbedi adekvatan i stimulišući zakonodavni okvir. Nakon toga je bitno obezbeditii i dodatnu infrastrukturu. To, pre svega, leži u rukama Elektrodistribucije Srbije koja treba da pripremi elektrodistributivni sistem da može da prihvati nove izvore energije. Naravno, ono što je takođe važno je obezbeđivanje finansiranja građanskih i industrijskih projekata izgradnje elektrana, bilo da su vetroelektrane, solarne elektrane", objašnjava.

Ističe da je značajno u celu priču uključiti i tri javna preduzeća ključna za pitanje energetske tranzicije - Elektroprivredu Srbije, Elektrodistribuciju i Elektromrežu.

"Nama je jako važno da unapredimo naš elektrodistributivni sistem, kako bismo mogli da instaliramo nove proizvodne kapacitete širom Srbije. Takođe je važno obezbediti da elektromreža može da primi svu tu novu struju sa svih tih različitih lokacija", naglašava Šćekić.

U aprilu 2021. usvojeni su novi zakoni u oblasti energetike, između ostalog Zakon o korišćenju obnovljive energije i zakon o energetici gde je, u stvari, uveden institut kupac-proizvođač. Prema ovim izmenama, kao kupac-proizvođač registruje se građanin koji samostalno proizvodi energiju iz obnovljivih izvora. Vladan Šćekić objašnjava za emisiju “Eko grad” šta ovaj institute podrazumeva.

"Taj institut je namenjen pre svega za proizvodnju energije koja je namenjena sopstvenoj potrošnji. Kako se energija pravi, tako se i troši. Viškovi koji nastanu u danima kada ima više sunca, a manje potrošnje idu u elektroenergetski sistem koji se u tom trenutku ponaša kao virtuelna baterija, nakon čega mi preuzimamo tu struju u mesecima kada nam je potrebna, odnosno kada ima manje sunčanih dana", kaže Šćekić.

Ocenjuje da je to dobar sistem.

"Period obračuna je dobro osmišljen. On je dizajniran tako da traje od 1. aprila do 31. marta. U aprilu počinju da se javljaju prvi viškovi, tako da tokom godine mi sakupljamo te viškove i imamo do 31. marta da potrošimo sve viškove koje smo uneli u elektroenergetski sistem. Nakon toga se obračun resetuje i vraća na nulu. Zbog toga je jako bitno dimenzionisati te elektrane u skladu sa sopstvenom potrošnjom iz prethodnih 12 meseci", navodi.

Dodaje da su i navike potrošnje jako bitne.

"Kada instaliramo te panele, onda nam se navike i menjaju. Treba da trošimo onda kad struje ima najviše, a to je u piku dana, dakle između 12 i 15 časova", savetuje.

Dragan Đurica navodi da upravo Pokrajinski sekretarijat pokušava da promeni sopstvene navike kada je u pitanju potrošnja električne energije i daje primer dobre prakse i građanima.

"Imamo u planu da probamo već sledeće godine da smanjimo potrošnju električne energije, odnosno da električnu energiju za stanice za merenje kvaliteta vazduha proizvodimo putem obnovljivih izvora energije postavljanjem solarnih panela na te stanice. Utiče se i na upravljače zaštićenim prirodnim dobrima da za proizvodnju energije koriste obnovljive izvore", ističe.

Gradovi kao veliki potrošači energije su i veliki zagađivači. Upravo zato, zaključuje Šćekić, je važno da se u gradovima primene oni izvori energije koji bi umanjili emisiju štetnih materija. To bi značilo i da se kao država pridružujemo globalnim naporima za ublažavanje klimatskih promena.

"Gradovi se uglavnom greju na toplane. Struja dolazi iz termoelektrana koje su, kod nas bar, zasnovane na lignitu. Zbog toga je jako važno preći na obnovljive izvore energije kako bi se, pre svega, vazduh malo očistio. Kroz te aktivnosti ispunjavamo i ciljeve koje je država potpisala i preuzela obaveze", ističe.

Kako kaže, u gradovima mogu da se koriste pretežno solarni izvori energije, zato što ih je najlakše instalirati na krovove zgrada.

"To jeste jedan od velikih potencijala. Sve ostale izvore energije u principu možemo da koristimo van teritorije grada, gde su veće površine slobodne. Zanimljivo je dodati da je Beograd bogat geotermalnim izvorima koji još uvek nisu u upotrebi, a još su jedna od mogućnosti za grejanje", zaključuje sagovornik emisije "Eko grad".

Emisiju o perspektivama korišćenja obnovljivih izvora energije možete poslušati i na našem MixCloud nalogu.

Teme

Eko grad

Komentari 5

Hronološki Najpopularniji

Da

13.12.2022 • 05:53

Energija u Srbiji je pod monopolom i kopili si je Rusi. Ništa se neće promeniti pre liberalizacije tržišta.

2 1 +1
bogdan

12.12.2022 • 22:26

mogu ali nece, ne isplati se drzavi da vlada slobodnim ljudima

3 3 0
BmB 95

12.12.2022 • 20:39

Malo sutra

Mnoštvo ljudi van velikih gradova još uvek se greje na čvrsta goriva. A u gradovima većina ljudi se greje u energetski neefikasnim zgradama. Samo kada bi trebalo postaviti izolaciju na sve zgrade starije od 25 godina to bi za nas bio minimum stogodišnji projekat...

7 5 +2

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.