Ocenite poteze države tokom korone: Da li je moglo da bude bolje?
Od marta 2020. godine traje transformacija privrede, zdravstva, celog društva i svih oblasti koje čine naš svakodnevni život.
Foto: Pixabay
Korona je odnela ogroman broj života, a imala je pomoć u vidu grešaka koje je država pravila i time dodatno otežala već tešku situaciju bolesnima, nezaposlenima, ali i onima koji su do tada živeli od prosečnih primanja.
U serijalu članaka "Život u vreme i posle kovida" u prethodnim nedeljama smo govorili o uticaju kovida na obrazovanje, zdravstvo, tržište rada, mentalno zdravlje, socijalnu zaštitu, životni standard i demografiju, a sada ćemo sumirati sve ono što se odnosi na poteze države.
Krenimo od obrazovanja i prisetimo se da je pandemija mnoge od nas upoznala sa konceptom onlajn nastave, koja nije baš najbolje funkcionisala. Tačnije, prosvetni radnici tvrde da su deca samo izgubila vreme pokušavajući da prate onlajn nastavu, a roditelji su se dovijali kako bi nadomestili iskustvo s učiteljima i nastavnicima.
Učiteljica Vesna Jerotijević rekla je u našem serijalu da su neke porodice bile u izuzetno lošem položaju jer je bilo više dece, malo opreme za rad i vremena koje može da se posveti svakom detetu, što je na neki način i dokazatelj koliko obiman posao imaju prosvetni radnici.
"Roditelji su apsolutno bili prinuđeni da budu prosvetni radnici, dupli rad je to bio i, ako su roditelji ikada shvatili koliko je naš poziv odgovoran i težak shvatili su sad jer su bili apsolutno zatečeni i iznenađeni situacijom. Zamislite porodicu sa troje dece i jednim laptopom u onlajn nastavi - to je bilo nemoguće, agonija u kojoj smo svi bili. Završili smo tu školsku godinu i pošli u novu sa merama koje su nastavljene, ali su deca išla po grupama i sa smenama na dvonedeljnom nivou. Imali smo situcije da se deca iz istog odeljenja uopšte ne poznaju, a najgore su prošla deca koja su sad učenici četvrtog razreda - oni su u prvi razred išli do marta, potom su prešli na onlajn, imali su nastavu u podeljenim odeljenjima, a tek su u trećem razredu krenula normalno u školu. Da samo čujete agoniju tih učitelja", kaže Jerotijević.
Ubedljivo najveći udar je doživelo zdravstvo i oni koji su već bili bolesni. Mnogi su izgubili zakazane termine, napredovala su im stanja, nisu imali priliku da se leče i umirali su kao posledica nespremnosti sistema da se nosi sa pošasti kakva je pandemija Covid-19. A kako su kovid mere dočekali oboleli od multiple skleroze, autoimune bolesti koja ne može da se izleči, ali primenom odgovarajuće terapije može da se kontroliše?
Ivana Bogdanović iz MS inicijative kaže za 021.rs da je za pacijente obolele od multiple skleroze ključno da idu na redovne preglede neurologa, ali da je to bilo nemoguće kad je proglašeno vanredno stanje. Zato su mnogi, nažalost, doživljavali relapse svojih stanja, koji su ih gurnuli daleko od svakog napretka koji su postigli terapijom.
"Od marta 2020. počeli su da nas zovu iz kliničkog centra i saopštavaju da su nam sve kontrole otkazane. Od tada pa sve do, i nakon tog najvećeg udara, nismo mogli da zakažemo nikakve kontrole, nije bilo slobodnih lekara. Jasno je da je većina naših lekara, neurologa bila angažovana u kovid bolnicama i da nisu bili fizički prisutni za preglede, ali čak i kada se normalizovalo stanje nismo mogli da zakažemo kontrole - nije nam jasno baš iz kojih razloga je tako bilo jer nije koronavirus sve vreme bio u jednom talasu. Obratili smo se zaštitniku prava pacijenata i dobili 'mogućnost' da zakažemo preglede na ime odeljenja, pa bi bio dodeljen lekar koji je tu, ali to nije funkcionisalo u prvo vreme", navela je Bogdanović.
Savo Pilipović je predsednik udruženja pacijenata obolelih od melanoma, odnosno od raka kože. Rak kože je izuzetno smrtonosan kancer i svaki trenutak vam je bitan, ali kako Pilipović kaže, posledica neorganizovanog zdravstvenog sistema tokom kovid mera je i ta što su oboleli od raka vrlo kasno otkrivali svoje bolesti, umesto da se rak otkrije na vreme i da se krene s lečenjem.
"Ono što je najveća posledica kovida koju mi sada jako jasno vidimo i osećamo je da imamo mnogo pacijenata sa teškim posledicama koji su, kad su maligne bolesti u pitanju, u četvrtim stadijumima svojih bolesti. Veliki broj pacijenata tek u ovom, kasnom stadijumu bolesti otkriva rak i to jako nije dobro, tako ranije nije bilo jer su kontrole i doktori bili dostupni", rekao je Pilipović u serijalu "Život u vreme i posle kovida".
Zdravstvene vlasti su već u decembru 2019. godine mogle da pretpostave da će u Srbiju iz Kine i potom prenosom iz drugih zemalja doći virus koji će napraviti veliku pometnju. Specijalista anesteziologije dr Rade Panić naveo je za 021.rs da u više navrata nije poštovan zakon kad je u pitanju iščekivanje vanredne situacije, što je dovelo do toga da se na početku epidemije ne zna koliko ima opreme u zalihama i šta blagovremeno treba da se nabavi za naše bolnice.
"Činjenica je da nismo imali dovoljno zaštitne opreme. Setimo se rečenice predsednika da su medicinari školovani da u situacijama pandemije idu na prvu liniju i tamo, ako treba, polože i svoj život. Bilo je puno preminulih zdravstvenih radnika, za lekare još i imamo neke podatke, ali za druge radnike u zdravstvu nemamo skoro nikakve. Nas su poslali kao vojsku na prvu liniju, samo što su nas poslali sa gumenim mecima, bez naoružanja, uniformi, bez osnovne zaštite i zbog toga se desilo da je veliki broj zdravstvenog osoblja oboleo, nije mogao da radi", ispričao je dr Panić.
Pandemija je unela ogromne promene na tržište rada, koje je već imalo svoje izazove. Mnogi su izgubili poslove i završili na birou, čak i po nekoliko puta, propali su biznisi, a neki su procvetali. Ako govorimo sad o poslodavcima, nepredvidive okolnosti mera borbe protiv širenja virusa niko nije dočekao spreman. Kako je za 021.rs rekla direktorka sektora za članstvo i lokalne kancelarije Unije poslodavaca Srbije Ljiljana Pavlović, sa početkom pandemije marta 2020. godine svi sektori privrede su patili, a kasnije su se izdvojili neki sektori koji su zaista sa velikim teškoćama uspevali da opstanu na tržištu.
"Najpre su se suočili s ogromnim padom prometa, sa načinom na koji će da organizuju svoje poslovanje i prilagode ga novim pravilima i merama bezbednosti i zdravlja. Treba imati u vidu da je dolazilo do prilično velikih zatvaranja u početku, samo određeni sektori su uopšte mogli da rade kao što su trgovina, zdravstvo, prehrambena industrija, dok su ostali sektori bili prilično blokirani. Velike kompanije već su imale razrađene mehanizme na koje su mogle da se oslone, pa su prve posledice mogli da saniraju iz svojih sredstava. Ali, kada su u pitanju mala i srednja preduzeća, oni su bili izuzetno pogođeni. Kasnije su se ova manja preduzeća zapravo brže prilagođavala novonastalim promenama baš zato što su mala i fleksibilna, za razliku od većih sistema kojima je trebalo mnogo više vremena da svoje poslovanje prilagode novim uslovima", objasnila je Ljiljana Pavlović iz Unije poslodavaca Srbije.
Naš zakon o radu donekle prepoznaje rad od kuće, koji je zabeležio ogroman porast u zastupljenosti u modelima rada. Ali, ne postoje jasne smernice u Zakonu o radu o načinu sprovođenja rada od kuće i to potvrđuje Miloš Turinski iz kompanije Infostud i podseća da se već dve godine vodi polemika o povredama koje nastaju kod kuće, tokom rada, a budući da postoje različita tumačenja okolnosti tih povreda.
"Da li je to povreda na radu ili povreda kod kuće, pitanje je koje mora da se detaljnije definiše. Poslodavac ne snosi štetu ako je povreda nastala mimo radnih okolnosti, što je ono što bi izmene zakona trebalo da tangiraju", napomenuo je naš sagovornik.
Dodatni problem s kojim se suočavamo u ovoj krizi je rat u Ukrajini, koji je doneo i rastuću inflaciju. Već je odavno poznato da će običan čovek platiti izuzetno visoku cenu svake loše socijalne pojave. Ekonomista profesor Goran Radosavljević kaže da deo posledica inflacije i otežanih poslovnih uslova snosi i privreda, te da je sada, gledajući prošlost, jasno da su neke odluke koje je donela država mogle da budu odgovornije.
Na primer, vlasti nisu morale da novčane pomoći dele svima u istom iznosu jer nisu svi u podjednako lošoj situaciji. On kaže da su svetski i naši lideri sada osetili koliko je državnička moć zapravo velika stvar i nikako neće želeti da je se odreknu.
"Građani će sve ovo platiti kroz skupe kredite u narednim godinama, kroz verovatno veće poreske namete jer će država morati da popuni 'gepove', a oni postoje u celom svetu. Platiće oni koji nisu bili dovoljno fleksibilni na tržištu rada da se prilagode. Vama se stvorilo potpuno novo tržište preko noći gde vi, ako niste fleksibilni, nećete bukvalno moći da preživite. Kompanije, naročito u energetskom sektoru, iskoristile su krizu da naprave ogromne profite - neke države su to oporezovale, većina nije i tu je trade off, građani će plaćati dokle mogu", objasnio je naš sagovornik.
U nastavku poslušajte mnogo toga još što smo obuhvatili ovim serijalom, a u kojem govore stručnjaci i iskusni akteri u svojim oblastima.
--------------------------------
Realizaciju serijala "Život u vreme i posle kovida" finansijski je pomogao Pokrajinski sekretarijat za kulturu, javno informisanje i odnose s verskim zajednicama. Stavovi izneti u projektu nužno ne održavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.
OBRATI PAŽNJU! Osvežili smo platformu sa muzičkim kanalima, a preko koje možete slušati i Radio 021. Preporučujemo vam novu kategoriju - LOUNGE, za baš dobar užitak i relax tokom dana. Vaš 021!
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
.jpg "Vesić rekao tužiocu: Nadstrešnica bi pala i da je bilo upotrebne dozvole")
Ostalo iz kategorije Info - Srbija
Vučevićeva ostavka na dnevnom redu Skupštine verovatno tek početkom marta
06.02.2025.•
0
Neopoziva ostavka predsednika Vlade Srbije Miloša Vučevića skoro deset dana je putovala od Nemanjine ulice do Trga Nikole Pašića, da bi konačno ušla u skupštinsku proceduru.
Profesorka o mogućem smanjenju plata zbog štrajka: Plate nisu preduslov povratka u učionice
06.02.2025.•
3
Nastavnici koji su u potpunoj obustavi rada su odlučni i na njih neće uticati ni moguće smanjenje plata, rekla je potpredsednica Foruma beogradskih gimnazija Ana Dimitrijević.
Đukić Dejanović: Još nije odlučeno da li će prosvetarima u štrajku biti manje plate
06.02.2025.•
6
Ministarka prosvete Slavica Đukić Dejanović izjavila je da još nije odlučeno da li će nastavnicima u štrajku biti umanjen drugi deo plate.
Poljoprivrednici iz Rače traktorima blokirali put ka Topoli
06.02.2025.•
0
Poljoprivrednici iz Rače četvrti dan zaredom traktorima blokiraju magistralni put Topola-Rača zbog povećanja poreza na imovinu za 60 odsto i traže ostavke opštinskih čelnika.
Srpsko lekarsko društvo izglasalo podršku studentima
06.02.2025.•
2
Od ukupno 76 delegata prisutnih na sednici Skupštine Srpskog lekarskog društva, čak 75 je glasalo u znak podrške studentima, saopštili su studenti medicinskih fakulteta.
Evropski parlament raspravljaće o političkoj krizi u Srbiji
06.02.2025.•
14
Evropski parlament raspravljaće o situaciji u Srbiji na plenarnom zasedanju koje je zakazano za sledeću nedelju.
Pronađeno telo muškarca koji je pre dva dana nestao u Drini
06.02.2025.•
0
Telo muškarca za kojim se tragalo od noći između ponedeljka i utorka pronađeno je danas u Drini.
Dvojica uhapšena jer su namerno zapalila supermarket u stambenoj zgradi, za još jednim se traga
06.02.2025.•
2
Novopazarska policija uhapsila je dvojicu muškaraca iz tog grada osumnjičenih da su izazvali požar u kom je izgoreo jedan supermarket u stambenoj zgradi u Ulici Stefana Nemanje.
Univerzitet u Beogradu formirao dve ekspertske grupe za procenu ispunjenosti zahteva studenata
06.02.2025.•
0
Senat Univerziteta u Beogradu formirao je dve ekspertske radne grupe koje će se baviti stručnom procenom ispunjenosti studentskih zahteva prema institucijama.
Igračka opasna po decu povučena sa tržišta Srbije
06.02.2025.•
1
Šarena mekana lopta Mogly Toys povučena je sa tržišta Srbije zbog prisustva hemijskih materija koje mogu negativno uticati na zdravlje i bezbednost dece.
Zabrinjavajuća vest na Pinku: Vučić se ne oglašava duže od 24 sata, što nije uobičajeno
06.02.2025.•
58
Staro je novinarsko pravilo da nije vest kad pas ujede čoveka, već kad čovek ujede psa.
Smetaju li vam LED svetla na automobilima drugih vozača?
06.02.2025.•
35
Velika Britanija mogla bi da zabrani LED svetla na automobilima. Hiljade vozača navode da ih takvo osvetljenje zaslepljuje i stvara probleme na ulicama, zbog čega je pokrenuta studija.
Rod Blagojević: Vučić vodi ekonomsko čudo gde su plate porasle 270 odsto
06.02.2025.•
90
Jedan od najbližih saradnika američkog predsednika Donalda Trampa, Rod Blagojević, poručio je da predsednik Srbije Aleksandar Vučić vodi ekonomsko čudo gde su plate porasle 270 odsto.
Student pravnog Jarkovački: Predsednik nije institucija kojoj se mi obraćamo
06.02.2025.•
29
Predsednik nije institucija kojoj se studenti obraćaju, a predsednik nije institucija koja je ovo što je do sada objavljeno od dokumentacije o Železničkoj stanici Novi Sad trebalo da predstavlja.
Uskoro praznik Dan državnosti: Neće se raditi i 17. februara
06.02.2025.•
8
U Srbiji će 15. 16. i 17. februar biti neradni dani zbog obeležavanja Dana državnosti Srbije - Sretenja.
Novi bojkot velikih trgovinskih lanaca u Srbiji, ovaj put duži: Neki posle prošlog podigli cene
06.02.2025.•
80
Udruženje potrošača Efektiva pozvalo je na novi bojkot pet velikih trgovinskih lanaca, od ponedeljka, 10. februara do petka, 14. februara.
Advokatska komora: Advokati će postupati u hitnim predmetima
05.02.2025.•
2
Upravni odbor Advokatske komore Srbije (AKS) doneo je danas odluku da tokom obustave rada od 30 dana advokati postupaju u hitnim predmetima.
Penzioner koji je pokušao da razgovara s Vučićem: "Rekao sam sebi – Mile, imaš ili nemaš srce"
05.02.2025.•
63
Jedan penzioner je prošle nedelje pokušao da razgovara sa predsednikom države i da postavi pitanje mimo protokola - zašto državni dodatak za telesno oštećenje iznosi tek 8.750 dinara.
Fajnenšel tajms: Sumnjiva tišina s kojom lideri EU reaguju na proteste u Srbiji
05.02.2025.•
37
Čini se sumnjivom tišina s kojom lideri Evropske unije reaguju na studentske proteste u Srbiji, piše Fajnenšel tajms.
Komentari 9
Jasna
Popaj
mns
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar